Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)

[stefan333]

235. Јовић, Никољдан, Горња Трнова, Угљевик

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.

Јовићев хаплотип поседује комбинацију две ретке вредности, YGATAH4=9 и DYS635=21. Сем њега још свега један хаплотип у бази има идентичне вредности на тим маркерима, али га друге маркерне разлике и географска удаљеност искључују из приче о ближој повезаности са Јовићем. У Јовићевој околини Аранђеловштаци Марковић из Патковаче и Вучковић из Горњег Црњелова такође поседују DYS635=21, док се у остатку хаплотипа упоредивих разликују на 4 маркера. На основу изнетих података не бих се усудио да Јовића повежем са конкретним Y128480 хаплотиповима.

Препорука за даље тестирање: Big Y-700 или WGS тест.

Može li od ovih bit fudbaler Luka Jović? On je iz tih krajeva…

[Христифор]

Мислим да је он родом из села Батар у Семберији.

[Иван Вукићевић]

230. Максимовић, Мратиндан, Горњи Драгаљевац, Бијељина, E-V13>Z5017>CTS9320>A10952>BY4566>BY148067

Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS458=16, DYS449=29, DYS458=16 и DYS570=19, које одступају од модалног хаплотипа гране E-BY148067, којој највероватније припада: https://www.yfull.com/tree/E-BY148067/

Најближа поклапања има са припадницима поменуте гране:
- Савић, Ђурђиц, Шуме/Ивањица (20/24, при чему је разлика на DYS570 за 2 вредности)
- Вуковић, Стевањдан, Саничани/Приједор (20/25)
Свакако није ближе повезан ни са једним од њих.

Тестирани је навео да Максимовићи потичу из Богутовог Села код Угљевика, а да су тамо дошли из Херцеговине.

Препорука за даље тестирање: дубљи генетички тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.

[ВелиборЛазић13]

223. Ђокић, Ђурђевдан, Доња Трнова/Угљевик,

Припада хаплогрупи I2-PH908, по свему судећи грани FT16449.

Хаплотип тестираног Ђокића има чак осам немодалних вриједности – повишене DYS458=18, DYS576=19  и DYS570=19, те снижене DYS393=12, DYS385=13-15,  DYS437=14, DYS449=30 и DYS533=12.

Нарочито је специфична снижена вриједност DYS393, тим прије што се ради о прилично стабилном маркеру и што је Ђокић дијели са малим бројем осталих тестираних.

С обзиром на број немодалних вриједности не чуди што Ђокић нема потпуних поклапања. Битнијих поклапања нема ни међу тестиранима који су му географски блиски, а када гледамо комбинацију маркера и крсне славе једино што би било вриједно помена јесте један род из околине Билеће, са чијим представницима Ђокић дијели и крсну славу и одређен број специфичних вриједности.

Треба поменути следеће тестиране:
1.   Достинић, Ђурђевдан, Краварево/Гацко (1/25)
2.   Кундачина, Ђурђевдан, Хатељи/Берковићи (1/23)
3.   Хајровић, Ђурђевдан, Хатељи/Берковић (2/23)
4.   Кундачина, Ђурђевдан, Хатељи/Берковићи, (2/23)

Како је наведено у односу на све поменуте Ђокићев резултат се разликује на једном или два од упоредивих 23 или 25 маркера, с тим што је разлика углавном на специфичном DYS393.

Наравно, најбоље би било потврдити припадност овом роду даљим тестирањем.

Тестирани није навео никакво предање о старијем поријеклу, а ни раније помињана монографија Доње Трнове не нуди много конкретних података. Наиме, помињу се Ђокићи, који су у заселак Буковац досељени из Ћетковића у истом селу, али нема помена о томе одакле су раније дошли у Ћетковиће. Помињу се и други Ђокићи насељени у засеоку Милијаши. На жалост ни ту нема више података, а ни за једне није поменута ни крсна слава.

Перица Николић је у османском попису из 1850/51. године претка Ђокића пронашао у кући број 88, гдје је пописан Ђорђе Васић, рођен 1812, син Василија, са синовима Симом, Јованом и Јефтом.

Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, или директни код YSEQ-a да се провјери припадност грани FT16449.

