Аутор Тема: Старо српско становништво жупе Будимља  (Прочитано 39769 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #20 послато: Август 05, 2024, 03:39:38 поподне »
Змијање је у предосманско доба било или дио бановине/краљевине Босне или дио угарског краљевства.

Можда нисам употребио баш одговарајућу реч, мислим на ово "предосманско". Можда је боља - "преосманско". Преци Шекулараца су могли доћи из неког дела средњевековне Босне (или Херцеговине, Далмације?) и у 13. веку, нпр. Таквих померања становништва је било. Нарочито ако узмемо као могућу претпоставку да су били неко ниже (вероватно војно) племство. Јер видимо да је Петар Шекуларац војвода Шекуларског војводства у 15. веку. Документарне потврде за ово, на жалост, нема. Колико сам чуо од неких учених Беранаца, у манастирима Ђурђеви Ступови и Шудикова постојала је нека стара документација о Шекуларском војводству и војводама, која је у 20. веку пренета у Народну библиотеку и страдала у бомбардовању 1941. године... 
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #21 послато: Август 05, 2024, 03:55:46 поподне »
Једино смислено објашњење које ми пада на памет, јесте да се дио војнука из Шекулара који је са Османлијама кренуо пут Змијања у 16. вијеку, вратио назад у Шекулар и донио такво предање. То су могли бити само дијелови рода.

Не звучи ми реално да на основу војнучке авантуре у Босни настане предање о пореклу целог рода... Ко зна које и какво Змијање је у питању које је у савремено доба упало у предање и повезало то са Змијањем у Босни.
Имамо много оваквих пројекција, попут: Бањани - Бањска, итсл.

У том смислу занимљиво је постојање Шекулара у Љешанској нахији, које су преци Вукчевића крајем 15. века затекли као запустело селиште. Међутим, ни једно предање у садашњем Шекулару не доводи порекло у везу са Љешанском нахијом. Хипотетички, можда су се неки Шекуларци у 14. или 15. веку ту настанили, дали име селу, али је затим овај крај запустео због ратних окршаја између Млетачке републике, Зећана и Османлија.   

Што се тиче братства насталог од Вука Љевака, наш Раде Бракочевић је у својој књизи о Шекулару забележио и оно предање по којем је отац Вуков у Шекулар доселио у 17. веку из Цуца...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #22 послато: Август 05, 2024, 04:09:59 поподне »
Можда су Радмужевићи најбољи кандидати за најстарији слој шекуларског становништва, оног које је било "власт у Доброј Ријеци" (1344).

Писао сам раније о њима:

У Дечанским хрисовуљама (1330-их) у селу Добра река (Добра рѢка – Добра река или Добра ријека, је некадашња жупа, област између данашње Андријевице и Комова) пописан је Богоје Радмужевић (РадƄмоужевикƄ) са браћом Смилом и Милошем. Овде би се предање Радмужевића о тројици синова Радмужевих, од којих се гранају три огранка братства, подударило са овим историјским записом, али зачетак братства Радмужевића враћа у 14. век.

Из 1344. године имамо запис калуђера (“чрнорисца”) Василија (Смиља Дабижева), из Добре реке, на Јеванђељу из Манастира Чечево код Коњуха. У овом запису се каже да су у Доброј реци власт Шекуларци (“народ из села Секула”). Ако су Шекуларци били власт у Доброј реци, вероватно су делом тамо и живели. Тако би ови Радмужевићи могли бити исти они који су засновали село истог назива у самом Шекулару. Ако имамо у виду да се ради о првој половини 14. века, када су стална презимена била права реткост, намеће се закључак да је браћи Богоју, Смилу и Милошу отац носио име Радмуж. Дакле, тај човек, који је живео крајем 13. и почетком 14. века (1330-их је вероватно већ био покојни, с обзиром да задругу чине његови синови, а да се он сам не помиње) је могући родоначелник шекуларског братства Радмужевића.

A можда су Смиљ Дабижев и Смил Радмужевић иста особа, при чему би, онда, Радмужевић било старије презиме, можда по Радмужу који би био Дабижев отац, а можда и старије?

