Аутор Тема: Никшићи I2-PH908>Y52621  (Прочитано 58594 пута)

Ван мреже OlovniCovek

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 239
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #60 послато: август 05, 2016, 01:32:15 поподне »
Не каже се узалуд за Булатовиће у Ровцима..., Шћекиће у селима око Берана и Бијелог Поља..., Барјактаровиће у Петњику и Калудри код Берана...,  Лекиће, Рмуше у Шекулару, код Андријевице и Берана..., ђе си се удала? А ту у стриковија. Тога има и код других презимена.  У Србији је то уобичајено, јер су презимена често мијењана, а у неким крајевима све до данас.

ha ha nisu se u Srbiji zenili sa strikovim, to je ovde bas veliki tabu :)

Ван мреже OlovniCovek

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 239
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #61 послато: август 05, 2016, 02:05:15 поподне »
Postojale su crkvene knjige i sve se znalo, svestenik nije hteo da vencave ako nisu ispostovani crkveni propisi, a bez crkvenog vencanja, ovde vencanje nije ni bilo :)

Ван мреже Лаф

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 52
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #62 послато: август 05, 2016, 02:26:01 поподне »
Нема у Ровцима и Морачи Павићевића, то је ''уже'' презиме једног огранка братства Булатовић које се населило у Топлици. Једино они могу бити, ја за неке друге не знам. А да ли су и они неки од стариначких родова који је давно прибраћен уз Булатовиће или су ''прави'' то би само ДНК могао да разјасни. Било би добро да нам Павићевић напише неколико редова о ономе што зна о пореклу своје породице.
Sto se tice Brda ja znam da ima Pavicevica :
1) Kuca - Drekalovica
2) Bratonozica - Balevica
3) Bjelopavlica
4) Vasojevica - Lopacana

U Moraci i Rovcima nisam cuo da ima bratsava sa tim prezimenom.

Odakle su Vasi tacno?
Ако мислиш на Павићевиће из Топлице који имају предање о томе да су од Булатовића, онда нема. Зато би било пожељно да се тестираш, и утврдиш да ли си И2а Динарик Југ тј. први ''прави'' Булатовић или су можда Павићевићи још један од стариначких родова прибраћених уз Булатовиће. Ако можеш напиши нешто о пореклу своје породице, када сте доселили из Роваца, у које место, коју славу славите и сл.

Овде је укратко речено о мом претку, тј. наврндеди:
Цитат
-Поповићи други са надимком Чопићи, славе Лучиндан су старином „Црногорци“. Дошао им предак Мијат од Сјенице пре 150 година. Бивао је „ђак“ по манастирима и због тога се зову Поповићи, али нико од њих није овде био поп. Дед им Павле био је први учитељ у Мајдану.

Одавно нам је један родословац, породични пријатељ, пронашао у неком Архиву и литератури да се поменути Мијат презивао Павићевић, да се описменио по манастирима "негде у данашњој Ц. Гори", по чему су га звали "Поп" (отуд су његови потомци Поповићи) и да се са својом фамилијом преселио испод Јавора 1809. године, када је Карађорђе продро до Сјенице и Пазара. Убрзо је постао писар неком од Карађорђевих главешина и додељена му је релативно плодна земља на западним обронцима планине Рудник.

Пошто славимо Лучиндан, претпоставио сам да смо од Никшића/Роваца, нарочито због чињенице да су Павићевићи једно од тамошњих братстава. Али ако су они из Топлице, могуће је да су емигрирали из Роваца за време краља Милана. Постоје и у Дробњацима неки Павићевићи звани Бендераћи, а познато је да су се Никшићани селили и на запад.

