Аутор Тема: Старо српско становништво жупе Будимља  (Прочитано 39771 пута)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6534
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #80 послато: Август 20, 2024, 06:44:02 поподне »
Као неки закључак своје анализе на овој теми, постављам карту потенцијалних стариначких родова жупе Будимља, тј. оних родова за које претпостављам да би могли бити остаци средњовјековног становништва ове жупе. Наглашавам ово "потенцијалних" јер  начина да се овакво сврставање емпиријски докаже нема, бар не засад. Занимљиво је да су стицајем околности готови сви ови родови и генетички тестирани, па су назначене и њихове хапплогрупе. Некима недостаје дубље генетичке профилације, али мора се рећи да је жупа Будимља једна од генетички одређенијих на пројекту. Такође дат је и географски распоред родова са њиховим претпостављеним матичним локацијама.



« Последња измена: Август 21, 2024, 04:56:37 поподне drajver »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #81 послато: Август 20, 2024, 07:48:38 поподне »
Нисам мислио на то да су Васојевићи приликом свог доласка били некакви велики броци за православну ствар и да су радили против исламизације, већ да је сама чињеница да је један тако велик род-племе остао у православљу на том подручју имао директну посљедицу да је подручје некадашње Будимље остало православно и до данас. Питање је шта би било са србљачким родовима да су Васојевићи којим случајем масовно прешли на ислам, да ли би успјели сачувати вјеру? Не кажем да не би, али би то било много, много теже, а што видимо и на примјеру сусједних жупа Плава и Бихора, гдје су евидентно старинци прелазили на ислам.

Да, нису Васојевићи спречили исламизацију Полимља од Плава до Бијелог Поља због тога што су били неки велики православци (напротив - и нису се баш истицали по грађењу цркава), већ је то последица ширења племена на Полимље које је исходовало у обновљеној православној популацији која је претходно десеткована сеобама. Ма колико су староседеоци имали неприлика са делом досељеника који су сматрали да имају право да се бахато понашају само због тога што су Васојевићи, опет су прошли неупоредиво боље него да се Васојевићи нису доселили. Мало шта би ту од православаца остало, па самим тим и од Срба. Или би били протерани од стране римокатолика Климената или би прешли на ислам да је кренула експанзија муслимана са југа у долину Лима. Ни планински крајеви попут Шекулара, Велике и Калудре не би ту били изузети од насељавања Климената или исламизације, иако би у њима можда остао део православног становништва. За забит одакле су долазили Клименти, и ломни Шекулар је био привлачан. Суседно исто тако ломно Ругово где су се населили Клименти је најбољи пример - тамо није остао ниједан једини Србин. Горњи Бихор је исто тако забачен планински крај, па је само једно село (Азане) остало у православљу. Љешница је тек у новије време насељена из Куча.

О далекосежним последицама доласка Васојевића у Полимље за, не само верски, већ и етнички састав данашњег становништва било је речи раније на другој теми:

Да није било Васојевића данас би цело Полимље од Плава до Берана, Бихор, Рожаје, Штавица, Пештер и Стара Рашка били етнички албански јер би постојала територијална веза од Вермоше до Новог Пазара при чему би исламизирани Срби временом постали Албанци уместо што су исламизирани Албанци постали Бошњаци. Ако се једна ствар може издвојити као допринос Васојевића српству, то је без икакве дилеме ослобађање ове историјски српске области и спречавање даљег албанског продора.

И овде је иста прича као са православљем - нису Васојевићи спречили албанску експанзију због свог великосрпства, већ због интереса да се прошире на плодно Полимље. Али исход је неспоран.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #82 послато: Август 20, 2024, 07:53:23 поподне »
Као неки закључак своје анализе на овој теми, постављам карту потенцијалних стариначких родова жупе Будимља, тј. оних родова за које претпостављам да би могли бити остаци средњовјековног становништва ове жупе. Наглашавам ово "потенцијалних" јер  начина да се овакво сврставање емпиријски докаже нема, бар не засад.

Ово је одличан преглед потенцијалних староседелаца некадашње жупе Будимље. Дакле, имамо 14 родова који би могли бити староседелачки. Остало су све досељеници, исто као што су то и Васојевићи.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #83 послато: Август 20, 2024, 09:25:07 поподне »
Пошто сте обојица исправно констатовали да Васојевићи ниси били богзнакакви верници и борци за православље, већ прагматично експанзивно племе, остаје још једно питање: под чијим утицајем су ти такви Брђани постали главни носилац борбе у Полимљу због којег је тамо очувано православље? А нису, попут малесорских племена, једноставно прагматично прешли у ислам (што многи и јесу привремено учинили), истребили или протерали староседеоце и раширили се по целом лепом Полимљу, од Плава до Бихора, што је несумњиво много лакша прича?

