Старо српско становништво жупе Будимља

[vidoje 013]

Ако сам успио добро схватити, извор тог предање је само Радоје Кастратовић. Чини ми се да ни Дашић није претјерано вјеровао у то предање, чим је записао:
"Занимљиво је истаћи да зналац народне традиције о Шекулару Радоје Кастратовић, писац рада "Шекулар и Шекуларци у народној причи и традицији" (1966) не спомиње никакво досељавање "из старе Црне Горе". Он је чуо предање о наводном досељавању двојице предака старих Шекулараца чак "од Змијања или преко Змијања", што опет нема никакве потврде не само у писаним изворима већ ни у сјећањима других Шекулараца које су биљежили поједини аутори који су се дотицали њихове прошлости."

Колико видим доста се у литератури о Шекуларцима помиње кашњење Петра Шекуларца на бој на Косову, а затим се наводи исто предање везано за Ратка са Змијања. Да ли је ова сличност предања утицала на Кастратовића да мало исконструише причу, не знам. Не бих да оптужујем човјека без доказа. У сваком случају то предање о досељавању са Змијања ми не дјелује реално.

Тачно и за  Р. Кастратовић и М. Дашића.  Прото Андрија Поповић, Хроника Шекулара, Београд, 2018  не помиње Змијање.  Рукопис је из 1935. године.  Моја маленкост и протов  праунук Милош Поповић приредили су рукопис за штампу. Ријеч је о свјештенику из породице која је дала 16 свјештеника ( постоје писани подаци) који са 5 свјештеника из породице Бракочевић ( постоје писани подаци) броје 21 свештеника). Сви су Вукољеваковићи. Нијесу убројани они који су се спремали за свјештеника, али нијесу обукивали свештеничку  одежду. Читуља је запаљена за вријеме Боја на Шекулару 1876. године. По предању био је још свјештеника . То није предмет расправе. Поента је да Прото Андрија Поповић (1869- 1943) не помиње Змијање.

[Ранко Бубања]

О боју на Крчеву, прото М. Велимировић, између осталог пише да се времену првог војводе  Васојевичког Милутина Рајичевића приписује  бој у Асу на Крчеву који се догодио са Арбанасима католичким Мацурима (вис Мртур у Малесији). Има о томе на форуму. Нађите. Велимировић записа: ,, У овом боју Васојевићи упали су случајно били су дошли у Лужац да купују храну и ту законачили па како су тога јутра Арбанаси напали на ,,Ас" и Србљацима заплијенили стоку, то им Васојевићи с Брајотићем притекну у помоћ стигну их на Крчево и тако их потуку да од њих није остало ни гласника. За ову помоћ Србљаци уступе Брајотићу и Васојевићима као награду сво добивено оружје са погинулих Мацура и још им даду награде 70 волова" (Исто: 70, 71). Имао би још  о боју на Крчеву, да је то била прије свега борба Шекулараца и других Србљака са Вуком Љеваком као вођом... Знам, рећи ће неко да сам личан, а што други пишу лажи бајке нема везе.

Браћа Брајотићи, Вук и Јован, Глас Васојевића, број 16, Београд, О Петровудне, 2005. стр. 4.
Поред многих битака у којима је учествовао поп Катана, била је и она на Крчеву, где су Клименте потпуно сатрвене и гдје се, поред осталих јунака, истакао и Вук Брајотић. 

Т. Катанић, O барјаку код Васојевића, Гласник Етнографског музеја, књ. XIII, Београд, 1938. стр. 158.
По народном предању васојевићки првак поп Катана је ''под барјаком'' са Васојевићима прешао у долину Лима и ондје се населио око 1700. године.

[drajver]

Поред горе наведених постоје и родови за које предањске везе нису тако јасне:

Славковићи(Главаца, Курикуће) и Кљајићи (Бастахе, Лубнице) који славе Никољдан истог су поријекла. Иако и они помињу неко старије поријекло у Бјелопавлићима, мислим да би се у њиховом случају могло радити о старинцима у Горњим Селима. Некада су у Горњим Селима били много бројнији, али су послије сукоба са Климентама доживјели својеврсну разуру. Не знам да ли би са овим Славковићима могао бити повезан онај Славковић из Топлице који има мацурски хаплотип I1-Z63>Y16437, али би у сваком случају корисно било да се Славковићи Кљајићи тестирају.