[ВелиборЛазић13]

224. Старчевић, Ђурђевдан, Ченгић/Бијељина,

Припада хаплогрупи I2-PH908, док је нижу грану тешко одредити без додатних тестова.

Хаплотип тестираног Старчевића има свега три немодалне вриједности – повишену DYS449=32 и снижене DYS576=17 и DYS481=30.

Уз то што је хаплотип Старчевића прилично близак модалном, и три немодалне вриједности се односе на маркере који спадају у групу оних који нешто брже мутирају, па не можемо рећи да је било која од њих специфична у мјери да помаже у одгонетању припадности тестираног некој конкретној млађој грани.

Због свега наведеног Старчевић има релативно велики број резултата који су, ако гледамо само број разлика у STR маркерима, наизглед блиски.

Избор не сужава превише ни додатни критеријум географске блискости, јер би му тако био близак само један резултат:
- Стевић, Ђурђевдан, Вршани/Бијељина, од ког се разликује на два од 25 упоредивих маркера.

Ако посматрамо само резултате са истом крсном славом, треба поменути следеће:
1. Необјављени резултат, Ђурђевдан, Обзир/Љубиње (Херцеговина) (1/23)
2. Рудан, Ђурђевдан, Горња Дубока/Бурмази/Столац (2/23)
3. Необјављени резултат, Ђурђевдан, Каменица/Маглај (2/23)
4. Необјављени резултат, Ђурђевдан, Капавица/Љубиње, (2/23).

Ради се о разлици на једном до два маркера од 23 упоредива, а већина поменутих је сврстана у грану FT14506.

Тестирани је, што се старијег поријекла тиче, навео само оквирно да су досељени из Херцеговине. Ако се у обзир узме назив села, географски распоред потенцијалних сродника у Херцеговини, али и распоред посједа беговске породице Ченгић, предање је вјероватно тачно.

На жалост, Ченгић је још једно од рубних семберских села које етнолози нису обрађивали, тако да конкретне податке о Старчевићима можемо тражити само у пописима, земљишним и црквеним књигама.

У османском попису становништва из 1850/51. године у Ченгићу су пописана два домаћинства Старчевића, што то презиме сврстава у релативно мали број оних која су преживјела до данас у неизмјењеном облику, односно била формирана још средином 19. вијека.
Ради се о домаћинствима Миће Старчевића, сина Јована, рођеног 1776. године, са којим је пописан син Зарија, те о домаћинству другог Мићиног сина, Раде Старчевића, са којим је пописан његов син Васо.

Поред овога треба поменути да је у Сувом Пољу пописан Марко Старчевић, рођен 1771. године, син Јована, као и Мићо, што отвара пут претпоставци да се ради о браћи. Пар домаћинстава Старчевића пописано је о у Загонима, а имена у свим овим домаћинствима прате одређене шаблоне, па се можда ради о истом роду. Даља тестирања у Сувом Пољу и Загонима можда доведу до открића потомака некадашњих Старчевића.

Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, или директни код YSEQ-a да се за почетак провјери припадност грани FT14506.

[ЖељкоС]

237. Савић, Лазаревдан, Суво Поље, Бијељина

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Има прилично модалан хаплотип за ову хаплогрупу, уз изузетак маркера DYS458 на којем има вредност 14, док сви остали до сада тестирани припадници ове хаплогрупе имају вредност 15 или нешто ређе 16. То би значило да је ова мутација релативно скоро настала и да се на основу теста ове резолуције не може рећи ништа више осим да припада овој хаплогрупи, која је једна од чешћих грана хаплогрупе I1 код Срба, а најскоријој заједнички предак свих њених припадника је према процени YFull-а живео пре око 1650 година.

На основу породичне славе Лазаревдан би се тестирани Савић ипак могао повезати са Јелићем из Бање Врућице код Теслића, јер једино још он слави Лазаревдан од свих до сада тестираних припадника ове хаплогрупе. Јелић је приликом тестирања навео предање о пореклу из подручја око тромеђе Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, што и јесте област са повишеним присуством ове хаплогрупе код нас. Јелић је урадио дубински тест и припада грани I1-M227>A11380>BY169301>Y263675, којој припадају још и Мараши из Полимља, о којима је писано детаљније на теми о старом становништву жупе Лим.

