Ракоњци - E-A24066* >dys385=17-17, H4=11 подкластер. Стари род изворно из Ракоња у Бијелом Пољу, Никољдан. 1932. код Мијовића убиљежено предање да су "доселили из Куча да би избјегли крвну освету." Код Лутовца 1969. су "старинци".
2006. г. у "Књизи о Ракоњцима" је написано да су старији људи из других братстава на подручју Сјенице у то вријеме а посебно прије више десетина година говорили да су Ракоњци
грчког поријекла.
Предање о бјежању од освете из Куча је бизарно за неког ктитора битног манастира и мислим да се за овај податак није ни знало док није откривен прије 100-њак година. Дакле Ракоњци су мислили да су обични сељани.
Бројни историјски извори разјашњавају поријекло Ракоњаца и по њима је тачно то о доласку из Грчке, барем данашње а ипак и тадашње.
Под тим презименом се помиње ктитор Никољца Паун за кога стоји да је умро 1645.г. О њему говори натпис на једном сребром окованом еванђељу.
Још 1979. у "Средње Полимље и Потарје" Шћепановић и Влаховић пишу да је субаша Никшића Ахмед држао мезру Ракоње (Ракон) опустјело село манастира Никољац.
Док се Никољ-пазар водио у Бихору, манастир Никољац је припадао Скадарском санџаку, и то не нахији Комаран западно, већ нахији Пећ, на крају придружен Патријаршији. Да се заиста ради о Никољцу говори специфичан назив "манастир Никоља Црква", као што се пазар звао Никоља Црква Пазар, Ракоње су иза, а и географиски су близу. И у непосредној близини је села држао субаша Лимских Никшића Ахмед. Тако да не може то бити субаша Коплика код Скадра Ахмед који се помиње 1485.
И по новим подацима и то да га држи Ахмед је доказ сам по себи за много тога..
Друго име насеља обично значи новопридошло присуство неког рода или племена.
Споча друго име Ракоње је земља истог манастира којег су Ракоњци ктитори 150+ г. касније. Дакле иако није био насељен тада ту имао је везе с том земљом. И наравно ту је субаша Ахмед који држи.
Што имплицира и блиску везу Ахмеда са родом Ракоњаца.
Ракоњцима су генетски блиска два рода која су у вријеме Карађорђевог устанка мигрирала за Пештери, Драговићи из Бороштице, и још ближи Чаровићи из Раждагиње, први су ту били прије устанка, други и барем 50 г. прије обзиром на гране рода.
У Бороштици се 1485. као очито досељеник помиње и "Андин Гини". Лично име Андин (често га преводе и као Ајдин због тачака али то је турско-муслиманско име, постоји и Андрин једном), као варијанта Андроника се у историјским изворима јавља само на Костурско-Преспанском подручју и пар код Корче у 15. и 16. в. Први пут 1440. код муселема Костура.
26 пута, а само у једном селу два пута, тј. унутар исте махале код двије особе. Генерално су махале носиле назив родова/значајних индивидуа. Ово име је најсвојственије за
род Ракун/Ракон (махала Ракуниште) у данас ишчезлом селу Колишта западно од Костура 1568. У атару Косинеца који се исто помиње као старо село. Популација Колишта је ономастички врло различита од Косинеца и насељена је са у помјерањима вођеним од спахија са истока јер овог села нема 1530. Далеко најјаче паралеле показује са селом
Куманичево (укључујући и Андин).
У Куманичеву се јављају муслимани од 1568., једно име привлачи пажњу. Хасан син
Хазира. Ова форма Хазир, далеко рјеђа од Хизира има јасну асоцијацију са недавним досељеницима из Анадолије. Најближи код два џемата Јурука код Серфиџе у 16., једном код особе из Гермијанлу села из Битоља у 16 в.
Након што сам открио право поријекло Ахмед-бега
чуо сам од турског историчара Акин Инера у овом видео то да су се након пропасти Караман бејлика, Караманлије досељавале на Балкан, он овдје помиње Костур (Kesriye), уз Трабзон, Мореју, и Дунавско подручје.
Прије задавања одлучног ударца Караману 1466. у дефтерима на Балкану има само један спахија из Карамана. У дефтерима након тог времена ничу као гљиве и то као крупнији посједници. За Костур немамо дефтере тог времена али имамо за Никопол, Видин и битно Лерин близу Костура.
1470-тих у санџаку Никопол, двојица спахија, један је скоро бег Пири Карамани син Адала (16500 акчи), заим Кемал-бег син Јапе који је држао цијелу резерву војнука Никопоља (егзотична имена често опет).
Видин добар за поређење 1455 их нема. Али санџак Видин 1466-1471. (Душанка Бојанић) ту је један из Карамана.
Дакле тачно је за Дунав што каже.
На подручју Лерина 1481. се јављају тројица из Карамана, двојица са 6 села. Али најзначајнији који је држао 15 села (од којих већина као повећање 1481. значи да је имао дужи стаж) од којих нека код Шишана близу Куманичева, је имењак Хазира из Куманичева који је конвертит најприје,
Хазир-бег Карамани.
Дакле је тачно је што каже за Костурско подручје.
И наравно треће жариште Караманлија је Босанџки санџак. Нема их 1455. Један је у централној Босни.
1477. зеамет Звечан са 18 села је добио Мехмед-бег из Карамана
1468/9-1473. 7 села код Новог Пазара је држао Мустафа, мирахор (надзорник штала дворске коњице)
Караманоглуа .
1470. па до око 1485. зеамет Јелеч, са Лимским Никшићима и са мезром Споча друго име Ракон добио је
Караман Ахмед-бег сербеваб тј. командант дворске страже
владара Карамана 1464-1469 Султан-заде Ахмед-бега.
Хатиџе Оруч га је назвала грешком сином Иса-бега Исхаковића али је касније у другом раду на турском то исправила са Караман и сербеваб од раније.
Ахмед-бег Карамани и Хазир-бег Карамани су се вјероватно познавали и прије преласка на страну Османлија.. иако сам ја мислио да род датира раније, и потомци Ахмед-бега су населили земље потомака неког Шишмана из 1455., ови докази говоре да овај род долази тек 1470. г. са овим Ахмед-бегом који је само пар година прије ратовао против Османлија..
