Аутор Тема: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)  (Прочитано 31355 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8554
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Отварам тему где ће бити објављивани резултати истраживања ДНК порекла родова који су пореклом из Семберије, највећим делом равничарског краја у североисточном делу Републике Српске, који је административно углавном у оквирима општине Бијељина.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2407
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #1 послато: Септембар 09, 2022, 10:08:02 пре подне »
Је ли било некаквог списка пријављених,тестираних или је ово нека акција другог типа?

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 243
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #2 послато: Септембар 09, 2022, 08:42:25 поподне »
Је ли било некаквог списка пријављених,тестираних или је ово нека акција другог типа?

Акција је дјело нас пар ентузијаста и може се рећи да је у повоју, али и да је простор за рад огроман, јер је до ове године било мање од 50 тестираних са подручја Семберије и Мајевице. Ако се Никола слаже можемо ради лакшег праћења резултата поставити и списак до сада тестираних, а припремам нову групу кандидата, па ћемо ту свакако ићи са списком чим узорци буду предати.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8554
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #3 послато: Септембар 09, 2022, 10:40:12 поподне »
Акција је дјело нас пар ентузијаста и може се рећи да је у повоју, али и да је простор за рад огроман, јер је до ове године било мање од 50 тестираних са подручја Семберије и Мајевице. Ако се Никола слаже можемо ради лакшег праћења резултата поставити и списак до сада тестираних, а припремам нову групу кандидата, па ћемо ту свакако ићи са списком чим узорци буду предати.

Наравно, Велиборе, може да се постави списак:

1. Максимовић, Стевањдан, Батковић, Бијељина;
2. Ракић, Лазаревдан, Батковић, Бијељина;
3. Вујић, Стевањдан, Батковић, Бијељина;
4. Михојлић, Јовањдан, Батковић, Бијељина;
5. Крстић, Алимпијевдан, Велика Обарска, Бијељина;
6. Манојловић, Никољдан, Драгаљевац Средњи, Бијељина;
7. Тукић, Аранђеловдан, Батковић, Бијељина;
8. Ђокић, Срђевдан, Батковић, Бијељина.
« Последња измена: Септембар 09, 2022, 11:30:44 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 243
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #4 послато: Септембар 09, 2022, 10:52:43 поподне »
Наравно, Велиборе, може да се постави списак:

1. Максимовић, Стевањдан, Батковић, Бијељина;
2. Ракић, Лазаревдан, Батковић, Бијељина;
3. Вујић, Стевањдан, Батковић, Бијељина;
4. Михојлић, Јовањдан, Батковић, Бијељина;
5. Крстић, Алимпијевдан, Велика Обарска, Бијељина;
6. Манојловић, Никољдан, Драгаљевац Средњи, Бијељина;
7. Тукић, Аранђеловдан, Батковић, Бијељина;
8. Ђокић, Срђевдан, Батковић, Бијељина.

Има ли новости што се тиче Ђокића и Максимовића? :-)
« Последња измена: Септембар 09, 2022, 11:31:26 поподне НиколаВук »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8554
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #5 послато: Септембар 09, 2022, 10:53:18 поподне »
Има ли новости што се тиче Ђокића и Максимовића? :-)

Још увек не.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 243
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #6 послато: Септембар 09, 2022, 11:24:16 поподне »
За оне који буду пратили ову тему, напоменићу само да смо у мају ове године имали већ четворицу тестираних Сембераца у оквиру свјетског ДНК мјесеца 2022. У наставку су подаци о њима са редним бројевима из изворних спискова тестираних у тој акцији, а више података може се пронаћи на теми "Светски ДНК месец 2022".