Дакле, Синиша, не познајем прилике опстанка православља у Бањалуци и околини, али у Полимљу и те како знам. Твоја констатација да „нема сумње да су Васојевићи сачували жупу Будимља од исламизације, помогавши Србљацима да се одбране од најезде Климената и касније Турака“ само је у једном делу тачна. Права истина би се пре могла формулисати тако да су на експанзивне Васојевиће, пре свега женидбеним везама и суживотом (какав год на тренутке био) на истом подручју, а као на племе православне деноминације, утицали Србљаци који су чврсто остали у својој вери, њихове цркве, манастири, свете мошти, духовници и црквена предања, те да је њиховом заједничком акцијом против малесорских племена и османске власти, подручје Горњег Полимља остало већински православно и током османске власти.

Стичем утисак, Синиша, да ствари гледаш мало превише црно-бело. Вероватно Иван зна мало боље, јер је пореклом из тог краја. Као да је 1690. године у Полимљу остало неколико чемерних староседелачких породица раштрканих по шумама око Лима, а онда се ту спустило једно спартански организовано племе из Лијеве Ријеке да преузме ствари у своје руке и спасе то мало староседелаца од Малесора и Турака и помогне им да сачувају своју веру... Пре свега, староседелаца уопште није остало тако безначајно мало, као и што број досељених Васојевића није био тако велики, али су имали племенску чврстину и одређени вид горштачке агресивности што је мањкало код староседелаца. То им је помогло у брзом запоседању земље и уз велику плодност допринело да за не тако дуг период постану главни, како ти кажеш – фактор у Полимљу. Препоручујем ти Дашићеве књиге о овом подручју и његовом становништву, има их на нашој дигиталној.

Све ово, наравно, не умањује значај племена Васојевића, који су мудром политиком према османској власти (као што су и Шекуларци радили, уосталом) врло брзо постали главна и најјача популација у овом подручју и изнели претежни део борбе за очување вере, идентитета и ослобођење од туђинске власти. Не умањујући притом и значајан допринос свих осталих Србљака и Брђана овог краја.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #84 послато: Август 20, 2024, 09:28:13 поподне »
И цела ова преписка никако не умањује одличан преглед генетике Полимља који си овде поставио.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6534
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #85 послато: Август 20, 2024, 09:40:08 поподне »
Пошто сте обојица исправно констатовали да Васојевићи ниси били богзнакакви верници и борци за православље, већ прагматично експанзивно племе, остаје још једно питање: под чијим утицајем су ти такви Брђани постали главни носилац борбе у Полимљу због којег је тамо очувано православље? А нису, попут малесорских племена, једноставно прагматично прешли у ислам (што многи и јесу привремено учинили), истребили или протерали староседеоце и раширили се по целом лепом Полимљу, од Плава до Бихора, што је несумњиво много лакша прича?

Дакле, Синиша, не познајем прилике опстанка православља у Бањалуци и околини, али у Полимљу и те како знам. Твоја констатација да „нема сумње да су Васојевићи сачували жупу Будимља од исламизације, помогавши Србљацима да се одбране од најезде Климената и касније Турака“ само је у једном делу тачна. Права истина би се пре могла формулисати тако да су на експанзивне Васојевиће, пре свега женидбеним везама и суживотом (какав год на тренутке био) на истом подручју, а као на племе православне деноминације, утицали Србљаци који су чврсто остали у својој вери, њихове цркве, манастири, свете мошти, духовници и црквена предања, те да је њиховом заједничком акцијом против малесорских племена и османске власти, подручје Горњег Полимља остало већински православно и током османске власти.

Стичем утисак, Синиша, да ствари гледаш мало превише црно-бело. Вероватно Иван зна мало боље, јер је пореклом из тог краја. Као да је 1690. године у Полимљу остало неколико чемерних староседелачких породица раштрканих по шумама око Лима, а онда се ту спустило једно спартански организовано племе из Лијеве Ријеке да преузме ствари у своје руке и спасе то мало староседелаца од Малесора и Турака и помогне им да сачувају своју веру... Пре свега, староседелаца уопште није остало тако безначајно мало, као и што број досељених Васојевића није био тако велики, али су имали племенску чврстину и одређени вид горштачке агресивности што је мањкало код староседелаца. То им је помогло у брзом запоседању земље и уз велику плодност допринело да за не тако дуг период постану главни, како ти кажеш – фактор у Полимљу. Препоручујем ти Дашићеве књиге о овом подручју и његовом становништву, има их на нашој дигиталној.