Ваља рећи да у то време у оквиру манастирског поседа Дечана имамо још двојицу људи именом Радмуж, у непосредној близини оног из Добре реке: један је Радмуж Ковач из села Требча (данашња Трепча код Андријевице), а други у Комаранима у Плавској жупи, пописан са унуцима („Андреѩ, Храноѥ и Браѩн а дѣд им Радмоужƅ“).

https://www.poreklo.rs/2019/07/09/radmuzevici/

Е, сад, да ли су ови данашњи Радмужевићи потомци оних из 14. века, или су тако прозвани по истоименом селу у Шекулару, питање за милион долара. Свакако имају необичну генетику.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #23 послато: Август 05, 2024, 04:39:12 поподне »
Када је даље генетичко порекло Радмужевића у питању, подсетићу на један резултат из Виминацијума, са доминантном Anatolia-Roman компонентом.

У Виминацијуму пронађен потенцијални предак Радмужевића J1 из Шекулара (узорак I15529). Хаплогрупа J1-Z2215>Z1828>BY94, период 100-200 CE.

"The handle is formed together with the upper half of the oil-lamp, and has been identified as the type Viminacium VIII – Variant R – Loeschcke VIII which includes 380 examples, dated from Titus to Marcus Aurelius. Dating: lamp and ceramics: 2nd century CE. Ancestry summary: Anatolia Roman-related."

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #24 послато: Август 05, 2024, 04:46:30 поподне »
Када је даље генетичко порекло Радмужевића у питању, подсетићу на један резултат из Виминацијума, са доминантном Anatolia-Roman компонентом.

Промакло ми је ово... Можда су на југ отишли са Сермезијанима  ???
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6534
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #25 послато: Август 05, 2024, 04:53:24 поподне »
Можда су Радмужевићи најбољи кандидати за најстарији слој шекуларског становништва, оног које је било "власт у Доброј Ријеци" (1344).

Писао сам раније о њима:

У Дечанским хрисовуљама (1330-их) у селу Добра река (Добра рѢка – Добра река или Добра ријека, је некадашња жупа, област између данашње Андријевице и Комова) пописан је Богоје Радмужевић (РадƄмоужевикƄ) са браћом Смилом и Милошем. Овде би се предање Радмужевића о тројици синова Радмужевих, од којих се гранају три огранка братства, подударило са овим историјским записом, али зачетак братства Радмужевића враћа у 14. век.

Из 1344. године имамо запис калуђера (“чрнорисца”) Василија (Смиља Дабижева), из Добре реке, на Јеванђељу из Манастира Чечево код Коњуха. У овом запису се каже да су у Доброј реци власт Шекуларци (“народ из села Секула”). Ако су Шекуларци били власт у Доброј реци, вероватно су делом тамо и живели. Тако би ови Радмужевићи могли бити исти они који су засновали село истог назива у самом Шекулару. Ако имамо у виду да се ради о првој половини 14. века, када су стална презимена била права реткост, намеће се закључак да је браћи Богоју, Смилу и Милошу отац носио име Радмуж. Дакле, тај човек, који је живео крајем 13. и почетком 14. века (1330-их је вероватно већ био покојни, с обзиром да задругу чине његови синови, а да се он сам не помиње) је могући родоначелник шекуларског братства Радмужевића.

A можда су Смиљ Дабижев и Смил Радмужевић иста особа, при чему би, онда, Радмужевић било старије презиме, можда по Радмужу који би био Дабижев отац, а можда и старије?

Ваља рећи да у то време у оквиру манастирског поседа Дечана имамо још двојицу људи именом Радмуж, у непосредној близини оног из Добре реке: један је Радмуж Ковач из села Требча (данашња Трепча код Андријевице), а други у Комаранима у Плавској жупи, пописан са унуцима („Андреѩ, Храноѥ и Браѩн а дѣд им Радмоужƅ“).

https://www.poreklo.rs/2019/07/09/radmuzevici/

Е, сад, да ли су ови данашњи Радмужевићи потомци оних из 14. века, или су тако прозвани по истоименом селу у Шекулару, питање за милион долара. Свакако имају необичну генетику.