Поменути Јелићи, колико је мени познато, раније су били Кузмановићи који такође славе Лазареву суботу. Према породичном предању, родоначелник је био извјесни Кузман.
Писана историја рода Кузмановић из Теслића и околине, Република Српска, детаљно је обрађена у књизи "Кузмановићи (породични родослов)", чији је аутор Душан В. Кузмановић. Књига је објављена 2015. године.

[Црна Гуја]

229. Павловић, Ђурђевдан, Црњелово Горње, Бијељина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278>Y109474>BY30743. Од модалног хаплотипа одступа једино нешто виша вредност DY576=20. Oд припадника ове гране са славом Ђурђевдан најближе поклапање има са претходно тестираним Павловићем из истог села, разликују се на само 1 од 25 маркера. На 1 од 23 маркера разликује се од Кешеља из Раникућа код Невесиња, док са Тадићем из Црне Баре код Богатића има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера. С обзиром да још увек ниједан припадник ове гране са славом Ђурђевдан није SNP/дубински тестиран, препорука Павловићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео само да су према не нарочито поузданом предању даљим пореклом из Црне Горе. Раније тестирани Павловић је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из Херцеговине, чему би у прилог ишло и блиско поклапање обојице Павловића са Кешељом.

[Црна Гуја]

240. Јозић, католик, Вареш

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280>Y5647>YP611>YP3987. Од модалног хаплотипа одступа снижена вредност DYS390=24, и повишене вредности DYS570=20 и DYS533=13. Нема претерано блиских поклапања у нашој табели. Како би се утврдила терминална подграна којој тестирани припада, препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Вареш није детаљније обрађиван у етнографској литератури, па нисам успео пронаћи више информацији о Јозићима, а тестирани је у упитнику навео само да су према предању даљим пореклом из Херцеговине.

[Imoćanin]

240. Јозић, католик, Вареш

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280>Y5647>YP611>YP3987. Од модалног хаплотипа одступа снижена вредност DYS390=24, и повишене вредности DYS570=20 и DYS533=13. Нема претерано блиских поклапања у нашој табели. Како би се утврдила терминална подграна којој тестирани припада, препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Вареш није детаљније обрађиван у етнографској литератури, па нисам успео пронаћи више информацији о Јозићима, а тестирани је у упитнику навео само да су према предању даљим пореклом из Херцеговине.

Samo da nadodam da je mutacija DYS390=24 određujuća za ovu podgranu:

https://www.yfull.com/tree/R-Y84849/

Tu imamo jedan uzorak iz Đakova i drugi isto iz Vareša, samo drugo prezime.

[Zipevski]

Митровић Мезграја, Угљевик пробан на нешто па па на free добио CTS10228 +  и такође V4023+ пишем ово јер је ако се добро сјећам скроз друга хаплогрупа од претходно објављеног Митровића.

[ВелиборЛазић13]

Митровић Мезграја, Угљевик пробан на нешто па па на free добио CTS10228 +  и такође V4023+ пишем ово јер је ако се добро сјећам скроз друга хаплогрупа од претходно објављеног Митровића.

Нисам сигуран на ког Митровића мислите. У Бази СДНКП нема тестираних Митровића из Мезграје (за сада само Марковић, старог презимена Лазић).

[ВелиборЛазић13]

219. Тодоровић, Ђурђевдан, Доња Трнова/Угљевик,

Припада хаплогрупи I2 PH908, грани Y260989, генетском роду који смо у табели СДНКП назвали родом Трновских ђурђевштака.

Тодоровићев хаплотип има седам немодалних вриједности, када говоримо о општем модалном хаплотипу за I2 PH908, али у односу на модални хаплотип поменутог рода једине разлике су на DYS458 и DYS570, који мутирају нешто брже од већине осталих STR маркера, тако да ни те разлике не уносе сумњу у припадност истом ширем роду.

Како је и било за очекивати на основу припадности поменутом роду, Тодоровић у су најближи резултати других припадника рода – Симића и Глигоревића из Доње Трнове и Грбића из Јање. Нека друга поклапања углавном не дају много основа за изношење претпоставки о ближој повезаности, упркос „математичкој“ блискости, тим прије што се ради о различитим слвама и релативно великој географској удаљености.

