Аутор Тема: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)  (Прочитано 135979 пута)

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 497
  • N2-FT182494>Y640797
145. Тешић, Ђурђевдан, Доња Трнова/Бијељина

Припада хаплогрупи I2 PH908, по свему судећи роду означеном у табели СДНКП као Род В10.

Хаплотип тестираног Тешића има шест немодалних вриједности – за један повишени DYS390=25, за један снижене DYS390=10, DYS439=12 и DYS576=17, те за по два снижене DYS449=29 и DYS481=29.

Потпуно поклапање Тешић нема ни са једним тестираним, а најближи су му Милановић из Бастаса код Фоче и Живковић из Старе Бање код Медвеђе, са по једном разликом на 22 упоредива маркера, те Живковић из Јеринића код Плужина, са двије разлике на 24 упоредива маркера. Сва тројица поменутих славе Ђурђевдан, као и Тешић.

Из доступне литературе сазнајемо да су Живковићи из Медвеђе заправо исељени Живковићи из Плужина, а да су Милановићи из Фоче такође поријеклом од Живковића из Плужина, па се може са сигурношћу рећи да је у питању један род.

У дјелу “Пива – природа, историја, етнографија, револуција” Обрен Благојевић о Живковићима каже да су “поријеклом од Живка Церовића из Тушине. Њега је заробио паша Миљевина, па га је при повратку из Дробњака откупио кнез Вукајло Кнежевић и оженио Јерином. С њом је имао Живко 6 синова, од којих је Митар преселио из Јеринића на мајчину земљу у Црквичком Пољу. Митар је имао Панта, па даље: Пајо-Лука-Тодо... Од Живкових синова су и Ликићи, Гашовићи и касније у Босну одсељени Ћетковићи, Милутиновићи и Милановићи.”

И док дио предања о поријеклу од Церовића можемо одбацити (Церовићи из Тушине припадају другој хаплогрупи), за Тешића је, у погледу даљих истраживања, свакако значајан дио који се односи на исељенике у Босну, јер је, како је већ речено, веза Живковића са Милановићима и потврђена, те се више не ради о пуком предању.

Поријекло становништва Доње Трнове је, како сам у ранијим објавама помињао, обрађено у истоименој монографији, у којој је, на жалост, нагласак био на дешавањима из НОБ-а, тако да за Тешиће можемо утврдити тек толико да настањују заселак Јаковићи.

Захваљујући труду младог и изузетно пожртвованог сарадника на пројекту тестирања становништва Семберије и Мајевице, господина Перице Николића, можемо рећи да су преци Тешића пописани 1850/51. године, у селу Трнова, те да  је најстарији пописани предак Ристо Глигоревић, син Глигора, рођен 1802. године, док су са њим у домаћинству пописани синови Панто и Тешо, преци данашњих Пантића и Тешића.

На крају, овим резултатом не можемо искључити ни предање Тешића о досељењу из Корита код Билеће, јер се можда радило о етапним сеобама, а Плужине су ваздушном линијом на око 30 километара од Корита, мада би вјероватнији правац сеобе, као код Милановића, био долином Пиве и Дрине, па до Зворника и затим на Мајевицу.

Било би од великог значаја за профилисање овог рода уколико би тестирани урадио неки од дубинских тестова.
« Последња измена: Април 15, 2025, 11:16:07 поподне ВелиборЛазић13 »

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 497
  • N2-FT182494>Y640797
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #381 послато: Април 17, 2025, 06:54:03 пре подне »
Резултате чекамо за још пет тестираних:

150. Илић, Стевањдан, Батковић, Бијељина,
151. Манојловић, Јовањдан, Батковић, Бијељина,
152. Јевтић, Ђурђевдан, Добричићи, Доња Трнова, Угљевик,
153. Симић, Ђурђевдан, Добричићи, Доња Трнова, Угљевик,
154. Радишић, Јовањдан, Суво Поље, Бијељина.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3013
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
145. Тешић, Ђурђевдан, Доња Трнова/Бијељина

Припада хаплогрупи I2 PH908, по свему судећи роду означеном у табели СДНКП као Род В10.

Хаплотип тестираног Тешића има шест немодалних вриједности – за један повишени DYS390=25, за један снижене DYS390=10, DYS439=12 и DYS576=17, те за по два снижене DYS449=29 и DYS481=29.

