195. Ристић, Никољдан, Доња Трнова/Угљевик,
Припада хаплогрупи I2-PH908, док о припадности некој од нижих грана тешко можемо говорити без додатних тестова.
Хашлотип тестираног Ристића има чак 9 немодалних вриједности – повишене DYS439=14, DYS389I=14, DYS389II=32 и DYS576=19, те снижене DYS19=14, DYS385=14-14, DYS437=14, DYS449=30 и DYS481=27.
Сам по себи укупан број немодалних вриједности иако велики и није нешто што се тако ријетко среће.
Међутим, многе од немодалних вриједности које Ристићев хаплотип има су прилично ријетке. Треба истаћи двоструко снижени DYS19, снижени DYS385 и за четири вриједности нижи од модала DYS481.
У настојању да се разумију особености Ристићевог хаплотипа било је нужно иоле сузити потрагу, а затим сагледати евентуалне разлике међу више хаплотипа унутар самог рода и њихов однос према Ристићевом. У том процесу као нешто најближе нечему вриједном разматрања наметнуо се тод Бејата и Чихорића, стари род са југа Херцеговине.
Укупни однос неколико припадника тог рода са Ристићем изгледа овако:
1. Пендо, Никољдан, Чваљина/Требиње, 5 разлика на 22 упоредива маркера,
2. Бејат, Никољдан, Поплат/Столац, 5 разлика на 22 упоредива маркера,
3. Драгин, Никољдан, Чуруг/Жабаљ, 7 разлика на 24 упоредива маркера,
4. Плавшић, Никољдан, Сомбор, 7 разлика на 24 упоредива маркера.
Укупан број разлика не дјелује мали, али ипак, када се Ристићев хаплотип упореди са више припадника овог рода долази се до закључка да са свима дијели специфичне немодалне вриједности – двоструко смањени DYS19=14 (модално је 16) и повишени DYS439=14 (модално је 13), а да неке од њих дијели само са неким члановима рода – DYS389II=32 и DYS437=14.
Највећи проблем за поузданије уклапање у овај род остаје заиста специфична вриједност 27 на маркеру DYS481 (модална је 31). Ипак, треба имати на уму да се ради о једном од најбрже мутирајућих маркера, као и то да и остали чланови овог рода имају снижену вриједност на том маркеру (код њих је 30).
С обзиром на околности, као и на чињеницу да је Никољдан, слава Ристића, али и припадника рода Бејата и Чихорића, најчешћа крсна слава, па као таква не може бити узета у обзир као додатни критеријум који би ову дилему разријешио, овдје је свакако потребно урадити бар директни SNP тест.
Када су у питању историјски извори, раније помињана монографија “Доња Трнова” садржи нешто више информација о Ристићима. Најприје наводи да се у засеоку Ћетковићи, након Ћетка и других родоначелника из “првог таласа”, појавио “још један родоначелник Ристивоје”. Даље наводи да је Ристивоју преминула прва супруга, да се оженио други пут из Прибоја, да је друга Ристивојева супруга са собом довела сина из првог брака, Милована, а да је са Ристивојем имала још Ђоку и Алексу.
Османски попис становништва из 1850/51. године у највећој мјери потврђује наводе из монографије. У кући 57. пописан је Ристо, син Косте, рођен 1804. године са синовима Радом, Алексом и Ђоком, те пасторком Миланом, сином Косте. Очигледно је Милан заправо Милован, пасторак ког је друга супруга Ристивојева (овдје пописан као Ристо) довела из Прибоја. Даље, с обзиром на то да је Радо старији од Милована, лако је закључити да је он син Ристивојев из првог брака, док су Алекса и Ђоко синови из другог брака, па тако полубраћа по мајци Миловану.
Оно што је најзанимљивији детаљ из овог пописа, поред тога што потврђује и лијепо допуњава предање, јесте презиме Ристивојево. Наиме, преводилац га је читао као Гораташ, оставивши знак питања поред, што значи да је читање несигурно, односно да постоји више могућих варијанти. Поред Ристивоја налазимо пописано и домаћинство његовог брата Илије (рођ. 1801) ког предање не помиње. Међутим, осим њих, пописани су и Кореташ Михајло, син Ристе (рођ. 1816) и Кореташевић Симо, син Јована (рођ. 1827). Очигледно је да се ради о истом презимену и да је исправно читање Кореташ/Кореташевић.
Изнесене чињенице отварају неколико питања. Прво питање се односи на настанак презимена. Кореташ може бити топонимско презиме и то је и највјероватнија варијанта. Друга варијанта, мање вјероватна, али не и немогућа је да презиме води поријекло од занимања неког од предака. Уколико шрихватимо прву варијанту поново имамо пар питања. Ради ли се о истоименом мјесту даље на Мајевици, у смислу етапних сеоба, па тиме и доласка у Трнову из Кореташа код Лопара, или су у питању удаљенија мјеста, као што су Корита између Гацка и Билеће. Генетика за сада не даје одговоре на ова питања, али са сваким новим резултатом смо ближе одговорима.
Друго питање које отварају подаци из пописа из 1850/51. године је шта се десило са потомцима преостала четири домаћинства Кореташа/Кореташевића. На ово питање одговор би могао дати превод катастарског пописа из 1873/75. године, који за Трнову, на жалост, још увијек није урађен, док је за велики дио Семберије преведен али необјављен (са изузетком дијелова који се односе на насеља са муслиманским становништвом – објављено још 2009. године).
С обзиром на ситуацију препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, или за почетак директни SNP тест код YSEQ-a на FT25907.