Врло је могуће да је Буба, кажу они, био „латинин“, у време Ивана Црнојевића био је врло угледна личност и да га је Иван-бег прекрстио.
Село Буба се налази у области Пуке, и та област јесте католичка. По аустријском конзулу који је написао једну књижицу (наћи ћу и име и књижицу), у области која је дата на контролу Павлу Дукађину налазило се и ово село. У цијелој области није нађен ни један гроб Дукађинија, једино неки крст у једној цркви који је наручио Павле Дукађин. Крст је израдио Никша Адамовић. Та цркав је наводно изгорила на крају Х!Х вијека. Павле је добио ова села након убиства Леке Закарије 1447, и то је исто врло добро документовано у млетачким списима, и у преводима Шимића на примјер. Врло је вјероватно да између 1447 и 1477 се ова грана помјерила у Зету, јер се у дефтеру из 1477 помиње Никола Павлов, а Ердељановић га момиње као кефелију. Има и једна хрисавуља Ивана Црнојевића, у којој се кефелија Никола помиње, а хрисавуљу потписује Никола Грк (?!) Ако би овај Никола био син Павлов, који је дошао из католичког подручија, онда је ова прича могућа. Овдје би онда Буба вјероватно био Никола, Никола Павлов, а њега је Иван Црнојевић прекрстио. Ердељановић именује још тројицу властелина от Угањ.
Мој прађед је причао мом оцу мало послије другог свјетског рата, да су преци били високо на двору. Такође по предању мога братства, ми смо се доселили касније у Вржегрмце, око 1700 године. Родоначелник братства Вујадин је умро 1777 године. Предање каже његов отац или дјед Ненад Павићев први је који се доселио у Подвраће. Нажалост одакле та информација није сачувана. Ово касно досељење је могуће објашњење зашто дио братства није убрајо Вујадиновиће у Бјелопавлиће.