Старо српско становништво жупе Будимља

[Небојша]

Поред горе наведених постоје и родови за које предањске везе нису тако јасне:

Раковићи који славе Никољдан (Курикуће и Лубнице) по предању би требали бити Кучи, међутим Раковић из Лубница је тестиран као I2-S17250. Постоји још један Раковић непознатог мјеста поријекла који је тестиран као E-V13. Занимљиво је да Раковићи у Лубницама и Раковићи у Курикућама, иако и једни и други говоре о поријеклу из Куча, имају прилично различите приче о поријеклу и чак и не тврде ближу сродност. С обзиром на овакав генетички резултат, могуће је да је у случају Раковића из Горњих Села било неког прибраћивања или разнородности.

Да ствар буде компликованија, постоји на 23andMe и резултат Раковића (Никољдан) Туство/Бијело Поље, који је J2a-M92. Из рода Цуца-Пјешиваца географски је близак Милуновић са истом славом (Тутин, старије презиме Џајевић).

[drajver]

Да ствар буде компликованија, постоји на 23andMe и резултат Раковића (Никољдан) Туство/Бијело Поље, који је J2a-M92. Из рода Цуца-Пјешиваца географски је близак Милуновић са истом славом (Тутин, старије презиме Џајевић).

Овдје само треба провјерити да ли се можда радо о оригиналном презимену Раховић, које је у изговору постало Раковић.

[Иван Вукићевић]

Кораћи који славе Никољдан (Вуча и Главаца) имају предање о поријеклу из Братoножића, али свакако да не припадају главном братоношком роду. Није искључено да су од неких старинаца са подручја Братножића. Кораћи из Горњих села тестирани су као J2b-M241>Z1043. Са друге стране Кораћи муслимани из Јоховице у Бихору који би требало да су од православних Кораћа, тестирани су као R1a-M458>L1029. За Кораће у сваком случају недостаје нека одређенија генетичка веза са подручјем Братоножића.

Тестирани су Кораћи из Рујишта. Припадају грани J2b-Z1043. Ништа од сродства са презимењацима из Горњег Бихора.

[drajver]

Везано за Горња Села, занимљиво је постојање у Лубницама доста старе цркве посвећене св. Јањи. Феномен црквина и црквишта посвећених св. Јањи посебан је феномен који је карактеристичан за Полимље и Стари Влах. Ради се заправо о светитељки из првих вијекова хришћанства св. Агнији Римској или св. Агнези у католичкој цркви. Празновање ове светитељке је доста рано установљено у римској цркви, али је касније уврштена и у календаре источних патријаршија. Мислим да код Срба спада у онај старији слој христијанизације, и да је празновање дошло из календара римске цркве, попут празника Мратиндана, Михољдана, Видовдана. И као и у случају наведених празника и света Јања је добила одређене аналогије у народној култури, вјероватно паганских коријена.

Ево шта су о том необичном култу код Срба записали:
"КУЛТ ЈАЊИ. О овом култу, његовом пореклу, особеностима и распрострањености код нашег народа у литератури мало је шта познато. Уколико се до сада зна, трагови о њему сачувани су у називима неколико цркава и црквишта, у топонимима, у неким народним песмама, изрекама и у предању.
Занимљиво је да се све цркве и црквишта везане за Јању, налазе на једном одређеном, прилично уском простору, који обухвата западни део Србије, односно њене граничне пределе са Босном. Y сливу река Увца и Лима и горњег тока западне Мораве налазе се углавном цркве и црквишта везане за Јању, а такође и неки локалитети у њиховој близини, који у својим називима вероватно крију извесну везу са паганском религијом. Жариште Јањиног култа углавном обухвата Стари Влах. Тај простор је пун рушевина разних цркава, мећу којима је тешко пронаћи праву цркву Јању."

Није чудно што се црква посвећена св. Јањи у Лубницама повезује управо са већ помињаном причом о жупану и његовој жени. По предању ову цркву је сазидала жупанова жена у знак сјећања на мужа.

"Као најстарије становнике овога краја, народно предање означује Латине, који су били у Будимљи и којима је владао Краљ Џупан, такође Латинин. Овоме краљу да за жену своју сестру „Краљ Стефан из Призрена", мислећи да је он Србин. Једном дође друга сестра Стеванова у походе зету и сестри, па, кад види како они једу мачке, жабе, гуштере и др., утекне у Призрен и јави брату да им је зет Латинин, због чега овај скупи војску и крене на Џупана, који побегне у једну пећину у Горњим Селима, прозвану због тога Џупанова Пећина, где се затвори у један ковчег, надајући се да ће га жена спасти. Жена Џупанова каже брату да је Џупан, преко Колашина, побегао мору и да ће и она за њим. Кад на братове молбе, да се врати y род, не пристаде, овај јој допусти да понесе један ковчег блага. И она изабере онај у коме је био сакривен Џупан. Стеван затражи кључе да види шта има унутра, а она му каже да је кључе Џупан понео са собом. Овај не поверује него разбије ковчег и убије Џупана топузом. Са Џупаном пропадну и Латини, а Будимљу населе Срби који ту остану до Косова. После Косова ови се Срби иселе, због турског зулума, у Херцеговину, те Васојевићи и Будимља остану пусти."