Потпуно поклапање Тешић нема ни са једним тестираним, а најближи су му Милановић из Бастаса код Фоче и Живковић из Старе Бање код Медвеђе, са по једном разликом на 22 упоредива маркера, те Живковић из Јеринића код Плужина, са двије разлике на 24 упоредива маркера. Сва тројица поменутих славе Ђурђевдан, као и Тешић.

Из доступне литературе сазнајемо да су Живковићи из Медвеђе заправо исељени Живковићи из Плужина, а да су Милановићи из Фоче такође поријеклом од Живковића из Плужина, па се може са сигурношћу рећи да је у питању један род.

У дјелу “Пива – природа, историја, етнографија, револуција” Обрен Благојевић о Живковићима каже да су “поријеклом од Живка Церовића из Тушине. Њега је заробио паша Миљевина, па га је при повратку из Дробњака откупио кнез Вукајло Кнежевић и оженио Јерином. С њом је имао Живко 6 синова, од којих је Митар преселио из Јеринића на мајчину земљу у Црквичком Пољу. Митар је имао Панта, па даље: Пајо-Лука-Тодо... Од Живкових синова су и Ликићи, Гашовићи и касније у Босну одсељени Ћетковићи, Милутиновићи и Милановићи.”

И док дио предања о поријеклу од Церовића можемо одбацити (Церовићи из Тушине припадају другој хаплогрупи), за Тешића је, у погледу даљих истраживања, свакако значајан дио који се односи на исељенике у Босну, јер је, како је већ речено, веза Живковића са Милановићима и потврђена, те се више не ради о пуком предању.

Поријекло становништва Доње Трнове је, како сам у ранијим објавама помињао, обрађено у истоименој монографији, у којој је, на жалост, нагласак био на дешавањима из НОБ-а, тако да за Тешиће можемо утврдити тек толико да настањују заселак Јаковићи.

Захваљујући труду младог и изузетно пожртвованог сарадника на пројекту тестирања становништва Семберије и Мајевице, господина Перице Николића, можемо рећи да су преци Тешића пописани 1850/51. године, у селу Трнова, те да  је најстарији пописани предак Ристо Глигоревић, син Глигора, рођен 1802. године, док су са њим у домаћинству пописани синови Панто и Тешо, преци данашњих Пантића и Тешића.

На крају, овим резултатом не можемо искључити ни предање Тешића о досељењу из Корита код Билеће, јер се можда радило о етапним сеобама, а Плужине су ваздушном линијом на око 30 километара од Корита, мада би вјероватнији правац сеобе, као код Милановића, био долином Пиве и Дрине, па до Зворника и затим на Мајевицу.

Било би од великог значаја за профилисање овог рода уколико би тестирани урадио неки од дубинских тестова.
Раније је била пракса да се резултати из овог подухвата уврштавају у табелу,пошто видим да га нема у табели питам да ли је дошло до неких промена у погледу објављивања резултата?

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 497
  • N2-FT182494>Y640797
Раније је била пракса да се резултати из овог подухвата уврштавају у табелу,пошто видим да га нема у табели питам да ли је дошло до неких промена у погледу објављивања резултата?

Јесте, добро си то примјетио. Увијек ми буде топло око срца када неко примјети да несебично дијелим оно у шта сам уложио гомилу времена и пара, али и будним оком прати да не поклекнем на том путу. Тако је и са Тешићем, неће остати сакривен, мој пропуст. Само опуштено.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3013
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Јесте, добро си то примјетио. Увијек ми буде топло око срца када неко примјети да несебично дијелим оно у шта сам уложио гомилу времена и пара, али и будним оком прати да не поклекнем на том путу. Тако је и са Тешићем, неће остати сакривен, мој пропуст. Само опуштено.
Чини ми се да је ово једини подухват оваквог типа који је јаван и заиста ти хвала на томе и такође и твојој екипи сарадника. Само гурајте напред😊

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
144. Јовановић, Стевањдан, Бијељина

Припада хаплогрупи I1-Y51867>Y155080 и то роду Шумњака - стевањштака обрађеног у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине. Од модалног хаплотипа овог рода одступа на позицијама DYS385b=13 и DYS549=14. Прва мутација га ближе сврстава у род са Мискинима и Вулешевићима, а како је Јовановић навео предање да су се његови преци доселили у Бијељину из Јушића код Требиња, где има Вулешевића, ова веза изгледа извесна. Јовановић је такође навео породично предање да је од овог херцеговачког рода био и Свети Василије Острошки, али ово предање за сада не можемо да потврдимо, али ни да одбацимо.
« Последња измена: Април 19, 2025, 07:23:53 поподне ВелиборЛазић13 »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
146. Илић, Никољдан, Доња Трнова (заселак Јаковић), Угљевик, E-V13>Z5017>Z19851>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга. Хаплотип тестираног поседује повишенe вредности маркера DYS385a=17 и DYS576=18.

