Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799

[M_Glavonjic]

(шести део)

Историјски догађаји је један од фактора. Некада је име везано за значајан историјски тренутак или чудо које се догодило на том месту. На пример, Манастир Благовештење у Овчарско-кабларској клисури, који је добио име, јер је ту објављена важна вест за локално становништво.

Место освештања може бити један од фактора. Понекад се храм посвећује свецу чији празник се пада на дан освећења храма, али ово није правило. Освећење храма најчешће је симболичан чин којим се зграда посвећује Богу и светитељу. Пример су Манастир Жича, који је освећен Вазнесењу Господњем, али и значајан као место крунисања српских краљева и манастир Студеница, посвећен Успењу Пресвете Богородице, израз дубоке везе Немањића са Богородицом. Слично је и са манастиром Морача, посвећена успењу Пресвете Богородице.

Закључујемо да су имена цркава и манастира најчешће везана за светитеља или празник који је од посебног духовног значаја за ктитора, место или народ. Датум освештања храма је један од мање уобичајених критеријума за додељивање имена манастиру или цркви.

Ктитори цркава и манастира у 12. и 13. веку су били владари и властела, а врло ретко локално становништво, где убрајам и нас Никшиће.

Још нешто бих навео. Слава породице, као што је Свети Лука код нас Никшића, не означава нужно светитеља који је повезан са местом где је старији предак крштен, већ је симбол духовног почетка породице у хришћанству, везан за дан када је тај предак примио свету тајну крштења.

У време када су Срби масовно примали хришћанство, посебно у 11. и 12. веку, крштења су често обављана на велики празник или у данима посвећеним значајним светитељима. Дан крштења старијих предака постао је извор славе за многе породице, јер се веровало да ће светитељ тог дана бити заштитник новокрштене душе и његовог потомства. У том периоду, крштења су се обављала у било којој доступној цркви или манастиру, без обзира на њихову посвету.

Крштење нашег претка, које се десило највероватније у 11. веку, није морало бити обављено у храму посвећеном Светом Луки, али је сигурно обављено 18. октобра по Јулијанском календару на празник Светог апостола и јеванђелисте Луке, пре готово 1000 година.

На крају бих поновио став да постојање различитих мишљења и хипотеза је добро за наш истраживачки рад. Лично сам оптимиста по питању напретка нашег истраживања и очекујем у наредном периоду велика научна открића, а нарочито по питању ново-откривених Османлијских дефтера у Архиву у Истанбулу и нових резултата генетских тестова, који ће у 2025. години и у наредним годинама изаћи на видело. Али о томе ћемо неки други пут.

[ДушанВучко]

Свака част Главоњићу! Само напред, ја сам са Владом делио онај први ентузијазам, да кажем "наиве", у том раном периоду, када смо пратили наше резултате . Надопуњавали смо се ентузијазмом, могу можда рећи да сам ја био онај који је можда више "ложио причу" пошто сам за нијансу пре био на форуму. Драго ми је ако сам допринео распламсавању тог пламена код њега, мене је то после мало "пустило", али, још више ми је драго што си ти наишао касније, неко са Владином енергијом и нове , свеже мисли. Ми смо можда више мало "на прву", али ти имаш енергију као Влада, али и неострашћеност, јер немаш историју полемика. Мислим да сте прави тандем, и да си ушао у причу у правом тренутку, немам друге осим, само напред!

[ДушанВучко]

То наравно не значи да се слажем са свим тумачењима досадашњих истраживања, јер су дугачке поруке, па не могу да издвојим нешто на шта бих одговорио, али прво што ми пада на памет је да не можемо датирати период преласка на Хришћанство нашег рода са потенцијалним TMRCA  нашег рода (тј да смо прешли у 11. веку на Хришћанство и да TMRCA одлучује о томе кад смо почели Св. Луку да славимо)
Ја мислим да то само може бити најраније тада, а не дефинитивно тада, као што не можемо дефинитивно одредити место на ком се десило покрштавање нашег претка

[ДушанВучко]

Др. Јусуф Мурић у делу „Војна и управна јединица османског царства, друга књига“[/b] наводи да су:
„Никшићи: Један њихов одвојак, који је још у предосманско време отишао на Лим, пре 1455. године прикључио се Османлијама. У попису вилајета Скопско крајиште из те године, забележене су њихове 32 куће. Са Лима су се прво покренули према Тари, а након пада жупе Оногошт у османске руке, прикључили се матици племена и ту се трајно настанили. Из ове жупе издвојена су насеља у којима су Никшићи имали своја стална насеља а нахија је названа Грачаница/Никшићи односно касније само Никшићи. По њима је истоимено седиште нахије Оногошт преименановани у Никшић“.

Каже: "прикључили се матици племена..."

[ДушанВучко]

(пети део)

ВEЗИВАЊЕ КРСНЕ СЛАВЕ ЈЕДНОГ РОДА ЗА ЦРКВУ ИЛИ МАНАСТИР ПОСВЕЋЕН ИСТОМ СВЕЦУ

Mанастире и цркви посвећених Светом Луки у Средњем Полимљу, готово да нема. Осим манастира Светог Луке из Калудре из 14. века, који се налази на граници између Беранског и Бијелопољског среза, верујем да нема ниједног.  Да ли их је било више, то у овом тренутку, заиста не знамо. У 17. и 18. веку је само у околини Бијелог Поља преко 100 цркви и манастира страдало од стране Османлија и муслиманског становништва. Огромна већина ових цркви и манастира никад није ни обновљена, нити се зна којим свецима су били посвећени.

Мапа манастира и цркви у Бијелопољском крају је приказана на следећој слици:


Садашњи Манастир у Никшићкој Жупи јесте посвећен Светом Луки. С’ тим у вези, пренећу још пар детаља о овом манастиру са сајта Српске Православне Цркве:
“Манастир је, по народном предању, подигла ћерка Стефана Немањића, а унука Вукана, далеке 1253. године. Од тога доба па до данас он је духовни центар народа овог краја. Првобитно је био на десној обали реке Грачанице, плоднијој и сунчанијој, испод брда Градине, а изнад данашњег гробља. Његово рушење уочи Косовског боја наговестило је будућу катастрофу српског рода. Велика стена, која је висила изнад манастира, земљотресом покренута одваљена је и пала сасвим разоривши манастир. У тој судби манастира, народ је предвиђао и своју несрећу која је и наступила пропашћу српског царства на Косову.

Како је за време деспота Стефана Високог настао мир у земљи, и племе жупско се реши да обнови манастир. И та његова обнова на другој страни реке 1492. године објавила је будући васкрс народне душе. По причању људи овог краја, али и на каменој плочи надгробног споменика Рада Неимара, види се да је он подигао манастир уз помоћ народа, који је камен по камен, рука руци, пребацио цркву на другу страну реке. Приликом зидања нове цркве, са крова је пао његов градитељ Раде и тако пострадао. Он је заклео Жупљане да му раку где почива не прекопавају, већ да на његовом гробу одмарају своје мртве и чине им помен. Та се заклетва до скоро испуњавала, Жупљани су све покојнике носили на гроб неимара, а онда сахрањивали.”

