Свакако да је то нешто више за тему о овом роду али једна мала ретроспектива на ово што сам писао на основу нове грађе из Османских дефтера, сумарног и опширног дефтера Босанског санџака из 1530. као и сумарног дефтера из 1516.
Прошле године сам додао осврт на то што је Кочан давно поменуо да је у Ракоњама био важан мост, те на постојање експерата за поправку мостова у Костуру. Поменуо сам и род ове генетике у Херцеговини из Жабице, невлашког села, чије је старо презиме бугарско а чије село је имало досељенике из Македоније крајем 14 в. Такођер њихово предање о Грахову је додато код Михића и не помиње се раније код Дедијера.
Аличић је ипак погрешно превео село из тимара војнучког кнеза Димитрија у дефтеру 1526. као "Баљево", што сам мислио да је Баљен. Не, ради се о селу Бањска СЗ од Н.Пазара, и имао је у тимару војнуке тог села и села Окос.
Међутим Баљен/Чаровина из Призренског санџака ипак имају свакако везу са вођством војнука у Сјеници/Расу. Наиме то село заједно са селом Окошани, по свој прилици војнуцима досељених из поменутог села Окос у Босанском санџаку, било је у тимару сераскера (команданта војнука) Махмуда за којем раније знам да потиче од угледног новопазарског рода Синан-челебије и осталих потомака рођака Јакуб-бега, који је имао везе са Хавалићима. Међутим опширни дефтер из 1530. открива да је Ахмед-бег Хавале њихов брат, и такођер припада истом роду.
Но, кнез Димитри нема везе са Хавалићима, но с ким има? Па други дио села Бањска је припадао синовима другог Ахмед-бега Караманлије који је држао Ракоње..
Што потврђује ово моје запажање ово име "Андин" , које ће ипак прије бити турско име Ајдин (често тамо гдје је било и муслимана посебно код војнука, муселема) јавља 1530. код једне популације која је присутна у селима синова Караман Ахмед-бега, држаоца Ракоња,шири се са тим Караманлијама по дефтеру из 1516., а шири се и у нахију Сјеница. (=Чаровићи)
Такођер може се рећи да је дошло до досељавања управо те популације крајем 16 в. у село Трпези, у којем је у 17. в. био калуђер од рода Ракоњаца према предању које је поменуо Јово Медојевић прије 20-так г. 1645. у односу на 1571. дошло је до огромног пада популације хришћана у Бихору чак је Никољ Пазар имао само 9 кућа но у Трпезима је било 24 и уз Годушу то је било једино село са значајнијим присуством хришћана.
А шта је та популација?
Ради се о војнуцима који су више него очигледно досељени из Грчке Македоније генерацију прије. .. Једно име међу њима има паралеле само у селу Куманич код Костура са којим везу има популација тамошње махале Раконишта. А нека друга налазимо у тој махали. Дакле није само има род Ракон у Костуру, посједник Ракоња је из Костура већ посједници Ракоња довлаче војнуке с тих подручја.
На тим мјестима се јавља аланских имена, а једно ријетко варијанта Ставра нпр. има на ЈИ Србије брата који се зове Алан.
Најчешће име које се јавља код ових војнука је једно од најрјеђих, Исан (евентуално читање и Асан), које нема везе са муслиманским (у то вријеме муслиманско име Исан није ни постојало) среће се по Македонији и очито ово не може бити нека уобичајена популација. Да не дужим сада, докази исте врсте (Исан у 15 в. као рођени брат једног од ријетких Алана на Балкану) указују, да је ово етноним Јас него да је Асен. Дио рода Ракоњаца носи јаско презиме Чаровић.
Чињенично стање кристално јасно указује да су Ракоњци ови војнуци (могуће изворно муселеми али и да су досељени и муселеми и војнуци).
Никољац је ипак средњевјековни манастир а већином са таквима у вези могу бити хришћани спахије и војнуци а не власи.
Изгледа да се ради више о Јасима из те мјешавине Јаса и Кумана код Костура/Лерина, и сад је јасно што се јавља ова генетика и то овај кластер (по маркеру 385 требали би формирати грану) у селу Печењевце који и сами имају веза са поменутима посебно Јасима.. То индицира присутност у овим степским популацијама за период 11. - 14 в.
Држалац Ракоња јесте у то вријеме имао и велике посједе на Пелопонезу, Мистра, којом јесте до 1458. владао византијски род Асена који потичу од бугарских царева Мице првог и другог који нису изворни Асени. Но не изгледа да се ова популација може с њима везати по именима. То је Костур, али и неки бројни војнуци једног кумансог села Лерина су нестали након 1481. Опет то потцртава оно што сам помињао ја а и неки историчари. Кумани и слични су чинили велики дио управљачког слоја цијеле Македоније.