Има потпуно поклапање хаплотипова са Николићем из истог засеока, чији је резултат објављен у овој акцији тестирања. Илићи и Николићи су по предању истог порекла, што је овим резултатом потврђено.

Велибор Лазић доставио је следеће податке о Николићима:
Боро Ђурковић, Милан Стевановић и Бојо Пантић у монографији "Доња Трнова", из 1980. године, релативно детаљно обрађују насељавање села крајем 18. и почетком 19. вијека, те Николиће помињу у дијелу који говори о засеоку Јаковић: "Од Јакова и других предака у Јаковићу се развише: Стевановићи, Симићи, Николићи, Вујићи, Мићићи, Илићи, Стевићи, Лакићи, Димитрићи, Лазићи, Пантићи, Пешаљевићи, Тешићи, Ђурђевићи и Крстићи." Ситуацију додатно компликује ненавођење крсних слава, премда је то разумљиво ако се узме у обзир вријеме писања монографије и чињеница да је Трнова била сматрана "устаничким мјестом", када је у питању НОБ. Сама формулација "од Јакова и других предака" не говори да нужно све породице у Јаковићу потичу од самог Јакова, што вјероватно и није случај, јер не славе сви ни исту крсну славу. Оно што са сигурношћу можемо рећи је да је сам засеок назван по Јакову, а даља тестирања и проучавање доступних писаних извора ће помоћи да се стекне јаснија представа о поријеклу и међусобним везама породица из овог засеока. Изузетним залагањем и истраживачким радом самог тестираног, дошло се до занимљивих сазнања из пописа из 1850/51. Наиме, како ствари стоје, у том попису су пописане двије куће са презименом Солаковић, а у којима се срећу Илија, Никола и Лазо, преци Лазића, Илића и Николића из засеока Јаковић. Само презиме Солаковић, мада се данас изгубило из сјећања припадника двије од ових породица (Лазићи су изумрли у мушкој линији), сачувано је у називу локалитета Солаковића бунар, који се налази међу кућама Илића. Солаковића, који још увијек нису тестирани, има у Модрану, с тим да славе Стјепањдан, али зато постоје и Солаковићи у Мачви, који према литератури потичу из Модрана, а чија је слава Јовањдан. До даљих тестирања остаје отворено питање сродства свих ових Солаковића и изворне славе евентуалног "братства".

Препорука за даље тестирање: дубљи тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.
« Последња измена: Април 20, 2025, 11:19:03 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
147. Вуловић, Никољдан, Попови (заселак Кућишта), Бијељина, E-V13>Z5017>Z19851>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS449=33 и снижену вредност маркера DYS570=18.

Тестирани је навео да се нагађа да Вуловићи потичу од презимењака из Дробњака, што очито није тачно. За Вуловиће из Дробњака је на основу резултата Жугића, који су њихов огранак, утврђено да припадају роду Дробњака - Новљана и грани I1-FGC2205.

Препорука за даље тестирање: дубљи тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14342
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #388 послато: Април 21, 2025, 08:20:10 пре подне »
147. Вуловић, Никољдан, Попови (заселак Кућишта), Бијељина, E-V13>Z5017>Z19851>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS449=33 и снижену вредност маркера DYS570=18.

Тестирани је навео да се нагађа да Вуловићи потичу од презимењака из Дробњака, што очито није тачно. За Вуловиће из Дробњака је на основу резултата Жугића, који су њихов огранак, утврђено да припадају роду Дробњака - Новљана и грани I1-FGC2205.

Препорука за даље тестирање: дубљи тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.

Радмила Кајмаковић пише да су, према предању, сви досељеници у Поповима пореклом из Херцеговине, иако се за саме Вуловиће каже да су непознатог порекла. Има их исељених у Остојићеву и Бадовинцима (1876).

Од ових Вуловића је родом Родољуб Роки Вуловић
<a href="https://www.youtube.com/v/orLL5xhQRZU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/orLL5xhQRZU</a>

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 497
  • N2-FT182494>Y640797
151. Манојловић, Јовањдан, Батковић/Бијељина

Припада хаплогрупи N2, врло вјероватно подграни Y510986, роду Пивљана.