[drajver]

Остало је још да се наброје и стариначке породице из централног дијела жупе, тј. оног дијела који би се могао сматрати жупом Будимљом у најужем смислу. А то је предио око данашњег Берана, са обе стране ријеке Лима, у који спадају сљедећа насеља: Беране, Берансело, Будимља, Буче, Велиђе, Виницка, Дапсиће, Долац, Доња Ржаница, Доње Луге, Загорје, Заостро, Калудра, Лужац, Петњик, Пешца, Навотина, Ровца и Црни Врх. Насеље Беране је новијег постања, саграђено као турска испостава према новоуспостављеној црногорској граници у 19. вијеку.

Поменућу на почетку неке брдске досељеничке родове:

Бјелопавлићи
Лончари, Петковдан, (Берансело) требали би по предању бити поријеклом из Бјелопавлића, и слава томе иде у прилог, али нису тестирани, па је све отворено.
Истог коријена би требали бити:
Нишавићи (Заостро), Пешићи (Берансело, Црни Врх) и Раднићи (Заостро), славе Петковдан, Пешићи су тестирани и припадају роду Бјелопавлића E-V13>Z13591
Кљајићи (Загорје, Беране), славе Петковдан, имају предање о поријеклу из Бјелопавлића, слава иде у прилог нису тестирани. Индикативно је додуше да носе исто презиме као Славковићи-Кљајићи из Горњих Села,а који су вјероватно старинци.

Братоножићи
Највећа група Братоножића, а који су и потврђени кроз генетичке тестове, је у селу Заостро:
Бисмиљаци, Драгићевићи, Радовановићи, Нововићи, Вуковићи, Добрашиновићи, Јанићи (сви славе Никољдан), припадају хаплогрупи Q-Y172657
Цимбаљи или Цимбаљевићи (Дапсиће), славе Аранђеловдан, предања их везују уз Пипере али су тестриани као Братоножићи и припадају хаплогрупи Q-Y172657, огранак Цимбаља су и Павићевићи у Калудри
Дошљаци, (Берансело) славе Лучиндан, предања их везују за Никшиће Ровчане Булатовиће, али је тест показао припадност роду Братоножића Q-Y172657
Бутрић, Никољдан, (Пешца), предање их веже за Братоножиће, нису тестирани
Гарић, Никољдан, (Доња Ржаница), предање их веже за Братоножиће, нису тестирани
Гудовић, Никољдан, (Доња Ржаница), предање их веже за Братоножиће, нису тестирани

Букумири
Премовићи, Никољдан, (Берансело, Заостро), огранак су Пејушковића из Братоножића за које је утврђено да припадају роду Букумира R1b-BY611>Y104972
Род Букумира је изгледа у периоду до доласка Васојевића био доминанатан у централном дијелу жупе око Беране, чак су и неки стариначки родови попут Вељића, преузели ово име. Занимљиво је да је тестиран Букумира из Берана, али припада васојевићкој хаплогрупи. Могуће да се ради о неком прибраћивању.

Пипери
Лутовац, Никољдан (Дапсиће, Загорје), требали би и генетички и предањски бити од рода Пипера Лутоваца тј. хаплогрупе  R1b-BY611>-FT49714
Шћекићи (Заостро, Будимља) и Ојданићи (Заостро), славе Петковдан, предањски и генетички потврђени да припадају роду Пипера  R1b-BY611>-FT49714

Ђуровићи пјешивачко-пиперски
Пипер, Аранђеловдан, (Берансело), занимљиво је да су ови Пипери из истог мјеста тестирани са чак три хаплогрупе (I2-Y3120, I-BY93199 и R1a-Y2902). Не знам тачно о чему се ради. Да ли о неким старијим или новијим прибраћивањима. Оригинална хаплогрупа би требала бити R1a-Y2902 која открива даље поријекло Пипера у Пиперима, у братству Ђуровића, за које се опет у Пиперима говори да су досељени из Пјешиваца. Пипер је генетички близак са Радишевићима из Мравиња у Пиперима.

