Старо српско становништво жупе Лим

[Иван Вукићевић]

Да, али да ли су то Хасанбеговићи на које се мисли у предању Даутовића и да ли су то Хасанбеговићи на које се мисли у предању Хајдарпашића? А са друге стране питање је клико је и само предање Мелуновића тачно, поготово јер имају везу са неким другим православним родовима у том крају.

Нема других Хасанбеговића из Вранеша, осим ових што потичу од Јоксимовића. У подацима из истраживања САНУ се јасно наводи да се ради о тим Хасанбеговићима, а не о онима из Бистрице и Мокрог Луга, који по предању потичу од Хајдарпашића.

Али слажем се, свакако постоји и могућност да предање Мелуновића једноставно није тачно.

[Иван Вукићевић]

Али наравно, то што су Стајовићи потврђени као изворни Булатовићи свакако смањује вероватноћу да је родослов Ђока Булатовића тачан.

Додатни проблем са тим родословом је што је он за Стајовиће прогласио и своје Булатовиће из Горње Горице (који су R1a-YP3987) и Вељовиће из Рожаја (који су I2-FT109194). Самим тим по свој прилици ни ови Булатовићи који припадају роду Дробњака никакаве везе са Стајовићима немају. Заиста би био феномен да су се сви они, од толиких Булатовића, прибратили баш Стајовићима пре него што су решили да се иселе из Роваца.

[Владимир Бојановић]

Додатни проблем са тим родословом је што је он за Стајовиће прогласио и своје Булатовиће из Горње Горице (који су R1a-YP3987) и Вељовиће из Рожаја (који су I2-FT109194). Самим тим по свој прилици ни ови Булатовићи који припадају роду Дробњака никакаве везе са Стајовићима немају. Заиста би био феномен да су се сви они, од толиких Булатовића, прибратили баш Стајовићима пре него што су решили да се иселе из Роваца.

Да, управо тако. Ни ја не верујем у овај феномен. Најлогичније објашњење је да се прибраћивања R1a-YP3987, I1-FGC22054* и I2-FT109194 изворним Булатовићима - Стајовићима у Мртвом Дубоком никада нису ни догодила, већ изворним Булатовићима - Батрићевцима, укључујући и E-V13>S2972 (могуће је да су се неке линије прибраћивале и Богићевцима, попут E-V13>Z1057) и тај процес њиховог прибраћивања/призећивања је једноставно морао бити започет још у 15. веку, када су Булатови потомци кнежевали у Ровцима, настављен и током 16. века у време јачања Срезојевића и окончан доста пре Стајовог рођења у Мртвом Дубоком и крвних освета. Стајо је највероватније био противник крвних освета када су вршена протеривања прибраћених Булатовића, па им је остао у добром сећању, отуд је и настала идентификација.

Овде се очито ради о остацима стариначких родова са једне и Лазареве и Вукове војске са друге стране, који су пре процеса прибраћивања прошли кроз фазу племенске "амортизације" и помирења, иницирану управо од стране Никшића - Гојаковића (8. и 9. део анализе): https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg201124#msg201124 Трећем слоју треба придодати и хаплогрупу Челебића из Штитара код Цетиња I2-A13910, можда и још неких (надам се да ћемо ускоро сазнати и хаплогрупе двојице Шћепановића из Међуријечја FT190799-).

[Бранкова]

Рудићи, Аранђеловдан, из Припчића, Ресника, Бијелог Поља. Најстарија предања их вежу за Равну Ријеку, а у поменута села насељавани су као чифчије Хајдаршпашића.

Матица им је по свој прилици у Крушеву, пошто их је тамо највише било 1913. године.

Истом роду припадају и Радовићи из Крушева, који такође славе Аранђеловдан. Они имају нетачно предање о пореклу од презимењака из Доње Мораче, који славе исту славу.

У окружењу поменутих родова је и род Фуртула, са истом Славом и генетиком, а код тог презимена је  такође постојало предање о пореклу од Морачана, код вранешких да су од Меденица, а код вишњевских да су од Радовића.

Исто предање код  ових породица и Слава која није типична за тај генетски род, а при том јесте  рода из Мораче којим се по предању везују, сигурно није случајност, без обзира што је било и других мишљења о њиховом пореклу. Вероватно је постојала нека веза ових родова  у прошлости, па отуд и  предања. Не знам да ли сам нешто помешала, али ми се чини да су раније спомињани још неки Фуртуле из Босне, са другом генетиком, не могу да пронађем сада тај податак.


