Старо српско становништво жупе Будимља

[Exiled]

Имаш ли неки аргумент за такво мишљење? Волео бих да га чујем, верујем да нисам једини.

Као што рекох савршена тема за бановање, аргумената типа генетичког истраживања немам али размишљања имам а оно се коси са општеприхваћеним наративом.

[Ивица Јовановић]

Ма ок, није то разлог за бановање. Нико нема генетских доказа  али бих волео да чујемо и такав став, може бити корисно и занимљиво.

[Exiled]

Ма ок, није то разлог за бановање. Нико нема генетских доказа  али бих волео да чујемо и такав став, може бити корисно и занимљиво.

Јеси ли ти бураз ударио на догму који пут,не бих реко? Шједи ђе си и гледај своја посла.

[Gorance]

Логичније ми је ово једење мачака него Немањићи-Грци.

[drajver]

Поповићи (Ђурђиц), Лужац, Беране, су тестирани преко 23andMe: I2-Y3120>PH908>Z16083

Е одлично, било би добро да има маркере да могу да се упореде Грујићем из Гораждевца.

[Ивица Јовановић]

Јеси ли ти бураз ударио на догму који пут,не бих реко? Шједи ђе си и гледај своја посла.

У чему је проблем "бураз"? Какве догме и фиксни наративи када се без конкретних доказа све ово о њима своди само на размену теорија, дакле само причамо. Ово шједи и гледај своја посла је заболело, није форум место за такве фразе, то ћемо уживо у 3D.

[Exiled]

У чему је проблем "бураз"? Какве догме и фиксни наративи када се без конкретних доказа све ово о њима своди само на размену теорија, дакле само причамо. Ово шједи и гледај своја посла је заболело, није форум место за такве фразе, то ћемо уживо у 3D.

Није то било у императив, него више као фраза да не чачкамо мечку,извињавам се ако си тако протумачио.

[Ивица Јовановић]

Рука руци нисмо Грци, све ок. Ако мислиш на нешто попут жеље да се довођењем Грка на престо Рашке створи брана ка католичком западу, у оно доба када прете Цариграду што ће кулминирати падом истог, за тако нешто једноставно нема чврстих аргумената колико год тако нешто изгледало као логичан потез. Логичан из визуре Грка. Мислим да сам сконт'о зашто си рекао да Драјверов пост оставља места за озбиљњији сукоб мишљења, то предање заиста може бити одјек неког древног сукоба некога од Немањића са обласним господарем, који је могао бити и католик. Али мислим да то не значи да је тај Џупан био Србин католик а цар Стефан Грк православац. Ако ћемо искрено веће су шансе да су били под Угарским него Византијским утицајем у доба Завиде (ако се тако звао) и претходника. То се огледа у титули Урош, култу Св. Стефана, ако су од Вукановића онда и родбинским везама са Угарима. Православље је било неопходна карика за легитимизацију њихове власти међу српским племством и народом, тај избор омогућио је Немањићима да се позиционирају као легитимни наследници византијске традиције, што је била важна компонента њихове стратегије. Западно хришћанство је било агресивно у свом ширењу кроз крсташке ратове и утицај римских папа и збор православља је омогућио Немањићима да се дистанцирају од тог утицаја и одрже суверенитет. То је једноставно био начин да се потврди културни али и духовни идентитет народа који су Немањићи желели да обједине под својом влашћу, пре свега Срба и Грка. Још једном се извињавам ако сам погрешно схватио и што ово куцкам ту а не у теми о Немањићима. Овде сам због Радмужевића  не знам да ли су људи упознати са тиме да им је откривен рођак у Виминацијуму (J1,J-Z2215,J-Z2217,J-CTS1026,J-Z1828,J-Z18463,J-Z18471,J-BY94).

[drajver]

На подручју некадашње Добре Ријеке, односно касније нахије Зла ријека или области Злоречице или данашње општине Андријевица (Злој Ријеци од андријевичке општине не припадају само полимска насеља Улотина, Грачаница, Машница, Горње Луге и Мурино који су спадали у плавску жупу) скоро да нема старог становништва.