Кучи
Коматине (Доња Ржаница, Загорје), Митровдан, требали би припадати Старокучима, неки од исељеника у топлици потврђени да припадају роду Куча E-BY165837
Рашовићи, (Доња Ржаница),Никољдан, по предању из Куча, нису тестирани
Поповићи,(Заостро) Никољдан, по предању од Поповића из Куча, нису тестирани
Анђићи, Никољдан, (Калудра) по предању од Поповића из Куча, нису тестирани

Никшићи Ровчани
Богавци, (Заостро, Велиђе), Лучиндан, по предању од Никшића Ровчана, донекле потврђени кроз STR резулатат као дио рода Никшића I-FT190799, али добро би било да се и SNP тестирају
Мишелићи, Лучиндан, (Црни Врх), по предању од Никшића Ровчана Булатовића, нису тестирани

________

Као што се може видјети, добар дио досељених брдских родова је и генетички потврђен на подручју жупе Будимља. Постоји један дио родова који су вјероватно стариначки, али имају предања која их повезују са брђанским родовима. О њима више у наредном посту.

[drajver]

Набројаћу сад родове из ужег дијела жупе Будимља који би потенцијално могли бити стариначки. Углавном се ради о родовима који имају противрјечна предања, генетички резултати не указују на директне везе са Брдима и брдским родовима, разнородни су и сл. Неке од тих родова сам већ помињао у оквиру других предионих цјелина жупе, али ћу их навести и овдје да би било прегледније. Имена родова сам давао условно.

Род Багаша
Овом роду припадају двије породице у насељу Будимљи: Милановићи и Багаши. Славе Никољдан. Имају нека несигурна предања о поријеклу из Братоножића и Бјелопавлића. Мислим да се ради о старинцима у Будимљи. Нису тестирани.

Род Барјактаровића
Припадају му Барјактаровићи у Петњику и Калудри. Матица је у Петњику. Славе Никољдан. Имају предање о поријеклу од Куча Поповића, али генетички резултати не указују на везу. Кроз резултате је потврђена веза са муслиманима Дудићима на Пештери који и по предањима потичу од Барјактаровића. Могуће да се ради о старијим становницима насеља Петњик. Припадају хаплогрупи I2-M223>A427

Род Бјелића
Припадају му Бјелићи из насеља Заостро. Славе Митровдан. Имају нејасно предање о поријеклу из Куча, али генетички резултати не потврђују везу. Могуће је да се ради о старијем становништву насеља Заостро. Припадају хаплогрупи R1a-L1280>Y105217

Род Вељића полимских
Припадају му Вељићи из Долца и Вујовићи из Дапсића. О њима је већ било ријечи. Припадају хаплогрупи G2a-L497

Један од родова који бисмо условно могли назвати Вељићима полимским, обухвата више православних и муслиманских презимена на подручју Полице, Берана, али и Бихора. Предања их повезују у један род, а поријекло им изводе из племена Братоножића. Засад су од овог рода тестирани само Вељићи из беранског насеља Долац и припадају хаплогрупи G2a-L497. Немају посебно блиских хаплотипова у блиском географском подручју, али им је по хаплотипу прилично близак један род из околине Власотинаца. Не постоје засад никакаве генетичке индикације везано за Братоножиће, па претпостављам да се и у случају овог рода ради о будимљанским старинцима који су усвојили предање о поријеклу из Братоножића.

Овом роду припадају сљедеће породице:
ВЕЉИЋ, Никољдан, Бабино и Долац/Беране; Туцање/Петњица
ВУЈОВИЋ Никољдан, Дапсиће и Горажде/Беране
ЛАТИЋ, муслиман, Лагаторе/Петњица
УРЕМОВИЋ, муслиман, Трпези/Петњица

За муслиманске породице у Бихору које припадају овом роду у етнографској литератури се наводи сљедеће:
"Латићи (15 к.), досељени су из Пелева Бријега у Братоножићима пре 250 година. Роћаци су им православни Вељићи у Доцу и Бабинуу и Вујовићу у Дапсићима код Иванграда. Латићи су се најпре населили у Трпезима. Тамо и сада живе њихови рођаци Уремовићи."

Било би свакако корисно да се бар још једна породица из овог рода тестира.

Род Драгишића
Припадају му Драгишићи из Будимље. Несигурно предање о поријеклу из Куча. Вјероватно старинци у Будимљи. Нису тестирани.