Отворио си занимљиво питање области под именом Добра Река. Колико сам успио схватити то у средњем вијеку није била посебна жупа већ веће село које се убрајало у жупу Будимљу, слично Шекулару. Да је и у оквиру жупе Будимља ово подручје имало неку посебност, иде у прилог чињеница да су Турци по доласку на том подручју основали нахију Зла Ријека. Данас се угрубо то подручје може изједначити са општином Андријевица.

Подручје Добре Реке у средњем вијеку било је карактеристично по томе што су на том простору живјели и коње тренирали коњуси- специфичан слој српског средњевјековног друштва. Њихов посао је био да припреме коња за службу властели. Доброречки коњуси су припремали коње за Немањиће, конкретно извори помињу да су ту на припреми били коњи краљице Јелене Анжујске. Улогу коњуха не треба изједначавати са улогом влаха који су се бринули о коњима, напасали исте и узгајали. Улога коњуха је била само тренинг коња. Дакле, морало се радити о својеврсним професионалцима за ту врсту посла. Отвара се и питање да ли се такав занат практиковао у оквиру неког већег рода који је живио на том простору и улогу коњуха преносио са оца на сина? Да ли неки од старих будимљанских родова можда потиче од ових коњуха?

На подручје Андријевице остало је као име сачувано име села Коњуха, а остала су сачувана као називи села и неки патроними који се срећу у средњовјековним изворима као презимена: Ђулићи, Цецуни. Ако је неко становништво успјело да сачува ова имена, значи да је и послије Турака добар дио тог старог становништва преживио. Колико видим данас је од тог старијег становништва на подручју Андријевице остало веома мало родова, мање више све су поклопили Васојевићи.

Препоручујем два рада:
Маријан Премовић, Нахија Зла Ријека у XV вијеку
http://www.maticacrnogorska.me/files/63/07%20marijan%20premovic.pdf

Синиша Мишић, Коњуси- прилог социјалној структури српског средњовековносг друштва
Београдски историјски гласник 06 (2015) (има у дигиталној)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #26 послато: Август 05, 2024, 04:54:38 поподне »
Треба рећи да са простора Шекулара досад није тестиран само род Болевића-Бојичића, који славе Јовањдан, а који имају различита предања о поријеклу из Зете, Братоножића. Не би ме чудило да се и у њиховом случају ради о будимљанским старинцима.

Било би занимљиво проверити њихову генетику. Не знам ово за Братоножиће, за њих у Шекулару фигурира податак, из не тако далеке прошлости, да је крајем 18. века у Шекулар доселила удова из братства Ђуришића из Зете и удала се за једног Шекуларца. Собом је повела и сина Бојицу. Од Бојице-Бола Ђуришића развио се род Болевића (а зову се још и Бојичићи), сасвим прибраћен уз Радмужевиће, па су отуд узели славити Светог Јована.

Презиме Ђуришић је прилично често, али видим да Ђуришићи у Зети већином потичу од Ђуришића из Граца у Љешанској нахији (славе Свету Петку), који су део ширег братства "Грачана" (по месту Градац), од којег су тестирана два рода и утврђена је хаплогрупа PH908.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #27 послато: Август 05, 2024, 04:56:38 поподне »
Видимо да у Шекулару I2a доминира. Три најбројнија братства - Војводићи, братства настала од Вука Љевака и Ћетковићи, чине огромну већину племена.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #28 послато: Август 05, 2024, 05:01:14 поподне »
Колико сам успио схватити то у средњем вијеку није била посебна жупа већ веће село које се убрајало у жупу Будимљу, слично Шекулару. Да је и у оквиру жупе Будимља ово подручје имало неку посебност, иде у прилог чињеница да су Турци по доласку на том подручју основали нахију Зла Ријека.

Ај да кажемо да је била жупа у жупи, жупица  :D
Свакако је имала одређену посебност у оквиру Будимље.

Отвара се и питање да ли се такав занат практиковао у оквиру неког већег рода који је живио на том простору и улогу коњуха преносио са оца на сина? Да ли неки од старих будимљанских родова можда потиче од ових коњуха?

Није ми познато. Вероватно су ти родови на овом подручју нестали.

Маријан Премовић, Нахија Зла Ријека у XV вијеку
http://www.maticacrnogorska.me/files/63/07%20marijan%20premovic.pdf

Читао. Врло добар рад!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1196
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #29 послато: Август 05, 2024, 06:41:06 поподне »
Село се зове Ћетковиће. Данас је у саставу МЗ Мезгале.

