Старо српско становништво жупе Будимља

[drajver]

Отварам ову тему како би се прокоментарисало порекло старих српских родова са подручја жупе Будимља у горњем Полимљу, прије свега у односу на генетичке резултате. Отприлике слично како је то било представљено и на теми о жупи Плав.

Као и жупа Плав, и жупа Будимља је једна од најстаријих српских жупа, уско везана за породичне посједе Немањића и Завидовића. Такође је била и сједиште једне од првих српских епископија- Будимљанске, а касније су на њеном подручју били бројни посједи српских краљевских лаври Жиче, Бањске, Дечана. О самој жупи је прилично много писано, па се не бих освртао толико на историју жупе, колико на историју њених старијих родова.

Простор жупе како се види на доњој карти обухватао је угрубо гледано подручје данашњих општина Берана и Андријевице. На том простору присутне су двије групе становништва: род Васојевића, који је генетички хомоген и прилично бројан и старије становништво разнородних Србљака или Ашана. Тежиште теме је више на поријеклу србљачких родова, јер Васојевићи нису живјели на подручју ове жупе у средњем вијеку.


 

[Nebo]

Добра тема. Подржавам!

[drajver]

Добра тема. Подржавам!

Кад подржаваш да одмах кренемо са твојима. Гледао сам мало шта је писано на форуму и порталу, па сам покушао извући неку најсажетију причу око рода шекуларских Дробњака. Исправи ме ако сам негдје омануо.

По предању род потиче од неког дјетета из Дробњака којег је мајка довела у ујчевину у Шекулар. Тај долазак предање датира у период прије 250-300 година. Колико ми је познато засад нема неке директније генетичке потврде за ово предање. Шекуларски Дробњаци припадају хаплогрупи I2-Y4882>A1328>Y177643>FT461579>Y441928 и имају генетичку раносредњовјековну везу (7. вијек) са Јањићима из Слата/Невесиње и преко мутације FT461579 нешто старију везу из периода словенских сеоба са тестираним Румунима из Молдавије и Влашке, родом крајишких Аранђеловштака (Родићи и др.), Османовићима из Бихора и Коленовићима из Полимља. Чини се да је читава та грана I-FT461579 прилично разноврсна у Полимљу, што би можда могло указивати на заједнички смјер досељавања неке словенске групе са сјевера у подручје Полимља.

[drajver]

Што се тиче структуре самог рода, доста сам користио текст Рада Бракочевића на порталу и Небине текстове. Ипак има доста недоумица.

Шекуларски Дробњаци

1. Ћетковићи (родовски назив, колико видим нико не носи то презиме?, насеље у Шекулару се зове Ћетковићи, иако административно данас то није насеље, не знам да ли припада Ораху или Мезгаљама?)
1а. Бабићи (у Ћетковићим, Калудри, Ровцима и Осоју, Пећ) тестиран 17 маркера
1а1. Томовић (у Ровцима и Ћетковићима, помињу се двије гране Андријићи и Илијићи, као и муслимани Томовићи од Хусеин паше, за ког не знам о коме се ради?)
1а2. Ђоровић (у Ћетковићима, и у више метохијских насеља Добруча, Захаћ, Рзнић, Љумбарда)
1а3. Млађеновић (у Ћетковићима и у Ромунама, Метохија)

2. Вајмеши (родовски назив, мада их је под овим презименом било у Метохији)
2а. Марковић из Пећи
2a1. Галевић ( у Доњој Ржаници)
2б. Девићи (у доњој Ржаници, Ровцима и у Метохији) тестиран, радио дубински тест потврђен Y441928
2в. Ђорђијевић-Ђорђевић (у Ровцима и у Мурину, има исељених у Метохију, Топлицу, Чачак наводно од ових Бора Чорба)
2г. Милошевић (у Ровцима и у Ромуне Метохија)
2д1. Никић (у Ровцима и Љумбарди, Метохија)
2д2. Недовић (у Ровцима и Пуз код Клине, Метохија)
2ђ. Радошевић (у Ровцима)
2ђ1. Вујичић (у Ровцима и Метохији)
2ђ1а. Ивовић (у Ровцима и Љешане, Метохија)

