Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)

[ВелиборЛазић13]

200. Ђурђевић, Игњатијевдан, Доња Трнова/Угљевик

Припада хаплогрупи I2 PH908, по свему судећи грани FT16449, генетском роду Малешеваца.

Тестирани Ђурђевић има прилично модалан хаплотип за генетски род Малешеваца, а крсна слава Игатијевдан, карактеристична управо за припаднике овог рода, додатно потврђује овакву претпоставку.

Најближи тестирани су му Дедијер из околине Билеће, Ковачевић из Срђевића код Гацка, Тегарић из Требиња, сви са једном до двије разлике на упоредива 23 маркера. Од тестираних припадника овог рода који су му и географски блиски треба поменути Томића из Средњих Загона, са којим је Ђурђевић на три разлике од упоредивих 25 маркера.

Тестирани није навео предање о даљем поријеклу, али јесте претке у правој линији, шест генерација, до Ђурђа по ком је презиме и настало. У монографији "Доња Трнова" поменути су само у контексту тога да насељавају заселак Јаковић, али никаквих других детаља о поријеклу, или везама са другим породицама нема.

Било би корисно да тестирани уради неки од дубинских тестова, или да крене од директних SNP тестова код YSEQ-a, како би најприје потврдио припадност претпостављеној грани.

[ВелиборЛазић13]

226. Зарић, Лучиндан, Црњелово Горње/Бијељина

Припада хаплогрупи I2 PH908, док ће за утврђивање припадности некој од нижих грана ипак бити потребно урадити додатна тестирања.

Тестирани Зарић нема нарочитих блискости са резутатима географски блиских тестираних, а интересантно је примјетити да и релативне блискости има углавном са резултатима тестираних из Србије. Када су у питању тестирани са славом Лучиндан, већина је на 4 разлике од 23 упоредива маркера, што је релативно много да бисмо без додатних тестова износили тврдње о ближој повезаности. Међу њима су географски далеки Савић из околине Медвеђе, нешто ближи Ивановић из Зеока код Лазаревца, те један нејавни припадник генетског рода Никшића, из околине Никшића. Ипак, како рекох, за било какве тврдње неопходна су бар даља SNP тестирања.

Тестирани у упитнику није оставио никакво детаљније предање о ранијем поријеклу, наводећи оквирно да се вјероватно ради о Херцеговини, или Црној Гори. У монографији Радмиле Кајмаковић "Семберија" Зарићи нису обрађени. У најстаријем домовном протоколу СПЦ за села Црњелово Доње и Горње налазимо куће Зарића у Црњелову Доњем, а домаћини су Радован, Јован, рођени 1850их и Млађен (рођен 1870их). Ако одемо за корак даље, у необјављеном катастарском попису из периода 1873 -1875. година налазимо прву двојицу поменутих, те навод да су браћа, али се не помиње име оца. Коначно, у најстаријем извору из 19. вијека, попису из 1850/51. године у селу Црњелово проналазимо домаћинство Зарије Радовановића, сина Радована, са којим је, између осталог, пописан и најстарији син Млађен, рођен 1840. године. Ако се сагледа понављање имена Радован и Млађен, те временске дистанце међу лицима која се помињу у ова три писана извора (Радован, отац Зарије би требало да је дјед Радована рођеног 1850, а Млађен рођен 1873. је врло вјероватно син Млађена рођеног 1840, који није пописан у катастарском попису, што би се и уклопило са претпоставком да је старији Зарија умро нешто мало прије рођења сина који ће понијети његово име) сасвим је основано претпоставити да се ради о једној лози, која почиње са Радованом, рођеним око 1770/1780.

Препорука за тестираног је или неки од дубинских тестова, или директна тестирања код YSEQ-a на SNP-oве са чијим носиоцима има најближа поклапања.