Тестирани има хаплотип са четири немодлане вриједности – повишене вриједности на DYS389I=15, DYS389II=30 и DYS481=25, као и смањену на DYS449=29. Упркос релативно високом броју немодалних вриједности, тестирани има неколико блиских поклапања, од којих свакако треба издвојити тестиране Димитрића и Бобића из истог мјеста. С обзиром на то да претходно поменути славе Лазаревдан, односно Лучиндан, сасвим је извјесно, након резултата Манојловића, да је изворна слава ове двије породице такође Јовањдан.

Манојловићи су једна од бројних породица из Батковића за које је у монографији „Семберија“, аутора Радмиле Кајмаковићм наведено да су непознатог поријекла. Кроз писане изворе континуитет породице можемо пратити од Раде Поповића, сина Манојла, рођеног почетком 19. вијека, пописаног 1850/51. године, самог у домаћинству, док су у другом домаћинству пописани његов син Манојло, са синовима Максимом и Миланом. Управо Максима и Милана, као прве носиоце презимена Манојловић, налазимо и у катастарском попису из 1873/75. године, као посједнике имовине значајне вриједности, а даљи континуитет се релативно лако прати кроз домовне протоколе СПЦ.

Заселак Марићи у Батковићу показао се као веома интересантно „огледно поље“, када је у питању анализа поријкла породица у једној микро-средини. Управо у контексту тога треба посматрати и вјероватне давне промјене славе код Бобића и Димитрића. Наиме, Марићи су физички одвојени од остатка Батковића и након поновне успоставе турске власти 1739. године припали су беговској породици Бегзадић, касније у Бијељини по родоначелнику Салих-бегу Бегзадићу названој Салихбеговић, што је и данашње презиме те породице. За претпоставити је да је управо у периоду одмах по окончању рата дошло до поновног насељавања Марића уз активно ангажовање земљопосједника. Катастарски попис из 1873/75. године показује да су, када се гледа у оквиру Батковића, најврједније некретнине Срба у Марићима и Липовици, што вјероватно указује на мањи дисконтинуитет у насељености у односу на друге дијелове села. Управо тако можемо реконструисати и насеељавање Марића у 18. вијеку, пратећи минималне трагове. Предање о називу заселка, које преноси и Радмила Кајмаковић, каже да је куга уморила све стаовнике заселка, а да је преживјела само извјесна Мара са дјецом, те да по њој заселак носи назив. С обзиром на то да је назив очуван, али да ни једна породицва не носи то презиме, рекао бих да је врло могуће да је куга која се помиње, заправо велика епидемија која је 1783-1785. године однијела животе многих Сембераца и Мајевичана, те да је након тих година услиједио наредни талас насељавања Марића. Имајући у виду да Бобићи славе Лучиндан, а да ту славу не слави нико други у Батковићу, није претјеривање уколико се претпостави да су они преузели славу некога кога су већ затекли у Марићима 1780их, или 1790их, када су се ту доселили. Преловци су и по сопственом предању дошли у Батковић „из Бирча“, или „са Мајевице“. С обзиром на то да су до данас задржали изворну славу Шаренаца – Лазаревда, те да су и Бегзадићи, односно Салихбеговићи у Бијељину дошли из Скочића, сасвим је извјесно да су они међу првим насељенима у том другом таласу. Након Преловаца вјероватно долазе Никићи/Николићи, од којих су Крстићи, одсељени у Велику Обарску (N2), Димитрићи и Милинковићи у Марићима и преузимају крсну славу затечених Преловаца. Судећи по броју чланова домаћинства и њиховој старости, преци данашњих Манојловића вјероватно долазе након напријед поменутих, задржавајући славу, а томе извјесно доприноси и чињеница да је, по презимену судећи, неко од предака, ако не и Манојло, отац Раде, рођеног 1801. године, био свештеник.

С обзиром на то да је Димитрић већ урадио директна тестирања која су у овој ситуацији имала смисла, Манојловићу преостаје да евентуално уради неки од дубинских тестова.