Род Ђурашковића
Припадају му Ђурашковићи у Будимљима, Дапсићима и Радичевићи у Заостру. По предању од Ђурашковићи из Цеклина, али веза није потврђена. Предање их повезује са родом Лушчана на подручју жупе Будимља, али и још неким родовима на подручју Бихора, Плава и Будимље. Ниједна од тих веза није генетички потврђена . Није искључено да су Ђурашковићи разнородни. Припадају хаплогрупи рода Матаруга E-V13>FT104106

Род Кнежевића будимљанских
Припадају му Кнежевићи Букумири из Будимље и Чантрићи из Будимље. Славе Василијевдан. Генетички немају везе са Букумирима, иако име указује на везу. Припадају хаплогрупи R1a-Z280.

Род Кораћа полимских
Припадају му Кораћи из Доње Ржанице и Заостра. Славе Никољдан. О њима је већ било ријечи:

Кораћи који славе Никољдан (Вуча и Главаца) имају предање о поријеклу из Братoножића, али свакако да не припадају главном братоношком роду. Није искључено да су од неких старинаца са подручја Братножића. Кораћи из Горњих села тестирани су као J2b-M241>Z1043. Са друге стране Кораћи муслимани из Јоховице у Бихору који би требало да су од православних Кораћа, тестирани су као R1a-M458>L1029. За Кораће у сваком случају недостаје нека одређенија генетичка веза са подручјем Братоножића.

наставиће се...

[drajver]

Род Лушчана
Припадају му Весковићи из Берансела, Ђокићи из Долца, Лабудовићи из Доњих Луга, Пајковићи из Лужца и Берансела, Поповићи из Лужца, Радованићи из Доње Ржанице, Томашевићи из Лужца и Црљевине из Будимље. Могуће да су разнородни. Славе Ђурђиц. Поповићи из Лужца припадају хаплогрупи I2-PH908>Z16983. О њима је већ било ријечи:

Колико сам из литературе успио похватати сљедеће породице из Горњег Полимља се сматрају Лушчанима, у најужем смислу, у литерутури се јављају са додатком Лушчани:

Пајковић, Ђурђиц, Лужац и Берансело/Беране
Поповић, Ђурђиц, Лужац/Беране
Томашевић, Ђурђиц, Лужац/Беране
Весковић, Ђурђиц, Берансело/Беране и Забрђе/Андријевица?
Ђокић, Ђурђиц, Долац/Беране
Лабудовић, Ђурђиц, Доње Луге/Беране
Радованић, Ђурђиц, Доња Ржаница/Беране
Славковић, Ђурђиц, Прњавор и Велика /Плав и Горње Луге Андријевица
Црљевина, Ђурђиц, Будимља/Беране

Са неким родовима веза са Лушчанима може да се изведе посредно, преко исте славе, блиског географског поријекла или дијељених предања,а то су сљедећи:

Јовановић, Ђурђиц, Велика/Плав
Ђурашковић, Ђурђиц, Дапсиће/Беране E-V13>FT104106 род Матаруга
Грујић, Ђурђиц, Мезгаље/Беране (Исељениу Метохију) I2-PH908
Адровић, муслиман, Доња Врбица и Лазе и Бор/Петњица G-L91>Z6211*

Као што се може видјети нема тестираних Лушчана у ужем смислу, а ови који би се могли повезати са Лушчанима припадају различитим хаплогрупама. По предању Ђурашковићи су од Ђурашковића из Цеклина као и Лушчани у Лужцу, а Адровићи муслимани су огранак Ђурашковића. Међутим ништа од овога генетичка тестирања нису потврдила. Једино не знамо још да ли су Ђурашковићи заиста повезани са осталим Лушчанима. Зато би било најбоље да се неко од лушчанских братстава из самог Лужца тестира.

Могуће да сам у горњем навођењу неког и пропустио, мада сам се трудио да обухватим све.

Род Обрадовића Горњосељана
Припадају му Обрадовићи из Буче и Скоковићи из Доње Ржанице. Славе Василијевдан. Припадају хаплогрупи I2-Y3120. О њима је већ било ријечи:

Обрадовићи (Лубнице, Бастахе) који славе Василијевдан имају прилично несигурно предање да потичу из Његуша од Ераковића и да су преко Мораче дошли у Горња Села. Такође предања их повезују за Дидановићима и Кујовићима из Старог Влаха који припадају хаплогрупи I2-PH908 и славе исту славу. Тестирани су Обрадовићи из Горњих Села и припадају хаплогрупи I2-Y3120, прилично модалног хаплотипа и без потврде везе било са Дидановићима/Кујовићима било са Његушима. Због свега наведеног Обрадовићи су кандидати за старинце у Горњим Селима.