Све ово, наравно, не умањује значај племена Васојевића, који су мудром политиком према османској власти (као што су и Шекуларци радили, уосталом) врло брзо постали главна и најјача популација у овом подручју и изнели претежни део борбе за очување вере, идентитета и ослобођење од туђинске власти. Не умањујући притом и значајан допринос свих осталих Србљака и Брђана овог краја.

Небо, читао сам управо Дашића, одличне су књиге. Генерално и не видим да се твоје, Иваново и моје мишљење по овом питању нешто значајно разликује.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #86 послато: Август 20, 2024, 09:52:17 поподне »
Генерално и не видим да се твоје, Иваново и моје мишљење по овом питању нешто значајно разликује.

Па, кад укомпонујемо сва три става, добије се нека реална слика  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #87 послато: Август 21, 2024, 01:17:49 поподне »
Прошао сам кроз списак родова у мојој евиденцији и видех да недостају два рода.

1) Тмушићи из истоименог села код Берана, који славе Стевањдан.
Њихови рођаци Магделинићи из Богаја припадају грани I2-PH908.
Према предању ова братства потичу од Дуловића из Горње Мораче, што је генетички оборено.

2) Балевићи из Ораха у Шекулару, који славе Никољдан. Припадају грани I2-Y3120.
Према предању потичу од Балевића из Братоножића. За њих је утврђено да припадају хаплогрупи Q, тако да ништа ни од тог предања.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6534
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #88 послато: Август 21, 2024, 04:58:43 поподне »
Прошао сам кроз списак родова у мојој евиденцији и видех да недостају два рода.

1) Тмушићи из истоименог села код Берана, који славе Стевањдан.
Њихови рођаци Магделинићи из Богаја припадају грани I2-PH908.
Према предању ова братства потичу од Дуловића из Горње Мораче, што је генетички оборено.

2) Балевићи из Ораха у Шекулару, који славе Никољдан. Припадају грани I2-Y3120.
Према предању потичу од Балевића из Братоножића. За њих је утврђено да припадају хаплогрупи Q, тако да ништа ни од тог предања.

Балевиће сам мислио да ставим, али су ми некако изгледали несигурни у погледу предања, па сам одустао. А Тмушиће сма заборавио. Мислим да сам их помињао на теми о плавској жупи.

У сваком случају, додао сам оба рода на карту горе.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6534
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #89 послато: Август 22, 2024, 03:42:38 поподне »
Отворио си занимљиво питање области под именом Добра Река. Колико сам успио схватити то у средњем вијеку није била посебна жупа већ веће село које се убрајало у жупу Будимљу, слично Шекулару. Да је и у оквиру жупе Будимља ово подручје имало неку посебност, иде у прилог чињеница да су Турци по доласку на том подручју основали нахију Зла Ријека. Данас се угрубо то подручје може изједначити са општином Андријевица.

Подручје Добре Реке у средњем вијеку било је карактеристично по томе што су на том простору живјели и коње тренирали коњуси- специфичан слој српског средњевјековног друштва. Њихов посао је био да припреме коња за службу властели. Доброречки коњуси су припремали коње за Немањиће, конкретно извори помињу да су ту на припреми били коњи краљице Јелене Анжујске. Улогу коњуха не треба изједначавати са улогом влаха који су се бринули о коњима, напасали исте и узгајали. Улога коњуха је била само тренинг коња. Дакле, морало се радити о својеврсним професионалцима за ту врсту посла. Отвара се и питање да ли се такав занат практиковао у оквиру неког већег рода који је живио на том простору и улогу коњуха преносио са оца на сина? Да ли неки од старих будимљанских родова можда потиче од ових коњуха?

На подручје Андријевице остало је као име сачувано име села Коњуха, а остала су сачувана као називи села и неки патроними који се срећу у средњовјековним изворима као презимена: Ђулићи, Цецуни. Ако је неко становништво успјело да сачува ова имена, значи да је и послије Турака добар дио тог старог становништва преживио. Колико видим данас је од тог старијег становништва на подручју Андријевице остало веома мало родова, мање више све су поклопили Васојевићи.