Замолила бих драјвера за информацију, ако је могуће одредити на том нивоу резултата и ако има времена,  колико су блиски  FGC22061  ( Рудићи, Радовићи, Фуртуле ) са припадницима исте генетике са територије Далмације и Б.Крајине. Ово би ме занимало због тога што се по једној верзији старина Фуртула веже за Далмацију, као и због тога што се спомињу неке Меденице досељени из Лике  око Обреновца после 1827.г., са славом Ђурђевдан.
Такође је занимљиво име места Страњани, одакле се сматра да су вишњевски Фуртуле дошли, јер је то име 1550.г. стајало уз име матице крајишких "Дробњака" ( касније се губи и остаје само садашњи назив ), а може бити занимљиво и то да се притока реке Унац, 20км од њихове матице, зове Дробњак.

[Иван Вукићевић]

У окружењу поменутих родова је и род Фуртула, са истом Славом и генетиком, а код тог презимена је  такође постојало предање о пореклу од Морачана, код вранешких да су од Меденица, а код вишњевских да су од Радовића.

Исто предање код  ових породица и Слава која није типична за тај генетски род, а при том јесте  рода из Мораче којим се по предању везују, сигурно није случајност, без обзира што је било и других мишљења о њиховом пореклу. Вероватно је постојала нека веза ових родова  у прошлости, па отуд и  предања. Не знам да ли сам нешто помешала, али ми се чини да су раније спомињани још неки Фуртуле из Босне, са другом генетиком, не могу да пронађем сада тај податак.


Замолила бих драјвера за информацију, ако је могуће одредити на том нивоу резултата и ако има времена,  колико су блиски  FGC22061  ( Рудићи, Радовићи, Фуртуле ) са припадницима исте генетике са територије Далмације и Б.Крајине. Ово би ме занимало због тога што се по једној верзији старина Фуртула веже за Далмацију, као и због тога што се спомињу неке Меденице досељени из Лике  око Обреновца после 1827.г., са славом Ђурђевдан.
Такође је занимљиво име места Страњани, одакле се сматра да су вишњевски Фуртуле дошли, јер је то име 1550.г. стајало уз име матице крајишких "Дробњака" ( касније се губи и остаје само садашњи назив ), а може бити занимљиво и то да се притока реке Унац, 20км од њихове матице, зове Дробњак.

С обзиром на славу и предање, Фуртуле очито потичу од Радовића из Крушева.

[drajver]

У окружењу поменутих родова је и род Фуртула, са истом Славом и генетиком, а код тог презимена је  такође постојало предање о пореклу од Морачана, код вранешких да су од Меденица, а код вишњевских да су од Радовића.

Исто предање код  ових породица и Слава која није типична за тај генетски род, а при том јесте  рода из Мораче којим се по предању везују, сигурно није случајност, без обзира што је било и других мишљења о њиховом пореклу. Вероватно је постојала нека веза ових родова  у прошлости, па отуд и  предања. Не знам да ли сам нешто помешала, али ми се чини да су раније спомињани још неки Фуртуле из Босне, са другом генетиком, не могу да пронађем сада тај податак.


Замолила бих драјвера за информацију, ако је могуће одредити на том нивоу резултата и ако има времена,  колико су блиски  FGC22061  ( Рудићи, Радовићи, Фуртуле ) са припадницима исте генетике са територије Далмације и Б.Крајине. Ово би ме занимало због тога што се по једној верзији старина Фуртула веже за Далмацију, као и због тога што се спомињу неке Меденице досељени из Лике  око Обреновца после 1827.г., са славом Ђурђевдан.
Такође је занимљиво име места Страњани, одакле се сматра да су вишњевски Фуртуле дошли, јер је то име 1550.г. стајало уз име матице крајишких "Дробњака" ( касније се губи и остаје само садашњи назив ), а може бити занимљиво и то да се притока реке Унац, 20км од њихове матице, зове Дробњак.

Колико ми је познато Фуртула има тестираних и Богићеваца и Дробњака, дакле је до неког сплемењивања морало доћи у оквиру тог рода, при чему претпостављам да су Богићевци оригиналне Фуртуле. Овим се родом може детаљније позабавити кад се буде обрађивало становништво жупе Љубовиђе.