16. Лазић, Јовањдан, Батковић, Бијељина
68. Благојевић, Јовањдан, Батковић, Бијељина
69. Мандић, Никољдан, Главичорак, Бијељина
70. Јовић, Стевањдан, Батковић, Бијељина

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2407
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #7 послато: Септембар 10, 2022, 12:03:35 поподне »
Акција је дјело нас пар ентузијаста и може се рећи да је у повоју, али и да је простор за рад огроман, јер је до ове године било мање од 50 тестираних са подручја Семберије и Мајевице. Ако се Никола слаже можемо ради лакшег праћења резултата поставити и списак до сада тестираних, а припремам нову групу кандидата, па ћемо ту свакако ићи са списком чим узорци буду предати.
Свака част. Дио моје гране је завршио у тој регији па се надам да ће испливати још неко из овог подухвата. Уколико до тога дође надам се да ћемо сарађивати у погледу њиховог даљег профилилисања.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 243
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #8 послато: Септембар 10, 2022, 12:14:39 поподне »
Свака част. Дио моје гране је завршио у тој регији па се надам да ће испливати још неко из овог подухвата. Уколико до тога дође надам се да ћемо сарађивати у погледу њиховог даљег профилилисања.

Ако хоћете пишите више података о Вашима (овдје или у пп, како Вам одговара), па да мало претражим и писане изворе, а и да можемо ускладити напоре у погледу даљег тестирања.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 243
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #9 послато: Септембар 12, 2022, 02:36:54 поподне »
Прикупљено је још пет узорака, можда до краја дана буде још 1-2, па бих то сутра све предао Пореклу. Биће за викенд још најмање два узорка, па је вјероватно реалан сценарио да то иде на Биолошки факултет тек наредне седмице када све буде прикупљено. Уколико је неко, од људи који прате ову тему, кандидат за тестирање, или познаје некога ко јесте, слободно ми се јавите.

Што се тиче листе тестираних, колико сам видио пракса је била (у другим акцијама) да се објављује тек након што узорци буду предати БФ-у, па ћемо са тим сачекати, рећи ћу само да има људи из Батковића, Велике Обарске, Међаша, Остојићева и Дворова, тако да лагано ширимо круг, али остајемо углавном у сјеверној Семберији. И овим путем позивам заинтересоване поријеклом из Семберије и са Мајевице да се јаве.

Питање за Николу - има ли неких новости за Ђокића и Максимовића? Уколико се буде морало поновити, да покушам и то некако уклопити наредне седмице (ако финансијер буде поново заинтересован :-) ).

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8554
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #10 послато: Септембар 12, 2022, 02:51:01 поподне »
Питање за Николу - има ли неких новости за Ђокића и Максимовића? Уколико се буде морало поновити, да покушам и то некако уклопити наредне седмице (ако финансијер буде поново заинтересован :-) ).

Одговорих вам путем мејла.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 243
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #11 послато: Септембар 12, 2022, 02:58:08 поподне »
Одговорих вам путем мејла.

Хвала Вам. Шта је ту је.

Допуњавам моју претходну објаву, јер сам накнадно видио да до 16.10. иде нова акција (ДНК мјесец), па онда број предатих узорака и није релевантан, тако да, претпостављам, могу узорци ићи на БФ и другим темпом.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13225
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #12 послато: Септембар 12, 2022, 07:22:42 поподне »
3. Вујић, Стевањдан, Батковић, Бијељина, J2b-M241>Z638

О пореклу ових Вујића, Радмила Кајмаковић пише следеће:

"Erići (Stjepanjdan) doselili su iz Hercegovine. Od njih su Kneževići, Radići, Ilići, Ikići i Konstantinovići. Od Konstantinovića su: Mićići, Gligorići, Vujići, Jovići i Petrovići."