Дакле садашњи манастир је практично изграђен 1492. на супротној страни реке Грачанице у периоду када је већ почео интезивно да расте утицај Никшића за време Војводе Ђураша. Везивање изградње првобитног манастира за Јевросиму Немањић је врло вероватно последица предања о спрези Никшића и Немањића преко ње и питање је да ли је првобитни манастир изграђен 1252. године и да ли је био посвећен светом Луки. У Жупи практично манастира није било готово 100 година, скоро читав 15. век, тако да је велико питање да ли је у питању исти манастир.

Значи, црква  интерпретира предање, али пошто је манастир премештен са једне стране реке на другу, то онда значи да онај првобитни манастир са оне стране реке можда није био посвећен Св. Луки, него је тек за време Војводе Ђураша овај обновљен манастир посвећен Св. Луки, тј у време јачања никшићког племена у Жупи?
Обнова манастира значи обнова, тј. да је он посвећен истом свецу, уколико то није тако
, онда се ради о новом манастиру, а не о обнови (али пошто се камен пребацивао са једне стране реке на другу, више личи на обнову)

[ДушанВучко]

Друга ствар, то неко предање о спрези са Немањићима је из каснијег периода, 17. век, када су монаси манастира Морача издали наручени повељу. А Ђураш је живео 200 година пре тога, па не видим разлог зашто би Жупљани то авансовали 200 година пре тога, и посветили манастир Св. Луки у време обнове, а да стари манастир није припадао истом свецу. Значи "завера" је што се предања тиче постојала и пре 17. века, па су стари манастир са друге стране реке из 13. века, по дифолту прогласили такође манастиром Св. Луке , тј. сама обнова манастира крајем 15. века, тј посвећивање свецу кога славе Жупљани, је била у циљу одржавања предања о спрези са Немањићима
Више верујем да су просто обновили манастир, који је посвећен истом свецу . Не бих ишао методом: у сврху обарања предања, стављам као упитно ком је свецу посвећен првобитни манастир са друге стране реке , који је обновљен нешто преко сто година касније

[ДушанВучко]

(трећи део)


[/i]
Проф. Ахмет С. Аличић у делу "Сумарни попис санџака Босне из 1468-69. године" на страни 10b у фусноти 337 наводи да су:
"Никшићи су влашка нахија у подручју вилајета Јелеч, из којег су се Власи готово у целини померили и одбегли у нахију Оногошт и ту формирали нахију Никшић поред Оногошта. Ту се развило касније градско насеље Никшић. Није јасно зашто су одбегли с једног мјеста на друго. Да ли је у питању нека намера власти да им промени статус Влаха или нешто друго не знам."

Аличић овде не знам када датира само померање влаха Никшића у нахију Оногошт из вилајета Јелеч,тј како каже"одбегли су" тамо. Он очигледно тумачи да је вилајет Јелеч матица Никшића. Али други део тумачења "да ли је у питању нека намера власти да им им промени статус Влаха...?" , претпостављам да мисли на период турске власти

[ДушанВучко]

https://www.yfull.com/tree/I-FT190799/
Дошло је до минималних корекција везано за TMRCA никшићких грана:
FT190799 је смањен на 850,
Y189944 је смањен на 750
Y331554 je 750
Y4873870 је смањен на 700
Y280780 је остао на 600, као и његови огранци, осим Срезојевића, А32852, који су остали на 400

[ДушанВучко]

https://www.yfull.com/tree/I-FT190799/
Дошло је до минималних корекција везано за TMRCA никшићких грана:
FT190799 је смањен на 850,
Y189944 је смањен на 750
Y331554 je 750
Y4873870 је смањен на 700
Y280780 је остао на 600, као и његови огранци, осим Срезојевића, А32852, који су остали на 400

Исправке, Y483870 (уместо написане Y4783870), и за Y250780 (уместо написаног "280780")
Углавном, тенденција благог смањивања TMRCA (,основна грана FT190799 је била процењена на 900, ми смо је "заокружили" на 1000, а они смањили на 850 ("украли нам 150 година  " Па где баш да се поклопи са Баном Илијаном
  )

Значи, узимајући предање:
FT190799, Бан Илијан, брат му Бранлуста, и њихов отац Милутин , TMRCA 850
Y189944 , Никша први, TMRCA 750
 Y250780, Никша други , TMRCA 600
Yfull...

Што би отприлике по предању и TMRCA значило, да није свим Никшићима предак ни Никша други, ни Никша први, него "пра Никша", по предању ..."Пра Никша" је предак свим Никшићима (тј. Илијанов и Милутинов предак по предању).
Е, "Пра Никша" би можда могао да поцепа низ између Y52621 и FT190799 (тј. да буде негде на 1000  TMRCA, можда чак и нешто пре тога)

Ово су само тзв "радни називи" ( по мом субјективном мерилу), рачунајући предање и TMRCA, чисто да се не осете прозваним они који не "добацују " до "Никше првог" по TMRCА ... Они који нису од "Никше првог", они су од "Пра Никше" (гледајући предање и TMRCA), а ја сам напр од Никше другог, пошто је TMRCA за Y250780, 600 година , радни назив званично, субјективан, а мени лично, објективан 

Ово је упућенао Влади, који је по TMRCA 850, од "Пра Никшe", a који ће се, надам се, ускоро прикључити разговаралишту, а који негира да сам ја од Нишке другог, иако сам Y250780, где је TMRCA 600, и који сматра за матицу гране Y250780, уместо Жупу, да је то Полимље . Надам се скором повратку Владе, као и Главоњићевим одговорима на моје дилеме, на његове постове

[Иван Вукићевић]

Маркишић, Гусиње, I2-Y3120>S17250>PH908

Маркишићи су из Војног Села код Плава. Породица тестираног је у Гусиње вероватно дошла у новије време пошто их тамо није било у време пописа из 1913. и 1914/1915. године.

По предању припадају роду Ћесака заједно са православним Савићима и Џудовићима из Метеха код Плава, а даљим пореклом потичу од Булатовића из Роваца. Један Савић је тестиран и припада грани I2-Y3120, али не и млађој грани I2-PH908, судећи по хаплотипу. Уколико се не ради о некој новијој мутацији на маркеру DYS448 код једног од двојице тестираних, изгледа да Савићи и Маркишићи нису истог порекла. Поставља се питање да ли Маркишићи заиста потичу од Булатовића, како гласи предање, пошто припадају грани I2-PH908. Савићи свакако припадају засебном генетичком роду.

Да споменем овај резултат и на теми о Никшићима.
Штета што није доступан хаплотип Маркишића. Џудовићи још нису тестирани.

