177. Кнежевић, Аранђеловдан, Попови/Бијељина
Припада хаплогрупи N2, док што се млађих грана тиче, за сада не можемо тврдити ништа испод FT182494.
Хаплотип тестираног Кнежевића је чак из стандарде N2, гдје су одступања од модалног углавном минимална, стварно близак модалу, са једином разликом на DYS439=13 (модално је 12).
Ово практично значи да Кнежевић има велики број веома блиских (гледајући “бројке”) резултата, што отежава идентификацију стварно блиских резултата. Додатна отежавајућа околност је и то што кнежевићи не славе ни једну од уобичајених слава припадника N2 хаплогрупе (Јоваљдан, Никољдан, Ђурђевдан), а немају ни предање о томе да је слава некада мијењана.
Немодалну вриједност на DYS439 Кнежевић дијели са Пековићем из околине Чајетине, који слави Јовањдан и са којим је само на једној разлици, а исти је случај и са Шуком из Побратаца (Соколац), који слави Никољдан. Међутим, ништа од других параметара не указује на значајнију везу са овим тестиранима.
С обзиром на географску близину и исту крсну славу за Кнежевића може бити значајнији један нејавни резултат из Бадовинаца, од ког се на 16 упоредивих маркера разликује само на поменутом DYS439.
На жалост, у литератури није могуће пронаћи нешто више о даљем поријеклу тог тестираног из Бадовинаца. Сам тестирани је навео да је поријеклом из Ердевика, али се врло вјероватно ради о непрецизном тумачењу онога што је наведено у етнографској литератури, мада ни ту могућност не треба искључити.
Тестирани Кнежевић наводи да су поријеклом од истих Кнежевића од којих је кнез Иван Кнежевић, познат као кнез Иво од Семберије, те да су старосједиоци.
Оно што је на основу писаних извора могуће тврдити јесте да су 1850/51. године пописани у Поповима као Бошковићи. Ради се о два домаћинства – која Дејан Вуковић правилно идентификује, као домаћинства Маринка и Марка (преводилац је читао Мирка, али Вуковић исправно закључује да се ради о Марку). По мом мишљењу ради се о браћи. Преводилац је код Марка име оца читао као Бошко, а код Маринка као Јовица. Међутим, како сам већ више пута писао читање Јовица се у већини случајева односи на Божу, а сасвим је лако претпоставити да су Божо и Бошко (хипокоризам хипокоризма у овом случају) иста особа. Вуковић износи претпоставку да је презиме Кнежевић замијењено патронимским ради скривања везе са кнезом Иваном пред турским властима. Истина, тек у вријеме успоставе аустроугарских земљишних књига јавља се презиме Кнежевић, а пописан је Сапсоја, по свему судећи син Ђуке Марковог. Даље је лако пратити родослов, с тим да треба напоменути да су Маринкови потомци узели презиме Маринковић, али је свијест о заједничком поријеклу сачувана, што је 1960-их забиљежила и Радмила Кајмаковић.
Да закључимо, на основу овог резултата не можемо тврдити да су Кнежевићи старосједиоци Семберије, али с обзиром на то да веома мало знамо о разним повратним миграцијама из периода до 1739. године, свакако не можемо тврдити ни да се нису доселили прије већине предака данашњег становништва. Што се друге тезе тиче – оне о заједничком поријеклу са кнезом Ивом, овај резултат можемо сматрати само одличном подлогом за евентуално доказивање у будућности, било индиректно, кроз појаву нових писаних извора који ће потврдити да је Божо-Бошко био брат кнеза Иве (за сада знамо за Лазара из протокола Шабачког магистрата, а постоје и тврдње Сребрице Поповић, уд. Кнежевић да је њен муж био потомак Алексе, другог брата кнеза Иве – та грана је послије Првог српског устанка живјела у Убу па у Београду), било кроз евентуално тестирање других лица са истим предањем (али не из Божине гране). У сваком случају, овим је направљен огроман корак напријед.
С обзиром на потенцијални значај резултата, свакако би било корисно да се уради дубинско тестирање, али ако не то, могло би се кренути од директног код YSEQ-a.