Jelic

  • Гост
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #63 послато: август 05, 2016, 02:37:12 поподне »
Стари Булатовићи су знали који су ''прави'' Булатовићи а који су прибеаћени, али се о томе није много причало јер је то сматрано као нека врста увреде да некоме кажеш да није оно за шта се представља, али је било понекад пошалица или чак ''пецкања'' на ту тему када би говорили: ''ма они су од Мацура!''. Ускоци су по правилу гледали мало ''са висине'' на стариначке родове у готово свим срединама и свим племенима у Црној Гори и Брдима. Ми данас знамо да су Мацуре И1-П109 и да ниједно од ова три исељена братства која су некада давно прибраћени са Булатовићима, чији су се представници тестирали, не спадају у Мацуре, али Мацура је некада било у Ровцима и остало је снажно предање о њима, тако да су Гојаковићи и остали све стариначке родове сврставале међу Мацуре. Знајући то да нека од тих породица није исте крви као и они, Булатовићи су могли комотно да се жене од њих или да удају своје одиве, без бојазни да то може имати последице. Они који то нису знали, обично они из последњих неколико генерација јер је то временом пало у заборав и изгубило се из предања и народног сећања, налазили би изговор у реченици:''Нема бољих од наших Булатовки!''

Мацуре су I1 - Z63 ваљда?Тестирани Драшковић из Роваца је I1 - Z63?

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #64 послато: август 05, 2016, 02:43:13 поподне »
А колико презимена  су промијенили у последњих 100. до 150 година? Па се тај "табу" и не види.
Углавном није било мењања у последњих 100 год. али већ пре 150 је било итекако. Конкретно пример из Горње Јабланице за који знам је да се један Божинић оженио од Палевића, а и једни и други су Влаховићи, и то ''прави'' Влаховићи а не прибраћени јер и таквих има. Додуше они су врло далеки рођаци удаљени можда и 400 или 500 год. до заједничког претка, али има широм Србије много примера да су се неки ближи родови кроз неколико генерација разрађали, узимали различита презимена и тако се стицала могућност да дође до склапања бракова. Има наравно и примера да се предање о заједничким коренима и рођаштву поштовало у том смислу, али пре или касније је ипак долазило и до тога. У ЦГ је ''стрико'' и онај ко је можда први комшија и даљи рођак са истим презименом, па отуда можда и тај израз. Не могу да верујем да су се ближи рођаци, потомци од два брата рођена или брата од стричева узимали. Ако је то у питању онда је то стварно дебилно.  :o Као код Арапа, када девојка одлучи да се уда мора најпре да пита брата од стрица или брата од ујака да ли можда он нема нешто против и да ли можда он намерава да је ожени. Нешто слично као што закон препознаје као право прече куповине при продаји имања. :)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #65 послато: август 05, 2016, 02:44:21 поподне »
Мацуре су I1 - Z63 ваљда?Тестирани Драшковић из Роваца је I1 - Z63?
Тако је, грешком сам у брзини погрешно написао.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1062
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #66 послато: август 05, 2016, 04:03:08 поподне »
Углавном није било мењања у последњих 100 год. али већ пре 150 је било итекако. Конкретно пример из Горње Јабланице за који знам је да се један Божинић оженио од Палевића, а и једни и други су Влаховићи, и то ''прави'' Влаховићи а не прибраћени јер и таквих има. Додуше они су врло далеки рођаци удаљени можда и 400 или 500 год. до заједничког претка, али има широм Србије много примера да су се неки ближи родови кроз неколико генерација разрађали, узимали различита презимена и тако се стицала могућност да дође до склапања бракова. Има наравно и примера да се предање о заједничким коренима и рођаштву поштовало у том смислу, али пре или касније је ипак долазило и до тога. У ЦГ је ''стрико'' и онај ко је можда први комшија и даљи рођак са истим презименом, па отуда можда и тај израз. Не могу да верујем да су се ближи рођаци, потомци од два брата рођена или брата од стричева узимали. Ако је то у питању онда је то стварно дебилно.  :o Као код Арапа, када девојка одлучи да се уда мора најпре да пита брата од стрица или брата од ујака да ли можда он нема нешто против и да ли можда он намерава да је ожени. Нешто слично као што закон препознаје као право прече куповине при продаји имања. :)
Није ријеч о Горњој Јабланици ђе живе већином исељени родови из Црне Горе. Њима су Обреновићи, а  и Карађорђевићи мијењали презиме на граници - Јавору, а и касније... Шта је са  југом Србије, Косовом  и Метохијом.  Таквих појава са више презимена  , од истог претка има више и у осталим дјеловима  Србије. Деда једно презиме,   син друго, унук треће.   Тај обичај су неки задржали и данас. Лично су ми  познати случајеви досељеника из централне Србије у Војводину. Портал Порекло - коментари  има примјера колико хоћеш.  Тако се ту женидбено удадбене везе  и не примјећују, као у Црној Гори. Братства у Црној Горису толико разграната (још  са  прибијеним), па се чује: рођаци смо, могли би се узет. Није исто, презиме у Црној Гори и другим српским земљама.