[M_Glavonjic]

Поштовани Душане,

Дозволите ми да Вам одговорим на постављена питања.

Значи, црква  интерпретира предање, али пошто је манастир премештен са једне стране реке на другу, то онда значи да онај првобитни манастир са оне стране реке можда није био посвећен Св. Луки, него је тек за време Војводе Ђураша овај обновљен манастир посвећен Св. Луки, тј у време јачања никшићког племена у Жупи?
Обнова манастира значи обнова, тј. да је он посвећен истом свецу, уколико то није тако
, онда се ради о новом манастиру, а не о обнови (али пошто се камен пребацивао са једне стране реке на другу, више личи на обнову)

Историјска истраживања често наилазе на изазове у процени аутентичности предања и докумената, посебно када временска дистанца између догађаја и његовог бележења значајно утиче на тачност приказаних детаља.

Предања, попут оних о изградњи цркава или других важних догађаја, често су формирана у контексту културних, политичких и верских потреба каснијих генерација. У том процесу, оригиналне чињенице могу бити измењене или украшене елементима који истичу вредности и значај заједнице, у нашем случају племена Никшића, која преноси ова предања.

Усмена традиција има своју вредност као културни и историјски феномен, али је важно сагледати је кроз објективну анализу.

У суштини, критички приступ предањима указује на потребу за мултидисциплинарном приступом у проучавању историје, где се традиционални извори комбинују са научним методама како би се дошло до што веродостојније слике прошлости.

Разлог због кога сам цитирао текст Српске Православне Цркве посвећен манастиру у Жупи, јесте да укажем да поред различите локације, у њему постоји временски дисконтинуитет у постојању манастира у трајању дужем од 100 година, што указује на упитност да ли је у питању обнова манастира или изградња новог. С тим у вези дао сам поређење са црквом у Међуријечју, које сам обишао летос у склопу истраживања које спроводим.

Прошло лето сам обишао и Заград и Никшић и причао са два изванредна истраживача рода Никшића из Црне Горе, Ратком Чворовићем и Николом Рашковићем, које уз истраживаче Владимира Бојановића и Предрага Т. Шћепановића највише ценим и са којим највише сарађујем. Они тврде да нико не зна коме је била посвећена црква из 13. века у Жупи. Знају да је по предању Црква изграђена 1492. године и да је највероватније подигла сестра Ивана Црнојевића која је била удата за Шакоја, рођеног брата Војводе Ђураша. Претпостављају да се то закључује на основу надгробне плоче Рада Неимара, која је пронађена на том локалитету. Кажу да је црква фрескописана на сличан начин као што је манастир Морача. У манастиру Морача, већина фрески је из 17. века, јер је манастир пострадао крајем 15. века и мало је оргиналних фрески сачувано, након обнове манастира 1574. године. То доводи до закључка да је врло вероватно и Жупски манастир рушен и обнављан у 16. веку и фрескописан у 17. веку, кад је фрескописан и манастир Морача. 

Додатно, мало сам детаљније истраживао и пронашао још веродостојнији податак о времену изградње манастира у Жупи, који је дао покојни Професор Др. Владимир Петковић, српски историчар уметности и археолог, Академик и професор Филозофског факултета у Београду, који је велки део свог истраживања посветио проучавању наших манастира. Професор Петковић је на основу доказа које је пронашао, закључио да је Манастир Светог Луке у Никшићкој Жупи саграђен око 1625. године.

Манастир је тешко пострадао 1852. године, током казнене експедиције Омер-паше Латаса на Црну Гору, када је цео манастирски комплекс запаљен.

Моје мишљење је да је до 1625. године, никшићко племе већ стекло значајну снагу и утицај у источној Херцеговини, успостављајући себе као једну од најдоминатнијих племенских скупина у том подручју. Њихова храброст, организованост и бројност учиниле су их не само војно способним, већ и духовно и културно свесним своје улоге у обликовању локалне историје.

У жељи да учврсте свој положај и оставе трајан траг у историји, припадници племена су се окупили око идеје изградње манастира у Жупи, посвећеног Светом Луки. Овај подухват није био само чин верског израза, већ и симбол њиховог колективног значаја у том региону.

Поновићу, моје мишење је да први Никша није крштен у Цркви светог Луке, већ да је крштен у најближој цркви 18. октобра по Јулијанском календару на празник Светог апостола и јеванђелисте Луке, који је постао светац заштитник породице.

[M_Glavonjic]

Поштовани Душане,

Осврнуо бих се ина део где сте поменули професора Аличића.

Аличић овде не знам када датира само померање влаха Никшића у нахију Оногошт из вилајета Јелеч,тј како каже"одбегли су" тамо. Он очигледно тумачи да је вилајет Јелеч матица Никшића. Али други део тумачења "да ли је у питању нека намера власти да им им промени статус Влаха...?" , претпостављам да мисли на период турске власти

У делу где сте се референцирали на професора Аличића, мисли се на период Османске власти, где се део Никшића из нахије Јелач у великом броју сели у Нахију Оногошт, где су се у време пописа већ налазили Никшићи.

Професор Аличић је у Опширном попису вилајета Херцеговина  из 1477. године пописао нахију Грачаницу, коју назива Никшићи, у којој су се налазили Никшићи, пописани у неколико џемата.

Нахија Грачаница обухватала је џемат Батрића Војводе пописан на страници 66:
•   Споменути,
•   Кнез Радоња,
•   Добрац син Милоја,
•   Вучета син Жалбана,
•   Радоња син Раца,
•   Вукодраг син Паве,
•   Радован син Стројисала,
•   Бранко син Ненаде,
•   Вук син Хлапца,
•   Радоња син Јорђа,
•   Степан син Јорђа,
•   Радосав син Раца,
•   Горојко син Раца,
•   Братица син Радоча,
•   Вук син Тодора,
•   Паскаш син Никше,
•   Владко син Никше,
•   Добрац син Владка,
•   Томаш син Ивана,
•   Богдан његов брат.

Зимују у местима званим Велимје, Арси, Јеловиште, Мораково, Дучица Поље, Глушче село, Заград, Хрва њива, а летују у местима Лукавица и Kавица, а баштина споменутог Батрића су ове што се наводе: Кути, Мериш, Магнић, Томаша и половина земље у селу званом Горње Подгорије. У поседу хришћанина Радоње Владковића има једна напуштена мезра звана Годиље.

Додатно на 153. страни је уписан џемат Мичије, припада Грачаници:
•   Вукас син Хлапца,
•   Радич син Ђурана,
•   Иваниш син Остоје,
•   Расташ син Бранка,
•   Вукота син Доброг,
•   Драго син Доброг,
•   Вукосав син Бранка,
•   Драгиша син Доброг,
•   Радич син Драгоја,
•   Степан Син Паскаша.