Што се упоређивања дробњачких хаплотипова тиче, то је најчешће узалудан посао, поготово на кратким хаплотиповима (какви су и Рудићев и Радовићев и Фуртулин). Чак Рудићев хаплотип није уопште близак Фуртулином и Радовићевом, али не мора да занчи да нису повезани.

[Иван Вукићевић]

Нововићи, Аранђеловдан, присутни су у Костићима, Побретићима и Бистрици (Бијело Поље), најстарији су у Костићима и ту кажу да су поријеклом из Брда.

Шукурице, муслимани у Брестовику, Костићима, Ракљи и Бијелом Пољу. У Костићима се сматрају старинцима, мада се наводи и предање да су доселили са Хајдар пашом из неког села Шукурова.

Из горе наведених података, евидентно је да је матица и Нововића и Шукурица у Костићима и да је мала шанса да нису повезани.

Одакле је податак да Нововића има у Костићима? Није их било тамо ни 1913. ни 1966. године.

[drajver]

Одакле је податак да Нововића има у Костићима? Није их било тамо ни 1913. ни 1966. године.

То сам ја нешто побркао кад сам писао пост, вјероватно сам гледао мјесто за Шукурице, а писао о Нововићима. Ни у мојој табели их нема у Костићима.

[Иван Вукићевић]

Пребацио сам преписку о породицама које припадају грани I2-Y190065 на тему о том генетичком роду, да не бисмо затрпавали ову тему која је ширег карактера: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1646.200

[Бранкова]

Колико ми је познато Фуртула има тестираних и Богићеваца и Дробњака, дакле је до неког сплемењивања морало доћи у оквиру тог рода, при чему претпостављам да су Богићевци оригиналне Фуртуле. Овим се родом може детаљније позабавити кад се буде обрађивало становништво жупе Љубовиђе.

Што се упоређивања дробњачких хаплотипова тиче, то је најчешће узалудан посао, поготово на кратким хаплотиповима (какви су и Рудићев и Радовићев и Фуртулин). Чак Рудићев хаплотип није уопште близак Фуртулином и Радовићевом, али не мора да занчи да нису повезани.

Хвала Вам

[Nebo]

Колико ми је познато Фуртула има тестираних и Богићеваца и Дробњака, дакле је до неког сплемењивања морало доћи у оквиру тог рода, при чему претпостављам да су Богићевци оригиналне Фуртуле. Овим се родом може детаљније позабавити кад се буде обрађивало становништво жупе Љубовиђе.

За вранешке Фуртуле Григорије Божовић („По Црној Гори“) је забележио да су старинци у том крају. Од њих су ови из Вишњеве. Можда би се могло помислити да је то решење енигме. Јер правац исељења из Дробњака према Лиму и Љубовиђи датира од пред крај средњег века, а можда и раније. Могло би се закључити да је истоветно презиме вранешких и морачких Фуртула случајност. Ствар компликују Фуртуле у Сарајевском пољу који имају предање да су од вранешких, а код њих је утврђена генетика оних морачких.

С обзиром да су морачки Фуртуле релативно млад род са тим презименом (ако се не варам, презиме датира најраније из 18. века?), свашта се може закључити:

- прави вранешки Фуртуле су у ствари богићевске генетике, али је тестирани потомак неког прибраћеног Дробњака (или који год случај био) који је после њих дошао у Вранеш,
- дробњачки старинци у Вранешу су узели презиме касније досељених морачких Фуртула: нпр. код Дробњака је било "уско грло" (можда баш услед исељења према сјеничком крају и Старом Влаху), а Морачани су у кратком времену постали бројни, па су им се ови прибратили,
- сарајевски Фуртуле су ту дошли из Мораче (што би било логичније - правац досељења: Морача - Поља - Затарје - источна Босна), али су из неког разлога повезали своје порекло за дробњачке Фуртуле из Вранеша,
- сарајевски Фуртуле заиста јесу тамо дошли из Вранеша, и потичу управо од "правих" вранешких Фуртула, оних досељених из Мораче.

[Nebo]

Одговор би дало тестирање још неког бјелопољског (вранешког) Фуртуле, али и неког од оних из Затарја (има их у Пљевљима и неколико села пљеваљског краја). Јер, ако су ови затарски Фуртуле I1 P109, онда добијамо сасвим другачију слику, по мени - да су ова два рода сасвим различитог порекла, а истоветно презиме случајност.