Заправо, постоји једна породица која би могла бити стариначка на том подручју, а то су Вуиновићи који славе св. Јевстатија из села Трепча/Андријевица. И сами Вуиновићи имају предање о неком давном досељавању из Трепче на Косову, али то би прије могла бити прича исконструисана на основу истог имена. Вуиновићи би на основу једног исељеног припаданика требали припадати грани R1a-Z92>YP617>Y38448>BY169316 па би се и ова хаплогрупа требала убројити у најстарије присутне хаплогрупе Горњег Полимља.

Друге невасојевићке породице доселиле су у област или из других дијелова будимљанске и плавске жупе или из Брда.

У андријевичком селу Забрђу присутни су Весковићи за које се каже да су досељени из Гусиња и да су ковачи Србљаци. Вјероватно су истог рода са Весковићима Лушчанима из Берансела. Колико ми је познато, Весковићи нису тестирани.

У Андријевици (Пеовцу) присутни су Гојковићи из рода Шаљана Черана из Велике, припадају хаплогрупи I2-PH908>FT276002>Y359689

У Андријевици (Пеовцу) помињу се неки Вуковићи, досељеници из Бихора, не наводи се коју славу славе. У Бихору је било Вуковића Никшића Ровчана, па не знам да ли би могли бити од тих.

У Ријеци Марсенића/Андријевица присутни су Поповићи из рода Шекулараца Вукољеваковића Живковића, припадају хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>FT226393

Од брдских досељеника у некадашњој Злој Ријеци присутни су:

Дрекаловићи, Никољдан,Трепча/Андријевица, род Куча, требали би припадати хаплогрупи E-V13>BY165837
Кељановић, огранак Вучељића, Коњухе(Дулипоље), Андријевица, род Куча требали би припадати хаплогрупи E-V13>BY165837
Пешић, Петковдан, Трепча/Андријевица, род Бјелопавлића припадају хаплогрупи E-Z13591
Цимбаљевић, Аранђеловдан, Коњухе/Андријевица, род Братоножића, требали би припадати хаплогрупи Q-L275>Y172657

Сво остало становништво некадашње Зле Ријеке је васојевићко, а могло би се рећи да је укупно гледано општина Андријевица преко 90% E-V13.

[drajver]

Сјевероисточно од Берана, а у оквиру некадашње жупе Будимље, налази се предиона цјелина под називом Полица. Пренијећу опис Полице који је својевремено на форуму написао vidoje 013