Детљаније податке о пореклу Вујића, на основу извора и историјске грађе, доставља нам Велибор Лазић, покретач овог пројекта:

"Вујић – крсна слава Свети архиђакон Стефан, 09.01. (27.12) – Батковић, засеок Липовица. Према турском попису из 1851. епоним породице Вујо Маринковић (Вукадин – име које се и касније јавља, у трећој и петој генерацији, рачунајући од ове прве) рођен је крајем 18. вијека. Маринковић је патроним и не представља трајније старо презиме, јер је у истом попису наведено да му се отац звао Маринко. Попис доказује да су Вујићима сродне, односно истог су поријекла, још двије породице из истог засеока – Глигорићи и Петровићи, сви и даље славе исту славу. Црквене књиге са овом групом везују и данас у мушкој линији изумрлу породицу Коруновић (негдје и Глигорић-Коруновић), која је такође славила исту славу и живјела у истом засеоку (касније се ширећи и у сусједни засеок Гајићи). По предњу потичу из Херцеговине. Осим сродства са наведеним породицама, не помињу сродство са другим Стевањштацима из Батковића. Кајмаковићка практично све Стевањштаке из Батковића ставља у исти кош, наводећи да потичу од Ерића. Међутим, саме локације на којима живе, ужа породична предања и попис из 1851. то не доказују. Кроз попис су се испрофилисале три групе – назвао бих их јужна, средња и сјеверна, за које везу можда и докажемо кроз ово тестирање, али кроз писане изворе за сада није доказана (али ни оповргнута). По свему судећи, заједнички предак Глигорића, Вујића, Петровића и Коруновића био је Глигор, јер се то име јавља у свим гранама породице и касније. "

Генетички, Вујић се одлично уклапа у веома разгранату групу родова J2b-M241 са простора Семберије. Блиски су му веома готово сви из ове групе, посебно они са славом Стевањдан (Стевановић, Загони; Јовић, Батковић). Иста је ситуација и у односу на тестиране Семберце J2b-M241 са славом Алимпијевдан. Једино одступање постоји на маркеру 385, где Вујић поседује вредност 15-16, спрам модалних 14-16.

Сви генетички блиски родови из ове групе сврстани су у род J-Y32373 (https://www.yfull.com/tree/J-Y32373/), због потенцијалне блискости са Николићем из околине Новог Пазара, који је потврђени припадник ове подгране. То је уједно неки савет за даље тестирање. Осим Николића, ван Семберије постоји још једно, можда и ближе поклапање, са Јовановићем из Шалинца крај Смедерева.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13225
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #13 послато: Септембар 12, 2022, 07:36:00 поподне »
5. Крстић, Алимпијевдан, Велика Обарска, Бијељина, J2b-M241>Z638

Код Радмиле Кајмаковић (Семберија), постоји податак да су Крстићи досељени из Батковића. Међутим, у поменутој монографији не проналазим родове са овом славом. Више информација и овај пут од стране Велибора:

"Крстић – крсна слава Свети Алимпије Столпник, 09.12. (26.11) – Велика Обарска, засеок Познановићи. Према турском попису из 1851. године епоним породице је Крсто Бошњаковић, рођен крајем 18. вијека. Породично предање није сачувало сјећање на досељење у Велику Обарску и старије поријекло. Међутим, занимљиво може бити то што у сусједном Црњелову и данас постоји, а и тада је постојало, презиме Бошњаковић. Бошњаковићи славе Светог Јована Крститеља. Крстићи нису сачували ни помен о промјени славе, али има неколико ствари које указју да је то реалан сценарио. Већина породица из засеока Познановићи слави Алимпијевдан. Благојевићи чак имају и тестираног у оквиру овог пројекта (Ј2б). Попис доказује да су са Благојевићима истог поријекла и Јањичићи, који такође славе Алимпијевдан и упркос сродству старом седам генерација између тих породица нема склапања бракова. С друге стране, Крстићи, мада славе исту славу и комшије су и једнима и другима, су склапали бракове и са једнима и са другима. Ово је очигледан доказ вјероватно другачијег поријекла и, претпостављам, прихватања славе земље, можда и од стране поменутог Крсте Бошњаковића у првој половини 19. вијека. Биће занимљиво упоредити резултат Крстића и Благојевића, а у будућности било би корисно тестирати и Бошњаковиће из Црњелова."