Ову, нешто ширу него што је уобичајено, објаву, посветићу прерано преминулом Душану Манојловићу, који је својевремено чинио огромне напоре да прикупи материјал за писање монографије Батковића, што и даље стоји као недовршен задатак нама који смо још ту.   
« Последња измена: Мај 16, 2025, 09:25:53 пре подне ВелиборЛазић13 »

На мрежи Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2587
  • R1b>Z2705>BY200954
Радишић (Јовањдан), Сухо Поље/Бијељина

Припада хаплогрупи R1b, а вероватно грани R1b-PF7562>PF7563. Најближи му је Дрезгић из Мачве, од којег се разликује на 3 од упоредивих 17 маркера, а Дрезгић исто слави Јовањдан. Од осталих се разликује на доста маркера, а то је минимално 5 на упоредивих 23, као што је Рајковић из околине Мостара (Јовањдан), али који је сврстан у Z2103. Радишић једини из ове хаплогрупе има снижену вредност DYS392=11, уместо 13. Напомињем да није сигурно да је грана PF7563, ни он, ни други који му је близак, а ни за трећег није сигурно да је Z2103. То би се могло разоткрити једино дубинским тестирањем у иностранству. 

О пореклу презимена из Сухог Поља и Радишића нека напише Велибор, ако зна.


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
150. Илић, Стевањдан, Батковић, Бијељина, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450

Хаплотип тестираног је у потпуности модалан за грану E-FGC11450. Има већи број блиских поклапања која нећу наводити с обзиром да се ради о модалном хаплотипу, па самим тим нема ни карактеристичних вредности маркера које би Илића могле чвршће везати за неког од тих тестираних.

Утврђено је да грани E-FGC11450 припадају и следећа двојица тестираних из истог места:
- Јосиповић, Ђурђевдан, Батковић/Бијељина
- Бирчаковић, Ђурђевдан, Липовица/Батковић/Бијељина
Од хаплотипа Јосиповића се разликује на 4 маркера, а од хаплотипа Бирчаковића на 2 маркера. Колико су заиста блиски може се утврдити једино са дубљим тестовима, тако да је препорука тестираном Илићу да уради BigY или WGS тест.

Радмила Кајмаковић у свом раду о Семберији наводи следеће:
Ерићи (Стјепањдан) доселили су из Херцеговине. Од њих су Кнежевићи, Радићи, Илићи, Икићи и Константиновићи. Од Константиновића су Мићићи, Глигорићи, Вујићи, Јовићи и Петровићи.

За Кнежевиће, Мићиће, Глигориће, Вујиће и Јовиће утврђено је да припадају истом генетичком роду и грани J2b2-Y32373. Самим тим, може се констатовати да је предање о пореклу Илића од Ерића нетачно, уколико овај резултат узмемо као меродаван за Илиће.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14342
Радишић (Јовањдан), Сухо Поље/Бијељина

Припада хаплогрупи R1b, а вероватно грани R1b-PF7562>PF7563. Најближи му је Дрезгић из Мачве, од којег се разликује на 3 од упоредивих 17 маркера, а Дрезгић исто слави Јовањдан. Од осталих се разликује на доста маркера, а то је минимално 5 на упоредивих 23, као што је Рајковић из околине Мостара (Јовањдан), али који је сврстан у Z2103. Радишић једини из ове хаплогрупе има снижену вредност DYS392=11, уместо 13. Напомињем да није сигурно да је грана PF7563, ни он, ни други који му је близак, а ни за трећег није сигурно да је Z2103. То би се могло разоткрити једино дубинским тестирањем у иностранству. 

О пореклу презимена из Сухог Поља и Радишића нека напише Велибор, ако зна.

Рајковић из Мостара је на 23andMe добио SNP R-M269, који тамо претежно добијају управо припадници R1b-PF7562 (Булат, Познановић, Прусац).

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
152. Јевтић, Ђурђевдан, Добричићи, Доња Трнова, Угљевик,

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Од модалног хаплотипа одступа само на маркеру DYS458=16. Због релативне географске блискости, заједничке карактеристичне мутације на маркеру DYS458 и исте славе претпостављам да му је од до сада тестираних припадника овог генетичког рода најближи: Башевић из Кусача код Соколца.

Башевић, Ђурђевдан (р.Савиндан), Кусаче/Соколац

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Хаплотип посједује двије карактеристичне вриједности DYS458=16 и DYS549=11. Међутим и ове двије вриједности могу се појављивати спорадично код неповезаних огранака дробњачког рода. Много је важнија крсна слава (Савиндан) и предање које Башевиће сврстава уз Косовчића Омакаловиће. Од Косовчића, по хаплотипу су Башевићу најближи Грбовићи (2/23), али они се од Башевића разликују управо на та два каркатеристична маркера DYS458=16 и DYS549=11. Препорука је свакако неки од дубинских тестова који би Башевиће сигурније сврстао уз неки од дробњачких огранака.