У монографији „Доња Трнова“, Тодоровићи су поменути међу породицама које не потичу од тројице-четворице предака већине трновских породица, него „потичу од других предака... или су досељени у Трнову из сусједних мјеста...“. Из тога, на жалост, не сазнајемо много, али имамо потврду да су Тодоровићи, као и Симићи и Глигоревићи изворно били насељени у засеоку Милијаши.

На жалост, тестирани не наводи предање о даљем поријеклу, па ми није познато да ли је свијест о повезаности са Симићима и Глигоревићима сачувана.

Према оцјени Перице Николића, Тодоровићи су 1850/51. године пописани под тим презименом, у кућама  34. и 35, гдје налазимо Перу (1823) и Раду (1833), синове Симе Тодоровића. Треба поменути да су ове куће пописане релативно близу куће Глигоревића и донекле Симића, што није без значаја, мада је већ помињано да редослијед пописивања код овог пописа не одражава увијек стварни распоред кућа на терену.

Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, или директни код YSEQ-a да се провјери припадност грани Y260989.

[Zipevski]

Нисам сигуран на ког Митровића мислите. У Бази СДНКП нема тестираних Митровића из Мезграје (за сада само Марковић, старог презимена Лазић).

Заборавих написати слава, св.Јован

[ВелиборЛазић13]

217. Симић, Никољдан, Доња Трнова/Угљевик,

Припада хаплогрупи I2-PH908, док припадност некој од нижих грана за сада није могуће утврдити.

Хаплотип тестираног Симића има 6 немодалних вриједности – снижене DYS19=14, DYS391=10, DYS385=14-14, DYS481=29 и DYS635=22, те повишену DYS439=14.

Сам број немодалних вриједности није превелики, али је од нарочитог значаја то што су са изузетком DYS481 све друге немодалне вриједности на маркерима који нешто спорије мутирају, па су и ове вриједности рјеђе код осталих тестираних. Ово се прије свега односи на DYS19 и још више на DYS385.
Сходно наведеном јасно је да тестирани не припада ни једном од до сада добро профилисаних родова. Потпуних поклапања нема, а са већином осталих тестираних је на три и више разлика.

Помена су вриједни Јосиповић из Сувог Поља, који и слави Никољдан, али и Бабић, са славом Јовањдан, из Прибоја код Лопара (Североисточна Босна). Од оба поменута Симићев се резултат разликује на по 3 од упоредивих 25 маркера. Треба поменути и то да су Јосиповићи по свему судећи у Суво Поље стигли из Кореташа на Мајевици, што може бити додатни траг када се разматра евентуална повезаност Бабића са једнима и другима.

Тестирани наводи да су по предању Симићи потомци Брке, који је у Трнову (заселак Буковац) стигао прије око 250 година.

У монографији “Доња Трнова” наводи се сљедеће: “...да су у садашњи заселак Буковац из Гаћина доселили Милко, Брко и Јосип. У Гаћине су стигли однекле из “брда” па су одатле прешли у садашњи заселак Буковац...” Монографија не наводи ни вријеме досељења, нити њихову међусобну везу, или крсну славу/славе. И податак о томе које породице данас потичу од њих тројице дат је збирно, тако да без познавања локалне историје није могуће рећи које породице потичу од кога, а помињу се Стевановићи, Мићићи, Симићи, Марковићи, Стевићи, Јевтићи, Милановићи, Илићи, Лазићи, Тешићи, Петровићи, Јовановићи и Благојевићи. Уколико се овдје помињу Мићићи и Јевтићи који су већ тестирани, можемо са сигурношћу рећи да су бар двојица од ове тројице родоначелника разнородни и да њихови потомци славе различите славе.

У османском попису из 1850/51. године предак Симића је по свему судећи пописан у домаћинству под бројем 89, као Симо Кореташевић, син Јована, рођен 1827. године. Узевши у обзир да и предак Јосиповића у истом попису такође носи топонимско презиме, које указује на Кореташе, покушао сам сазнати више о томе да ли постоји локалитет назива Гаћине у или у околини Кореташа, па сам од господина Тешановића, познаваоца локалне историје и топонимије, добио информацију да на тромеђи Кореташа, Мртвице и Пипераца постоји локалитет Гајине (са кратким акцентом на гласу а) што би требало узети у обзир код даљег истраживања поријекла ових породица.

Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, или директни код YSEQ-a за почетак на Y56203.

[Ojler]

232. Божић, Јовањдан, Чађавица Горња/Бијељина, I2-Y3120, род Петковића - Чађавичана

Тестирани наводи да су Божићи старином из Старе Херцеговине, одакле су се прво доселили у лозничку Лешницу, а одатле једна грана у Горњу Чађавицу а друга у Славонски Брод.
ДНК тест показује да тестирани припада роду Петковића - Чађавичана из Чађавице Горње о којем смо на овој теми писали у више наврата. До сада је тестовима пронађено 11 припадника овог рода, међу којима је још један Божић, из Забрђа код Угљевика. Он је по хаплотипу и најближи тестираном Божићу из Чађавице Горње, са поклапањем на 22 од 25 упоредивих маркера.

117.  Божић, Јовањдан, Забрђе/Угљевик, I2-Y3120, род Петковића - Чађавичана

Према информацији добијеној од Велибора Лазића, неко од предака тестираног Божића је у Забрђе прешао из Чађавице, где их бележи попис из 1850/1851. године. Имају надимак Ђорђиловићи по Ђорђу. По предању, старије порекло им је из Херцеговине.

Као и велика већина породица из Чађавице Горње са славом Јовањдан и Божићи припадају роду Петковића - Чађавичана. Хаплотип Божића сасвим се уклапа у модални хаплотип овог рода, осим на маркеру DYS389ii=31, на којем нема повишену вредност. Све остале карактеристичне вредности су ту: DYS19=17, DYS389i=12 и DYS635=25. Божић је девети припадник рода Петковића - Чађавичана којег смо пронашли у истраживању порекла становништва Семберије.

Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS389i=12, DYS437=14 и DYS635=25, а у мањој мери и вредности DYS19=17 и DYS389ii=30. За маркере DYS389i=12, DYS635=25 и DYS19=17 смо већ утврдили да представљају карактеристику модалног хаплотипа рода Петковића - Чађавичана, док су остали поменути личне карактеристике тестираног Божића.

Надамо се да ћемо ускоро имати први дубински тест овог рода, па ћемо сазнати и млађу грану којој припадају.

[Ojler]

227. Мирковић, Никољдан, Црњелово Доње/Бијељина, I2-Y3120, род Којића - Црњеловаца

Мирковићи из Доњег Црњелова су огранак фамилије Којић из истог села. На попису становништва БиХ из 1991. године Којићи су са 225 чланова били најбројнија фамилија у Црњелову Доњем, док је са презименом Мирковић пописана 41 особа.
Тестирани Мирковић је навео да су им по предању преци дошли из Старе Херцеговине. У својој монографији из 1974. године Радмила Кајмаковић у Црњелову Доњем не помиње Мирковиће, а за Којиће наводи да су старином од Фоче. У оквиру пројекта генетичко-генеалошког истраживање порекла становништва Семберије тестирана су до сада двојица Којића, па се можемо подсетити шта смо тада писали о њима:

104. Којић, Никољдан, Црњелово Доње/Бијељина, I2-Y3120
104. Којић, Никољдан, Црњелово Доње/Бијељина, I2-Y3120

Тестирани је навео предање по коме су пореклом из Фоче, по неким усменим изворима из села Филиповићи. Предање о пореклу из Фоче се може пронаћи и у етнографској литератури.
У селу Филиповићи које помиње тестирани 1991. године је пописано свега шест српских становника: петоро из фамилије Бурило која слави Ђурђевдан и један Ђурђевић. У Засеоку Цапе раније су живели и Вуковићи - Пивљани, који славе Аранђеловдан, али их на поменутом попису тамо више није било. Нема дакле назнака да би нека од породица које су до недавно живеле у Филиповићима  могле бити у вези са Којићима.

Велибор Лазић је допунио сазнања о Којићима на основу османских дефтера:

Претка тестираног Којића проналазимо пописаног већ у османском попису из 1850/51. године, гдје налазимо и потврду још једног породичног предања - да Јеремићи и Мирковићи такође потичу од Којића. Већ у попису из 1873/75. ове двије гране породице носе нова презимена, која носе и данас. Чињеница да су већ 1850/51. године Којићи имали четири домаћинства у Црњелову (тада пописаном као јединствено село) свакако говори у прилог релативно раном досељењу, вјероватно у другој половини 18. вијека.