Додатно на 154. страни је уписан Џемат Вука сина Хлапца, у нахији Грачаница:
•   Бријо син Вукмана,
•   Радован син Божидара,
•   Витомир син Ненаде,
•   Милко син Ненаде,
•   Радиља син Радосала,
•   Никша син Ненаде,
•   Радоња син Станка,
•   Радиља син Вукше,
•   Иван син Вукосала,
•   Столе син Ђурађа,
•   Богута син Херака.

Додатно на 155. страни је уписан део Џемата Батрића који припада Грачаници, где су уписани:
•   Никола син Брајка,
•   Новак син Добрила,
•   Нетко син Доброг,
•   Ђуран син Добрила,
•   Радмило син Брајка,
•   Радован син Раца,
•   Ненада син Ђурмана,
•   Вукодраг син Милата,
•   Новак син Ковача,
•   Радосав син Божидара,
•   Божидар син Радосала,
•   Белан  син Радосава,
•   Радија син Милете,
•   Божидар син Милете.

[M_Glavonjic]

(Други део)

Помиње се на 155. страни део џемата Паскаша сина Никше, који припада Грачаници:
•   Радашин син Ђурђа,
•   Сладоје син Богуте,
•   Стојак син Богдана.

Помиње се на 155. страни део џемата Томаша син Ивана који припада Грачаници:
•   Миоман син Ивана,
•   Богдан син Ивана,
•   Радун син Витаса,
•   Ђурађ син Витаса,
•   Радица син Бојина,
•   Иваниш син Радојка,
•   Оливер син Крце,
•   Борко син Вукашина,
•   Божидар син Радосала,
•   Радат син Вукше,
•   Радосав син Ђурађа.

На крају је пописан и џемат легендарног војводе Ђураша нa 156. страни дефтера.

Део џемата војводе Ђураша:
•   Вучета син Степка,
•   Васиљ син Ђураша,
•   Барак син Виташа,
•   Радман син Ђураша,
•   Радоња син Витоја,
•   Милац син Добрана,
•   Петко син Радосава,
•   Братул син Радоча,
•   Радко син Радмана,
•   Радко син Радосава,
•   Радован син Радослава

Зимују у местима званим Кути, Загуљ, Веља Вас и Годиљ а љетују у мјесту званом Лукавица.

Из приложеног види се да је професор Аличић био итекако свестан истовременог постојања Никшића и у Грачаници и у Јелачу у истом временском периоду, последњем кварталу 15. века (попис нахије Грачаница је из 1477. године, а нахије Јелач је из 1485. године). Он Никшиће у Грачаници и Јелачу сматра деловима истог племена, који живе на различитим локалитетима. Нешто слично као што имамо код Никшића Жупљана и Никшића Ровчана.

Разлог расељавања Лимских Никшића у Потарје и Оногошт за време Османлија, могла би бити вишезначна и сложена, условљена различитим околностима и интересима и стратегијама. Разлози могу бити различити и о њима вреди дискутовати.

Ако је становништво у Јелачу, родној области Лимских Никшића, било препознато као лојално Османлијама, могуће је да су их Турци желели преместити у стратешки значајне области попут Потарја и Оногошта. Ова подручја, као важни саобраћајни и војни коридори, захтевала су осигурање мира и стабилности. Насељавањем лојалних породица, Османлије би оснажиле своју власт, успоставиле чвршћу контролу и утицале на остало становништво у тим пределима.

Расељавање би могло бити и облик казне. Уколико су Лимски Никшићи били укључени у побуне или су показивали непослушност према Османлијским властима, њихово премештање могло је служити као вид кажњавања или упозорења осталим племенима. Овакав поступак био је честа пракса Османлија, које су на тај начин слабиле потенцијал отпора у побуњеним крајевима.

Са друге стране, постоји могућност да су се Лимски Никшићи сами иселили у Потарје и Оногошт, бежећи од Османлијских освајача. Османлијски походи, порези, харачи и насилно наметање власти често су приморавали становништво да напушта своје домове у потрази за сигурнијим крајевима. Потарје и Оногошт, са својим природним баријерама и тешко приступачним тереном, могли су бити идеална одредишта за избеглице. Нарочито је битан Оногошт, у коме је већ постојао у то време поприличан број Никшића, па је та област сродницима пружала сигурност.

Највероватније, расељавање није имало један јединствен разлог, већ је било резултат комбинације фактора. Османлијска политика према племенима често је била сложена, покушавајући да балансира између контроле, коришћења локалних ресурса и кажњавања побуњених група.

Ова питања могу се додатно истражити кроз Османлијске пописе, локалну традицију и историјске изворе. Пломље, Потарје, Оногошт и Ровца остали су важна жаришта даљег развоја племена, одакле су се Никшићи ширили и укорењивали у новим заједницама.

[M_Glavonjic]

Поштовани Душане,

Да се осврнемо и на тему Немањићке традиције и ТMRCA.

Исправке, Y483870 (уместо написане Y4783870), и за Y250780 (уместо написаног "280780")
Углавном, тенденција благог смањивања TMRCA (,основна грана FT190799 је била процењена на 900, ми смо је "заокружили" на 1000, а они смањили на 850 ("украли нам 150 година  " Па где баш да се поклопи са Баном Илијаном
  )

Значи, узимајући предање:
FT190799, Бан Илијан, брат му Бранлуста, и њихов отац Милутин , TMRCA 850
Y189944 , Никша први, TMRCA 750
 Y250780, Никша други , TMRCA 600
Yfull...

Што би отприлике по предању и TMRCA значило, да није свим Никшићима предак ни Никша други, ни Никша први, него "пра Никша", по предању ..."Пра Никша" је предак свим Никшићима (тј. Илијанов и Милутинов предак по предању).
Е, "Пра Никша" би можда могао да поцепа низ између Y52621 и FT190799 (тј. да буде негде на 1000  TMRCA, можда чак и нешто пре тога)

Ово су само тзв "радни називи" ( по мом субјективном мерилу), рачунајући предање и TMRCA, чисто да се не осете прозваним они који не "добацују " до "Никше првог" по TMRCА ... Они који нису од "Никше првог", они су од "Пра Никше" (гледајући предање и TMRCA), а ја сам напр од Никше другог, пошто је TMRCA за Y250780, 600 година , радни назив званично, субјективан, а мени лично, објективан 

Ово је упућенао Влади, који је по TMRCA 850, од "Пра Никшe", a који ће се, надам се, ускоро прикључити разговаралишту, а који негира да сам ја од Нишке другог, иако сам Y250780, где је TMRCA 600, и који сматра за матицу гране Y250780, уместо Жупу, да је то Полимље . Надам се скором повратку Владе, као и Главоњићевим одговорима на моје дилеме, на његове постове

Ако сам Вас добро разумео, а мислим да јесам, Ви заступате хипотезу проистеклу из предања о бановима Илијану и Милутину. Та хипотеза подразумева да је порекло Никшића са Грбља и од Немањића, пошто се ова имена директно везују за Грбаљ и тзв. Никшу "првог", сестрића Зетског краља Стефана Немањића Вукановог, градитеља манастира Мораче, где се Никша "први" напослетку и запопио.