Братствено презиме Ћетковић више нико не носи као званично. Последњи Ћетковићи са тим презименом од нашег рода су забележени почетком 20. века. Презиме је остало међу неким појединцима из огранка којем припадају Алексићи и Пантовићи (потомство Вучине Ћетковог трећег сина).

Ћетковићи су сви, укључујући и Вајмеше. Надимак Вајмеш је заједнички за све Ћетковиће, али се временом братство издефинисало у два огранка - Бабићи (као најбројнији род братства у самом Шекулару) и остали. Ове остале су други Шекуларци наставили називати Вајмешима, тако да би нека основна "подела" братства Ћетковића била на Бабиће и Вајмеше.
    Лијепа је тема. Мало прије виђех. Небо је несумњиво добар познавалац Шекулара, посебно његових Ћетковића. Исправка, Шекулар је једна Мјесна заједница. Не постоји мјесна заједница Мезгале. Свих девет села Шекулара  чине једну цјелину Мјесну заједницу. На селу сам, пишем на таблету.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1196
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #30 послато: Август 05, 2024, 07:13:48 поподне »
Да се не зезаш много око тога, ја сам то већ раније урадио. Ево, сад нађох у компу:

Братство Ћетковића грана се од четири сина Ћетка Илијина:

1. од првог сина (име непознато) су Церовићи у Белом Пољу код Пећи и њихов огранак Поповићи у Беранама (од једног свештеника повратника). У Чедову код Сјенице има фамилија Шекуларац која потиче од ових Церовића.

2. од другог сина Вујка је бројно братство Шекуларци у Горњим селима и Курикућама подно Бјеласице. Од њих потичу и Ристићи из околине Врњачке Бање и Ристовићи у Горњој Јабланици, у селу Маровац насељеном од црногорских „крсташа“ крајем 19. стољећа.

3. од трећег сина Вучине је већи број родова у Шекулару и широм Полимља: од Радоње Вучининог су Пантовићи, Алексићи и Вучинићи (они су најдуже, неки све до 1935, носили братствено име Ћетковић као презиме). Од Јована Вучининог су Девићи у селу Ровца (између Шекулара и Доње Ржанице) и њихов огранак Асовићи. Од најмлађег Вучининог сина, коме нисам успео сазнати име, развили су се ровачки родови Милуновићи, Недовићи, Никићи, Радошевићи и Ивовићи. Још четири рода у беранском крају вуку корене од ове гране Ћетковића, али се не зна тачно од кога потичу, и то су: Мартићи и Галевићи у Доњој Ржаници и Брунчевићи и Стијовићи у Будимљи.
Од овог огранка је и већи број родова исељених у Метохију од средине 19. века надаље: Петровићи, Крстићи, Миловановићи, Манојловићи и Зарићи (у Гораждевцу), Јововићи, Марковићи, Галевићи и Вучетићи (у Пећи), Вучинићи у селу Благаје, Галићи у селу Накло.

4. од најмлађег Ћетковог сина Вујице су: Бабићи у Шекулару, Калудри и Будимљи и огранци Бабића: Томовићи, Милошевићи и Млађеновићи у Ровцима и Доњој Ржаници, Ђорђијевићи у Мурини и Ђоровићи у Шекулару.

Ћетковићи славе Светог Ђорђа, а прислужују Светог Илију.
  Шекуларци у Чедову код Сјенице су од Портића. Славе Св. Враче. О томе смо расправљали на форуму. У Ковину има Шекулараца из Чедова. Неки су били моји ђаци. Ако ме сјећање не вара, има тестираних огранака Портића из Метохије. Носе друга презимена.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #31 послато: Август 05, 2024, 10:05:09 поподне »
Не постоји мјесна заједница Мезгале. Свих девет села Шекулара  чине једну цјелину Мјесну заједницу.