Што се генетике тиче, хаплотип тестираног Којића карактеришу три веома ретке повишене вредности DYS385a=16, DYS385b=17 и DYS570=21. Од свих припадника хаплогрупе I2-Y3120 у табели Српског ДНК пројекта, маркер DYS385=16-17 поседује једино Којић. Поред поменутих ретких маркера, код хаплотипа Којића се уочавају и нешто ређе вредности DYS19=17 и DYS389II=30. Због изражених специфичности овај резултат нема посебно блиских у табели СДНКП.
Нека блага сличност се уочава у односу на хаплотипове тестираних из рода који чини група крајишких породица које претежно славе Никољдан, а у којој су Паројчић, Пепић, Лабус, Гаћеша (FTDNA), Јапунџић и Стокић (FTDNA). Дубинским тестом је утврђено да овај род припада грани I2-Y3120>Z17855>...>A20030>Y135654. Код хаплотипа овог рода се такође уочавају повишене вредности на маркеру DYS385, које су додуше нешто ниже, DYS385=15-16. Подударање постоји и на маркерима DYS19=17 и DYS389II=30. Но, мора се ипак рећи да ова делимична назнака сличности не може водити ка закључку да Којић припада поменутом генетичком роду. Срећна околност је да је крајишки род СНП профилисан, па би Којић могао проверити да ли им припада, било дубинским тестом, било испитивањем СНП маркера.

Резултат Мирковића карактеришу исте веома ретке вредности као и хаплотипове двојице Којића, па нема никакве сумње да је предање о њиховом сродству тачно и да припадају истом роду. Разлика њихових хаплотипова постоји на једном, односно два маркера од 25 упоредивих. Све друго што је раније написано за хаплотип Којића важи и за хаплотип Мирковића.
Мирковићима и Којићима препоручујем да размисле о неком од великих геномских тестова.

[Небојша]

Није тестиран у склопу ове акције, већ на 23andMe, али јесте из овог краја:


Василић, Томиндан, Угљевик, I2-S17250.

Василића са овом славом било је у Семберији (Црњелово, Бијељина), непознатог су порекла. Вероватно не постоји веза са овим Василићима, али пробаћу да сазнам више о пореклу.

[ВелиборЛазић13]

238. Алагић, Бошњак, Атмачићи/Угљевик

Припада хаплогрупи I2 PH908, док је у погледу млађе гране могуће изнијети пар претпоставки, али је свакако неопходно даље тестирање.

Хаплотип тестираног Алагића има осам немодалних вриједности, када говоримо о општем модалном хаплотипу хаплогрупе I2 PH908. Ради се о повишеним DYS19=17, DYS460=11, DYS570=21 и DYS481=32, те о сниженим DYS385=13-15, DYS449=30, DYS533=12 и DYS635=22.

На жалост, већина немодалних вриједности је на маркерима који мутирају нешто брже, док бисмо као стабилније могли издвојити DYS19, DYS385 и DYS533, па би њима можда и требало посветити нешто више пажње код оцјене наизглед блиских резултата Алагићевом.

Као што је било и за очекивати, с обзиром на укупан број немодалних вриједност, Алагић нема много блиских резултата, па су му најближи тестирани на 5 и више разлика.

Уколико покушамо да из овакве ситуације извучемо било какве смјернице за евентуална даља тестирања, можда би вриједило поменути генетски род који смо назвали Старовлашким јовањштацима, који има веома интересантну распрострањеност, а од чије двојице припадника (из околине Пријепоља и Шавника) се Алагић разликује на пет од 25, односно 23 упоредива маркера. При томе на DYS 533 и DYS385 се поклапају, док су на DYS19 двојица поменутих у модалу, за разлику од Алагића. Већина осталих разлика је на брзомутирајућим маркерима, тако да је незахвално цијенити значај таквих разлика без додатних тестирања.

Уколико гледамо резултате осталих Бошњака тестираних у оквиру Пројекта, можемо рећи да нема блиских. Најближи је један нејавни резултат из околине Бихаћа, са којим је Алагић на 6 од 20 упоредивих, при чему су разлике и на неким од поменутих карактеристичних немодалних вриједности Алагићевог хаплотипа.