Препоручујем два рада:
Маријан Премовић, Нахија Зла Ријека у XV вијеку
http://www.maticacrnogorska.me/files/63/07%20marijan%20premovic.pdf

Синиша Мишић, Коњуси- прилог социјалној структури српског средњовековносг друштва
Београдски историјски гласник 06 (2015) (има у дигиталној)

У плавским селима Богајићу и Метеху присутни су муслимани Цецуњани који су доселили из Цецуна у Доброј Ријеци (Будимљанска жупа). Да ли би они могли бити остатак средњовјековних немањићких коњуха?

Тестирани су преко 23andme и припадају хаплогрупи I2-Y3120>Z17855. Штета што нису дубље тестирани или да бар имају маркере, да се види да ли постоји веза са неким другим Z17855  родовима у Плаву и Будимљи, попут Шекулараца Војводића и Вукољеваковића или Срдановића.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #90 послато: Август 22, 2024, 04:40:11 поподне »
Цитат
Да ли би они могли бити остатак средњовјековних немањићких коњуха?


Да ли овај израз значи коњушари?
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6534
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #91 послато: Август 22, 2024, 06:15:55 поподне »

Да ли овај израз значи коњушари?

Не , не ради се о коњушарима, већ о својевресним тренерима коња. Коњи владара и племића су код њих довођени привремено, а они су коње обучавали за употребу, у јахању, у боју и сл. Ради се дакле о специјализованој дјелатности.

Не вјерујем да данас у српском уопште и постоји термин за њихово занимање. Ето прилике да се употријеби ова стара српска ријеч.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #92 послато: Август 22, 2024, 07:08:02 поподне »
 Како то да се баш за њих то сматра? Откуд та веза?
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6534
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #93 послато: Август 22, 2024, 07:23:06 поподне »
Како то да се баш за њих то сматра? Откуд та веза?

Ако мислиш на Цецуњане, то је тек претпоставка коју је тешко доказати, али није сасвим без смисла.

Оно што је извјесно јесте да су се Цецуњани доселили из села Цецуна, како им и предање каже. Одатле су по свему судећи били потиснути од стране Васојевића, који су данашњи становници села Цецуна. Дакле су Цецуњани били старије становништво овог села. С обзиром да се континуитет становништва Будимље па и области Добра Ријека којој Цецуне припадају, одржао од средњег вијека до половине 17. вијека, основано је претпоставити да би Цецуњани могли потицати од средњовјековних становника ове области. Такође веома је битна чињеница да је назив овог села настао од патронима који је веома стар и који сеже до средњег вијека, а за који се каже: "Cecuni i dаnаs se tаko zove, dobilo je ime po porodici Bogojа Cecunа koji se pominje u trećoj dečаnskoj hrisovulji u jednoj odredbi kаo jedаn od mogućih čelnikа nаd „konjusimа uročnim“ Dobre Reke, gdje je susjedno selo Cecuni; Konjusi – jаvljа se još u dečanskim hrisovuljama kаo mjesto konjuhа uročnih, specijаlizovаnih dvorskih odgаjivаčа konjа nа аpаnаžnom dobru krаljice Jelene Anžujske, danas to je selo Konjuhe"

Мислим да је горе наведено довољно бар за претпоставку.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #94 послато: Август 22, 2024, 08:57:22 поподне »
Врло интересантно заиста. Где је била матица Васојевића пре спуштања у Жупу?
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6534
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #95 послато: Август 22, 2024, 09:17:10 поподне »
Врло интересантно заиста. Где је била матица Васојевића пре спуштања у Жупу?

O Васојевићима имаш доста исцрпан текст Ивана Вукићевића на порталу
https://www.poreklo.rs/2018/04/07/rod-vasojevica/

Матица Васојевића би требала бити у сјеверним подручјима данашње подгоричке општине, село Лијева Ријека и околина.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1196
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #96 послато: Август 22, 2024, 10:41:52 поподне »
На брзину погледах. Нијесам у ситуацији да детаљно улазим у расправу. Указујем: Багаши  из Будимље, Горажда - Полица су исто са Милановићима.  Милановићи су огранак Багаша.  Вјерујем да је словна грјешка: Јовановићи од Ћорака. Ријеч је о Ћорцима из Дапсића. Миомира Дашића посебно цијеним независно од тога што сам последња генерација беранске гимназије кад је он био директор, што смо племеници и имамо кумство са Дашићима више од 300 година. Незаобилазан у питању исламизације старинаца и Васојевића  и других  брђана је прота Милош Велимировић ( 1848 - 1920 ).Погледајте Племе Васојевичко речено и прећутано, Порекло Београд 2020 г.  Прото Велимировић, између осталог пише: ,, Овај пети војвода Васојевички био је Курта Обадовић родом из Божића, Ковачевић по племену Рајевић, он је био потурњак... У времену војводства Куртиног, многи су се Васојевићи истурчили. Због тога је он и штитио Васојевиће више од осталих племена Срба полимских која су у томе тврђа била, и док су тако Васојевићи заузимали већи дио земаља по Нахији, Асу и уопште око Лима, дотле су остали Срби - Србљаци - као старосједиоци притијешњени с једне стране од Турака и Арнаута, а с друге од Васојевића морали се разсељавати и напуштати своја стара огњишта па и Војиновићи,, (85, 86). Можда ће неко рећи стара прича о Србљацима и Васојевићима, умјесто аргумената...