Што се тиче генетике, реч је о истом генетичком роду ком припада и претходно објављени Вујић из Батковића, као и више родова са подручја Семберије (славе Стевањдан и Алимпијевдан). Велибор је споменуо већ Благојевиће (иста слава) из Обарске, са којима Крстић има поклапање 22/23 (разлика на брзомутирајућем маркеру DYS439).

Савет за даље тестирање, исти као и код Вујића, SNP J-Y32373.

Иако се у предањима ове групе родова често спомиње Херцеговина, чини се да јасне матице ван Семберије још увек нема. Томе у прилог може ићи велика разгранатост на овом подручју (што није обавезно случај) и чињеница да славе више крсних слава.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 243
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #14 послато: Септембар 12, 2022, 08:03:46 поподне »
Хвала Вам, Никола, на овој анализи. Оно што ме тренутно највише занима, као лаика када је ова област у питању, јесте да ли је на основу ових резултата могуће давати икакву грубу процјену времена у ком је живио заједнички предак Крстића и Благојевића - поменули сте да је једина разлика на брзомутирајућем маркеру (а исто ме занима и када је у питању веза Јовића и Вујића)?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13225
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #15 послато: Септембар 12, 2022, 08:17:25 поподне »
Хвала Вам, Никола, на овој анализи. Оно што ме тренутно највише занима, као лаика када је ова област у питању, јесте да ли је на основу ових резултата могуће давати икакву грубу процјену времена у ком је живио заједнички предак Крстића и Благојевића - поменули сте да је једина разлика на брзомутирајућем маркеру (а исто ме занима и када је у питању веза Јовића и Вујића)?

Нема на чему. У принципу, то може бити индиввидуално, у зависности од подгране. По неком искуству, када су тако блиски хаплотипови на 23 маркера, старост може бити од 500 до 1200 година. Али, будући да се ова подграна, или боље речено овај хаплотип не јавља често, као нпр. неке подгране I2-PH908, или E-V13, TMRCA може бити и мањи. За целу причу би било занимљиво и порекло оног Јовановића, пошто он стоји јако блиско овој групи, а географски је прилично удаљен.

Проблем је што се, осим мутација на брзомутирајућем маркеру DYS439, практично не виде неке озбиљније разлике међу тестиранима из Семберије. Ако бих морао да погађам, рекао бих касни средњи век и касније за TMRCA. 

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 243
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #16 послато: Септембар 12, 2022, 08:32:14 поподне »
Нема на чему. У принципу, то може бити индиввидуално, у зависности од подгране. По неком искуству, када су тако блиски хаплотипови на 23 маркера, старост може бити од 500 до 1200 година. Али, будући да се ова подграна, или боље речено овај хаплотип не јавља често, као нпр. неке подгране I2-PH908, или E-V13, TMRCA може бити и мањи. За целу причу би било занимљиво и порекло оног Јовановића, пошто он стоји јако блиско овој групи, а географски је прилично удаљен.

Проблем је што се, осим мутација на брзомутирајућем маркеру DYS439, практично не виде неке озбиљније разлике међу тестиранима из Семберије. Ако бих морао да погађам, рекао бих касни средњи век и касније за TMRCA.

Небојша, најприје морам замолити да прихватите моје најискреније извињење, због омашке у претходној објави. Пишем са телефона, а размијених данас са Николом пар мејлова и, ето, деси се оваква грешка.

Што се тиче ових "мојих" Ј2б, имаћу и у овој групи коју припремам за тестирање пар кандидата. Већ сам раније на другој теми помињао једно предање о досељењу не из Херцеговине, него Црне Горе у ужем смислу, могуће Брда. Свакако занимљива грана.

Ван мреже MiroN

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #17 послато: Септембар 12, 2022, 09:16:46 поподне »
Небојша, најприје морам замолити да прихватите моје најискреније извињење, због омашке у претходној објави. Пишем са телефона, а размијених данас са Николом пар мејлова и, ето, деси се оваква грешка.