Тестирани није навео никакво предање, док ни Атмачићи нису обрађени у мени познатој литератури, тако да је једино што се може рећи то да су Атмачићи пописани у попису из 1850/51. године, и то заједно са данас сусједним Јањарима (преводилац је „читао“ – Џемат Атмаџић са Јањарима). Међутим, иако су пописана презимена свих домаћина, нема презимена Алагић. Уколико су Алагићи и тада живјели у истом насељу, вјероватно би претка требало тражити у неком од домаћина који се зове Алија, или чији се отац звао Алија, а таквих је неколико – Алија Ибрић, син Ибрахима, Салих Зечевић, син Алије, Алија Мујић, син Мехмеда, Алија Шејхић, син Омера (најбројнија породица у конкретном насељу), Рамо Бећировић, син Алије. Уз дужну дозу опреза, поменућу да су пописане и двије куће са презименом које је прочитано као Балагић, али са упитником, што значи да је читање ипак неизвјесно. Ради се о домаћинству Атиулаха Балагића, сина Абдулаха и домаћинству његовог сина Салиха Балагића. Наравно, може бити да се ради заиста о презимену Балагић, али свакако би добар познавалац локалних родослова лако преознао о чему се ради.

Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, али би се могло кренути и од директних тестова код YSEQ-a, за почетак можда на I-FT174826.

[ВелиборЛазић13]

236. Јосиповић, Никољдан, Суво Поље/Бијељина

Припада хаплогрупи I2 PH908, вјероватно грани FT25907.

Хаплотип тестираног Јосиповића има пет немодалних вриједности – снижене DYS19=14, DYS481=29 и DYS635=22 и повишене DYS439=14 и DYS458=18.

Као најкарактеристичније вриједности Јосиповићевог хаплотипа треба поменути DYS19, због тога што се ради о једном од стабилнијих маркера, али и DYS481, који спада у оне који мутирају нешто брже, али је Јосиповић на њему за двије вриједности испод модалног хаплотипа.

Најближи резултати Јосиповићевом су резултати неколицине тестираних припадника генетског рода Бејата и Чихорића, које одликује иста слава – Никољдан, карактеристична вриједност на DYS19 – 14, као и код Јосиповића, те снижена вриједност на DYS481 (мада не за 2 као код Јосиповића). Јосиповић се на 3 од 25 упоредива маркера разликује од Драгина из Чуруга и Плавшића из Сомбора, а на 4 од 25 упоредива од Пенда из Чваљина код Требиња и једног нејавног никољштака из околине Србца – сва четворица припадници поменутог генетског рода.

На три разлике од 25 упоредивих Јосиповић је и у односу на географски блиског Симића из Доње Трнове, сусједног села, који такође слави Никољдан. Њих двојица се поклапају на немодалним DYS481 и DYS635, a разликују се на DYS458, на ком се Симић уклапа у модални хаплотип Бејата и Чихорића, затим на DYS391 на ком Симић има веома ријетку мутацију, која је можда и одлика неке његове уже гране, те на DYS385, на ком Симић дијели немодалну врииједност 14-14 са још једним никољштаком из истог села – Ристићем, за ког је већ речено да има релативно необичан хаплотип, али да ако се за било кога може рећи да му је близак, то би био, условно речено, генетси род Бејата и Чихорића.

Тестирани је навео да су његови преци по предању у Суво Поље дошли из Кореташа, данас у општини Лопаре, почетком 19. вијека.

За овакво предање налазимо потврду и у писаним изворима. У османском попису из 1850/51. године преводилац је читао (са упитником) презиме Косташ/Госташ у два домаћинства у Су вом Пољу. Најприје, к и г је релативно лако замијенити у читању са османског турског, а већ имамо и у преводу Трнове ситуацију да је одређена презимена читао као Кореташ/Гореташ. Даље, поменута домаћинства су домаћинство Миће (Кореташа), сина Јосипа и Стевана (Кореташа) сина Јосипа. Ради се о прецима данашњих Јосиповића и Стевановића из Сувог Поља, који славе Никољдан и дијеле предање о досељењу из Кореташа.