Кљајиће и Славковиће из Горњих села поменуо сам као потенцијалне будимаљанске старинце, али их због непоузданости предања нисам стављао на мапу. Послије сам видио да су Цикотићи муслимани из Бихора (Горња Врбица и Трпези) тестирани као I2-Y4882>A1328>Y177643 и да имају предање о заједничком поријеклу са Кљајићима из Горњих села и Загорја/Беране. Кљајићи у Горњим селима славе Никољдан,а у Загорју Петковдан. И једни и други имају предања о поријеклу из Бјелопавлића. Очигледно је било неког преузимања предања од бјелопавлићких Пешића, можда и неког срођавања, јер Пешићи и Кљајићи настањују иста села. Пешићи и генетички припадају роду Бјелопавлића. На основу резултата Цикотића видимо да би Кљајићи и њима сродни Славковићи у Будимљи ипак могли бити будимљански старинци. Хаплогрупа I2-Y177643 је једна од карактеристичнијих хаплогрупа будимљанске жупе. Не би ме чудило да овој грани припадају и Обрадовићи Горњосељани који су по маркерима I2-Y3120.

Мислим да би и род Кљајића и Славковића Горњосељана требало на мапу додати као стариначки род Будимље. Матица им је по свему судећи у селима Бастасе, Курикуће и Главаце/Беране.

[Небојша]

Да наведем овде још један, очекивани резултат, са 23andMe: Лабудовић, Јовањдан, Шекулар, I2-Z17855.

[drajver]

Кљајиће и Славковиће из Горњих села поменуо сам као потенцијалне будимаљанске старинце, али их због непоузданости предања нисам стављао на мапу. Послије сам видио да су Цикотићи муслимани из Бихора (Горња Врбица и Трпези) тестирани као I2-Y4882>A1328>Y177643 и да имају предање о заједничком поријеклу са Кљајићима из Горњих села и Загорја/Беране. Кљајићи у Горњим селима славе Никољдан,а у Загорју Петковдан. И једни и други имају предања о поријеклу из Бјелопавлића. Очигледно је било неког преузимања предања од бјелопавлићких Пешића, можда и неког срођавања, јер Пешићи и Кљајићи настањују иста села. Пешићи и генетички припадају роду Бјелопавлића. На основу резултата Цикотића видимо да би Кљајићи и њима сродни Славковићи у Будимљи ипак могли бити будимљански старинци. Хаплогрупа I2-Y177643 је једна од карактеристичнијих хаплогрупа будимљанске жупе. Не би ме чудило да овој грани припадају и Обрадовићи Горњосељани који су по маркерима I2-Y3120.

Мислим да би и род Кљајића и Славковића Горњосељана требало на мапу додати као стариначки род Будимље. Матица им је по свему судећи у селима Бастасе, Курикуће и Главаце/Беране.

Јуче сам примјетио да су муслимани Бабачићи из Туцања у Бихору, који би требали бити од исламизованих Обрадовића Горњосељана, потврђени као припаданици гране I2-Y4882. Што једним дијелом потврђује претпоставку да би и Обрадовићи могли припадати хаплогрупи I2-Y4882>Y177643.

Сад је само питање да ли су Обрадовићи, Кљајићи и Црновршани истог генетичког рода. Црновршани су завршили своју пуну профилацију. Сва три рода су из блиског географског подручја сјеверозападно од Берана.

[ⲥуⲛцⲉ]

Јуче сам примјетио да су муслимани Бабачићи из Туцања у Бихору, који би требали бити од исламизованих Обрадовића Горњосељана, потврђени као припаданици гране I2-Y4882. Што једним дијелом потврђује претпоставку да би и Обрадовићи могли припадати хаплогрупи I2-Y4882>Y177643.

Сад је само питање да ли су Обрадовићи, Кљајићи и Црновршани истог генетичког рода. Црновршани су завршили своју пуну профилацију. Сва три рода су из блиског географског подручја сјеверозападно од Берана.

Ако знате некога Обрадовића, повежите нас, да га дам испитати на снп.

[drajver]

Ако знате некога Обрадовића, повежите нас, да га дам испитати на снп.

Један је тестиран, али не знам да ли је члан друштва и да ли има контакт. То треба провјерити са уредницима.

[Exiled]

Јуче сам примјетио да су муслимани Бабачићи из Туцања у Бихору, који би требали бити од исламизованих Обрадовића Горњосељана, потврђени као припаданици гране I2-Y4882. Што једним дијелом потврђује претпоставку да би и Обрадовићи могли припадати хаплогрупи I2-Y4882>Y177643.

Сад је само питање да ли су Обрадовићи, Кљајићи и Црновршани истог генетичког рода. Црновршани су завршили своју пуну профилацију. Сва три рода су из блиског географског подручја сјеверозападно од Берана.

Случај је удесио да проведем једно поподне летос са братом и сестром који су родом Црновршани. Он је типични Словен светао косом и очима а она црна као угарак,никад не бих рекао да су род а камоли брат и сестра. Генетика је чудна работа.