Дозволите ми да Вам објасним, због чега се не слажем са овом тврдњом. Митови о пореклу од племићких или краљевских породица, попут предања о везама са Немањићима, представљају тврдње које могу да имају дубоке социјалне и психолошке корене, али истовремено и потенцијално опасне последице за историјску науку и разумевање стварног порекла. Таква предања често настају у специфичним историјским околностима, када се, због политичких, економских или друштвених разлога, појединцима или породицама исплати да истакну наводне везе са великим династијама.

Влада Бојановић нас је у претходним постовима подсетио, да се током 17. и 19. века, када су војводе и кнежеви из Никшића, као и других области, настојали да ојачају свој положај и развила се идеја о пореклу од Немањића. Ово је искључиво било последица интереса ових људи, да би се оствариле одговарајуће материјалне привилегије ради остваривања што племенских (17. век – добијање материјалне помоћи од Млетачке републике за потребе борбе са Османлијама), што личних циљева (19. век – добијање материјалне помоћи од Руског Царства, за потребе заснивања живота на простору тадашњег Руског Царства, у регији која се данас налази у саставу Украјине). Немањићи, као симбол српске државности и православља, представљали су идеалну полазну тачку за конструкцију митолошког порекла. У исто време, сличне тенденције примећене су и код других родова, што је доводило до бројних, често противречних предања, која су доводила у питање њихову веродостојност.

Морам да упозорим да је базирање истраживања на митовима опасно, јер опасност оваквих предања лежи у претварању историје у догму, као што сам и раније наглашавао. Историја као наука заснована је на критичком испитивању, сумњи и сталном преиспитивању доказа. Када се митолошка предања прихвате као неприкосновена истина, губи се основни научни принцип, да сваки закључак мора бити подложан сумњи и да се мора темељити на доказима.

Увођење генетичких истраживања у проучавање порекла додатно компликује митолошке конструкције. Генетика је дала објективне резултате, који у многим случајевима оспоравају предања о пореклу од племићких или краљевских породица. Ово често изазива отпор код оних који су дубоко укорењени у митове, јер руши основу на којој су изградили свој осећај припадности и значаја. Што је погрешно.

Да се вратимо на ТMRCA. Подсетио бих Вас да смо раније писали о проблемима са којима смо се суочили са YFULL и њиховом проценом TMRCA.
Процена TMRCA (Time to Most Recent Common Ancestor) је кључни елемент генетичких истраживања, али као што сте нагласили, методологија и алгоритми који YFULL користи могу значајно утицати на тачност добијених резултата. Проблеми са YFULL и њиховим алгоритмом за процену TMRCA, добар је пример како непотпуно коришћење доступних података може довести до погрешних закључака.

Главни изазов је са YFULL алгоритмом за рачунање TMRCA, јер он не користи све расположиве и квалитетне SNP маркере за процену. Ово је значајан проблем, јер је број и разноврсност маркера кључан за што прецизније одређивање TMRCA. Укључивање само мањег дела маркера смањује статистичку моћ анализе и повећава вероватноћу грешке.

На ово је указано YFULL-у и при том смо дали екстерне референце, попут YSEQ, где смо указали на проблем, али YFULL једноставно игнорише и екстерне референце. Овај недостатак интеграције резултата са више извора додатно ограничава тачност алгоритма. Модерни приступи генетичкој анализи захтевају мултидисциплинарни метод који узима у обзир све доступне податке.

Алгоритми YFULL-а, изгледа, нису у потпуности прилагођени за обраду великог броја висококвалитетних SNP маркера. Ово може бити последица застарелог модела или одлуке да се користи само одређени подскуп података ради једноставности, али то значајно умањује поузданост процене.

[M_Glavonjic]

(Други део)

Погрешна процена TMRCA може имати озбиљне импликације на генетичке студије, укључујући:
•   Неправилно одређивање времена када је заједнички предак живео.
•   Невољност да се у обзир узму релевантни историјски или археолошки подаци који би могли боље осветлити миграције и генеалошке везе.
•   Потенцијално ширење дезинформација у академским и популарним дискусијама.

У мом конкретном случају су направили грешке и за ближе претке. Ако погледате последње ажурирање стабла од стране YFULL, највероватније настало резултатом WGS теста Јовице Главоњића и још неких узорака, доћи ћете до закључка да је Јовичин и мој предак рођен пре 125 година (TMRCA зa SNMP маркер А37328 је 125 година). По тој логици, мој прадеда Мирко је и предак и Јовице Главоњића. Подсетићу Вас да је TMRCA и за заједничког претка Главоњића и Млађеновића била 125 година (TMRCA за SNP маркер А37326), па је и њихов предак мој прадеда Мирко. Ако би се држали ових резултата испоставиће се да од мог прадеде Мирка Главоњића потичу сви Главоњићи и Млађеновићи из Бистрице. Оваква процена није само нелогична већ и генетички немогућа у контексту времена и броја генерација.

Ја тренутно имам 10 SNP новела, од којих су 3 SNP новела добијене T2T технологијом, a 7 SNP новела су добијени класичним WGS тестом. Процена YFULL за та 3 SNP новела добијена T2T технологијом, је да је 1 SNP новел приватни, 1 SNP новел Y573674 је низовдан од Срезојевог SNP маркера A32852 (up to A32852), а 1 SNP новел Y573674 је низводан од SNP маркера Y499136 (up to А37326), кога поред мојих Главоњића има и Јовица Главоњић из Бистрице.

Имајући у виду да имам 8 SNP новела, то значи да имам минимум 8 предака, који нису преци од Јовице Главоњића (најближи тестирани сродник). Значи да је заједнички предак мене и Јовице (SNP маркер А37328), у најбољем случају, курђел од мог прадеде (мој 9. предак по реду, син једног од пописаних из Османлијског пописа за село Челице 1708. године), оквирно рођен 1720. године. Може врло лако да се деси да је у питању и 10. предак по реду (у случају да неко од предака није имао свој маркер, за шта постоји реална могућност), рођен оквирно између 1680. и 1690. године. У случају да је 10. предак по реду, заједнички предак Јовице Главоњића и мојих Главоњића, у том случају је он један од пописаних 1708. године и то је највероватније Никола Коле Главоња.

До заједничког претка са Млађеновићем (SNP маркер А37326, Јовица и ја имамо још 5 SNP маркера, које нема Млађеновић, што доводи до закључка да је заједнички предак нас тројице у најбољем случају курђел мом и Јовичином заједничком претку (15. предак по реду), рођен у првој половини 16. века (оквирно 1540) или 16. предак по реду (уколико неки предак није имао свој маркер), што је оквирно 1510-1520. година.