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 186
  • R1b-PF7562
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #67 послато: август 05, 2016, 04:31:30 поподне »
У Србији је било чешћих разрађања и мењања презимена, па се кроз неколико генерација стицала могућност за бракове људи који су фактички даљи рођаци, тако да се можда то није звало ''код стриковија'' али се своди на исто. Принцип је исти, све су остало нијансе! :)
У сваком случају, рођаци по правој мушкој линији (који носе исто презиме) су само мањи део рођака код свакога. Много је већа вероватноћа у било ком народу да по бочним линијама дође до бракова у неком степену сродства, тамо где се не памте сроднички односи.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4902
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #68 послато: октобар 30, 2016, 09:26:45 пре подне »
Занимљиво би било сада видети који је вероватнији правац миграторног кретања Никшића, када се узму у обзир и племенска предања и подаци из дефтера - да ли са југозапада ка североистоку или обрнутим смером? Племенско предање фаворизује прву опцију, а подаци из дефтера другу (мада се у дефтеру само помињу власи Никшићи у Доњем и Горњем Колашину, а није јасно да ли су се они ту доселили у неко скорије време или су ту од ранијег времена). Мени мало "не штима" овај други правац (североисток-југозапад) због помињања у предању као Никшине матице (и његовог оца, бана Илијана) засеока Гошићи, близу Радовића у Грбљу, где се налази стара црква посвећена св. Луки (нашао сам податке да она потиче још из средњег века, али нисам то детаљније проучавао). Не делује ми логично да би дошљаци у Ровца и Никшићку Жупу из Доњег и Горњег Колашина у предању своје најстарије порекло везивали за Грбаљ, који им никако није могао бити ни етапна станица, и то баш за одређени засеок и цркву у њему. Зато ипак мислим да је овде превага на предању, а да су власи Никшићи забележени око Мојковца и Колашина крајем 15. века у дефтерима ипак нека рана исељеничка струја са подручја Никшићке Жупе, односно Роваца.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1847
  • Васојевић
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #69 послато: октобар 31, 2016, 04:23:39 поподне »
Мени мало "не штима" овај други правац (североисток-југозапад) због помињања у предању као Никшине матице (и његовог оца, бана Илијана) засеока Гошићи, близу Радовића у Грбљу, где се налази стара црква посвећена св. Луки (нашао сам податке да она потиче још из средњег века, али нисам то детаљније проучавао).
Гошићи и Радовићи се налазе у Кртолама, а не у Грбљу. Из неког разлога се Грбаљ увек спомиње као место где је Никша рођен, али колико ми је познато Кртоли никада нису били у саставу Грбља. Чак шта више, село Љешевићи које припада Грбљу последњих пар векова је некада припадало Кртолама.

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4902
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #70 послато: октобар 31, 2016, 10:39:59 поподне »
Гошићи и Радовићи се налазе у Кртолама, а не у Грбљу. Из неког разлога се Грбаљ увек спомиње као место где је Никша рођен, али колико ми је познато Кртоли никада нису били у саставу Грбља. Чак шта више, село Љешевићи које припада Грбљу последњих пар векова је некада припадало Кртолама.