Предио Полице од  шест села: Маште, Драгосава, Бабино, Горажде, Заграђе, Тмушиће, налази се на сјеверној граници црногорских брда тј. Васојевића и исламизираног Биј(х)ора. То је једна заталасана површ, неки кажу у маломе, налик на Шумадију.
   У оквиру неких других тема с времена на вријеме, дотицали смо се и Полице код Берана.  Стварно, а и судећи по порталу Порекло, има  приличан број родова , почев од сусједног Би(х)ора, Корита, Пештери, Сјенице, Новопазарског краја, Метохије, до Топлице, Јабланице, Шумадије... који имају неко сјећање, причу о поријеклу са Полице код Берана.
  Полица се налази између двије тврђаве: града Бихора на сјеверу и Граца на југу.
 Села: Горажде, Заграђе, Маште и Драгосава, били су у вријеме  владавине Немањића метоси манастира Ђурђеви Ступови и Шудикова - Беране. Светостефанском повељом Краља Милутина Горажде и Заграђе и њихове планине даровани су Манастиру Бањска. Топонимија остала из тог доба. Полица је припадала  Будимљанској жупи
 Полица је уочи доласка Турака на Балкан припадала држави кнеза Лазара, а послије Боја на Косову његовом зету Вуку Бранковићу, па затим Стевану Лазаревићу и на крају  Ђурђу Бранковићу од 1427 до 1455, кад потпада под Турке.
 Дефтери Скадарског санџаката из 1485. помињу села Полице са задужењима становника.
  Одсељавања тадашњег српског становништва почиње послије погибије  будимљанског митрополита Пајсија 1648.г. којег су Турци живог одрали( издат од једног калуђера),  јер је у договору са Патријархом ступио у преговоре са  папским изасланицима ради организовања заједничке борбе  против Турака.  Једва да има  досељавања  појединих породица из Црногорских Брда.
 Други велики талас одсељавања старог српског  становништва био је 1690.г. за вријеме Прве сеобе Срба пд вођством Арсенија Чарнојевића, а трећи 1738.г под вођством Арсенија  Четвртог Шакабенде, када је разрушена цркава Шудикова.
 Масовније досељавање нових становника почиње осамдесетих година  18.вијека.
  Сматра се да од старих Срба није остао нико. Дилеме се јављају у вези  братства Шћекића. Неки мисле да су ту стигли прије Сеобе Срба.  Ту су и неке породице у Заграђу и Тмушићу,  које  се касније позивају на предање да су  Кучи поријеклом. Писали су узгред о Полици многи... Проф. Душан Вулетић је објавио хронику Полица код Берана 1998.г. у Библиотеци Хронике Села.     Коришћени су подаци из ове књиге.
Погледати: www.poreklo.rs/.../poreklo-prezimena-sela-babino-goražde-dragosava-zagrađe-mašte...
www.monenegrina.net/pages1/istorija/.../polica -novostanovništvo.htm

У цијелој причи око Полице мене интересују стари родови ове области. Иако је у горњем тексту наведено "Сматра се да од старих Срба није остао нико." мислим да ипак има таквих у Полици, али су прикривени под разним предањима поријекла из Куча, Братоножића и сл. Генетички резултати откривају такве старе породице. У наставку ћу навести неке потенцијално старе родове ове области.

[drajver]

Један од родова који бисмо условно могли назвати Вељићима полимским, обухвата више православних и муслиманских презимена на подручју Полице, Берана, али и Бихора. Предања их повезују у један род, а поријекло им изводе из племена Братоножића. Засад су од овог рода тестирани само Вељићи из беранског насеља Долац и припадају хаплогрупи G2a-L497. Немају посебно блиских хаплотипова у блиском географском подручју, али им је по хаплотипу прилично близак један род из околине Власотинаца. Не постоје засад никакаве генетичке индикације везано за Братоножиће, па претпостављам да се и у случају овог рода ради о будимљанским старинцима који су усвојили предање о поријеклу из Братоножића.

Овом роду припадају сљедеће породице:
ВЕЉИЋ, Никољдан, Бабино и Долац/Беране; Туцање/Петњица
ВУЈОВИЋ Никољдан, Дапсиће и Горажде/Беране
ЛАТИЋ, муслиман, Лагаторе/Петњица
УРЕМОВИЋ, муслиман, Трпези/Петњица

За муслиманске породице у Бихору које припадају овом роду у етнографској литератури се наводи сљедеће:
"Латићи (15 к.), досељени су из Пелева Бријега у Братоножићима пре 250 година. Роћаци су им православни Вељићи у Доцу и Бабинуу и Вујовићу у Дапсићима код Иванграда. Латићи су се најпре населили у Трпезима. Тамо и сада живе њихови рођаци Уремовићи."

Било би свакако корисно да се бар још једна породица из овог рода тестира.

[drajver]

Други занимљив, могуће старији род на подручју Полица су група породица из Заграђа које славе Пантелиндан. Могли би се условно назвати Заградским пантелијевштацима. И њих предања везују за брдска племена, у првом реду Куче, али генетички резултати не дају директне потврде за везу са Кучима (иако припадају њиховој општој хаплогрупи). Од овог рода тестиран је Секулић из Берана и припада хаплогрупи E-V13>S2972 при чему најближе генетичке везе по основу хаплотипа има са Булатовићима из околине Подгорице, Јовановићима из Дечана, као и са неким породицама из Топлице и Расине.