Што се тиче ових "мојих" Ј2б, имаћу и у овој групи коју припремам за тестирање пар кандидата. Већ сам раније на другој теми помињао једно предање о досељењу не из Херцеговине, него Црне Горе у ужем смислу, могуће Брда. Свакако занимљива грана.
Свакако занимљив резултат. Надам се да бар један припадник ове гране урадити BIG Y тест да би се грана ближе профилисала. Такође би било добро да се утврди веза са тестираним из околине Смедерева са којим постоји јако блиско поклапање.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5202
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #18 послато: Септембар 13, 2022, 12:39:59 поподне »
2. Ракић, Лазаревдан, Батковић, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908, добро профилисаном роду Е у табели Срспког ДНК пројекта. Сви припадници овог рода славе Лазареву суботу, а матица им је по свему судећи у пљеваљском крају, подручје Матаруге. Поред славе, хаплотип овог рода се одликује сљедећим карактеристичним вриједностима маркера: DYS19=17, DYS391=10. Поред ових вриједности хаплотип Ракића посједује још неке карактеристичне вриједности: DYS389-I/II=14/32, DYS481=33 и DYS533=14. Управо ове вриједности Ракића још ближе повезују са једном необјављеном породицом из Кућана код Нове Вароши, која такође припада овом роду и слави Лазареву суботу.

Велибор Лазић оставио је неке детаљније податке о поријеклу Ракића:
"Ракић – крсна слава Лазарева субота – Батковић, засеок Липовица. У односу на друге тестиране из Батковића, по досељењу најмлађа породица. Наиме, према свему што сам из доступних извора успио утврдити досељени су између 1875. и 1888. године, а у попису из 1851. године пописани су у селу Међаши, једном од семберских подринских села, источно од Батковића. Врло вјероватно њихово досељење можемо још прецизније смјестити у период 1877.-1880, односно у период када се семберско становништво, избјегло у Мачву и Срем по пропасти Бијељинске буне и повлачења војске Кнежевине Србије – генерала Ранка Алимпића, враћа у Семберију и често не у мјеста одакле су избјегли, тј. на беглуке других бегова. Усмено предање о досељењу у Батковић Ракићи су сачували фрагментарно, али су га Тукићи доста добро сачували. Наиме, по предању удовица једног од Тукића се удаје за Ракића и одводи малољетног сина са собом – удаје се наводно у Дворове, али је то мала омашка, јер су Међаши, које писани извори потврђују, сусједно село Дворовима, у којима постоји засеок Ракић, али назван по сасвим другим Ракићима, што је вјероватно утицало на колективно сјећање. Након неког времена, она са другим мужем (Ракићем) и сином из првог брака долази у Батковић, на исти беглук на ком живе и Тукићи (који већ у то вријеме паралално са кметским односом посједују и земљу у власништву), наводно по праву дјетета да настави кметски однос који је у погледу земље у Батковићу имао његов отац – Тукић. Ово има смисла, јер је Липовица дио Батковића који можда једини није био подложан поплавама и има квалитетну земљу, док су Међаши често страдали од Дрине. Након што су се они „стабилизовали“ у Батковићу, те је Ракић и сам засновао кметски однос са локалним бегом, досељава се и Ракићев млађи брат, чији је потомак тестирани Ракић. Данас у Батковићу живе Ракићи који славе Аранђеловдан (временом уз Тукић додали и Ракић, а затим се презиме Тукић изгубило, те је остала само слава Тукића), али су заправо потомци пасторка прводосељеног Ракића и славе славу Тукића, а ту су и Ракићи који славе своју изворну славу Лазаревдан и потомци су млађег брата прводосељеног Ракића. Кајмаковићка не наводи ништа о поријеклу Ракића, али имајући у виду да доста породица које славе Лазаревдан има поријекло у предјелима источне Босне, није искључено да је то и са њима случај (мада је то вјероватно само једна од етапа досељења из јужнијих крајева)."

