Старо српско становништво жупе Лим

[Зрно]

Паљух је сигурно исправно. Има и у Далмацији код Задра Паљув. Исто тако код Дрниша има Тепљух, кога често зову Тепљув. То ме одавно занимало, и сигуран сам да је неки влашко-арбанашки корен. Има и Капљух код Восанског Петровца.

[Иван Вукићевић]

Исправно је Паљух у свакодневном говору, али се то насеље званично зове Пахуљ. И то није нека новија измена - тај назив је у употреби на свим пописима становништва од 1961. године па на даље.

[Зрно]

Заборавио сам и Коњух планину у Босни и село Коњух код Трстеника. Коњ је ипак словенска основа. Ако неко рашчивија влашко-српски проблем, треба да добије Нобелову награду за историју.

[drajver]

      Drajver
    Можда је у питању словна грјешка. Исправка за " Пахуљ" засеок села Годочеља. Није Пахуљ, већ Паљу ( тако говоре православци) а муслимани  кажу Паљух. Некада је то било село, а данас је засеок.

Није словна грешка. И сам сам био првобитно написао Паљух, међутим, послије сам видио званични назив мјеста који је Пахуљ(што је и Иван поменуо), па сам тако унио. Сад не знам како се то десило да су се та слова окренула и како досад нико није исправио тај званични назив мјеста.

[Зрно]

Кад ми је кренула инспирација, да додам и презиме Пердух.  И село Небљуси у Лици, које у једнини мора бити Небљух.

[drajver]

Кад ми је кренула инспирација, да додам и презиме Пердух.  И село Небљуси у Лици, које у једнини мора бити Небљух.

Овај наставак -ух мени личи на неки архаичан словенски наставак, као што је у ријечи крух.

Мада нисам сасвим сигуран.

[ДушанВучко]

Имамо ваздух, код Словака има презиме Пепух, Пепуха...

[Зрно]

Овај наставак -ух мени личи на неки архаичан словенски наставак, као што је у ријечи крух.

Мада нисам сасвим сигуран.

Само што се на пољском, руском и бугарском у основи каже хлеб, тако да је крух изгледа илирског подријетла.

[drajver]

Само што се у пољском, руском и бугарском у основи каже хлеб, тако да је крух изгледа илирског подријетла.

Колико је мени познато, крух је словенска ријеч и има везе са глаголом кршити.

[barbarylion]

U razgovoru sa Rumunima rekoše mi da oni ukratko nisu upoznati sa terminom Vlah, izgleda da je kod nas taj termin baš korišćen dosta, ne znam da li ga je iko drugi koristio, naravno osim Vlaha u Srbiji koji se tako izjasnjavaju i Srba? Pokušati ući u tu problematiku deluje jako komplikovano.

[ДушанВучко]

Паљух је сигурно исправно. Има и у Далмацији код Задра Паљув. Исто тако код Дрниша има Тепљух, кога често зову Тепљув. То ме одавно занимало, и сигуран сам да је неки влашко-арбанашки корен. Има и Капљух код Восанског Петровца.

Ово "ух" је као везано за дисање, или као теже дисање можда...стално топло "Тепљух"...Коњух је можда да и коњ тешко дише тамо, ваздух, "вазда ух", стално дисање. Кад се уморио кажемо "ух" да избацимо терет. Имамо "њух", опет везано за дисање , али и слух, онда нешто чулно можда

[Зрно]

Кад откуцам "крух" на Википедији, избацује само српскохрватски и словеначки, а на свим осталим словенским језицима је "хлеб".

[drajver]

Кад откуцам "крух" на Википедији, избацује само српскохрватски и словеначки, а на свим осталим словенским језицима је "хлеб".

"ETIMOLOGIJA
prasl. i stsl. kruxъ: šnita (rus. krux, polj. kruch) ≃ lit. krušti: udarati ← ie. *krow- (grč. kroúein: udarati)"

Има овдје и детаљније

https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/krux%D1%8A

[barbarylion]

U razgovoru sa Rumunima rekoše mi da oni ukratko nisu upoznati sa terminom Vlah, izgleda da je kod nas taj termin baš korišćen dosta, ne znam da li ga je iko drugi koristio, naravno osim Vlaha u Srbiji koji se tako izjasnjavaju i Srba? Pokušati ući u tu problematiku deluje jako komplikovano.

Da se nadovežem, jedino u Bugarskoj ima više pomena Vlaha nego kod Srba, čini mi se da je svaki drugi čovek iz Plovdiva i okoline isticao vlaško poreklo.

[CosicZ]

Ћоровићи су беговска бихорска породица. Потичу по предањима од Мехмеда Ћор паше који је дошао из Осијека у Салвонији 1699. године. Поред Хајдарпашића, имали су највеће посједе у Бихору. Припадају хаплогрупи R1a-Z280>Z92>FT106108. Занимљиво да им је на YFull стаблу у овој грани најближи Србин из источне Славоније. Мислим да се Ћоровићи ен би требали сматрати лимским старинцима.