У етнографској литератури о поријеклу Башевића може се прочитати сљедеће:
"Башовићи (9 к., Ђурђевдан) су се први населили у Кусачама, пре више од сто година. Кренуо им је “пранђед" Шђепан са сином Иваном из Дробњака. Припадају групи Омакаловића и знају да су заједничког порекла с гласиначким Батинићима и Коњокрадима. Били су најпре на Бандину Оџаку, па су прешли у Кусаче, јер су им се овце пометиљале “у Гласинцу“ Знају да их још има по Старој Гори и у Закому (оба села у Рогатичком срезу). У Кусачама нису никога затекли: Маловићи су узимали “преда се" и косили сенокосе, које сада зирате Башовићи. Иван је био неко време са децом и у Дрини, па је одатле прешао у Кусаче. Уз кугу се је враћао у Дробњак, давно су престали да прислужују о Савин–Дану."

Ову везу би свакако требало проверити дубинским тестом, геномским или BigY-700. Такође има смисла радити и значајно повољнији тест на FT36856 код компаније YSeq.


Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 497
  • N2-FT182494>Y640797
149. Божић, Ђурђевдан, Вршани/Бијељина

Припада хаплогрупи I2 PH908, док је припадност некој од млађих грана тешко одредива без додатних тестирања.

Хаплотип тестираног Божића има четири немодалне вриједности – повишене DYS458=18 и DYS576=19, те снижене DYS385а=13 и YGATAH4=9.

С обзиром на релативно специфичне разлике на DYS385а и YGATAH4, Божић нема потпуних поклапања, а од релативно блиских треба поменути Калајџића из Ивице код Љубиња, са једном разликом на 22 упоредива маркера и географски блиског Крсмића из Црне Баре код Богатића, од ког се хаплотип Божића разликује на 2 од 22 упоредива маркера. Обојица поменутих, као и Божић, славе Ђурђевдан и имају исту за два снижену вриједност на YGATAH4, док Крсмић са Божићем дијели и снижени DYS385а.

Сам тестирани наводи предање о поријеклу из Црне Горе, али резултат ипак више указује на Херцеговину.

Када су у питању писани извори, Божићи су, може се рећи, веома интересантна породица. Премда Вршани, као и остала села западне Семберије, нису обрађена у монографији “Семберија” аутора Радмиле Кајмаковић, вјерујем да о Божићима, правилним тумачењем доступних писаних историјских извора  можемо сазнати много.

Сматрам да први траг који упућује на једног претка Божића налазимо у попису фрајкора из Дубичког рата 1788-1791. године, гдје се помиње Стојан Аћимовић из Брезовог Поља. Брезово поље се граничи са Вршанима (западна граница Вршана) и несумњиво је било насељено прије Вршана у таласу новог насељавања након повлачења Аустријанаца 1739. Године. У османском попису из 1850/51. године пописано је у Вршанима неколико кућа Аћимовића, а и један се дио села назива Аћимуша. Међу Аћимовићима су Божо и Глигор, од којих поријекло воде данашњи Божићи и Глишићи.

Носилаца презимена Аћимовић у Вршанима данас нема – истријебљени су од стране Ханџар дивизије у великом покољу у току Другог свјетског рата, али су, као што је наведено, Божићи и Глишићи (можда и неке друге породице) дијелови овог релативно бројног, може се рећи, братства, који опстају и данас.

Интересантна је и истраживања вриједна и потенцијална веза са поменутим Крсмићима из Мачве, јер се може радити о истом миграционом таласу из раније матице, али и о одсељавању из Семберије у Мачву.

Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова.
« Последња измена: Мај 19, 2025, 03:36:25 поподне ВелиборЛазић13 »

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
152. Јевтић, Ђурђевдан, Добричићи, Доња Трнова, Угљевик,

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Од модалног хаплотипа одступа само на маркеру DYS458=16. Због релативне географске блискости, заједничке карактеристичне мутације на маркеру DYS458 и исте славе претпостављам да му је од до сада тестираних припадника овог генетичког рода најближи: Башевић из Кусача код Соколца.

Ову везу би свакако требало проверити дубинским тестом, геномским или BigY-700. Такође има смисла радити и значајно повољнији тест на FT36856 код компаније YSeq.