[Иван Вукићевић]

Кљајиће и Славковиће из Горњих села поменуо сам као потенцијалне будимаљанске старинце, али их због непоузданости предања нисам стављао на мапу. Послије сам видио да су Цикотићи муслимани из Бихора (Горња Врбица и Трпези) тестирани као I2-Y4882>A1328>Y177643 и да имају предање о заједничком поријеклу са Кљајићима из Горњих села и Загорја/Беране. Кљајићи у Горњим селима славе Никољдан,а у Загорју Петковдан. И једни и други имају предања о поријеклу из Бјелопавлића. Очигледно је било неког преузимања предања од бјелопавлићких Пешића, можда и неког срођавања, јер Пешићи и Кљајићи настањују иста села. Пешићи и генетички припадају роду Бјелопавлића. На основу резултата Цикотића видимо да би Кљајићи и њима сродни Славковићи у Будимљи ипак могли бити будимљански старинци. Хаплогрупа I2-Y177643 је једна од карактеристичнијих хаплогрупа будимљанске жупе. Не би ме чудило да овој грани припадају и Обрадовићи Горњосељани који су по маркерима I2-Y3120.

Мислим да би и род Кљајића и Славковића Горњосељана требало на мапу додати као стариначки род Будимље. Матица им је по свему судећи у селима Бастасе, Курикуће и Главаце/Беране.

Цикотићи припадају истој грани као и Османовићи са којима живе у истом селу (Трпези у Горњем Бихору). Питање је да ли икакаве везе имају са Кљајићима тј. сасвим је могуће да потичу од Булатовића - Вељовића, као и Османовићи. Не бих још додавао Кљајиће на списак.

[Владимир Бојановић]

Вељовићи су такође пореклом из централног дела Будимље, тачније села Калудре, где постоји топоним Ровца и манастир посвећен Светом Луки (што одговара њиховом предању о Ровцима и крсној слави), тако да се и они одлично уклапају у драјверову причу о Y177643 као старинцима ове жупе.

[Nebo]

Вељовићи су такође пореклом из централног дела Будимље, тачније села Калудре, где постоји топоним Ровца и манастир посвећен Светом Луки (што одговара њиховом предању о Ровцима и крсној слави), тако да се и они одлично уклапају у драјверову причу о Y177643 као старинцима ове жупе.

Ровца нису топоним у Калудри, већ село за себе. Назив овог села нема никакве везе с племеном Роваца. Крајем 15. века наводи се у османском дефтеру као - Боровци, свакако по густој боровој шуми која постоји и данас. Јасно је да каснији назив Ровца долази од изобличеног изворног назива.

[Nebo]

А не знам да су Вељовићи са славом Свети Лука из Калудре 

[ДушанВучко]

Ја сам упознао једног Вељовића, таксисту, пре пар година, који каже да је од Булатовића (вероватно прибраћен), а одакле је, не могу да се сетим, али пазарски крај (слави Св. Луку)

[barbarylion]

Ја сам упознао једног Вељовића, таксисту, пре пар година, који каже да је од Булатовића (вероватно прибраћен), а одакле је, не могу да се сетим, али пазарски крај (слави Св. Луку)

99% cu dobiti isto sto i vecina nema svrhe

[ДушанВучко]

99% cu dobiti isto sto i vecina nema svrhe

Ма "већи" је тај Вељовић "Булатовић" од правог Булатовића, само га слушаш како прича , остаје само да му кажеш да је " у праву" (,чик да му изнесеш да није "прави")

[Grbić]

Ако знате некога Обрадовића, повежите нас, да га дам испитати на снп.

Dejan R Vukićević(član porekla) je uzeo uzorak od Obradovića.Šaljem ti u privatnoj poruci njegov mejl.

[Иван Вукићевић]

У плавским селима Богајићу и Метеху присутни су муслимани Цецуњани који су доселили из Цецуна у Доброј Ријеци (Будимљанска жупа). Да ли би они могли бити остатак средњовјековних немањићких коњуха?

Тестирани су преко 23andme и припадају хаплогрупи I2-Y3120>Z17855. Штета што нису дубље тестирани или да бар имају маркере, да се види да ли постоји веза са неким другим Z17855  родовима у Плаву и Будимљи, попут Шекулараца Војводића и Вукољеваковића или Срдановића.

Ако мислиш на Цецуњане, то је тек претпоставка коју је тешко доказати, али није сасвим без смисла.