У праву си. Погрешно сам Мезгале назвао месном заједницом. Према територијалној организацији у Црној Гори, данашњи Шекулар је једна месна заједница, а чине је четири насељена места: Јашовићи, Мезгале, Орах и Радмужевићи. Према овој подели, Ћетковићи су саставни део насељеног места Мезгале... Што је, историјски гледано, ван сваког разумног решења. Но, шта рећи, времена се мењају.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6534
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #32 послато: Август 07, 2024, 08:54:49 поподне »
Описујући Васојевиће у турској граници, тј. жупу Будимљу, поп Богдан Лалевић и Иван Протић забиљежили су једно занимљиво предање.

"Као најстарије становнике овога краја, народно предање означује Латине, који су били у Будимљи и којима је владао Краљ Џупан, такође Латинин. Овоме краљу да за жену своју сестру „Краљ Стефан из Призрена", мислећи да је он Србин. Једном дође друга сестра Стеванова у походе зету и сестри, па, кад види како они једу мачке, жабе, гуштере и др., утекне у Призрен и јави брату да им је зет Латинин, због чега овај скупи војску и крене на Џупана, који побегне у једну пећину у Горњим Селима, прозвану због тога Џупанова Пећина, где се затвори у један ковчег, надајући се да ће га жена спасти. Жена Џупанова каже брату да је Џупан, преко Колашина, побегао мору и да ће и она за њим. Кад на братове молбе, да се врати y род, не пристаде, овај јој допусти да понесе један ковчег блага. И она изабере онај у коме је био сакривен Џупан. Стеван затражи кључе да види шта има унутра, а она му каже да је кључе Џупан понео са собом. Овај не поверује него разбије ковчег и убије Џупана топузом. Са Џупаном пропадну и Латини, а Будимљу населе Срби који ту остану до Косова. После Косова ови се Срби иселе, због турског зулума, у Херцеговину, те Васојевићи и Будимља остану пусти."

У причи као да се може препознати неко далеко сјећање на грађански (вјерски) рат међу Србима с почетка 13. вијека, у вријеме када је увођена чврста црквена организација новоуспостављене српске архиепископије и феудализација дотадашњег племенско-родовског друштва коју су проводили Немањићи. Јасно је да су међу Србима постојали отпори таквим промјенама. Треба се сјетити и полувјераца из српских средњовјековних извора. Само име латининина из приче- Џупан указује да се старији систем власти жупана под притиском Немањића распадао. Такође се и црква која је у западним српским крајевима дотад била под јурисдикцијом Рима, морала уклопити у новоосноване Савине епископије и прилагодити светогорским и византијским узорима. Под Латинима из горње приче треба посматрати Србе који су настојали задржати постојеће стање ствари, а под Србима оне Србе који су прихватали немањићку реформу, нови концепт државе, друштва и цркве. У српским крајевима западно од Лима, чини ми се да Немањићи нису успјели провести ову реформу до краја, зато су и временом и војно и политички губили територије на западу.
« Последња измена: Август 07, 2024, 08:57:06 поподне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6534
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #33 послато: Август 08, 2024, 09:56:18 пре подне »
Најкарактеристичнија група старинаца у Будимљи су тзв. Лушчани. Име су добили по насељу Лужац код данашњих Берана. Славе Ђурђиц. Отворено је питање да ли се ради о родовској групи или о више различитих родова који су у прошлости настањивали село Лужац.

Можда се у односу Васојевића према Лушчанима најбоље одсликава генерално однос Брђана према Србљацима. О том односу остала су забиљежене сљедећа предања:

"Није много прошло, вели предање, а и Васојевићи се крену из Лијеве Ријеке и населе лимски слив до Равног Aca. У то време, како прича предање, устану са свих страна Клименте ради плена, пређу Горња Села и ударе и уз нахију. Лушчани брже боље пошљу за помоћ у Васојевића. Ну Клименте, пре но што они стигну, ударе и оплене Ашане. У том пристигну и Васојевићи и побију се са њима на врх Ржаннце, због чега се то место прозове Побјеник. Клименте нагну бежати, али их Васојевићи с Ашанима потерају и стигну на Крчеву, где их све до једног исеку, тако да је пролаз био закрчен лешинама, због чега се то место и прозове Крчево. Ово се догодило на Св. Александра Невског, због чега је притврђен прислужак који су Васојевићи били узели да славе због једне победе у Лијевој Ријеци. Ашани не узму исту славу, како би и једни и други имали гостију, или, како неки веле, што Васојевићи нису допустили да Србљаци имају исту славу са њима, што је врло вероватно."