Дакле TMRCA за A37328 je 300 или 330 година, а не 125. година, а TMRCA за А37326 је 480 до 520 година, а не 125. година.

До Срезоја A32852 су остала 4 SNP маркера, односно Срезоје је највероватније наврдеда заједничком претку Главоњића, Млађеновића и Јовице Главоњића (мој 20. или 21. предак), оквирно рођен 130 година пре претка носиоца SNP маркера А37326, што се поклапа са проценом да је TMRCA за SNP маркер А32852, чији је носилац Срезоје, оквирно око 620. година.

Овај резултат је у потпуној сагласности са историјским извором првог реда, Османлијским дефтером за Вилајет Херцеговина из 1477. године, где су у Нахији Ровца пописани синови од Срезоја.

Да би се у потпуности отклониле недоумице (због могућности да неки предак Главоњића до маркера А327326 нема маркер), поред Јовичиног и мог WGS теста, уз тест Видоја Главоњића из Рутоша који је упитан због ситуације у Dante Lab, наручен је још један WGS тест Вукићевића родом из Бабина код Пријепоља (А37236+), и још 2 WGS теста Главоњића и то Стефана Главоњић из Рутоша (заједнички предак је мој 7. предак (рођен 1775. године) или 8. предак (рођен 1750. године)) и Душана Главоњића из Бистрице (заједнички предак је мој 5. предак, мој наврдеда рођен 1846. године).

Тиме ће се још мануелном методом додатно стабилизовати старост А32852 SNP маркера, на оквирно 620 година.
 
О томе смо већ писали, али није лоше да поновим. Иако смо се обратили YFULL са информацијама заснованим на реалним подацима о родослову и грешци у процени TMRCA, наша примедба је одбачена да њих алгоритам не узима у обзир податке које потичу из родослова, већ само раде са узорцима.

[M_Glavonjic]

(Трећи део)

Грешка која је настала код процене за SNP маркер А37328 (и раније А37326) указује на то да алгоритам вероватно није узимао у обзир специфичности популације у Бистрици, укључујући високу учесталост сродничких веза и локалне генетичке карактеристике. Ово доводи до погрешног проширивања резултата на целу популацију.

Дозволите ми да будем мало саркастичан према Yfull-у, чиме бих хтео да илуструјем апсурдност њихових закључака везаних за TMRCA. Moj прадеда јесте био наочит али није био Бред Пит, да је цела Бистрица потекла од њега! Иако је хумористичан, мој коментар заправо истиче потребу за критичким преиспитивањем резултата YFULL-a који делују нереално.

Одлично је што сви знамо значај и број квалитетних SNP маркера који раздвајају FT190799 и Y250780. Позната нам је и општа традиција племена Никшића Ровчана и Жупљана о Гојаку и Гезимиру, као и резултати генетичке профилизације ових племена. Јасно је где су на стаблу позиционирани Гезимировићи у Грачаници, као и где се налазе Ливеровићи, Драговољићи, Требјешани и други бројни огранци полимскотарских Никшића. Такође знамо и позицију осталих припадника Y52621, што је важно за разумевање шире генетичке слике.

Када је реч о теоријама, важно је да се оне заснивају на доказима који су потврђени и валидни. Указано је на грешке у YFULL проценама старости грана (TMRCA), и важно је да се те грешке не занемарују, оправдавају или прикривају. Само критички приступ који узима у обзир све релевантне доказе може водити до поузданих закључака.

Тражити само доказе који подржавају одређену хипотезу, а игнорисати оне који јој противрече, представља одступање од научног приступа. Истински напредак се постиже прихватањем и анализом свих доступних података, без пристрасности и са поштовањем према ваљаним доказима.

Хајде да се фокусирамо на основне принципе научног истраживања и избегнемо потенцијалне контрадикције. Ако тежимо утврђивању порекла Никшића, потребно је ослонити се на проверљиве изворе, доследну методологију и јасну анализу доступних података.

Из тог разлога, морам да Вам признам да ме мало збуњује микс хипотеза које сте успоставили. Сматрам да би због конзистентности и прикладности, ваљало да уколико заступате хипотезу о пореклу Никшића из Грбља, даље разрађујете исту. Паралелне тврдње о Жупи Грачаници као матици уз миксовање са матицом у Грбљу је збуњујући. Доследност у аргументацији је основа валидности сваког научног закључка. С друге стране, ако постоји жеља да се Жупа Грачаница истражи као могућа матица, неопходно је то засновати на конкретним подацима и литератури која тај став подржава. Тиме би и нама осталим истраживачима помогли да боље сагледамо ваше хипотезе и хипотезе које смо ми успоставили.

Конкретно по питању литературе, досадашње тврдње о Грачаници као матици племена Никшића би требало да се поткрепе конкретним изворима и именима аутора који су такав став изнели. Ако таква литература постоји, она би морала бити наведена, како би се омогућила даља анализа. Уколико такви извори нису доступни, онда је неопходно реафирмисати хипотезу или преиспитати њену заснованост.

Очекивање одговора на ово питање је разумљиво, јер је јасна референца један од основних принципа научног дијалога. Надам се да ћемо кроз даљу размену аргумената постићи јаснији увид у ово питање.

У савременом контексту, прихватање мита без критичке анализе може довести до непотребних сукоба и подела, као и до поткопавања поверења у научне методе. Демократија, омогућава свакоме право на своје мишљење, али то не значи да су сва мишљења једнако валидна у светлу чињеница и научних доказа. Треба побећи од митоманства и прихватити историју онаквом каква јесте, са свим њеним комплексностима и контрадикцијама.

[M_Glavonjic]

(Пети део)

Породична историја није и не сме бити догма. Верујте ми ја бих био поносан да сам оно што ви тврдите, да водим порекло од Јевросиме, унуке Светог Симеона, од Великог Жупана Стефана Немање, али научне чињенице то побијају.

То што научне чињенице указују да ми Никшићи нисмо по женској линији потомци Немањића представља изузетно важан увид који показује зрелост у прихватању истине, без обзира на то колико дубоко укорењена може бити породична или локална традиција.

Историја једне породице или народа не чини је вреднијом или мање вредном ако није повезана са најпознатијим владарским лозама. Наслеђе се не мери само тиме од кога потичемо, већ и тиме шта носимо у себи, како живимо, како поштујемо своје претке, и како чувамо успомене на оне који су нас обликовали.

Научне методе, попут генетских анализа, архивских истраживања и објективног проучавања историјских извора, показују нам истину која није увек она коју очекујемо, али је увек драгоцена. То што наши корени нису у Немањићима, то значи да припадмо другом, можда мање познатом, али једнако значајном мозаичном делу наше историје. Свака породица, свако племе, свака генерација носи своју причу и своју тежину.