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1196
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #97 послато: Август 22, 2024, 11:05:43 поподне »
 О боју на Крчеву, прото М. Велимировић, између осталог пише да се времену првог војводе  Васојевичког Милутина Рајичевића приписује  бој у Асу на Крчеву који се догодио са Арбанасима католичким Мацурима (вис Мртур у Малесији). Има о томе на форуму. Нађите. Велимировић записа: ,, У овом боју Васојевићи упали су случајно били су дошли у Лужац да купују храну и ту законачили па како су тога јутра Арбанаси напали на ,,Ас" и Србљацима заплијенили стоку, то им Васојевићи с Брајотићем притекну у помоћ стигну их на Крчево и тако их потуку да од њих није остало ни гласника. За ову помоћ Србљаци уступе Брајотићу и Васојевићима као награду сво добивено оружје са погинулих Мацура и још им даду награде 70 волова" (Исто: 70, 71). Имао би још  о боју на Крчеву, да је то била прије свега борба Шекулараца и других Србљака са Вуком Љеваком као вођом... Знам, рећи ће неко да сам личан, а што други пишу лажи бајке нема везе.
 

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1196
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #98 послато: Август 23, 2024, 04:49:15 пре подне »
Ако замислимо да је досељење из Змијања у Шекулар било у предосманско доба, не звучи тако невероватно. У средњевековној србској држави овакве сеобе нису биле необичне. Касније, како Османлије надиру са југоистока, логично је да се становништво склања у супротном смеру.

Ако узмемо да су Војводићи потомци војводе Петра Шекуларца из 15. века, како каже и предање, има смисла да су њихови преци ту били и раније, па није искључено ни досељење из области Босне.

   Кад је ријеч о предању, предање се не односи само на потомке војводе Даше, него и на потомке кнеза Вука Љевака. Радоје Кастратовић је први то писао, а сви други преносили...
Важно је истаћи да између војводе Петра Шекуларца и Даше и Вука Љевака постоји  вријеме од  300 година (у зависности од којег косовског боја рачунамо, оног из 1389 или 1448. односно кнеза Лазара или Хуњади Јаноша- Сибињанин Јанка.  Тако стоји у доступној литератури...

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6534
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #99 послато: Август 23, 2024, 09:01:25 пре подне »

   Кад је ријеч о предању, предање се не односи само на потомке војводе Даше, него и на потомке кнеза Вука Љевака. Радоје Кастратовић је први то писао, а сви други преносили...
Важно је истаћи да између војводе Петра Шекуларца и Даше и Вука Љевака постоји  вријеме од  300 година (у зависности од којег косовског боја рачунамо, оног из 1389 или 1448. односно кнеза Лазара или Хуњади Јаноша- Сибињанин Јанка.  Тако стоји у доступној литератури...

Ако сам успио добро схватити, извор тог предање је само Радоје Кастратовић. Чини ми се да ни Дашић није претјерано вјеровао у то предање, чим је записао:
"Занимљиво је истаћи да зналац народне традиције о Шекулару Радоје Кастратовић, писац рада "Шекулар и Шекуларци у народној причи и традицији" (1966) не спомиње никакво досељавање "из старе Црне Горе". Он је чуо предање о наводном досељавању двојице предака старих Шекулараца чак "од Змијања или преко Змијања", што опет нема никакве потврде не само у писаним изворима већ ни у сјећањима других Шекулараца које су биљежили поједини аутори који су се дотицали њихове прошлости."

Колико видим доста се у литератури о Шекуларцима помиње кашњење Петра Шекуларца на бој на Косову, а затим се наводи исто предање везано за Ратка са Змијања. Да ли је ова сличност предања утицала на Кастратовића да мало исконструише причу, не знам. Не бих да оптужујем човјека без доказа. У сваком случају то предање о досељавању са Змијања ми не дјелује реално.