Овом роду припадају породице махом настањене у Заграђу/Беране

АРСОВИЋ, Пантелиндан, Заграђе/Беране
МИХАЈЛОВИЋ, Пантелиндан, Заграђе/Беране
ПУДОВИЋ, Пантелиндан, Заграђе/Беране
РАДИЋ, Пантелиндан, Заграђе/Беране
СЕКУЛИЋ, Пантелиндан, Заграђе/Беране
ТРИФУНОВИЋ, Пантелиндан, Заграђе/Беране
ШЉАКИЋ, Пантелиндан, Заграђе/Беране
ЦИКОВИЋ, Пантелиндан, Будимља/Беране

[drajver]

На простору Полица, поред горе наведена два рода који би могли бити стариначки и поред досељених Васојевића, има још неколико родова који су дошли из Брда. Или су генетички већ потврђени да припадају неким брдским родовима или су им предања о поријеклу из Брда прилично поуздана. Наводим тих неколико родова:

БОЖОВИЋИ, Никољдан, Главаца,Горажде, Курикуће, Заград/Беране ( на основу резултата Божовића из Затона/Бијело Поље требали би припадати роду Куча, хаплогрупи E-BY165837)

ДМИТРОВИЋИ БИРОВИ, Никољдан, Маште/Беране, иако се наводе као Србљаци старинци, ипак се ради о Кучима који су и генетички потврђени E-BY165837

КУЧИ, Никољдан, Бабино/Беране, потврђени Кучи, E-BY165837

ЛАИНОВИЋ, Никољдан, Бабино и Виницка/Беране, нису тестирани, али прилично поуздано предање о поријеклу из Братоножића

ШЋЕКИЋ, Петковдан, Бабино, Будимља, Црљевине, Курикуће, Праћевац, Штитари, Скакавац, Заград/Беране; Паљух/Петњица,  генетички потврђени да припадају роду Пипера

Очигледно је један брдски слој становништва претходио доласку Васојевића.

[drajver]

Неки родови на подручју Полица воде поријекло из оближњих полимских крајева:

ПОЂАНИН, Ђурђевдан, Драгосава/Беране; поријеклом од Еровића из Пода, иако их предања вежу за Булатовиће, заправо се ради о полимским Дробњацима, могуће старинцима у Подима, требали би припадати хаплогрупи I-P109>FGC22061>FGC22054

"Еровићи (Херовићи) (30 к.), чији је предак Булатовић досељен из Роваца почетком 18. века. Један брат је примио ислам, a други побегао на Полицу (Драгосева): од њега су православни Пођани. Од Еровића из Пода су и Еровићи у Коритима."

ДАШИЋИ, Јовањдан, Горажде/Беране, од рода је Шекулараца Војводића, дакле I2-Y3120>Z17855>FT226393

Постоје и двије породице у Горажду/Беране, које би требале бити са Чева, могуће од рода Озринића, мада је мало родова из Старе Црне Горе у Будимљи, па би ове двије породице требало и генетички провјерити. Ради се о:

САВОВИЋ, Аранђеловдан, Горажде/Беране
ПОПОВИЋ, Аранђеловдан, Горажде/Беране

[Иван Вукићевић]

Питање је ко наведених заиста спада у "старо српско становништво жупе Будимља". Многи су дошли у слично време кад и Васојевићи (неко мало пре, неко мало касније).

Постоје и двије породице у Горажду/Беране, које би требале бити са Чева, могуће од рода Озринића, мада је мало родова из Старе Црне Горе у Будимљи, па би ове двије породице требало и генетички провјерити. Ради се о:

САВОВИЋ, Аранђеловдан, Горажде/Беране
ПОПОВИЋ, Аранђеловдан, Горажде/Беране

Поповићи и Савовићи према другом предању потичу од Рабреновића из Затарја, који припадају грани I2-Y134585. И ту се слава поклапа, тако да је и то предање можда тачно. Географски гледано, свакако звучи вероватније од предања о пореклу из Озринића.