Што се самог презимена тиче, писао сам мало о томе:

https://www.poreklo.rs/2021/01/26/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-6-deo/#_ftn6

[drajver]

Што се тиче припадника хаплогрупе I2-Y3120, покушао сам извући из пројеката сљедеће родове:

АДАМОВИЋИ БИХОРСКИ, славе Ђурђевдан, имају предање да су доста давно дошли из Дробњака. Најстарији су у насељима Ботурићи и Костеница, а има их још у Пожегињи, Расову, Затону, Бистрици. На пројекту су означени да припадају грани I2-Y3120>Y4460. Не знам да ли је ова класификација заснована на неком SNP резулатату или вези са неким хаплотипом који је тестиран као Y4460. Адамовићи би се потенцијално могли сматрати лимским старинцима, јер ми ово предање о доласку из Дробњака не изгледа богзна како поуздано.

ДЕРВОВИЋИ муслимани из Подбрежа. За њих се наводи само да су из Бијелог Поља. Постоје и предања да су из Славоније или Мађарске, па и из Турске. Повезују се са Сутовићима из Рожаја, Спаховићима из Сјенице и Мезилџићима из Пријепоља. Претпостављам да се не ради о лимским старинцима. SNP су позитивно тестирани на S17250.

КАЛИЧАНИ су православно-муслимански род са матицом у селу Калици у Бихору. Овом роду припадају муслимани Османовићи у Калици и Трпезима, као и православни Булатовићи и Вељовићи који славе Лучиндан, из рожајских села Бишева, Бијеле Цркве и Грижице. Овом би роду требали припадати и Муховићи из Трпези, али су они тестирани као R-FT140430+. Каличани су на основу резултата Османовића, као и STR резултата Вељовића, одређени да припадају хаплогрупи I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT109194 Могли би се сматрати лимским старинцима.

КЉАЈИЋИ ГОРЊОСЕЉАНИ, овај род сам већ помињао у теми о Будимљи. Овом роду би судећи по предањима могли припадати Цикотићи муслимани из Горње Врбице и Трпези. Матица рода би требала бити на подручју жупе Будимље, а не жупе Лим, уколико је тачно предање и претпоставка о вези Цикотића са православним Кљајићима и могуће Славковићима никољштацима из Горњих Села код Берана. Цикотићи су тестирани као I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643+

ЛАТИЋИ муслимани из Лагатора, по предању су из Пелева бријега, помињу везу са православним Вељићима у беранском Доцу и Вујовићима у Дапсићима, као и са Уремовићима у Трпезима. С обзиром да су Вељићи тестирани као G2a-L497 ова веза није потврђена, док је веза са Уремовићима извјесна. Латићи и Уремовићи тестирани су као I2-Y3120>Z17855>Y230195>FT20796+. Вјероватно се ради о лимским старинцима.

МЕКИЋИ муслимани, релативно су скорији досељеници са подручја Мојковца и Колашина. Има их у Бољанини, Расову и Растоци. Позитивно су SNP тестирани на S17250. Не би се требали сматрати лимским старинцима.

ОБРАДОВИЋИ ГОРЊОСЕЉАНИ су већ помињани род са матицом у беранским Горњим Селима. На подручју жупе Лим тј. Бихора, овом роду требали би припадати муслимани Бабачићи у Туцањама и Љешници и муслимани Реброње у Годуши. Такође на подручја Бихора у више насеља присутни су и православни Обрадовићи. Овај род припада хаплогрупи I2-Y3120>S17250>Y4882 Не би се требали сматрати старинцима лимске жупе, већ будимљанске.

СОФТИЋИ муслимани, сматрају се старинцима у селу Врби, а има их и у Годијеву. SNP су одређени као I2-M423, није познато којој грани ниже припадају. Ово би могли бити лимски старинци.

ТАЛЕВИЋИ из Трпеза, повезани су са Таранишима из Горње Врбице. Зна се само да припадају хаплогрупи I2-Y3120, није позната нижа грана. Могло би се радити о лимским старинцима.