У суштини генетички резултат је јасно лоцирао старије поријекло Ракића на подручју Старог Влаха и још раније пљеваљског краја, гдје би могли бити и старинци.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5202
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #19 послато: Септембар 13, 2022, 01:43:09 поподне »
7. Тукић, Аранђеловдан, Батковић, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду А7 у табели СДП. Овај род који обухвата три тестирана Драпића из Жабице код Љубиња и Врпоља код Требиња и Николића из Тодорин дола код Мионице, карактеришу сљедеће карактеристичне вриједности маркера DYS391=10, DYS439=10, DYS635=21. Посебно је карактеристична вриједност DYS439=10. Поред ових вриједности Тукић има и неке своје карактеристичне вриједности DYS19=15, DYS385ab=15-15, DYS392=12. Слава Тукића Аранђеловдан би можда могла бити повезана са славом Драпића у Жабици, Михољданом, јер се ради о прослављању истог свеца. Свакако везу Тукића са Драпићима требало би потврдити и SNP тестом. неки Драпићи у Херцеговини тестирани су позитивно на Z16983, па би било да и Тукић провјери овај SNP.

Велибор Лазић је оставио детаљније податке о овој породици:
"Тукић – крсна слава Свети архангел Михаил, 21.11. (08.11) – Батковић, засеок Липовица. Тукићи су по много чему специфична породица у оквирима Батковића, али и шире. По досељењу нису међу најстаријима, јер се, угрубо, њихово досељење може смјестити у период 1840-1842, али су једини са предањем о поријеклу из босанске Крајине, а не из Херцеговине или Црне Горе. Шта више, по једној верзији потичу из села Градина, недалеко од Верића, јужно од пута Бања Лука – Приједор, док по другој потичу из околине Кључа. Занимљиво је и да умјесто стандардне верзије о херојском убиству бега и тиме изазваном бјегству, имају релативно прагматичније предње о пљачкању бега и потоњем бјегству. Као посљедица тога, по једној верзији, неки од оних који су остали у старом крају прешли су на ислам. Ова легенда би могла крити и податак о томе да су у старом крају на неки начин припадали вишем слоју кметова, можда давали сеоске кнежеве, па чак и субаше, задужене за прикупљање дажбина од осталих Срба (што не би био јединствен случај). Већ приликом аусторугарске упоставе земљишних књига они су једини Срби у Батковићу и шире, који посједују земљу у власништву (остали власници су углавном бегови из Бијељине, Брчког и Зворника). Ово је био темељ каснијег развоја породице, накратко заустављеног након 1945. из разлога које је могуће претпоставити. Тукићи су једни од ријетких који и данас располажу са пар старих приповједача који могу рећи доста тога о породичној прошлости. Према породичном предању, „први Тукић није имао дјеце“. Шок након те реченице је тешко описати, али је још већи шок када попис из 1851. то потврди и појасни. Наиме, најстарији припадник породице пописан 1851. у Батковићу је Саво Тукић, рођен 1781. године, а данашњи Тукићи су потомци сина његовог брата, који се доселио са њим, или непосредно након њега. Интересантно је да у близини поменуте Градине, у селима Верићи и Ламовита, данас живе Тукићи, али славе Ђурђевдан. Свакако би било занимљиво провјерити да ли постоји повезаност ових породица, јер се ради о заиста ријетком презимену. Тукићи, што се самог Батковића тиче, не дијеле поријекло по мушкој линији ни са једном другом породицом (о томе не говори ни предање, нити писани извори), а евентуалним истраживањима даљег поријекла у Крајини на пут стаје веома слаба очуваност писаних извора."

Генетички резултати Тукића упућују више на херцеговачко поријекло, али није искључено ни кретање на правцу Херцеговина-Крајина-Семберија.