Велибор Лазић ми је скренуо пажњу на ранији резултат Ђокића из истог места, који такође припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, односно генетичком роду Дробњака. Од Јевтића се разликује на два маркера: DYS458, на којем Јевтић има повишену вредност 16 и DYS570, на којем Ђокић има повишену вредност 23. И поред ових разлика у хаплотипу на 25 упоредива маркера, може бити да су ипак међусобно најближи од досада тестираних припадника овог генетичког рода.

Цитат
Како наводи сарадник пројекта, Перица Николић, раније тестирани Ђокић из засеока Буковац и сада тестирани Јевтић из засеока Добричићи су истог поријекла. Наиме обојица потичу од Ћетка, једног од, по предању, првих досељеника у Доњу Трнову, с краја 18. вијека. Слава Ђокића је била, као и код Јевтића, Ђурђевдан, али је касније узет Јовањдан, као "слава земље", с тим да Ђокићи и даље преслављају Ђурђевдан. Турски попис из 1850/51. године, највећим дијелом потврђује ово предање. У кући 50. у селу Трнова пописан је Томић Јован, син Томе (1791), са синовима Јевтом (1831) и Станком (1838). Од Јевте поријекло води тестирани Јевтић, док су од Станка каснији Станкићи. У кући 51. пописан је Томић Никола, син Гаје, рођен 1796. Од његовог сина Ђоке, пописаног већ у издвојеном домаћинству, у кући бр. 83, поријекло води тестирани Ђокић. По свему судећи Томо и Гајо су браћа, синови Ћетка. Чак можемо изнијети претпоставку да се и Ћетко презивао Томић, јер то презиме носи и Јован, син Томе, али и Никола, син Гаје, па би се рекло да је настало по неком ранијем Томи, дједу овог пописаног 1850/51, односно Ћетковом оцу. Сходно наведеном, ако претпоставимо да су Томо и Гајо рођени 1760их, а њихов отац Ћетко 1730их, долазимо до закључка да је заједнички предак Ђокића и Јевтића рођен средином прве половине 18. вијека, а узимајући у обзир распрострањеност модалног хаплотипа међу I1 Дробњацима, може се рећи да ови резултату поткрјепљују такву везу.

Заиста, оба хаплотипа су блиска модалном па самим тим имају и веома велики број блиских резултата који, уз честу славу међу Дробњацима и њихову разгранатост и широку географску распрострањеност, могу да укажу на лажна блиска поклапања. Нажалост, у мени доступној етнографској литератури нисам пронашао податке који би поткрепили везу Јевтића и Ђокића из Доње Трнове.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 497
  • N2-FT182494>Y640797
153. Симић, Ђурђевдан, Добричићи/Доња Трнова/Угљевик

Припада хаплогрупи I2 PH908, док је припадност некој од млађих грана није могуће претпоставити.

Хаплотип тестираног Симића има пет немодалних вриједности – повипени DYS385b=16 и снижене DYS439=12, DYS449=30DYS533=12 и DYS635=22. Најспецифичнија је вриједност DYS385b, која и чини разлику у односу на већину тестираних.
Уколико полазимо од те вриједности, а узмемо у обзир и фактор просторне блискости, интересантно може бити поређење са хаплотипом тестираног Тришића из Велике Обарске, са којим постоји поклапање на 21 од 24 упоредива маркера, с тим да Тришић слави Јовањдан. Уколико занемаримо просторну блискост, може се узети у обзир и резултат Вујинића из Србца, који као и Симић слави Ђурђевдан, а такође је са њим на 21 поклапању од 24 упоредива маркера. Ту је и Сјеничић из Црквине код Шамца, са славом Јовањдан и поклапањем на 19 од 22 упоредива.

Симић, упркос релативно великом броју немодалних вриједности има солидан број резултата са 2 до 3 разлике на 16 и 22 маркера па их не вриједи набрајати, с обзиром да је евентуалну повезаност веома тешко квантификовати без додатних тестова.

Вриједно помена је и поређење са низом тестираних из Старог Влаха и околних области, који славе Ђурђиц, а са којима је разлика углавном на два од упиредивих 22 маркера. Међутим, ова група тестираних је сврстана у грану I-FT14506 и нико од њих нема немодалну вриједност на маркеру DYS385b коју има Симић. Ипак, с обзиром на релативну подударност са Сјеничићем, који сматра да су његови преци дошли из околине Сјенице, на шта и само презиме указује, као и чињеницу да досељавање на Мајевицу из Старог Влаха није непознато у етнографској литератури, треба пажљиво проучити сваки траг.