Род Поповића и Савовића
Припадају му Поповићи у Будимљи. Славе Араншђеловдан. О њима је већ било ријечи:

Постоје и двије породице у Горажду/Беране, које би требале бити са Чева, могуће од рода Озринића, мада је мало родова из Старе Црне Горе у Будимљи, па би ове двије породице требало и генетички провјерити. Ради се о:
САВОВИЋ, Аранђеловдан, Горажде/Беране
ПОПОВИЋ, Аранђеловдан, Горажде/Беране

Поповићи и Савовићи према другом предању потичу од Рабреновића из Затарја, који припадају грани I2-Y134585. И ту се слава поклапа, тако да је и то предање можда тачно. Географски гледано, свакако звучи вероватније од предања о пореклу из Озринића.

Род полимских пантелијевштака
Припадају му Циковићи, славе Пантелиндан, огранак су Вукашиновића из Заграђа и Јеврићи из Берана.. Цијели род би могао припадати старијем становништву насеља Заграђе. Припадају хаплогрупи E-V13>S2972

Други занимљив, могуће старији род на подручју Полица су група породица из Заграђа које славе Пантелиндан. Могли би се условно назвати Заградским пантелијевштацима. И њих предања везују за брдска племена, у првом реду Куче, али генетички резултати не дају директне потврде за везу са Кучима (иако припадају њиховој општој хаплогрупи). Од овог рода тестиран је Секулић из Берана и припада хаплогрупи E-V13>S2972 при чему најближе генетичке везе по основу хаплотипа има са Булатовићима из околине Подгорице, Јовановићима из Дечана, као и са неким породицама из Топлице и Расине.

Овом роду припадају породице махом настањене у Заграђу/Беране

АРСОВИЋ, Пантелиндан, Заграђе/Беране
МИХАЈЛОВИЋ, Пантелиндан, Заграђе/Беране
ПУДОВИЋ, Пантелиндан, Заграђе/Беране
РАДИЋ, Пантелиндан, Заграђе/Беране
СЕКУЛИЋ, Пантелиндан, Заграђе/Беране
ТРИФУНОВИЋ, Пантелиндан, Заграђе/Беране
ШЉАКИЋ, Пантелиндан, Заграђе/Беране
ЦИКОВИЋ, Пантелиндан, Будимља/Беране

наставиће се...

[drajver]

Род Прашчевића
Припадају му Прашчевићи у Будимљи. Славе Никољдан. Имају несигурна предања о доласку из Лутова и Бјелопавлића. Матица би им требала бити у плавској жупи. Досад су тестирани са различитим хаплогрупама васојевићком E-Y126722 и R1b-BY611. Ниеј најјасније да ли би се могло радити о старинцима плавске жупе.

Род Ралевића полимских
Припадају му Ралевићи у Калудри. Славе Алимпијевдан. Није потврђена генетичка са још неким алимпијевштацима са којима их је предање повезивало. Припадају ријеткој и специфичној хаплогрупи E-L791. Вјероватно се ради о старинцима у Калудри.

Род шекуларских Ћетковића
Нећу га посебно описивати јер смо о њему говорили на почетку тему. Припадају хаплогрупи I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT461579>Y441928

Род Шекулараца Војводића и Вукољеваковића
Такође га нећу посебно описивати, јер је о њему било већ доста ријечи на теми о Шекулару. припадају хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>FT226393

Мислим да сам овим прегледом обухватио све породице у ужем дијелу жупе Будимља.

Треба само поменути и двије исељене породице:

Род Пејчиновића

Кад смо код Полице и Горажда, треба споменути Пејчиновиће, којима је матица управо у том селу, иако их тамо више нема. Славе Лучиндан и припадају грани E-L241. Из Горажда су неки отишли у Брњицу код Сјенице, други у Топлицу, а трећи у Ђурановића Луке код Рожаја (ови последњи су после прешли у Башчу и узели презиме Рајовић). Једна кућа Пејчиновића се касније вратила у околину Берана, али не у Горажде, већ у Заостро.

Род Црновршана

Значајан помак за род крајишких пантелијевштака I-Y188845. Појавили су се резултати BIGY700 муслимана Црновршанина и колико сма посредно успио да видим, Црновршанин је позитиван на један SNP на нивоу https://www.yfull.com/tree/I-Y188845/ Ради се о SNP-у Y189051. Претпостављам да ће резултат Црновршанина поцијепати досадашњи ниво https://www.yfull.com/tree/I-Y188845/, а да ли ће још неки SNP дијелити са Пантелијевштацима видјеће се кад на FTDNA ускоро издвоје нову грану коју ће чинити Црновршанин и Југовић.

Са овим резултатом је још више порасла разноврсност гране https://www.yfull.com/tree/I-Y177643/ на подручју Горњег Полимља и рекао бих да је постојала нека доста компактна племенска група која ју је носила у раном средњем вијеку на поменутом подручју.