Да ли им је Србин ближи од Шпанца и непознатог на https://discover.familytreedna.com/y-dna/R-BY56864/tree ?

[нцп]

Паљух је сигурно исправно. Има и у Далмацији код Задра Паљув. Исто тако код Дрниша има Тепљух, кога често зову Тепљув. То ме одавно занимало, и сигуран сам да је неки влашко-арбанашки корен. Има и Капљух код Восанског Петровца.

Место Паљуви, језеро Паљуви и ФК  Паљуви Општина Уб, Колубарски округ, Србија.

[drajver]

Да ли им је Србин ближи од Шпанца и непознатог на https://discover.familytreedna.com/y-dna/R-BY56864/tree ?

Претпостављам да јесте, јер је старост везе Србина и Ћоровића на YFull око 950 година. Има и неких SNP-ова на YFullu које не налазимо на FTDNA стаблу. Ти SNP-ови би могли бити одређујући за Ћоровића и Србина из Барање испод нивоа R-BY56864, ради се о сљедећим BY212473 и FGC37926/BY2274.

Сигурно би се ствар могла утврдити кад би Шпанац био присутан на YFull стаблу или Србин на FTDNA.

[drajver]

Претпостављам да јесте, јер је старост везе Србина и Ћоровића на YFull око 950 година. Има и неких SNP-ова на YFullu које не налазимо на FTDNA стаблу. Ти SNP-ови би могли бити одређујући за Ћоровића и Србина из Барање испод нивоа R-BY56864, ради се о сљедећим BY212473 и FGC37926/BY2274.

Сигурно би се ствар могла утврдити кад би Шпанац био присутан на YFull стаблу или Србин на FTDNA.

Сад сам узео да провјерим Србина на ову грану R1a-FTA29633 и испостави се да је Србин заправо ближи Шпанцу него Ћоровићу. Србин иако негативан на именујући SNP FTA29633,  позитиван је на свих преосталих пет SNP-ова на овом нивоу. Заправо Србин цијепа ниво R1a-FTA29633. Веза Србина и Шпанца је старости око 900 година, с тим да је Шпанац повезан са још једним непознатим са FTDNA на 800 година. Било би занимљиво открити ко је овај трећи. Веза Ћоровића са свима њима је по YFullu на 950 година, а по FTDNA такође на око 950 година.

Иначе Шпанац је оставио сљедеће податке о свом поријеклу: 903526   De Pablo   Roman de Pablo , b. 1660   Spain из Peñacastillo, 39011 Santander, Cantabria, España

Сад да ли је овај Роман Пабло из 1660. године српски гастарбајтер или заробљеник?

[Lajbnic]

Само што се на пољском, руском и бугарском у основи каже хлеб, тако да је крух изгледа илирског подријетла.

Крух је словенска реч која значи "комад", "дебело парче" која се из јасне сличности пренела на хлеб. Крух -> kruxъ (праслов.) -> *kraušas (прото-балт.-слов.)

Хлеб - потиче од прото-германског hlaibaz (векна,хлеб), а неки лингвисти сматрају да  је то можда и касније готска позјамица од облика hlaifs . У сваком случају нема спора да се ради о германској позајмици.

[drajver]

Даутовићи, Мушовићи и Хасанбеговићи су три муслиманске породице из Вранеша које према предању потичу од једног Јоксимовића, који је прешао на ислам и оженио се са Павом Миликић. По њој је Павино Поље добило назив и тамо су живели Хасанбеговићи. Мушовићима је матица била у Стричини (део данашњег Прошћења), а Даутовићима у Грабу (тамо и данас постоји заселак Даути). Мушовићи су се из Стричине иселили 1914. године, док су Даутовићи и Хасанбеговићи напустили Вранеш 1924. године. Од поменутих породица је на простору Доњег Колашина (Вранеш и Потарје) 1989. године била само једна кућа Даутовића у Грабу.

Поред Даутовића, и за Мушовиће (тестиран је један из Бијелог Поља) је утврђено да припадају роду Дробњака. Пошто истом роду припадају и Јоксимовићи, поменуто предање се начелно може сматрати потврђеним. Једино се за Хасанбеговиће испоставило да припадају хаплогрупи R1a.

Читава ова група породица, а ту мислим на слављенике славе Цвети у Вранешу и муслимане Мушовиће, Даутовиће и Хасанбеговиће по предањима би требали бити потомци Херака Врањеша из 15. вијека.
Хаплотип колашинских Мушовића и Јоксимовића има карактеристичну вриједност DYS385ab=13-15, тако да без обзира што Мушовић није дубински тестиран, рекао бих да је прилично извјесно да је FGC22054+ и да је ово предање о вези са вранешким православним родовима потврђено.

У сваком случају за цијелу ову групу I1-FGC22061>FGC22054 би се могао родовски назив Вранеши, а Дробњаци изоставити.