Заборавих да поменем Кртоле (које ваљда припадају Луштици), мада, као што си напоменуо, увек Никшу везују за Грбаљ (вероватно је ту због мале раздаљине између две области долазило до поистовећивања). Свакако се то село Гошићи никако не може везати за потенцијалну сеобу Никшића из области Колашина преко Роваца у Никшићку Жупу, па ми се због тога чини вероватнијим да су заиста Кртоле биле првобитно исходиште Никшића (тј. њиховог родоначелника Никше).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #71 послато: новембар 06, 2016, 11:00:25 поподне »
Занимљиво би било сада видети који је вероватнији правац миграторног кретања Никшића, када се узму у обзир и племенска предања и подаци из дефтера - да ли са југозапада ка североистоку или обрнутим смером? Племенско предање фаворизује прву опцију, а подаци из дефтера другу (мада се у дефтеру само помињу власи Никшићи у Доњем и Горњем Колашину, а није јасно да ли су се они ту доселили у неко скорије време или су ту од ранијег времена). Мени мало "не штима" овај други правац (североисток-југозапад) због помињања у предању као Никшине матице (и његовог оца, бана Илијана) засеока Гошићи, близу Радовића у Грбљу, где се налази стара црква посвећена св. Луки (нашао сам податке да она потиче још из средњег века, али нисам то детаљније проучавао). Не делује ми логично да би дошљаци у Ровца и Никшићку Жупу из Доњег и Горњег Колашина у предању своје најстарије порекло везивали за Грбаљ, који им никако није могао бити ни етапна станица, и то баш за одређени засеок и цркву у њему. Зато ипак мислим да је овде превага на предању, а да су власи Никшићи забележени око Мојковца и Колашина крајем 15. века у дефтерима ипак нека рана исељеничка струја са подручја Никшићке Жупе, односно Роваца.

Први помен влаха Никшића је из 1399. године у писму који су Дубровчани писали Јелени Балшић у вези притужбе влаха Никшића да им је Богчин Корјенић у Љутој узимао царину кад су ишли у Дубровник или Котор, па је моле да интервенише. Значи власи Никшићи су 1399. године већ формирана група која је живјела вјероватно на подручју данашњег Никшића и Никшићке жупе. Такође поставља се и питање саме старости ове племенске групе, тј. времена кад је живио предак Никша (данас се сматра да је већина влашких племена на подручју Херцеговине име добијала по родоначелнику). Доста рано са друге стране Никшићи се јављају и у Полимљу, већ у попису крајишта Исак бега Исаковића из 1455. и то као влашка нахија. Они су вјероватно прва влашка групација која је ушла у турски влашки систем, који ће касније постати моделом и за остале влахе. Ова два података не морају да буду контрадикторна, ако узмемо у обзир да су Никшићи од Полимља и Потарја (Колашин и Мојковац) заузимали једну компактну и повезану територију која је пролазила и преко територије племена Ускоци (а ови су махом потомци Никшића Требјешана) као и подручје Роваца све до Никшића. Међутим сва никшићка предања говоре о томе да су се Никшићи проширили у Никшићку жупу и Ровца и потисли старосједиоце. Дакле то им није била матична територија.

Што се тиче евентуалне везе са Приморјем и Боком, не постоји никакав други податак сем народног предања који би потврдио ту везу. Што се генетике тиче, можда је занимљив не тако давно у пројекат уврштен резултат Бабовића из Радованића на Луштици, који су стариначка луштичка породица, а тестирани су као I2-PH908 са хаплотипом који и не стоји тако далеко од никшићког (мада је код Динарик Југа мање више све блиско).