Црновршани су по свему судећи поријеклом од старог српског становништва села Црни Врх код Берана, које су у неком моменту потисли Васојевићи.

[Nebo]

Одличан преглед, мајсторе 
Као изданак тог краја, могу само да ти захвалим на труду.

[Nebo]

Род Ралевића полимских
Припадају му Ралевићи у Калудри. Славе Алимпијевдан. Није потврђена генетичка са још неким алимпијевштацима са којима их је предање повезивало. Припадају ријеткој и специфичној хаплогрупи E-L791. Вјероватно се ради о старинцима у Калудри.

Е, а они су ми озбиљна енигма...

[Nebo]

Имам још једну енигму, а то су Томовићи из Роваца. Они би требало да су огранак мог братства, међутим код једног тестираног утврђена је другачија генетика. У том смислу сам објавио позив за тестирање неког од овог братства, које бих ја финансирао. До сад се нико није јавиио, иако је у питању прилично бројан огранак. Можда нико није видео позив. Како год. Овај пут поново позивам неког од ровачких Томовића на тестирање!

Иначе, осим овог необичног резултата тестираног Томовића, код сва четири огранка Ћетковића утврђена је иста генетика.

[drajver]

Одличан преглед, мајсторе 
Као изданак тог краја, могу само да ти захвалим на труду.

Хвала и теби на корисним подацима из прве руке. 

[drajver]

Кад се све сабере уочавају се три слоја становништва у некадашњој жупи Будимљи у сљедећем временском и историјском контексту:

Први слој- од средњег вијека до 1650-тих

Овај најстарији слој становништва обухвата дуг период у коме је очуван континуитет становништва. На очување континуитета средњовјековног становништва Будимље до 1650. године говоре нам посредно историјски извори: низ турских пописа 15. и 16. вијека, попис Болице с почетка 17. вијека, Шудиковски поменик из 17. вијека. По доласку Турака подручје Будимље је ушло у санџакбегов хас, становништво је било повлаштено, плаћајући само филурију, имало је својеврсну локалну самоуправу под локалним кнежевима. Иако се у Будимљи влашки статус не помиње, положај становништва је умногоме личио на влашки статус. Ово је допринијело да је у потпуности било очувано средњовјековно српско православно становништво, без утицаја исламизације. Иста или слична ситуација је била и у сусједним жупама Плаву и Бихору. У средњем вијеку вијеку већина обрадиве земље у жупи Будимља припадала је великим манастирима Немањића: Бањској, Дечанима, Хиландару, Ђурђевим Ступовима. Будимљанска епископија, касније дигнута на ранг митрополије, била је међу првим Савииним епископијама 1219. године. По обнављању Пећке Патријаршије у 16. вијеку, Будимљанска митрополија доживљава својеврсну ренесансу, постаје културни центар у чијим манастирима- Шудикову и Ђурђевим ступовима раде преписивачке, монашке и сликарске школе. Ситуација се значајно мијења половином 17. вијека, када турски притисак постаје јачи, а народ и црквено водђство, покушава наћи излаз и у преговорима са западним државама и папом. Као битна прекретница за судбину народа у Будимљи, посебно се истиче Будимљански сабор Српске Цркве који се у манастиру Ђурђевим Ступовима одржао 1653. године. Архијереји српске Цркве одлучили су тада да се поведу преговори са папом око уније, а за преговарача именован је тадашњи будимљански митрополит Пајсије Колашиновић. Митрополита је Турцима потказао један од монаха. Турци су митрополита ухватили и како извори наводе, живог одрали. Услиједио је жесток одговор Турака према становништву  будимљанске жупе и будимљанска митрополија се послије ових догађања више не помиње. Становништво се једним дијелом раселило, другим дијелом исламизовало, у сваком случају прориједило се након 1650-тих.

Други слој- од 1650 до 1730-тих

Након драматичних догађања 1650-тих и вјероватног урушавања свих дотадашњих друштвених односа у нахији Будимља (губитак земљишта и повластица), почиње констатно усељавање брдских родова- Букумира, Куча, Бјелопавлића, Пипера, Роваца, Братоножића, па и Васојевића на простор жупе Будимља. Брђани се насељавају уз дозволу турских власти, затичу прилично разурене старинце који више не представљају никакав фактор. Разумљиво је да се старинци прибијају уз ове досељене брдске родове, да често преузимају и њихова предања. Ту долази до одређене симбиозе ранијег и новодосељеног становништва, гдје и досељено прима одређене утицаје и традиције старинаца. Досељавање брдских родова доказано је и генетичким тестовима са подручја Будимље.