Треба се држати пароле „Не могу бити оно што нисам“. Уместо да се ослањамо на илузије прошлости, треба да имамо изграђен свој осећај идентитета на ономе што заиста јесмо. Поштовање истине, чак и када је она другачија од традиције, јесте најдубљи облик части, и према себи, и према прецима, и према будућим генерацијама.

Наше право порекло, ма какво оно било, чини нас јединственим. Истина је да је сваки човек мали носилац огромне, сложене историје. Ако нисмо од Немањића, можда смо од оних који су живели уз њих, борили се за земљу, обрађивали поља, градили храмове и стварали историју у тишини. И та прича је вредна, јер је наша.

Уколико се суочимо са доказима који оспоравају дуго неговане хипотезе, неопходно је имати храбрости да их преиспитамо и прихватимо закључке који проистичу из њих.

Управо то је основа истинске науке и поштовања историјске истине.

[ДушанВучко]

Значи нисмо од Немањића по женској линији? Ја то не тврдим у задњих неколико година (и прихватио сам то), али ако је то дефинитивно тако, прихватам (само треба ове локалце са Луштице разуверити, прошле године ме један локалац из Радовића убеђивао како смо ми одатле, предање се проширило и на локално становништво)

[Владимир Бојановић]

1. ДЕО

Завршена је још једна традиционална Новогодишња акција SNP тестирања родова са славом Св. Лука, ево и добијених резултата, најпре позитивних.

САВИЋ, Гостиловина, Мојковац, FT190799+, Y250780-

У питању је мало братство које се у прошлости из Гостиловине претежно исељавало у Мојковац и Србију. Предраг Т. Шћепановић: "Савићи су по казивањима поријеклом или Ровчани или Тарски Никшићи. Али више Ровчани. Могу бити моји Срезојевићи. Приславу немају."

Ово предање Савића о Тарским Никшићима, осим што је по свој прилици тачно, помало је и интересантно, обзиром да слична предања нису очувана међу Потарцима (потврђена су једино казивања Минића и Јовановића, о њиховом староседелачком статусу у селу Прошћење код Мојковца).

До данас је лоциран прилично респектабилан број огранака Тарских Никшића: за сада минимум једна FT190799>Y189944* линија (Радуловићи), затим минимум две које се гранају на такође доста старом FT190799>Y189944>Y483870* нивоу (Војиновићи и Требаљевци), као и једна линија у FT190799>Y189944>Y483870>А34088 (Прошћенски Никшићи са преславом Св. Агатоник), па је тешко претпоставити којем тачно огранку Савићи припадају, без дубинског WGS теста. Алтернатива је SNP тест на А34088, а у случају негативног резултата, сачекати WGS резултат Мрдовића и SNP тестирања Јакшића на Мрдовићеве новеле, па затим опробати Савића на неки њихов заједнички SNP.

Иначе, везано за бројност правих Тарских Никшића, о чему је било укратко речи на теми о жупи Брсково, свима нама је веома добро познат развој Гојаковог потомства у Ровцима, од почетка 15. века, у њиховим профилисаним гранама испод Y250780, па с' тога гледишта можемо само замислити и развоје и наведених генетичких грана као и бројност Никшића у Брскову и Потарју, од краја 14. до краја 17. века, када је започет процес исељавања.

Напомињем како ово није коначан број њихових грана и да имамо план дубинских тестирања и осталих мањих братстава са славом Лучиндан на том простору, као и оних фамилија у исељеништву пореклом са истог (у Тарске Никшиће свакако не сврставамо бројне Бихорске Никшиће у засебним линијама: претке Бојановића, Новитовића, Милекића, Вићовића, Скерлића, претке муслиманског братства Кургаш, Бихораца и њима блиских сјеничких муслимана у Урсулама, затим претке у Y331554 и Y250780 гранама, вероватно и Симеуновића Y483870* и тд. и подсећам, свима нама су утврђена веома стара, међусобно засебна, пра-предачка генетичка раздвајања, старости око 8-10 векова).

Дакле, WGS потарских Мрдовића из Прошћења биће следећи у низу резултата који ће допринети даљој профилизацији племена Тарских Никшића, а приоритет нам је и WGS тестирање Радовановића-Колашинца из Босуте код Аранђеловца, са добијеним статусом Y189944+, Y250780-.

МАТИЋ, село Поповић, Рача (Крагујевачка), FT190799+, Y250780-

У литератури пише да су Матићи (Матићи, Арсићи и Јоксимовићи) у Поповићу досељени из Сјенице између 1804. и 1814. године. Према тумачењима госп. Давида Томића из Горње Јарушице, који нам је прибавио узорак Матића, на чему смо му веома захвални, изостављени су Гајићи, који су несумњиво даљи рођаци наведеним фамилијама. Према једном дефтеру, најдаљи предак ових фамилија звао се Воја Лукић и имао је 4 сина:
1. Мата (Матићи)
2. Стевана
3. Арса (Арсићи)
4. Гаја (Гајићи)

Најпознатији припадник овог братства био је генерал Јоксим Гајић. Четврти Војин син Гаја, имао је сина Петра, чији је син поменути Јоксим Гајић (презиме Јоксимовић у Поповићу није настало по генералу, већ по неком другом Јоксиму): https://jadovno.com/odbio-ultimatum-okpatora-i-umesto-bele-zastave-istakao-tri-srpske/

ГАЈИЋ, Копљаре, Аранђеловац, FT190799+, Y250780+, А32852-

Из литературе сазнајемо да је старије презиме Гајића у овом јасеничком селу Копљаре Кокошаревић и да су пореклом из Бијелог Поља:

- Кокошаревићи (Гајићи, Димитријевићи, Јоксимовићи, Јовичићи, Ђорђевићи) 25 к., славе св. Луку. Пре устанка се доселили од Бијелог Поља и населили се најпре у Врбици. Доцније се преселе овде. Сматрају да су им од старине род Милошевићи у Врбици у Златару.

Мирослав Главоњић је по већ устаљеној пракси, након позитивног резултата на Y250780, поручио тест на грану ровачких Срезојевића А32852, међутим, добијен је негативан резултат. Врло могуће да се ради о припадницима Бихорских/Лимских Никшића, због предања о пореклу из Бијелог Поља. Оно што је извесно јесте да је резултатима Гајића-Кокошаревића, откривена припадност Никшићима и Милошевића у Врбици (засеоку Златар), код Аранђеловца, а самим тим и припадност фамилија које су према усменом наслеђу блиске Милошевићима. То су ПРЕКОВИЋИ и ТЕРЗИЋИ у Врбици, као и одсељени Прековићи у село Буковик код Аранђеловца, и ЈОЛДИЋИ у селу Винча код Тополе. Дакле, пореклом од рода Никшића је и Јована Прековић, бивша каратисткиња, светска и европска шампионка и освајачица златне медаље на ОИ у Токију 2020. године: https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

РОСИЋ, Врбица, Аранђеловац, FT190799+, Y250780-

- Радовићи 18 к. Слава: св. Лука. Стара породица; досељени пре Устанка од Бијелог Поља.