Кад смо код Полице и Горажда, треба споменути Пејчиновиће, којима је матица управо у том селу, иако их тамо више нема. Славе Лучиндан и припадају грани E-L241. Из Горажда су неки отишли у Брњицу код Сјенице, други у Топлицу, а трећи у Ђурановића Луке код Рожаја (ови последњи су после прешли у Башчу и узели презиме Рајовић). Једна кућа Пејчиновића се касније вратила у околину Берана, али не у Горажде, већ у Заостро.

[Небојша]

Други занимљив, могуће старији род на подручју Полица су група породица из Заграђа које славе Пантелиндан. Могли би се условно назвати Заградским пантелијевштацима. И њих предања везују за брдска племена, у првом реду Куче, али генетички резултати не дају директне потврде за везу са Кучима (иако припадају њиховој општој хаплогрупи). Од овог рода тестиран је Секулић из Берана и припада хаплогрупи E-V13>S2972 при чему најближе генетичке везе по основу хаплотипа има са Булатовићима из околине Подгорице, Јовановићима из Дечана, као и са неким породицама из Топлице и Расине.

Овом роду припадају породице махом настањене у Заграђу/Беране

АРСОВИЋ, Пантелиндан, Заграђе/Беране
МИХАЈЛОВИЋ, Пантелиндан, Заграђе/Беране
ПУДОВИЋ, Пантелиндан, Заграђе/Беране
РАДИЋ, Пантелиндан, Заграђе/Беране
СЕКУЛИЋ, Пантелиндан, Заграђе/Беране
ТРИФУНОВИЋ, Пантелиндан, Заграђе/Беране
ШЉАКИЋ, Пантелиндан, Заграђе/Беране
ЦИКОВИЋ, Пантелиндан, Будимља/Беране

Један резултат из ове групе и на 23andMe:

Јеврић, Пантелијевдан, Беране, E-V13

Од њих је родом бивши голман репрезентације Србије и Црне Горе, Драгослав Јеврић.

[drajver]

Питање је ко наведених заиста спада у "старо српско становништво жупе Будимља". Многи су дошли у слично време кад и Васојевићи (неко мало пре, неко мало касније).

Не кажем да их има много, али мислим да ипак има оних који су претекли.

Поповићи и Савовићи према другом предању потичу од Рабреновића из Затарја, који припадају грани I2-Y134585. И ту се слава поклапа, тако да је и то предање можда тачно. Географски гледано, свакако звучи вероватније од предања о пореклу из Озринића.

Колико видим, негдје их наводе и као дио Куча. Питање је које је право поријекло ове двије породице.

Кад смо код Полице и Горажда, треба споменути Пејчиновиће, којима је матица управо у том селу, иако их тамо више нема. Славе Лучиндан и припадају грани E-L241. Из Горажда су неки отишли у Брњицу код Сјенице, други у Топлицу, а трећи у Ђурановића Луке код Рожаја (ови последњи су после прешли у Башчу и узели презиме Рајовић). Једна кућа Пејчиновића се касније вратила у околину Берана, али не у Горажде, већ у Заостро.

Хвала на корисној допуни.

[drajver]

Један резултат из ове групе и на 23andMe:

Јеврић, Пантелијевдан, Беране, E-V13

Видим да се помињу у литератури Јеврићи као дио Заграђана, али некако сам их пропустио. Хвала на информацији.

[drajver]

Западно и сјеверозападно од Берана, у подножју Бјеласице простире се још једна предиона цјелина жупе Будимље под називом Горња Села. Центар Горњих Села је у Лубницама, а припадају им још и сљедћеа насеља: Курикуће, Главаца, Вуча, Бастахе, Праћевац, а са сјеверне стране Бјеласице према Бихору још и насеља Заград, Пријелози, Бубање, Рујишта, Брзава и Фемића Крш. Овај бихорски дио нећу узимати у разматрање, већ ћу се ограничити на родове присутне у будимљанском дијелу Горњих Села.