Трећи слој- од 1730 до почетка 19. вијека- доминација Васојевића

Претпоставља се да је род Васојевића већ у задњим деценијама 17. вијека прешао Комове и спустио се у лимски слив, населивши у први мах нека насеља подручја Добре Ријеке (Андријевице). Праву експанзију на подручју Будимље Васојевићи ће имати након друге сеобе Срба 1737. године, када ће почети заузимати и централне дијелове жупе Будимља, у којима су до тада доминирале Букумире и друга брдска племена. Васојевићи наступају као посебно издвојена племенско-родовска група која се не мијеша са старинцима. Ово је значајна разлика у односу на претходно досељене брдске родове, који су се са старинцима мијешали и саживјели. Васојевићи и старинце и претходно досељене Брђане именују Србљацима и  јасно одвајају од себе. Нема сумње да су Васојевићи сачували жупу Будимља од исламизације, помогавши Србљацима да се одбране од најезде Климената и касније Турака, али су им истовремено и сјели на врат, постављајући се као владајаћи слој у Будимљи. Овакав доминантан положај условио је и зачуђујуће демографско ширење Васојевића. У области Добра Ријека, они су заузели практично сва насеља, а на подручју жупе Будимља ушли су у готово свако насеље, у многима чинећи убједљиву већину. Нису се успјели  проширити само на подручју Горњих села. Имајући све ово у виду није чудно што цијела жупа Будимља у каснијем периоду почиње да се назива и изједначава са именом Васојевића.

[Иван Вукићевић]

Род Багаша
Овом роду припадају двије породице у насељу Будимљи: Милановићи и Багаши. Славе Никољдан. Имају нека несигурна предања о поријеклу из Братоножића и Бјелопавлића. Мислим да се ради о старинцима у Будимљи. Нису тестирани.

Тестирани су њихови рођаци Фурунџићи из околине Бијелог Поља и заиста припадају роду Братоножића, тако да ни они нису староседеоци.

[Иван Вукићевић]

О њима је већ било ријечи:
Род полимских пантелијевштака
Припадају му Циковићи, славе Пантелиндан, огранак су Вукашиновића из Заграђа и Јеврићи из Берана.. Цијели род би могао припадати старијем становништву насеља Заграђе. Припадају хаплогрупи E-V13>S2972

Потичу од Булатовића из Куча (генетички су блиски), а даљим пореклом су ровачки староседеоци, што потврђује њихова слава (Пантелијевдан је прислужба Булатовића из Мртвог Дубоког, одакле су дошли у Куче). Можда су дошли пре Васојевића, али средњовековни староседеоци свакако нису.

[Иван Вукићевић]

Премовићи, Никољдан, (Берансело, Заостро), огранак су Пејушковића из Братоножића за које је утврђено да припадају роду Букумира R1b-BY611>Y104972
Род Букумира је изгледа у периоду до доласка Васојевића био доминанатан у централном дијелу жупе око Беране, чак су и неки стариначки родови попут Вељића, преузели ово име. Занимљиво је да је тестиран Букумира из Берана, али припада васојевићкој хаплогрупи. Могуће да се ради о неком прибраћивању.

Нису они од Пејушковића. Премовићи из Беран Села и Заостра имају различита предања о пореклу, а тачно је оно које имају у Беран Селу.

Бранислав Вуковић пише следеће у књизи Заостро у простору и времену:
Премовићи из Горњег Заостра помињу као свог претка Стефана Пејушковића. Стефан је имао сина Према, који се прво доселио у село Скакавац, па одатле прешао у Горње Заостро. Такође причају да је био комита и да се "премео" на путу према Ловћену и умро. Тамо је и сахрањен. По томе Прему су они узели презиме Премовић.
Ово би значило да Премовиће из Горњег Заостра не треба доводити у везу са Премовићима из Беран Села. Премовићи из Беран Села (изузев Пунишиних и Радованових потомака) спадају у Братове потомке, а презиме су добили по Прему Оташеву, који је, према писању Марка Миљанова, био унук Пеја Станојева, а према Ердељановићу он је био син Пеја Станојева, братоножићког војводе. Према томе, ове двије гране Премовића нијесу ни у каквом сродству: једни потичу од старог становништва Братоножића, а други од новог.
Међутим, забуну уноси то што у црквеним књигама пише да је Ђорђије Антов Премовић из Горњег Заостра први пут био ожењен Божаном Пејушковић, кћерком Мијаила Пејушковића и Радосаве – Раке рођене Лалић. Рака је остала удовица и имала је само ту једну кћер, па је Ђорђије прешао да живи у Беран Селу, на миразу. Он је био шнајдер, учио је за то. Да су потицали од исте гране Премовића, Ђорђије се не би оженио рођаком, нити би могао да се вјенча у цркви. И Премовићи из Беран Села кажу за ове из Заостра да нијесу Пејушковићи, већ њихови рођаци Премовићи, потомци Према Оташева.