На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4902
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #72 послато: новембар 07, 2016, 08:56:16 пре подне »
Први помен влаха Никшића је из 1399. године у писму који су Дубровчани писали Јелени Балшић у вези притужбе влаха Никшића да им је Богчин Корјенић у Љутој узимао царину кад су ишли у Дубровник или Котор, па је моле да интервенише. Значи власи Никшићи су 1399. године већ формирана група која је живјела вјероватно на подручју данашњег Никшића и Никшићке жупе. Такође поставља се и питање саме старости ове племенске групе, тј. времена кад је живио предак Никша (данас се сматра да је већина влашких племена на подручју Херцеговине име добијала по родоначелнику). Доста рано са друге стране Никшићи се јављају и у Полимљу, већ у попису крајишта Исак бега Исаковића из 1455. и то као влашка нахија. Они су вјероватно прва влашка групација која је ушла у турски влашки систем, који ће касније постати моделом и за остале влахе. Ова два података не морају да буду контрадикторна, ако узмемо у обзир да су Никшићи од Полимља и Потарја (Колашин и Мојковац) заузимали једну компактну и повезану територију која је пролазила и преко територије племена Ускоци (а ови су махом потомци Никшића Требјешана) као и подручје Роваца све до Никшића. Међутим сва никшићка предања говоре о томе да су се Никшићи проширили у Никшићку жупу и Ровца и потисли старосједиоце. Дакле то им није била матична територија.

Што се тиче евентуалне везе са Приморјем и Боком, не постоји никакав други податак сем народног предања који би потврдио ту везу. Што се генетике тиче, можда је занимљив не тако давно у пројекат уврштен резултат Бабовића из Радованића на Луштици, који су стариначка луштичка породица, а тестирани су као I2-PH908 са хаплотипом који и не стоји тако далеко од никшићког (мада је код Динарик Југа мање више све блиско).

