Пошто сте обојица исправно констатовали да Васојевићи ниси били богзнакакви верници и борци за православље, већ прагматично експанзивно племе, остаје још једно питање: под чијим утицајем су ти такви Брђани постали главни носилац борбе у Полимљу због којег је тамо очувано православље? А нису, попут малесорских племена, једноставно прагматично прешли у ислам (што многи и јесу привремено учинили), истребили или протерали староседеоце и раширили се по целом лепом Полимљу, од Плава до Бихора, што је несумњиво много лакша прича?
Дакле, Синиша, не познајем прилике опстанка православља у Бањалуци и околини, али у Полимљу и те како знам. Твоја констатација да „нема сумње да су Васојевићи сачували жупу Будимља од исламизације, помогавши Србљацима да се одбране од најезде Климената и касније Турака“ само је у једном делу тачна. Права истина би се пре могла формулисати тако да су на експанзивне Васојевиће, пре свега женидбеним везама и суживотом (какав год на тренутке био) на истом подручју, а као на племе православне деноминације, утицали Србљаци који су чврсто остали у својој вери, њихове цркве, манастири, свете мошти, духовници и црквена предања, те да је њиховом заједничком акцијом против малесорских племена и османске власти, подручје Горњег Полимља остало већински православно и током османске власти.
Стичем утисак, Синиша, да ствари гледаш мало превише црно-бело. Вероватно Иван зна мало боље, јер је пореклом из тог краја. Као да је 1690. године у Полимљу остало неколико чемерних староседелачких породица раштрканих по шумама око Лима, а онда се ту спустило једно спартански организовано племе из Лијеве Ријеке да преузме ствари у своје руке и спасе то мало староседелаца од Малесора и Турака и помогне им да сачувају своју веру... Пре свега, староседелаца уопште није остало тако безначајно мало, као и што број досељених Васојевића није био тако велики, али су имали племенску чврстину и одређени вид горштачке агресивности што је мањкало код староседелаца. То им је помогло у брзом запоседању земље и уз велику плодност допринело да за не тако дуг период постану главни, како ти кажеш – фактор у Полимљу. Препоручујем ти Дашићеве књиге о овом подручју и његовом становништву, има их на нашој дигиталној.
Све ово, наравно, не умањује значај племена Васојевића, који су мудром политиком према османској власти (као што су и Шекуларци радили, уосталом) врло брзо постали главна и најјача популација у овом подручју и изнели претежни део борбе за очување вере, идентитета и ослобођење од туђинске власти. Не умањујући притом и значајан допринос свих осталих Србљака и Брђана овог краја.