Евидентно је дакле да су Лушчани искористили помоћ Васојевића да би се одбранили од Климената, али су им се касније сами Васојевићи наметнули као доминантни. Можда се то најбоље види у чињеници да је монаштво манастира Ђурђевих ступова које је дотад било углавном лушчанско, у међувремену постало васојевићко.

"У селу има око 50 кућа. Сељаци су већином Лушчани, који су старином од Ђурашковића са Цеклина, одакле су због крви побегли, па су и славу променили, да би се боље сакрили, и узели да слане Ђурћев-дан, као славу манастира Ђурђевих Ступова, а стара им је слава Св. Никола. Свештеници и њихова братства узму манастир у своје руке. A када доцније дођу Васојевићи њихови калућери узму манастир, а Лушчани, не могући толики број гостију дочекивати у пролеће, када свега понестаје, промене и по други пут славу и узму Св. Ђурћиц, који и данас славе. Данас их у Лушцу имају три племена: Поповићи, Томашевићи и Пајковићи."

Ово предање о поријеклу Лушчана од Ђурашковића из Цеклина није потврђено кроз генетичке тестове, а вјероватно није ни тачно, јер се за Лушчане помињу још нека предања:
"други, пак желећи да их потцене, кажу да су из Подлужја у Бјелопавлићима и да се стога и зову тако. Докле они веле да су из Цеклина и да се овако зову по селу Лушцу, у које су се населили."

Најприје ће бити да су Лушчани старије (средњовјековно?) становништво жупе Будимље, односно њеног насеља Лужац, можда и разнородно, које је у измијењеним околностима доминације јаких племена, настојало да се такође племенски организује и "смисли" одговарајућа предања.


« Последња измена: Август 08, 2024, 10:51:59 пре подне drajver »

Ван мреже Grbić

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 310
  • R1A>BY149000>FTA3227
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #34 послато: Август 08, 2024, 01:35:28 поподне »
Најкарактеристичнија група старинаца у Будимљи су тзв. Лушчани. Име су добили по насељу Лужац код данашњих Берана. Славе Ђурђиц. Отворено је питање да ли се ради о родовској групи или о више различитих родова који су у прошлости настањивали село Лужац.

Можда се у односу Васојевића према Лушчанима најбоље одсликава генерално однос Брђана према Србљацима. О том односу остала су забиљежене сљедећа предања:

"Није много прошло, вели предање, а и Васојевићи се крену из Лијеве Ријеке и населе лимски слив до Равног Aca. У то време, како прича предање, устану са свих страна Клименте ради плена, пређу Горња Села и ударе и уз нахију. Лушчани брже боље пошљу за помоћ у Васојевића. Ну Клименте, пре но што они стигну, ударе и оплене Ашане. У том пристигну и Васојевићи и побију се са њима на врх Ржаннце, због чега се то место прозове Побјеник. Клименте нагну бежати, али их Васојевићи с Ашанима потерају и стигну на Крчеву, где их све до једног исеку, тако да је пролаз био закрчен лешинама, због чега се то место и прозове Крчево. Ово се догодило на Св. Александра Невског, због чега је притврђен прислужак који су Васојевићи били узели да славе због једне победе у Лијевој Ријеци. Ашани не узму исту славу, како би и једни и други имали гостију, или, како неки веле, што Васојевићи нису допустили да Србљаци имају исту славу са њима, што је врло вероватно."

Евидентно је дакле да су Лушчани искористили помоћ Васојевића да би се одбранили од Климената, али су им се касније сами Васојевићи наметнули као доминантни. Можда се то најбоље види у чињеници да је монаштво манастира Ђурђевих ступова које је дотад било углавном лушчанско, у међувремену постало васојевићко.

"У селу има око 50 кућа. Сељаци су већином Лушчани, који су старином од Ђурашковића са Цеклина, одакле су због крви побегли, па су и славу променили, да би се боље сакрили, и узели да слане Ђурћев-дан, као славу манастира Ђурђевих Ступова, а стара им је слава Св. Никола. Свештеници и њихова братства узму манастир у своје руке. A када доцније дођу Васојевићи њихови калућери узму манастир, а Лушчани, не могући толики број гостију дочекивати у пролеће, када свега понестаје, промене и по други пут славу и узму Св. Ђурћиц, који и данас славе. Данас их у Лушцу имају три племена: Поповићи, Томашевићи и Пајковићи."