Дробњаци Шекуларци за које не знам ком огранку припадају:
Мартић у Доњој Ржаници, Беране
Ровчанин у Ораху (Шекулар)
Шекуларци у Курикућама, Главацама и Вуче, Беране тестирани на 23 маркера
Асовићи у Доњој Ржаници, Беране
Бућковић у Дапсићима, Беране (од Церовића из Белог Поља?)
Поповићи у Беранама

Недоумице:
да ли су Ћетковићи под тим презименом били присутни у Шекулару?
гдје су живјели Пантовићи који се помињу као дио Вајмеша?
да ли су Алексићи из Благаја код Пећи огранак Пантовића Вајмеша или Ћетковића?
да ли Брунчевићи-Вајмеши из Будимље припадају овом роду иако славе Јовањдан?

Поменућу још неке исељене породице овог рода које наводи Раде Бракочевић:
Петровићи у Гораждевцу
Зарићи у Гораждевцу
Вучетићи у Пећи
Јововићи у Пећи
Церовићи, Бело Поље код Пећи тестиран на 23 маркера

Као што се може видјети, род је прилично разгранат и бројан како у Полимљу, тако и у Метохији. Главна су насеља Ћетковићи у Шекулару и Ровца која се наслањају на Шекулар. Претпостављам да је то и матично подручје рода.

[Nebo]

1. Ћетковићи (родовски назив, колико видим нико не носи то презиме?, насеље у Шекулару се зове Ћетковићи, иако административно данас то није насеље, не знам да ли припада Ораху или Мезгаљама?)

Село се зове Ћетковиће. Данас је у саставу МЗ Мезгале.

Братствено презиме Ћетковић више нико не носи као званично. Последњи Ћетковићи са тим презименом од нашег рода су забележени почетком 20. века. Презиме је остало међу неким појединцима из огранка којем припадају Алексићи и Пантовићи (потомство Вучине Ћетковог трећег сина).

Ћетковићи су сви, укључујући и Вајмеше. Надимак Вајмеш је заједнички за све Ћетковиће, али се временом братство издефинисало у два огранка - Бабићи (као најбројнији род братства у самом Шекулару) и остали. Ове остале су други Шекуларци наставили називати Вајмешима, тако да би нека основна "подела" братства Ћетковића била на Бабиће и Вајмеше.

[Nebo]

2. Вајмеши (родовски назив, мада их је под овим презименом било у Метохији)

У овом делу братства ниси навео три основна рода: Пантовиће, Алексиће и Вучиниће. Заправо, највећи део метохијских Вајмеша потиче од овог огранка братства, нарочито од Пантовића, ту исељених крајем 19. и у 20. веку, највећим делом у Гораждевац и у још неким насељима око Пећи.
Пантовићи су по главару Панту Ћетковићу који је живео у првој половини 19. века.

Од овог огранка су и Ћетковићи из Роваца које си навео.

[Nebo]

Дробњаци Шекуларци за које не знам ком огранку припадају:
Мартић у Доњој Ржаници, Беране
Ровчанин у Ораху (Шекулар)
Шекуларци у Курикућама, Главацама и Вуче, Беране тестирани на 23 маркера
Асовићи у Доњој Ржаници, Беране
Бућковић у Дапсићима, Беране (од Церовића из Белог Поља?)
Поповићи у Беранама

Шекуларци су посебан огранак. Цело братство живи у Горњим селима и околним местима подно Бјеласице. Потичу од Радосава Ћетковића, сина Вујка Ћетковог, којег је удова мајка повела са собом у Обрадовиће где се други пут удала. Њега су тамо прозвали Шекуларац и цело његово потомство носи ово презиме. Од њих је фудбалер Драгослав, као и историчар Божидар.

[Nebo]

Недоумице:
да ли су Ћетковићи под тим презименом били присутни у Шекулару?
гдје су живјели Пантовићи који се помињу као дио Вајмеша?
да ли су Алексићи из Благаја код Пећи огранак Пантовића Вајмеша или Ћетковића?
да ли Брунчевићи-Вајмеши из Будимље припадају овом роду иако славе Јовањдан?