ЋОРОВИЋИ ШТИТАРСКИ, славе Ђурђевдан, матица им је у Штитарима, а наводно су поријеклом из Дробњака и род Кршикапама. Међутим слава се не уклапа. Кршикапе би по предањима требале бити Никшићи. Овом роду припадају муслимани Хеће из Црниша, који су тестирани као I2-M423. Оставио бих могућност да се и овдје ипак ради о стариначком роду.

ШЕКУЛАРЦИ ВУКОЉЕВАКОВИЋИ присутни су као Бракочевићи у Љешници. Они се свакако не требају сматрати лимским старинцима већ будимљанским.

[Деус Вулт]

Дервовићи су једна од старијих варошких муслиманских породица у БП, а од варошана су тестирани још и Куртћехајићи који су Y3120>S17250>Y4882>Z16969>A1328. По предањима ова два браства нису повезана, а Кутрћехајићи су највероватније огранак Каличана старинаца , тако да би и они могли бити старинци жупе Лим.

[drajver]

Дервовићи су једна од старијих варошких муслиманских породица у БП, а од варошана су тестирани још и Куртћехајићи који су Y3120>S17250>Y4882>Z16969>A1328. По предањима ова два браства нису повезана, а Кутрћехајићи су највероватније огранак Каличана старинаца , тако да би и они могли бити старинци жупе Лим.

Да, прескочио сам Куртћехајиће, вјероватно зато јер их не помиње Лутовац, који уосталом није ни обухватио само насеље Бијело Поље. Нисам успио наћи никаквих предања о поријеклу ових Куртћехајића. Могли би бити повезани са Каличанима, али ми је несигурно ослонити се само на A1328 позитиван резултат, јер је и сама A1328 прилично разноврсна на подручју Полимља.

Можда би листа старинаца I2-Y3120 (без I2-PH908) жупе Лим могла бити сљедећа:

АДАМОВИЋИ БИХОРСКИ Ђурђевдан I2-Y3120
КАЛИЧАНИ Лучиндан I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT109194
ЛАТИЋИ I2-Y3120>Z17855>Y230195>FT20796
СОФТИЋИ I2-Y3120
ТАЛЕВИЋИ I2-Y3120
ЋОРОВИЋИ ШТИТАРСКИ Ђурђевдан I2-Y3120
КУРТЋЕХАЈИЋИ I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328

[filipi]

Да, прескочио сам Куртћехајиће, вјероватно зато јер их не помиње Лутовац, који уосталом није ни обухватио само насеље Бијело Поље. Нисам успио наћи никаквих предања о поријеклу ових Куртћехајића. Могли би бити повезани са Каличанима, али ми је несигурно ослонити се само на A1328 позитиван резултат, јер је и сама A1328 прилично разноврсна на подручју Полимља.

Можда би листа старинаца I2-Y3120 (без I2-PH908) жупе Лим могла бити сљедећа:

АДАМОВИЋИ БИХОРСКИ Ђурђевдан I2-Y3120
КАЛИЧАНИ Лучиндан I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT109194
ЛАТИЋИ I2-Y3120>Z17855>Y230195>FT20796
СОФТИЋИ I2-Y3120
ТАЛЕВИЋИ I2-Y3120
ЋОРОВИЋИ ШТИТАРСКИ Ђурђевдан I2-Y3120
КУРТЋЕХАЈИЋИ I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328

Kurtcehajici znaju da su iz Sekulara gdje je takodje potvrđen A1328.
Cetkovici, selo Sekulare.

[drajver]

Kurtcehajici znaju da su iz Sekulara gdje je takodje potvrđen A1328.
Cetkovici, selo Sekulare.

Видио сам на мрежи да се наводи та веза са Ћетковићима. Је ли то њихово породично предање?

[filipi]

Видио сам на мрежи да се наводи та веза са Ћетковићима. Је ли то њихово породично предање?

Da, uvjek se govorilo da su od njih i da im se jedan predak zvao Vuk.

[drajver]

Da, uvjek se govorilo da su od njih i da im se jedan predak zvao Vuk.

Онда би Куртћехајиће требало склонити из горњег списка, јер нису старинци жупе Лим већ Будимље.

[filipi]

Онда би Куртћехајиће требало склонити из горњег списка, јер нису старинци жупе Лим већ Будимље.

Ovo znam jer sam lično u kontaktu sa njima, jedan je profesor u Sarajevu, a drugi doktor u Beogradu.