Треба подсјетити и да су преци Симића и Ристића из Доње Трнове такође пописани као Кореташевићи/Кореташи, док је за Симића битно напоменути и то да се досељење његовог претка везује за заједничко досељење са извјесним Јосипом, о чијим директним потомцима у Трнови можемо само нагађати, па није искључено да је управо тај Јосип наставио даље на исток и преселио се у сусједно Суво Поље.

Веома вриједан резултат, који доприноси даљем склапању мозаика када су Доња Трнова и Суво Поље у питању.

Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, или директни тест код YSEQ-a на I-FT25907.

[ВелиборЛазић13]

228. Мијић, Ђурђевдан, Црњелово Доње/Бијељина

Припада хаплогрупи N2, грани Y254546.

Тестирани Мијић има четири немодалне вриједности, што је за хаплогрупу N2 релативно висок број. Ради се о повишеним DYS391=11 и DYS439=13 и сниженим DYS385=11-15 и DYS458=17.

Вриједност на DYS385b Мијић дијели са свега неколицином тестраних, који при том не припадају његовој грани, тако да је она вјероватно особеност његовог ужег рода и нема нарочит значај за сагледавање укупне слике. С друге стране повишена вриједност DYS391, мада одступа од општег модала, јесте одлика великог броја припаднка Мијићеве пројектоване гране. DYS458 има релативно високу стопу мутације, па ни та разлика не представља нарочито изненађење, а одређену тежину има немодална вриједност на DYS439.

Међу блиским резултатима треба издвојити Јевтића, из околине Гпрњег Милановца, са двије разлике на упоредива 23 маркера, те Сокнића из Зовог Дола, код Невесиња, од ког се Мијићев резултат разликује на 3 од упоредивих 25 маркера. Због могућег дијељеног правца досељавања и условно речено географске близине, није на одмет поменути и Ерића из Тољенка код Вареша, са 3 разлике на 23 упоредива маркера. Сви поменути славе Ђурђевдан, као и тестирани Мијић.

Тестирани је навео да зна да му је још прадјед рођен у Црњелову, али да за даље није сигурно. Ради се о генерацији рођеној средином 19. вијека.

Уз доста комбиновања извора овај навод тестираног је потврђен и добили смо једну од најинтересантнијих прича у досадашњем тестирању људи из Црњелова. Од значаја је био и податак добијен од тестираног да су раније преслављали (преслуживали) Никољдан, с тим да није знао разлоге. Како се испоставило, претка Мијића проналазимо у османском попису из 1850/51. године, пописаног као Мићо Летуновић, син Глигора. Са њим у домаћинству је и син Станко, још дјечак. Летуновић је једна од варијанти како је у овом попису пописиван род Летуна, који смо и генетски профилисали у овој акцији и за који знамо да припада хаплогрупи I2, те да слави Никољдан. Ради се о томе, да најмање двије породице у Црњелову Доњем, које данас славе Ђурђевдан, потичу из домаћинстава која су у овом попису пописана као Летуновићи, те је Глигор Летуновић у оба случаја отац домаћина. Данас су то Мартићи и Мијићи. Потврду да се ради баш о тим породицама налазимо у каснијим изворима, кроз подударност имена и релативну подударност година рођења чланова обје породице. С обзиром на помињање преслављања Никољдана, биће да се овдје ради о томе да су браћа, преци Мијића (Мићо-Мијо Летуновић) и Мартића (Ђоко Летуновић – презиме је по свему судећи настало по његовој удовици 1870-их) доведени у кућу неког Летуновића, који је, претпостављамо, ступио у брак са њиховом мајком. Остаје недоумица да ли је Глигор, који је наведен као отац обојице и њихов биолошки отац, чије нам презиме онда остаје непознато, или је у питању очух-усвојилац Глигор Летуновић. Судећи по неким показатељима, а ту прије свега мислим на најстарија кумства у овим породицама, постоји могућност да су Мијо и Ђоко рођени у Средњем Драгаљевцу, у ком постоји релативно велики број ђурђевштака и што представља могући нови кластер семберских N2. Остаје да ова теза буде провјерена будућим тестирањима.

Препорука за тестираног је да уради неки од дубинских тестова, или, за почетак, директни тест на Y254546 код YSEQ-a.