У случају Никшића, чини ми се, показало се исправним предање о родоначелницима никшићких братстава у Ровцима (подаци из предања су се поклопили са подацима из турских дефтера). Није немогуће да је и ово предање о Никшином пореклу из Кртола исправно. Можда би време када је Никша, родоначелник целог племена, живео требало везати за 13. или прву половину 14. века, онда би деловала разумљивије чињеница да се ни у једном сачуваном документу Никшићи не помињу у вези са Боком (јер највећи број података о црногорским и херцеговачким племенима из дубровачких архива потиче с краја 14. и из 15. века). Било је речи о томе да се име Никша изгледа често понављало у породичној генеалогији Никшића, с тим у вези је и онај податак да је Гојак, који је убио бана Угрена и побегао у Ровце, Никшин син (дакле вероватно од неког другог Никше, а не родоначелника). Некако ми не делује смислено да би племе коме је матица била у подручју Мојковца и Колашина имало предање да им родоначелник потиче из неког маленог засеока у Боки, мислим да би то било равно томе да Васојевићи нпр. имају слично предање.  :) Признајем да нисам стручњак за црногорска предања, тако да можда то некоме ко је упућенији и не звучи тако бесмислено. Опет. тај резултат Бабовића иде у прилог Никшиног порекла из Кртола, мада стварно због униформности PH908 то не мора много да значи.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #73 послато: новембар 07, 2016, 09:44:53 пре подне »
У случају Никшића, чини ми се, показало се исправним предање о родоначелницима никшићких братстава у Ровцима (подаци из предања су се поклопили са подацима из турских дефтера). Није немогуће да је и ово предање о Никшином пореклу из Кртола исправно. Можда би време када је Никша, родоначелник целог племена, живео требало везати за 13. или прву половину 14. века, онда би деловала разумљивије чињеница да се ни у једном сачуваном документу Никшићи не помињу у вези са Боком (јер највећи број података о црногорским и херцеговачким племенима из дубровачких архива потиче с краја 14. и из 15. века). Било је речи о томе да се име Никша изгледа често понављало у породичној генеалогији Никшића, с тим у вези је и онај податак да је Гојак, који је убио бана Угрена и побегао у Ровце, Никшин син (дакле вероватно од неког другог Никше, а не родоначелника). Некако ми не делује смислено да би племе коме је матица била у подручју Мојковца и Колашина имало предање да им родоначелник потиче из неког маленог засеока у Боки, мислим да би то било равно томе да Васојевићи нпр. имају слично предање.  :) Признајем да нисам стручњак за црногорска предања, тако да можда то некоме ко је упућенији и не звучи тако бесмислено. Опет. тај резултат Бабовића иде у прилог Никшиног порекла из Кртола, мада стварно због униформности PH908 то не мора много да значи.
Да, готово се са сигурношћу може рећи да Никша, отац Гојаков, не може бити родоначелник племена Никшићи. Гојакови унуци се помињу у дефтеру 1477/78. год., што значи да је Гојак највероватније рођен при крају 14. века, и живео у првој половини 15. века, што се поклапа и са писаним извором који последњи пут помиње бана Угрена 1410. год., након чега вероватно убрзо се  и десило његово убиство од стране Гојака. Никшићи су у то време морали бити доста бројно и снажно племе обзиром да су за кратко време преузели примат у дотадашњој Жупи Оногошт, и по њима та област тј. Жупа и сам град добијају назив. Родоначелник племена Никша, је по свему судећи живео у 13. веку обзиром да је овај други, отац Гојаков, живео средином или у другој половини 14. века.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1847
  • Васојевић
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #74 послато: новембар 07, 2016, 05:53:36 поподне »
Некако ми не делује смислено да би племе коме је матица била у подручју Мојковца и Колашина имало предање да им родоначелник потиче из неког маленог засеока у Боки, мислим да би то било равно томе да Васојевићи нпр. имају слично предање.  :) Признајем да нисам стручњак за црногорска предања, тако да можда то некоме ко је упућенији и не звучи тако бесмислено.
По том истом предању је Никша од Немањића по женској линији, тако ни Никшићи нису изузетак када је у питању вођење порекла од племства. Али у односу на предања неких других племена, предање Никшића јесте доста скромније јер се ради о женској линији, а самим тим и реалније.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #75 послато: новембар 07, 2016, 06:38:06 поподне »
По том истом предању је Никша од Немањића по женској линији, тако ни Никшићи нису изузетак када је у питању вођење порекла од племства. Али у односу на предања неких других племена, предање Никшића јесте доста скромније јер се ради о женској линији, а самим тим и реалније.
Лично сумњам у истинитост тог дела предања, мада Бог ће га знати, предање Никшића се показало као доста поуздано и доказано историјским записима и ДНК резултатима тестова.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #76 послато: јануар 08, 2017, 03:55:27 пре подне »
Грбаљ је матица племена Никшићи, све је одатле кренуло...На полуострву Луштица је црква Светог Луке, саграђена у време цара Јустинијана и као верски објекат спада међу најстарије сачуване на Балкану (који су у континуитету посвећени истом свецу)...Иначе у народу, место на ком стоји црква , тј. узвишење, зове се "Никшина главица", и по предању, место Никшиног рођења су Кртоли, данашњи засеок Радовићи. По предању опет, Никшини преци су били Грбаљски Банови , редом уназад од Никше: Владимир (Илијан), Илијаш, Милутин , даље се незна...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #77 послато: јануар 08, 2017, 04:05:44 пре подне »
Опет, многи извори кажу да је Никшин отац, Бан Владимир, био савезник Вукана Немањића, који је своју сестру Јефимију (у неким изворима Јевросима) дао за свог савезника са Грбља, Владимира(познат и као Илијан), а Никша и Бранлуста су њихова деца...После Вуканове смрти, његов син Стефан Вуканов Немањић, наследио је Зетски престо, али Бан Владимир се одметнуо од њега, учествујући у побуни против њега, те је Стефан угушио побуну и убио Владимира, али сестру са синовима Никшом и Бранлустом је довео код себе...Касније , Никша се населио у Жупи Никшићкој , где је оставио потомство, док Бранлуста највероватније није имао потомство...Напомињем, то је предање...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #78 послато: јануар 08, 2017, 04:28:06 пре подне »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #79 послато: јануар 08, 2017, 04:30:41 пре подне »
http://static.panoramio.com/photos/large/67122018.jpg
Црква Светог Луке , Кртоли, Луштица (Радовићи , засеок Гошићи)