Оно што је извјесно јесте да су се Цецуњани доселили из села Цецуна, како им и предање каже. Одатле су по свему судећи били потиснути од стране Васојевића, који су данашњи становници села Цецуна. Дакле су Цецуњани били старије становништво овог села. С обзиром да се континуитет становништва Будимље па и области Добра Ријека којој Цецуне припадају, одржао од средњег вијека до половине 17. вијека, основано је претпоставити да би Цецуњани могли потицати од средњовјековних становника ове области. Такође веома је битна чињеница да је назив овог села настао од патронима који је веома стар и који сеже до средњег вијека, а за који се каже: "Cecuni i dаnаs se tаko zove, dobilo je ime po porodici Bogojа Cecunа koji se pominje u trećoj dečаnskoj hrisovulji u jednoj odredbi kаo jedаn od mogućih čelnikа nаd „konjusimа uročnim“ Dobre Reke, gdje je susjedno selo Cecuni; Konjusi – jаvljа se još u dečanskim hrisovuljama kаo mjesto konjuhа uročnih, specijаlizovаnih dvorskih odgаjivаčа konjа nа аpаnаžnom dobru krаljice Jelene Anžujske, danas to je selo Konjuhe"

Мислим да је горе наведено довољно бар за претпоставку.

Цецуњани нису староседеоци у Полимљу, већ старији досељеници. По предању потичу од Љешњана - Војинића, а хаплогрупа којој припадају (I2-Z17855) иде томе у прилог.

Род су им православни Николетићи из Машнице код Мурина и муслимани Љешњани из Метеха код Плава. Бранислав Оташевић у књизи Велика и Полимље наводи следеће:

Николетићи воде поријекло од Озринића. O њиховом поријеклу пише и Андрија Јовићевић. По томе њихов предак се доселио у Ровца у селу Лијешње. Према предању које се и сад чува у породици Николетића њихов предак је учествовао у убиству неког од бегова Љубовића са осталим Ровчанима, па су Турци ударили да спале и униште Ровца и освете бега. Никола Озринић предак Николетића (по мојим сазнањима по њему су добили презиме) буде у тој борби рањен и одатле се преселио у Машницу гдје и данас живи једна породица његових потомака. Истакнути Николетићи су: Стефан Николетић, капетан Симо Николетић, Велиша Николетић и други. Спадају у најстарије становнике Машнице, били су борбени и нијесу се множили. Када су се доселили у Машницу, живјело је само неколико изгнаних Климената који су се убрзо одсјелили. Славе Арханђелов дан. Са Цецуњанима и Њешњанима у Метаху сматрају се рођацима и да су Цецуњани и Њешњани прије сто година примили ислам.

Слично предање је забележио и Алија Џоговић у Богајићима од Цецуњана.

Укратко, ништа од средњовековних Коњуха.

[drajver]

Цецуњани нису староседеоци у Полимљу, већ старији досељеници. По предању потичу од Љешњана - Војинића, а хаплогрупа којој припадају (I2-Z17855) иде томе у прилог.

Род су им православни Николетићи из Машнице код Мурина и муслимани Љешњани из Метеха код Плава. Бранислав Оташевић у књизи Велика и Полимље наводи следеће:

Николетићи воде поријекло од Озринића. O њиховом поријеклу пише и Андрија Јовићевић. По томе њихов предак се доселио у Ровца у селу Лијешње. Према предању које се и сад чува у породици Николетића њихов предак је учествовао у убиству неког од бегова Љубовића са осталим Ровчанима, па су Турци ударили да спале и униште Ровца и освете бега. Никола Озринић предак Николетића (по мојим сазнањима по њему су добили презиме) буде у тој борби рањен и одатле се преселио у Машницу гдје и данас живи једна породица његових потомака. Истакнути Николетићи су: Стефан Николетић, капетан Симо Николетић, Велиша Николетић и други. Спадају у најстарије становнике Машнице, били су борбени и нијесу се множили. Када су се доселили у Машницу, живјело је само неколико изгнаних Климената који су се убрзо одсјелили. Славе Арханђелов дан. Са Цецуњанима и Њешњанима у Метаху сматрају се рођацима и да су Цецуњани и Њешњани прије сто година примили ислам.

Слично предање је забележио и Алија Џоговић у Богајићима од Цецуњана.

Укратко, ништа од средњовековних Коњуха.

Иване, како све поквариш. 
Зар не знаш за старо правило? Ако имаш добру причу, а имаш и чињенице које се у исту причу не уклапају, онда једноставно те чињенице не помињеш.

[Иван Вукићевић]

Иване, како све поквариш. 
Зар не знаш за старо правило? Ако имаш добру причу, а имаш и чињенице које се у исту причу не уклапају, онда једноставно те чињенице не помињеш.

А таман си се био спремио да преко вештачке интелигенције графички прикажеш како су Цецуњани дресирали коње у средњем веку