Што се тиче доступне лутературе, можемо рећи да упркос помињању три рода Симића у монографији “Доња Трнова”, породица тестираног није поменута. Међутим, сарадник пројекта, Перица Николић, пронашао је претке тестираног Симића у османском попису из 1850/51. године, гдје у кући број. 22. Проналазимо Симу Михајловића, сина Стојана, рођеног 1821. године. Од његовог брата Ђурђа, пописаног са њим у домаћинству, потичу Ђурђевићи, а од трећег брата (или, по годинама старости, можда полубрата по оцу) Глигора, пописаног у одвојеном домаћинству потичу Глигоревићи.

Препорука за тестираног је неки од дубинских или директних тестова.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 497
  • N2-FT182494>Y640797
Имамо још двојицу тестираних Сембераца:

155. Петровић, Стевањдан, Чађавица Средња, Бијељина,
157. Цацановић, Ђурђевдан, Голо Брдо, Бијељина.
« Последња измена: Јул 05, 2025, 11:46:59 поподне ВелиборЛазић13 »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2897
  • Sit pugna perpetua
148. Петровић, Никољдан, Гленџићи, Чађавица Доња, Бијељина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT371439. Поседује модалан хаплотип, без иједне специфичне вредности, па има и велики број блиских поклапања, пре свега међу тестиранима из најбројнијег рода А, који претежно славе Никољдан. На само 1 од 23/25 маркера разликује се од Кнежевића из Малог Цвјетнића код Дрвара, Ковљенића из Нуглашице код Босанског Грахова, Радића иоз Табанаца код Зворника, Шербуле из Косне код Двора и Куриџе из Билишана код Обровца. С обзиром да на нивоу FT371439 и низводно има већ велики број тестираних са дубинским тестом, велика је вероватноћа да би Петровић са неким од њих могао формирати млађу подграну уколико уради WGS или BigY-700 тест.

Тестирани је у упитнику навео да се најстарији познати предак Лазар доселио у Чађавицу у првој половини 19. века, а према магловитом породичном предању даљим пореклом су из села Бастав код Осечине.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 497
  • N2-FT182494>Y640797
155. Петровић, Стевањдан, Чађавица Средња/Бијељина

Припада хаплогрупи I2 PH908, док је припадност некој од млађих грана тешко одредива без додатних тестирања.
Хаплотип тестираног Петровића има пет немодалних вриједности – све снижене, и то за по један на DYS448=18, DYS449=30, YGATAH4=10  и DYS635=22, a за чак четири вриједности на DYS481=26, што је свакако најспецифичнији детаљ његовог хаплотипа.

Тестирани Петровић нема потпуних поклапања. Када су у питању резултати са 1-2 разлике може се рећи да постоји релативно велики број таквих, али, примјеном помоћних критеријума (географска блискост, крсна слава и сл), долазимо до закључка да ни један од наизглед блиских резултата врло вјероватно није нарочито близак. Наиме, географски блиских резултата нема (геoграфски најближи резултат чак није ни на нивоу I2 PH908), док ни међу онима који славе Светог Стефана не проналазимо резултате који су нарочито блиски. У односу на највећи број упоредивих резултата Петровић се разликује на немодалним вриједностима DYS635 и DYS481, с тим да ову другопоменуту не дијели скоро ни са ким. Постоји неколико резултата са простора Старог Влаха и Старе Херцеговине са којима је Петровић на 2, односно 3 разлике на упоредива 22 маркера, с тим да нико не слави Стевањдан, а разлике на DYS481 су изразито велике, па се ни у односу на њих не смијемо ближе одређивати.

На основу свега изнесеног, може се рећи да је ово једна од ситуација у којима само евентуални дубински тест може помоћи да се сазна нешто више.

Како је више пута помињано, Чађавица Средња, заједно са остатком западне-југозападне Семберије није обрађена ни у литератури која се односи на Семберију, нити у оној која се односи на Мајевицу. Вјероватни први помен предака тестираног налазимо у османском попису из 1850/51. године, гдје је у селу Чађавица у кући, број: 65.  пописан Остоја (може се читати и као Стојан), син Петра, рођен 1826. године, са синовима Луком и Јованом.