У Црној Гори званична презимена су уведена тек 1907. године. Тако да су Ћетковићи носили и ово презиме и нека ужа презимена незванично.
Ћетко је родоначелник. Његова четири сина имали су патроним "Ћетков", а већ унуке су звали - Ћетковићи. Временом су се издвајала нова презимена, према неком зваменитом братственику, а у случају Бабића према мајци једног бројног огранка (почетак 19. века). Када је дошло до озваничења презимена, сваки огранак се уписао према свом тадашњем називу.

Мада, било је и разних одступања и након уписивања званичних презимена. Тако, нпр, потомци Ђорђија Бабића којег су звали - Ђоро, узели су Ђоровић као званично презиме, али је било људи из овог рода који су се уписали као Бабићи. Код Вајмеша (у ужем смислу, они "остали") код истог огранка почетком 20. века налазимо званична презимена: Ћетковић, Вајмеш, Пантовић, Алексић, Вучинић. Од њих су данас опстали само Пантовићи и Алексићи, остали огранци су изумрли (или се некуд иселили?).

За Пантовиће написах горе.

Алексићи су огранак Пантовића. И данас их има у Шекулару, а има и исељених у Метохији (барем их је било). Презиме Алексић су узели његови синови по свом оцу Алекси Пантовом (главар и стотинаш), и то тек 1935. године (до тада су као званична презимена носили Пантовић или Ћетковић).

Брунчевићи су огранак Стијовића у Будимљи. Ово је јако мали огранак, не знам колико их данас уопште има. Колико ја знам, они, као и сви ми остали, славе Ђурђевдан. Они знају да су Ћетковићи, али не знају тачно од којег огранка. С обзиром да су из Будимље, некако ми је најлогичније да имају везе с Ћетковићима из Доње Ржанице, а који су од ровачких Ћетковића (огранак Вајмеша, у којем су Пантовићи и Алексићи највећи родови).

[Nebo]

1а1. Томовић (у Ровцима и Ћетковићима, помињу се двије гране Андријићи и Илијићи, као и муслимани Томовићи од Хусеин паше, за ког не знам о коме се ради?)

Овде су мало помешане две приче.

Не знам који су то муслимани Томовићи, а ови Томовићи из Роваца потичу од Тома Аксовог Бабића (Аксов отац се доселио из Ћетковића у Ровца, што му дође преко планине кроз густу четинарску шуму) и сви су православни.

Томов млађи брат Вука био је немиран дух, па је у својим авантурама завршио као турски аскер (ради се о средини 19. века). У служби је јако добро напредовао и временом постао високи официр. Турци су га врбовали да пређе у ислам, што је он и учинио и добио име Хусеин. Да је био "паша" не знам и не верујем, али јесте био високи чин у османској војсци. О његовој кончини се зна нешто магловито, а породично предање каже да је обешен у Истанбулу због једног намерног пораза против црногорске војске у Вељем рату. Дакле, од њега не могу бити никакви Томовићи, јер је Томо био његов брат. Ако би имао потомства, били би Вукићи или Вуковићи. Његово име Вука се изговара са кратким узлазним нагласком на првом слогу. Постоји нека прича да су били у Истанбулу неки Иванишевићи који су његови потомци, али то су неки тешко проверљиви подаци... 

[Nebo]

2в. Ђорђијевић-Ђорђевић (у Ровцима и у Мурину, има исељених у Метохију, Топлицу, Чачак наводно од ових Бора Чорба)

Ђорђијевићи нису од Вајмеша (у ужем смислу) већ од Бабића. Потичу од попа Ђорђија Бабића чији отац Максим се спустио у Мурину у првој половини 19. века.

Ово за Бору Ђорђевића сам и ја чуо. Да је неки његов предак дошао у Србију из Мурине, те да су га тамо уписали као Ђорђевић, јер Ђорђијевић и није баш тако уобичајено презиме. Наводно је тај предак узео женину славу Аранђеловдан. Колико је све ово тачно, не знам. Зна Бора. Ваљда 

[Nebo]

Ово можда све делује збркано, зато мислим да сам најбољи преглед дао у свом чланку из 2017. године:

https://www.poreklo.rs/2017/02/24/bratstvo-cetkovica-iz-sekulara/

Чланак је преко седам година стар, зато треба занемарити онај генетички део. Битан је овај одељак који говори о гранању братства Ћетковића.

[Nebo]

По предању род потиче од неког дјетета из Дробњака којег је мајка довела у ујчевину у Шекулар.