За Горња Села је карактеристично да су остала заобиђена од стране Васојевића. Присутна је само једна васојевићка породица, Јовановићи у Курикућама, од рода Васојевића Мијомановића Ћорака.

Постоји више родова за које се на основу генетике или поузданијих предања може претпоставити да су досељене у Горња Села. То су сљедећи родови:

Шћекићи, Петковдан, који припадају роду Пипера R-FT49714 (Курикуће и Главаца) са огранцима Ојданићима (Лубнице) и Раичевићима (Праћевац)

Пешићи, Петковдан, који припадају роду Бјелопавлића E-Z13591 (Бастахе и Лубнице)

Божовићи, Никољдан, који приапдају роду Куча E-BY165837 (Вуча, Главаца, Бастахе)

Шекуларци Ђурђевдан, који припадају роду шекуларских Ћетковића I2-Y3120>S17250>Y4882>Y441928 (Вуча, Бастахе, Главаца, Курикуће)

Мердовићи Лучиндан, који су по предању од рода Никшића Ровчана Булатовића, мислим да нису тестирани, требали би бити  I2-PH908-Y250780

[drajver]

Поред горе наведених постоје и родови за које предањске везе нису тако јасне:

Раковићи који славе Никољдан (Курикуће и Лубнице) по предању би требали бити Кучи, међутим Раковић из Лубница је тестиран као I2-S17250. Постоји још један Раковић непознатог мјеста поријекла који је тестиран као E-V13. Занимљиво је да Раковићи у Лубницама и Раковићи у Курикућама, иако и једни и други говоре о поријеклу из Куча, имају прилично различите приче о поријеклу и чак и не тврде ближу сродност. С обзиром на овакав генетички резултат, могуће је да је у случају Раковића из Горњих Села било неког прибраћивања или разнородности.

Кораћи који славе Никољдан (Вуча и Главаца) имају предање о поријеклу из Братoножића, али свакако да не припадају главном братоношком роду. Није искључено да су од неких старинаца са подручја Братножића. Кораћи из Горњих села тестирани су као J2b-M241>Z1043. Са друге стране Кораћи муслимани из Јоховице у Бихору који би требало да су од православних Кораћа, тестирани су као R1a-M458>L1029. За Кораће у сваком случају недостаје нека одређенија генетичка веза са подручјем Братоножића.

Сенићи који славе Петковдан (Праћевац) имају нека прилично несигурна предања о поријеклу из Цуца. У суштини они потичу од удовице Сеније која се удала за Пешића у Горњим Селима. Самим тим питање је да ли су том приликом славу преузели од Пешића.

Славковићи(Главаца, Курикуће) и Кљајићи (Бастахе, Лубнице) који славе Никољдан истог су поријекла. Иако и они помињу неко старије поријекло у Бјелопавлићима, мислим да би се у њиховом случају могло радити о старинцима у Горњим Селима. Некада су у Горњим Селима били много бројнији, али су послије сукоба са Климентама доживјели својеврсну разуру. Не знам да ли би са овим Славковићима могао бити повезан онај Славковић из Топлице који има мацурски хаплотип I1-Z63>Y16437, али би у сваком случају корисно било да се Славковићи Кљајићи тестирају.

Обрадовићи (Лубнице, Бастахе) који славе Василијевдан имају прилично несигурно предање да потичу из Његуша од Ераковића и да су преко Мораче дошли у Горња Села. Такође предања их повезују за Дидановићима и Кујовићима из Старог Влаха који припадају хаплогрупи I2-PH908 и славе исту славу. Тестирани су Обрадовићи из Горњих Села и припадају хаплогрупи I2-Y3120, прилично модалног хаплотипа и без потврде везе било са Дидановићима/Кујовићима било са Његушима. Због свега наведеног Обрадовићи су кандидати за старинце у Горњим Селима.

Дакле, у Горњим Селима, потенцијално стариначки родови (у смислу прије сеобе Срба 1690), могли би бити Обрадовићи, Славковићи/Кљајићи, и можда и Сенићи, као и дио Раковића.