Дакле, потичу од Балевића из Братоножића и требало би да припадају хаплогрупи Q.

[Nebo]

Брђани се насељавају уз дозволу турских власти, затичу прилично разурене старинце који више не представљају никакав фактор...

Изгледа да су од староседелаца једино Шекуларци и Величани успели да очувају и бројност и племенску компактност, те су и касније остали солидан фактор у Полимљу, наравно уз Васојевиће.

[Nebo]

Нема сумње да су Васојевићи сачували жупу Будимља од исламизације, помогавши Србљацима да се одбране од најезде Климената и касније Турака...

Ако имамо у виду да су Васојевићи у Полимљу прилично лако прелазили у ислам (у већем броју случајева - само привидно, свакако због повластица које исламизација доноси), док већину њих Мојсије Зечевић није вратио у православље, - ова констатација баш и не стоји. Ако изузмемо Плав (а и ту међу исламизираним становништво претежу Брђани), чак би се рекло да су староседеоци Будимљанске жупе били знатно тврђи у својој вери.

Примера ради, узећу своје племе. Случајеви исламизације код Шекулараца су занемарљиво ретки. Постоји неколико мени познатих случајева и ради се о појединцима, као помињани Вука Бабић којег је на то навела авантуристичка природа, или неки Рмуш који се иселио у Метохију и прешао у ислам, а касније му је потомство сасвим албанизовано. 

Што се тиче Климената, у време кад они продиру у Полимље, још увек су великом већином римокатоличке вероисповести. Од њих није претила исламизација, него превасходно њихова пљачкашка привреда. Са друге стране, да су некако успели опстати у Полимљу, нема сумње да би прешли у ислам, као што су и други Малесори који су се населили у областима под османском влашћу (Метохија, Ругова, Пештер), што би свакако био отежавајући фактор по православно становништво.

Одсудни тренутак био је бој на Крчеву 1751. године, када су Васојевићи, Шекуларци и други Брђани и Србљаци успели протерати Клименте из овог краја према северу.

[drajver]

Тестирани су њихови рођаци Фурунџићи из околине Бијелог Поља и заиста припадају роду Братоножића, тако да ни они нису староседеоци.

Потичу од Булатовића из Куча (генетички су блиски), а даљим пореклом су ровачки староседеоци, што потврђује њихова слава (Пантелијевдан је прислужба Булатовића из Мртвог Дубоког, одакле су дошли у Куче). Можда су дошли пре Васојевића, али средњовековни староседеоци свакако нису.

Хвала на напоменама, свакако их узимам у обзир.

[drajver]

Ако имамо у виду да су Васојевићи у Полимљу прилично лако прелазили у ислам (у већем броју случајева - само привидно, свакако због повластица које исламизација доноси), док већину њих Мојсије Зечевић није вратио у православље, - ова констатација баш и не стоји. Ако изузмемо Плав (а и ту међу исламизираним становништво претежу Брђани), чак би се рекло да су староседеоци Будимљанске жупе били знатно тврђи у својој вери.

Примера ради, узећу своје племе. Случајеви исламизације код Шекулараца су занемарљиво ретки. Постоји неколико мени познатих случајева и ради се о појединцима, као помињани Вука Бабић којег је на то навела авантуристичка природа, или неки Рмуш који се иселио у Метохију и прешао у ислам, а касније му је потомство сасвим албанизовано. 

Што се тиче Климената, у време кад они продиру у Полимље, још увек су великом већином римокатоличке вероисповести. Од њих није претила исламизација, него превасходно њихова пљачкашка привреда. Са друге стране, да су некако успели опстати у Полимљу, нема сумње да би прешли у ислам, као што су и други Малесори који су се населили у областима под османском влашћу (Метохија, Ругова, Пештер), што би свакако био отежавајући фактор по православно становништво.

Одсудни тренутак био је бој на Крчеву 1751. године, када су Васојевићи, Шекуларци и други Брђани и Србљаци успели протерати Клименте из овог краја према северу.

Нисам мислио на то да су Васојевићи приликом свог доласка били некакви велики броци за православну ствар и да су радили против исламизације, већ да је сама чињеница да је један тако велик род-племе остао у православљу на том подручју имао директну посљедицу да је подручје некадашње Будимље остало православно и до данас. Питање је шта би било са србљачким родовима да су Васојевићи којим случајем масовно прешли на ислам, да ли би успјели сачувати вјеру? Не кажем да не би, али би то било много, много теже, а што видимо и на примјеру сусједних жупа Плава и Бихора, гдје су евидентно старинци прелазили на ислам.