Није у ујчевину, него се Ћеткова мајка, након погибије мужа 1705. године, преудала за шекуларског војводу Димитрија - Дашу Војводића, који је такође био удовац. Ово је општепозната ствар у Шекулару. Ћеткова мајка Јана била је из Мораче.

Шекуларски Дробњаци припадају хаплогрупи I2-Y4882>A1328>Y177643>FT461579>Y441928 и имају генетичку раносредњовјековну везу (7. вијек) са Јањићима из Слата/Невесиње и преко мутације FT461579 нешто старију везу из периода словенских сеоба са тестираним Румунима из Молдавије и Влашке, родом крајишких Аранђеловштака (Родићи и др.), Османовићима из Бихора и Коленовићима из Полимља. Чини се да је читава та грана I-FT461579 прилично разноврсна у Полимљу, што би можда могло указивати на заједнички смјер досељавања неке словенске групе са сјевера у подручје Полимља.

Можда си у праву. Ја сам размишљао у другом правцу. Неспорно је да Ћетковиће остали Шекуларци зову и - Дробњаци. Није тако далека историја у питању, да би се ово занемарило. С обзиром на херцеговачке Јањиће и присуство гране A1328 међу старијим становништвом Пиве, можда би правац могао бити: Невесиње - Пива - Дробњак (Тушина) - Шекулар после 1705. године ?

Мени је мој пок. стриц давно помињао да је он од неких старијих Бабића чуо да је прича о Церовићима митологија, и да ми потичемо из Херцеговине (мислио је на ову данашњу Херцеговину у Републици Српској).

Тушина је близу Мораче, а жена Илије "Церовића" (Ћетков отац) је Морачанка. Не бих олако одбацио могућност да су преци Ћетковића заиста једно време живели у Тушини, чиме не тврдим да су Церовићи, што и генетика показује (да нису). Прича о Церовићима је можда била нека врста лажног представљања у новој средини, а можда су заиста били у неким сродничким односима с Церовићима, не по мушкој линији.

[drajver]

Можда си у праву. Ја сам размишљао у другом правцу. Неспорно је да Ћетковиће остали Шекуларци зову и - Дробњаци. Није тако далека историја у питању, да би се ово занемарило. С обзиром на херцеговачке Јањиће и присуство гране A1328 међу старијим становништвом Пиве, можда би правац могао бити: Невесиње - Пива - Дробњак (Тушина) - Шекулар после 1705. године ?

Мени је мој пок. стриц давно помињао да је он од неких старијих Бабића чуо да је прича о Церовићима митологија, и да ми потичемо из Херцеговине (мислио је на ову данашњу Херцеговину у Републици Српској).

Тушина је близу Мораче, а жена Илије "Церовића" (Ћетков отац) је Морачанка. Не бих олако одбацио могућност да су преци Ћетковића заиста једно време живели у Тушини, чиме не тврдим да су Церовићи, што и генетика показује (да нису). Прича о Церовићима је можда била нека врста лажног представљања у новој средини, а можда су заиста били у неким сродничким односима с Церовићима, не по мушкој линији.

Небо, хвала на овим детаљним објашњењима. Више сам се ослањао на Бракочевићев и Барјактаревићев текст, него на овај твој текст који си линковао. У сваком случају ћу га пажљивије прочитати и на основу и овог што си написао на теми покушати сравнити укупну структуру рода. Заправо, идеја ми је била да да дам најкраћи преглед рода са огранцима и мјестима у којима живе. Али чини ми се да је прича око вас мало компликованија, тј. да се ипак мора мало више удубити.

Што се тиче овог старијег поријекла рода, не тврдим да је предање о поријеклу са неке западније стране нетачно, већ само засад не видим неких јаснијих генетичких доказа за тако нешто. Веза са Јањићима је ипак нешто старијег карактера да би се могла искористити за причу о миграцијама у 16. или 17. вијеку. Са друге стране, као што написах, ова ваша узводна грана је прилично разноврсна у Полимљу, што обично значи и већу старину на неком подручју.