Ово предање о поријеклу Лушчана од Ђурашковића из Цеклина није потврђено кроз генетичке тестове, а вјероватно није ни тачно, јер се за Лушчане помињу још нека предања:
"други, пак желећи да их потцене, кажу да су из Подлужја у Бјелопавлићима и да се стога и зову тако. Докле они веле да су из Цеклина и да се овако зову по селу Лушцу, у које су се населили."

Најприје ће бити да су Лушчани старије (средњовјековно?) становништво жупе Будимље, односно њеног насеља Лужац, можда и разнородно, које је у измијењеним околностима доминације јаких племена, настојало да се такође племенски организује и "смисли" одговарајућа предања.
Da li je testiran neko od ovih Popovića,Rajkovića i Tomaševića?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6534
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #35 послато: Август 08, 2024, 01:48:55 поподне »
Da li je testiran neko od ovih Popovića,Rajkovića i Tomaševića?

Није нико од њих, али јесу неки други који се такође називају Лушчанима. Даћу списак у наредном посту.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6534
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #36 послато: Август 08, 2024, 02:18:50 поподне »
Колико сам из литературе успио похватати сљедеће породице из Горњег Полимља се сматрају Лушчанима, у најужем смислу, у литерутури се јављају са додатком Лушчани:

Пајковић, Ђурђиц, Лужац и Берансело/Беране
Поповић, Ђурђиц, Лужац/Беране
Томашевић, Ђурђиц, Лужац/Беране
Весковић, Ђурђиц, Берансело/Беране и Забрђе/Андријевица?
Ђокић, Ђурђиц, Долац/Беране
Лабудовић, Ђурђиц, Доње Луге/Беране
Радованић, Ђурђиц, Доња Ржаница/Беране
Славковић, Ђурђиц, Прњавор и Велика /Плав и Горње Луге Андријевица
Црљевина, Ђурђиц, Будимља/Беране

Са неким родовима веза са Лушчанима може да се изведе посредно, преко исте славе, блиског географског поријекла или дијељених предања,а то су сљедећи:

Јовановић, Ђурђиц, Велика/Плав
Ђурашковић, Ђурђиц, Дапсиће/Беране E-V13>FT104106 род Матаруга
Грујић, Ђурђиц, Мезгаље/Беране (Исељениу Метохију) I2-PH908
Адровић, муслиман, Доња Врбица и Лазе и Бор/Петњица G-L91>Z6211*

Као што се може видјети нема тестираних Лушчана у ужем смислу, а ови који би се могли повезати са Лушчанима припадају различитим хаплогрупама. По предању Ђурашковићи су од Ђурашковића из Цеклина као и Лушчани у Лужцу, а Адровићи муслимани су огранак Ђурашковића. Међутим ништа од овога генетичка тестирања нису потврдила. Једино не знамо још да ли су Ђурашковићи заиста повезани са осталим Лушчанима. Зато би било најбоље да се неко од лушчанских братстава из самог Лужца тестира.

Могуће да сам у горњем навођењу неког и пропустио, мада сам се трудио да обухватим све.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3013
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #37 послато: Август 08, 2024, 02:23:01 поподне »
Описујући Васојевиће у турској граници, тј. жупу Будимљу, поп Богдан Лалевић и Иван Протић забиљежили су једно занимљиво предање.

"Као најстарије становнике овога краја, народно предање означује Латине, који су били у Будимљи и којима је владао Краљ Џупан, такође Латинин. Овоме краљу да за жену своју сестру „Краљ Стефан из Призрена", мислећи да је он Србин. Једном дође друга сестра Стеванова у походе зету и сестри, па, кад види како они једу мачке, жабе, гуштере и др., утекне у Призрен и јави брату да им је зет Латинин, због чега овај скупи војску и крене на Џупана, који побегне у једну пећину у Горњим Селима, прозвану због тога Џупанова Пећина, где се затвори у један ковчег, надајући се да ће га жена спасти. Жена Џупанова каже брату да је Џупан, преко Колашина, побегао мору и да ће и она за њим. Кад на братове молбе, да се врати y род, не пристаде, овај јој допусти да понесе један ковчег блага. И она изабере онај у коме је био сакривен Џупан. Стеван затражи кључе да види шта има унутра, а она му каже да је кључе Џупан понео са собом. Овај не поверује него разбије ковчег и убије Џупана топузом. Са Џупаном пропадну и Латини, а Будимљу населе Срби који ту остану до Косова. После Косова ови се Срби иселе, због турског зулума, у Херцеговину, те Васојевићи и Будимља остану пусти."

