Хаплогрупа R1a присутна је на просотру лимске жупе кроз сљедеће родове:
Родови Кораћа муслимана и Бибуљица могли би бити повезани. По предању Кораћи муслимани су повезани са православним Кораћима из жупе Будимље. Међутим, генетичко тестирање једних и других није потврдило ову везу. Православни Кораћи припадају хаплогрупи J2b-M241, док муслимани Кораћи у Јоховицама/Петњица припадају хаплогрупи R1a-M458>L1029. Хаплогрупи R1a-M458>L1029 вјероватно припадају и муслимани Паламари у Годочељу за које се наводи да су "од Кораћа". Предање са Кораћима повезује и Бибуљице из Црхаља и Расова и вјероватно је ова веза тачна, јер су и Бибуљице потврђене да припадају хаплогрупи R1a, додуше SNP су тестирани доста узводно, на нивоу R1a-M417. Овом роду вјероватно припадају и Халиловићи из Пахуља/Петњица који су тестирани као R1a-M417>L1092>YP417 и географски су близу Кораћа, иако о њиховом поријеклу нема превише података. Матица овог рода би веома лако могла бити у подручје у непосредној близини Петњице, Годочеље-Пахуљ и могли би се сматрати стариначким родом лимске жупе.
Род Сијарића би требао бити стариначки у Годијеву. Терминално су потврђени као R1a-M458>YP515>Y23108. Грана R1a-M458>YP515 није баш уобичајена на нашем простору (више је има на словенском сјеверу), али је већ регистрована на Балкану. Мислим да би се и Сијарићи могли сматрати лимским старинцима.
Род Брчвака припада хаплогрупи R1a-Z280>YP340>YP371>BY128997. Припадају му Брчваци и Рамовићи из Стројтенице/Бијело Поље и Брчваци из Бистрице. Презиме је топонимског поријекла и настало је по насељу Брчве код Бијелог Поља, што је и матично насеље рода. Постоји предање да су Брчваци доселили из Славоније, чак се наводи и Копривница. Могуће је да је предање тачно. Интересантно је са друге стране да је хаплогрупа R1a-Z280>YP340 присутна код још једног рода у близини- Маџгаља. Међутим, не може се рећи колико су заиста блиски Брчваци и Маџгаљи. Такође индикативно је да један досељени род носи презиме настало по локалном топониму. Код Брчвака бих свакако тавио упитник да ли се ради о досељеницима или старинцима.
Род Маџгаља, ово је православно муслимански род. Тестирани су као R1a-Z280>YP340 На подручју жупе Лим присутни су у Затону (муслимани) и Недакусима(правосалавни). Православни су у Недакусе доселили послије 1920. године, славе Ђурђевдан. Маџгаљи су поријеклом из Писане јеле у Вранешу, дакле нису стариначки род жупе Лим већ жупе Љубовиђа.
Род муслимана Косова би требао бити стариначки у жупи Лима, иако имају нека непоуздана предања о поријеклу из Куча. Матично насеља им је Пресеченик/Бијело поље, а било их је и у Ушановићима. Припадају хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>Y38448. Ова грана је доста присутна код Срба у Рашкој, Косову и Метохији, Црној Гори.
Род Лазовића из Лазовића/Бијело поље славе Јовањдан. Могли би бити старинци на подручју Корита, иако и они говоре о поријеклу из Брда, помињу Лопате. Тестирани су као R1a-Z280. Има их велик број исељених у рашку област и друге дијелове Србије.
Род Војиновића Трепчана славе св. Јевстатија већ је помињан на теми о жупи Будимља, Матица му је у Трепчи/Андријевица и тамо еј стариначки. Дакле не улази на списак старинаца жупе Лим. ННа подручју ове жупе било их је Јагочама/Бијело Поље. Тестирани су као R1a-Z280.
Ћоровићи су беговска бихорска породица. Потичу по предањима од Мехмеда Ћор паше који је дошао из Осијека у Салвонији 1699. године. Поред Хајдарпашића, имали су највеће посједе у Бихору. Припадају хаплогрупи R1a-Z280>Z92>FT106108. Занимљиво да им је на YFull стаблу у овој грани најближи Србин из источне Славоније. Мислим да се Ћоровићи ен би требали сматрати лимским старинцима.
Ћеваповићи муслимани из Бијелог поља, тестирани су на R1a-Z93, али о њиховом поријеклу немам никакавих података.