Такође, изненадио сам се колико је овај ваш род разгранат и бројан. Досад је углавном било приче о Старошекуларцима, а ви сте се помињали онако успут. Колико видим, ви сте на том ширем подручју Будимље бројнији и разгранатији од Старошекулараца. Заправо, можда сте и најбројнији србљачки род жупе Будимља (исправи ме ако гријешим). Све ми то више указује на то да бисте на том подручју могли бити нешто старији.

[Nebo]

У сваком случају ћу га пажљивије прочитати и на основу и овог што си написао на теми покушати сравнити укупну структуру рода. Заправо, идеја ми је била да да дам најкраћи преглед рода са огранцима и мјестима у којима живе.

Да се не зезаш много око тога, ја сам то већ раније урадио. Ево, сад нађох у компу:

Братство Ћетковића грана се од четири сина Ћетка Илијина:

1. од првог сина (име непознато) су Церовићи у Белом Пољу код Пећи и њихов огранак Поповићи у Беранама (од једног свештеника повратника). У Чедову код Сјенице има фамилија Шекуларац која потиче од ових Церовића.

2. од другог сина Вујка је бројно братство Шекуларци у Горњим селима и Курикућама подно Бјеласице. Од њих потичу и Ристићи из околине Врњачке Бање и Ристовићи у Горњој Јабланици, у селу Маровац насељеном од црногорских „крсташа“ крајем 19. стољећа.

3. од трећег сина Вучине је већи број родова у Шекулару и широм Полимља: од Радоње Вучининог су Пантовићи, Алексићи и Вучинићи (они су најдуже, неки све до 1935, носили братствено име Ћетковић као презиме). Од Јована Вучининог су Девићи у селу Ровца (између Шекулара и Доње Ржанице) и њихов огранак Асовићи. Од најмлађег Вучининог сина, коме нисам успео сазнати име, развили су се ровачки родови Милуновићи, Недовићи, Никићи, Радошевићи и Ивовићи. Још четири рода у беранском крају вуку корене од ове гране Ћетковића, али се не зна тачно од кога потичу, и то су: Мартићи и Галевићи у Доњој Ржаници и Брунчевићи и Стијовићи у Будимљи.
Од овог огранка је и већи број родова исељених у Метохију од средине 19. века надаље: Петровићи, Крстићи, Миловановићи, Манојловићи и Зарићи (у Гораждевцу), Јововићи, Марковићи, Галевићи и Вучетићи (у Пећи), Вучинићи у селу Благаје, Галићи у селу Накло.

4. од најмлађег Ћетковог сина Вујице су: Бабићи у Шекулару, Калудри и Будимљи и огранци Бабића: Томовићи, Милошевићи и Млађеновићи у Ровцима и Доњој Ржаници, Ђорђијевићи у Мурини и Ђоровићи у Шекулару.

Ћетковићи славе Светог Ђорђа, а прислужују Светог Илију.

[Nebo]

Такође, изненадио сам се колико је овај ваш род разгранат и бројан. Досад је углавном било приче о Старошекуларцима, а ви сте се помињали онако успут. Колико видим, ви сте на том ширем подручју Будимље бројнији и разгранатији од Старошекулараца. Заправо, можда сте и најбројнији србљачки род жупе Будимља (исправи ме ако гријешим). Све ми то више указује на то да бисте на том подручју могли бити нешто старији.

Далеко од тога. Старошекуларци су свакако много бројнији од нас, али се наше братство разгранало на много више ужих презимена, па се стиче такав утисак. Ипак, осим Бабића, а затим и Шекулараца, Пантовића, Томовића и Ђоровића, већином су то малобројни родови. Кад гледам наш родослов, а имам га, са мањим празнинама, од Ћетка до данас, фасцинантно је колико је у неким покољењима било мушког потомства. Било је људи са по пет, шест или седам синова који су даље имали мушко потомство. Отуд и разгранатост и поприлична бројност с обзиром да је родоначелник живео свега пре око 300 година.

Занимљиво је да су Бабићи из Калудре, потомци једног исељеника из прве половине 19. века, бројнији од Бабића из Ћетковића.

Као целина, спадамо у већа братства историјске жупе Будимље. Велички Шаљани су свакако бројније братство. Има још великих србљачких братстава, на Полици, у Калудри, Петњику, под Бјеласицоми, итд, и наравно Старошекуларци.

[Nebo]

Добро, толико о нама. Хајде да видимо шта још имамо од Србљака у Будимљанској жупи. Форумаши, укључите се!