У причи као да се може препознати неко далеко сјећање на грађански (вјерски) рат међу Србима с почетка 13. вијека, у вријеме када је увођена чврста црквена организација новоуспостављене српске архиепископије и феудализација дотадашњег племенско-родовског друштва коју су проводили Немањићи. Јасно је да су међу Србима постојали отпори таквим промјенама. Треба се сјетити и полувјераца из српских средњовјековних извора. Само име латининина из приче- Џупан указује да се старији систем власти жупана под притиском Немањића распадао. Такође се и црква која је у западним српским крајевима дотад била под јурисдикцијом Рима, морала уклопити у новоосноване Савине епископије и прилагодити светогорским и византијским узорима. Под Латинима из горње приче треба посматрати Србе који су настојали задржати постојеће стање ствари, а под Србима оне Србе који су прихватали немањићку реформу, нови концепт државе, друштва и цркве. У српским крајевима западно од Лима, чини ми се да Немањићи нису успјели провести ову реформу до краја, зато су и временом и војно и политички губили територије на западу.
Хиљаду си питања отворио овим постом и тема је савршена за бановање слободномислећих тако да се гризем за палац,крварим. Само ћу рећи да је ово један од разлога због кога мислим да су Немањићи грчког порекла.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #38 послато: Август 08, 2024, 03:07:34 поподне »
Имаш ли неки аргумент за такво мишљење? Волео бих да га чујем, верујем да нисам једини.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Старо српско становништво жупе Будимља
« Одговор #39 послато: Август 08, 2024, 03:09:36 поподне »
Колико сам из литературе успио похватати сљедеће породице из Горњег Полимља се сматрају Лушчанима, у најужем смислу, у литерутури се јављају са додатком Лушчани:

Пајковић, Ђурђиц, Лужац и Берансело/Беране
Поповић, Ђурђиц, Лужац/Беране
Томашевић, Ђурђиц, Лужац/Беране
Весковић, Ђурђиц, Берансело/Беране и Забрђе/Андријевица?
Ђокић, Ђурђиц, Долац/Беране
Лабудовић, Ђурђиц, Доње Луге/Беране
Радованић, Ђурђиц, Доња Ржаница/Беране
Славковић, Ђурђиц, Прњавор и Велика /Плав и Горње Луге Андријевица
Црљевина, Ђурђиц, Будимља/Беране

Са неким родовима веза са Лушчанима може да се изведе посредно, преко исте славе, блиског географског поријекла или дијељених предања,а то су сљедећи:

Јовановић, Ђурђиц, Велика/Плав
Ђурашковић, Ђурђиц, Дапсиће/Беране E-V13>FT104106 род Матаруга
Грујић, Ђурђиц, Мезгаље/Беране (Исељениу Метохију) I2-PH908
Адровић, муслиман, Доња Врбица и Лазе и Бор/Петњица G-L91>Z6211*

Као што се може видјети нема тестираних Лушчана у ужем смислу, а ови који би се могли повезати са Лушчанима припадају различитим хаплогрупама. По предању Ђурашковићи су од Ђурашковића из Цеклина као и Лушчани у Лужцу, а Адровићи муслимани су огранак Ђурашковића. Међутим ништа од овога генетичка тестирања нису потврдила. Једино не знамо још да ли су Ђурашковићи заиста повезани са осталим Лушчанима. Зато би било најбоље да се неко од лушчанских братстава из самог Лужца тестира.

Могуће да сам у горњем навођењу неког и пропустио, мада сам се трудио да обухватим све.

Поповићи (Ђурђиц), Лужац, Беране, су тестирани преко 23andMe: I2-Y3120>PH908>Z16083