- Росићи 7 к. Слава: св. Лука. Фамилија са Радовићима.

ЋИРОВИЋ, Врбица, Аранђеловац, FT190799+.

- Ћировићи (Радичевци)) 4 к. Слава: св. Лука. Прадед се доселио из Дубнице (Пештер).

[Владимир Бојановић]

2. ДЕО

УРОШЕВИЋ, Врбица, Аранђеловац, FT190799+.

Дробњаковић их не помиње. Владета Коларевић за Урошевиће каже да су према некој причи пореклом од Невесиња. Могућа је засебност Урошевића у односу на остале врбичке фамилије са славом Св. Лука, јер се нико са њима у селу не рођака, па би то можда значило и некакву засебну миграцију њиховог претка Уроша у Врбицу (мала је вероватноћа да се сеоба догодила из Невесиња). Дефтер из 1832-33. године открива њихово старије презиме Алексић, које данашњи Урошевићи не памте. Због овог податка, било би корисно испитати Урошевића на грану А34088 којој је припало братство Минић у Прошћењу код Мојковца, због помена оца родоначелника Минића (кнеза Мине), који се звао Алекса:

У другом документу из 23. јула 1694. године, забележено је да кнез Јоксим, син Рабренов, "житељ Вранеша у кадилуку пријепољском" (иначе, ради се о истакнутој личности нахије Вранеш са краја 17. века и родоначелнику Јоксимовића у Затарју), води спор са кнезом Мином, сином Алексиним из "села Прошћења у Никшићу", поводом штете који је овај учинио кнезу Јоксиму у месту званом Жари (ово село се налази у близини реке Љубовиђе).

Или га испитати на Y250780, који би требало поручити и за Ћировића из Врбице. Велики је број SNP тестова поручен за кратко време, велику већину смо спонзорисали Мирослав и ја, тако да нам је потребна мала пауза, али и помоћ осталих, јер ускоро шаљемо и пакет нових узорака у Берлин.

Куриозитет најновијих испитивања су свакако позитивни резултати јасеничких фамилија на FT190799 (Росића (и Радовића), Ћировића, Урошевића и Милошевића (и њима сродних Прековића, Терзића и Јолдића, преко тестирања Гајића-Кокошаревића из Копљара)).

Ево и добијених негативних извештаја:

Глишић, Мале Границе/Ковачевац, Младеновац, FT190799-

Крекић, Јунковац, Лазаревац, FT190799-

Нешковић, Шушњар, Лазаревац, FT190799-

Димитријевић, Горње Јарушице, Крагујевац, FT190799-

Костић, Горње Јарушице, Крагујевац,
FT190799-

Работа, варош Пале, Република Српска, FT190799-

Вељовић, Прача, Пале, Република Српска, FT190799-

Упитан сам од стране појединих испитаника, зашто се након нечијег позитивног резултата на FT190799, поручује тест на Y250780 грану. Појаснићу и овде. Примарни циљ од самог почетка генетичко-генеалошког истраживања рода Никшића, био је генетичка профилизација познатих никшићких братстава у Жупи Грачаници и Ровцима. Утврђено је да је Y250780 заступљена међу Никшићима Жупљанима око 40% (то су Гезимировићи у селима Кута, Бјелошевини и Васиљевићима, и Ровчани Срезојевићи у селу Дучице), док је међу Никшићима Ровчанима заступљеност Y250780 100% (сви Гојаковићи Ровчани су носиоци ове SNP мутације: Булатовићи у низводној А29200, Срезојевићи у А32852, Шћепановићи у Y251448 и Влаховићи Y571461).

Када неко добије негативан резултат на Y250780, шансе да су преци испитаника пореклом од Жупљана Гезимировића или Ровчана Гојаковића (Гезимир и Гојак су била рођена браћа), у потпуности се искључују. Са позитивним резултатом на Y250780 шансе за тако нешто су већ нешто веће, али не и превише велике, јер је утврђена северна разноврсност Y250780, односно разноврсност оних Y250780 грана које су се развијале независно у односу на Никшиће Ровчане и Жупљане, и то на простору њеног настанка, а то је највероватније у питању Бихор.

Дакле, осим Гезимировића Жупљана и Гојаковића Ровчана, за сада су откривена још три бочна гранања на Y250780* нивоу. Још увек не можемо искључити реалну могућност, да је нека од њих била и интегрални део племена Тарских Никшића, дакле, не искључујемо могућност средњовековног ширења из Бихора и према Потарју (од краја 14. века или током 15-16. века) неких од ових Y250780 огранака. Можда би одговор на ово питање дао WGS тест Балтића из Штитарице код Мојковца, који је испао Y250780+ а негативан на грану Срезојевића А32852, чиме је оборено предање Балтића о пореклу од Срезојевића. Друго њихово предање о пореклу од Булатовића је такође непоуздано, јер нити они памте нешто више од тога, нити велики традиционалисти попут Булатовића у Ровцима знају од ког су подбратства Булатовића Балтићи пореклом, нити памте исељеног Балту Булатовића у Штитарицу. Уосталом, и самим тим што међу Балтићима постоје два предања, изазива сумњу на истинитост и тог другог.

И поред тога што је велика већина испитаника негативна на Y250780, а који су претходно добили позитивне резултате на старије FT190799 или Y189944 (што је сасвим разумљив епилог, с обзиром на откривену дубоку старост, разгранатост, распрострањеност и велику бројност, старијих и бочних никшићких грана, у односу на Y250780, која је стара око 715-720 година), ми ни у овом тренутку, не препознајемо боље тактичко решење у SNP испитивањима, од овог који примењујемо.

За одређивање матице Y250780, мишљења сам и даље да ће од великог значаја, вероватно и пресудног, бити WGS резултат Крунића-Петровића из села Врх код Бијелог Поља (Y250780+), даљим пореклом из села Лозна, такође у Бихору.

Што се WGS тестова тиче, још увек чекамо резултат Ђиласа из Заграда (и даље верујем, да ће Ђиласи припасти грани Бојановића испод FT190799, и то у почетном делу пра-предачког грањања, због прибраћених Y135654 припадника), док је ситуација са резултатима Рашковића, Гемаљевића и једног Главоњића (Dante Labs) и даље иста. На велику жалост, чини ми се да су ова тестирања пропала, као и тестирање старорашких Јелисејевштака Поповића, који су испали позитивни на Y52621.

Али ми не одустајемо од пута којим смо кренули 2020. године и генетичких профилизација. Ових дана шаљемо у Небулу и заменске узорке за поручене WGS тестове за Мрдовића и Вукићевића, и нове за Крунића, Пајевића и двојицу Главоњића, и узорак Цветића из Ковачевца код Младеновца (Стевањдан), пореклом из околине Сјенице, који по хаплотипу припада Y52621.