[drajver]

Хтио бих резимирати ситуацију што се тиче родова подобласти Шекулара, који су готово сви истестирани.

На подручју Шекулара имамо сљедеће родове:

1. Род Војводића и Вукољеваковића I2-Y3120>Z17855>FT226393 слава: Јовањдан Илиндан

Генетички профилисан род који обухвата двије братственичке групе. Прилично су стари на подручју Шекулара, али и они имају неко предање о досељавању, и то са запада из Змијања у Босанској крајини, што је прилично неуобичајен смјер досељавања. Већ сам на теми претпоставио да би се могло радити о неким повратницима из Босанске крајине, поготово јер је сада потврђено да је грана којој припадају Војводићи и Вукољеваковићи присутна у Босанској крајини (род граховских Мандића и потенцијално породица из Доњих Врбљана код Кључа). Што се генетичких веза тиче, засад су прилично усамљени бар до периода словенских сеоба. Судећи по припадности грани I2-Y3120>Z17855, њихови преци су припадали оној групи Словена или Анта која се кретала доњодунавским правцем. Мислим да због јаких традиција и заузимања централног мјеста у Шекулару, овај род можемо убројити у старо српско становништво жупе Будимља.

2. Род Радмужевића Ј1-Z1828>ZS3128 слава: Јовањдан Илиндан

До генетичких тестирања вјеровало се да је род Радмужевића истог поријекла са родом Војводића и Вукољеваковића, међутим показало се да није тако. Радмужевићи носе несловенску хаплогрупу Ј1-Z1828>ZS3128 (иако не знам да ли је неко од Радмужевића баш тестирао ZS3128?) У сваком случају и по хаплотипу су блиски овој грани,а најближи по хаплотипу им је Грк (Гаврас) који припада још нижој грани J-BY64927. Недостаје им још дубинске профилације, јер нико од Радмужевића није радио геномски тест. Сама грана ZS3128 је бронзанодопске старости и има ширу европску распрострањеност. Само патронимско презиме Радмужевић налазимо у српским споменицима средњег вијека (манастирским хрисовуљама) и то на локацијама које нису далеко од Шекулара, нпр. на подручју села Добра Ријека (област Андријевице), али и међу власима Драгољевцима на подручју Истока. Није искључено да Радмужевићи своје родовско назвање носе још од тог периода. Свакако их треба сматрати старим српским становништвом жупе Будимља (иако су даљим поријеклом вјероватно несловенског поријекла).

3. Род Ћетковића I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT461579>Y441928 слава: Ђурђевдан Илиндан

О овом роду је на теми већ било ријечи. Предање говори о досељавању из Дробњака, али генетички резултати томе не иду у прилог. Разноврсност гране I-FT461579 на подручју Горњег Полимља иде више у прилог домицилности Ћетковића у жупи Будимља. Старије генетичке везе указују на везу са словенским популацијама које су се кретале или источном Панонијом или самим источним Карпатима. Прилично су разгранати на подручју читаве жупе Будимља и мислим да би их требало сматрати старим српским становништвом ове жупе.

4. Род Рајковића-Портића I2-Y3120>S17250>PH908 слава св. Врачи

Иако сами Портићи нису тестирани, преко резултата њихових сродника Рајковића из Брезојевице, Плав имамо и хаплогрупу за Портиће. Иако и они имају предање о досељавању у Брезојевице (из Херцеговине, спомиње се насеље Вражегрмци), јасно је да се ради о становницима ранијег насеља плавске жупе под именом Вражегрмци. Није искључено да је то било и родовско име. Генетички нису дубље профилисани, хаплотип им je кратак и није карактеристичан, тако да се не може ништа прецизније рећи о генетичким везама сем да су словенског даљег поријекла. Портиће не треба сматрати старим српским становништвом жупе Будимља, већ старим српским становништвом сусједне плавске жупе.

5. Род Балевића горњополимских  I2-Y3120 слава: Никољдан

Ово је мали род који обухвата само Балевиће присутне у Шекулару, и могуће да су са њима повезани и Балевићи у Гусињу. Предање наводи поријекло од Братоножића, али и од Лужана, док се за Балевиће у Гусињу наводи поријекло из Куча. Вјероватно ниједно од предања није тачно, јер нема генетичке потврде,а противрјечна предања најчешће указују на старосједилачки род. Што се хаплогрупе тиче нису дубље профилисани и једино што се може рећи да су словенског даљег поријекла. Мислим да би се могли убројити у старо српско становиштво жупе Будимља.

