190. Кокановић, Јовањдан, Црњелово Горње/Бијељина,
Припада хаплогрупи N2, грани FT182494 док би се припадност некој од нижих грана морала потврдити даљим тестовима.
Хаплотип тестираног има четири немодалне вриједности, што је за хаплогрупу N2 релативно висок број. То су повишени DYS439=13 и DYS533=13, те снижени DYS389I=13 и DYS389II=28.
Потпуних поклапања нема, а из реда оних од чијих се резултата Кокановићев разликује на једном, или два маркера, треба издвојити сљедеће:
1. Бајчетић, Јовањдан, Церница/Гацко (1/23)
2. Бајчетић, Јовањдан, Церница/Гацко (1/23)
3. Филиповић, Јовањдан, Кузмин/Сремска Митровица (2/23)
Од све тројице се разликује на DYS533, док практично само са Бајчетићима дијели три од четири немодалне вриједности. Од Филиповића се разликује и на DYS439. Ипак, с обзиром на то да DYS439 има битно вишу стопу мутације него DYS533, свакако бих у овој ситуацији битнијом детерминантом сматрао ту вриједност.
Бајчетићи су потврђено негативни на FGC28435. На жалост, не постоји начин да се директно провјери да ли припадају вишој грани FT213937, односно некој другој њеној подграни, паралелној са FGC28435. Претпоставка је да би могли припадати роду Кленчана/Мулина, који су за сада на нивоу FT213937*.
Друга могућност коју би код Кокановића требало размотрити јесте грана Y640797, која је паралелна са FT213937, а карактерише је слава Јовањдан, веома диверсификован хаплотип, и скоро никаква (бар за сада) веза са Херцеговином. Филиповић ће ускоро бити тестиран на ову грану, па то може бити путоказ и за Кокановића.
Тестирани наводи само да постоји предање о досељењу из Црне Горе. Радмила Кајмаковић у монографији Семберија за Кокановиће наводи да су “од Грахова”. Међутим, не прецизира о ком се Грахову ради, а и славу наводи погрешно, као Никољдан, па би то све ваљало узети са резервом.
Двојица тестираних Бајчетића наводе донекле слична предања, о досељењу у Церницу из Мириловића код Билеће, али се даље разликују – по једном су у Мириловиће дошли из Бањана, а по другом из околине Цетиња.
Кокановићи су у вријеме пописа из 1850/51. године већ имали формирано презиме и велики број домаћинстава – 8 у Црњелову (тада пописаном као јединствено село) и једно у Балатуну. Веза између црњеловских и балатунских Кокановића је неспорна, а интересантно је да је и грана у Балатуну задржала презиме, што говори о његовој утемељености и могућој старости. Још један интересантан детаљ се добија ако се направи поређење са неким другим родовима из Црњелова (додуше Доњег). Наиме, у истом попису бројни су и припадници родова Летуна и Шопала (пописани са различитим варијантама тих презимена/родовских имена – Летун, Литум, Летуновић, Шопал, Шопаловић итд). Међутим, данас та изворна презимена нису сачувана. С друге стране, Кокановићи су сачували презиме, упркос чак осам домаћинстава прије скоро 180 година. Имају и они, истина, родовске надимке за поједине гране – Дејићи, Плакаловићи, Маричићи, Гргићи, Спасићи, Тривковићи итд), али званично презиме је кроз све те године искључиво Кокановић.
Интересантно је поменути да су Филиповићи по предању у Кузмин дошли из Босне у 18. вијеку. Најстарији Кокановић пописан 1850/51. године зове се Филип, а рођен је дубоко у 18. вијеку.
Приједлог за тестираног је да се уради дубинско тестирање, али ако не то, могло би се кренути од директног код YSEQ-a на Y640797, па уколико би био негативан на тај SNP, онда покушати FGC28435.