наставља се...

[drajver]

6. Род Мезгаљана Пејковића G2a-M406>S9591 слава: Јовањдан

Овај род припада исељеним Мезгаљанима који више не живе у Шекулару. Судећи по доступним генетичким резултатима, стари Мезгаљани били су разнородни. Род којем припадају Пејковићи присутан је још код неких исељених породица у Метохији и Јабланици, али и неке муслиманске породице у Бихору. Потребно је да се дубински профилишу. Сама грана G2a-M406>S9591 бронзанодопске је старости и присутна је на широком простору од Блиског Истока до Медитерана. Свакако је несловенског поријекла. Мислим да се и Мезгаљани Пејковићи могу убројити у старо српско становништво жупе Будимља.

7. Род Мезгаљана Грујића I2-Y3120>S17250>PH908 слава: Ђурђиц

И Грујићи представљају исељене Мезгаљане, који више нису присутни у Шекулару. На основу резултата Грујића из Метохије познато је да припадају хаплогрупи I2-PH908. По неким карактеристичним вриједностима (DYS385ab=14-16 DYS576=18) имају генетичких веза са неким родовима у Старом Влаху и метохији.  Нису дубље профилисани, даљег су словенског поријекла и могу се убројити у старо српско становништво жупе Будимља.

8. Род Васојевића E-V13>Z1057> Y30977>Y37092>Y126722>Y176894>PH1395>Y176957 слава: Аранђеловдан

Род који је на простор Шекулара доселио током 19. вијека и након сукоба са Мезгаљанима и њиховог одласка населио се у Мезгаљама на њиховом земљишту. О Васојевићима као роду много је писано. Генетички би се могло рећи да најближе везе указују на старобалканско несловенско поријекло, као и на могућу дужу укоријењеност на динарском пдоручју. Што се жупе Будимља тиче, иако се не могу убројити у старо српско становништво ове жупе, данас представљају вјероватно најдоминантнији дио становништва.

------------------------------------------------------
Треба рећи да са простора Шекулара досад није тестиран само род Болевића-Бојичића, који славе Јовањдан, а који имају различита предања о поријеклу из Зете, Братоножића. Не би ме чудило да се и у њиховом случају ради о будимљанским старинцима. Такође нису тестирани још неки исељени мезгаљски родови: Микарићи и Ђошовићи.

[Nebo]

Прилично су стари на подручју Шекулара, али и они имају неко предање о досељавању, и то са запада из Змијања у Босанској крајини, што је прилично неуобичајен смјер досељавања.

Ако замислимо да је досељење из Змијања у Шекулар било у предосманско доба, не звучи тако невероватно. У средњевековној србској држави овакве сеобе нису биле необичне. Касније, како Османлије надиру са југоистока, логично је да се становништво склања у супротном смеру.

Ако узмемо да су Војводићи потомци војводе Петра Шекуларца из 15. века, како каже и предање, има смисла да су њихови преци ту били и раније, па није искључено ни досељење из области Босне.

[drajver]

Ако замислимо да је досељење из Змијања у Шекулар било у предосманско доба, не звучи тако невероватно. У средњевековној србској држави овакве сеобе нису биле необичне. Касније, како Османлије надиру са југоистока, логично је да се становништво склања у супротном смеру.

Ако узмемо да су Војводићи потомци војводе Петра Шекуларца из 15. века, како каже и предање, има смисла да су њихови преци ту били и раније, па није искључено ни досељење из области Босне.

Змијање је у предосманско доба било или дио бановине/краљевине Босне или дио угарског краљевства. Није било дио исте државе са области Будимље. Не дјелује ми та сеоба вјероватна, поготово да се тако дуго могла задржати свијест о томе.

Једино смислено објашњење које ми пада на памет, јесте да се дио војнука из Шекулара који је са Османлијама кренуо пут Змијања у 16. вијеку, вратио назад у Шекулар и донио такво предање. То су могли бити само дијелови рода.