Аутор Тема: Црмница  (Прочитано 15464 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9258
Црмница
« послато: јул 12, 2014, 02:06:07 поподне »
Црмница је јединствена природно уобличена географска целина, са свих страна осим са истока, ограничена узвишењима која понегде прелазе надморску висину од хиљаду метара. Налази се у југоисточном делу Црне Горе.

У прошлости је било померања њених граница према Ријечкој нахији, Крајини и Паштровићима. Из народног предања сазнаје се да је граница Црмнице према истоку проширена у корист села Лимљана и Бољевића, а на штету Крајине. Такође је вођен спор између Црмничке и Ријечке нахије око села Трнова и Комарна због богатих риболова на Скадарскоме језеру, којима су гравитирале обе нахије, али је спор решен и та села су припала Црмници.

Црмници су повремено припадала и села Сеоца и Крњице (од разграничења Црне Горе и Турске 1859. год. до ослободилачких ратова 1876-1878. године). Од 1878. године та села поново су припојена Крајини. Међутим, становници тих села сроднији су са Црмничани него с Крајињанима, па су ушли у састав Црмнице.

Црмница, као жупа, први пут се помиње у Љетопису Попа Дукљанина из средине 12. века под називом Cermenize, Cermeniza, а у каснијим изворима помињу се различити називи те области. У повељи краја Милутина из 1296. године назива се Crvnica, у повељи Стефана Дечанског из 1321. године Črmnica, у једном спору из 1454. године Carvnica, у хрисовуљи Ивана Црнојевића из 1482. године Cernica, у турским дефтерима из 1521. и 1523. године Нахија Церница, а у повељи Скендербега Црнојевића из 1527. Црвница, у једном документу из 1776. године Нахија Црница, у листу Грлица за 1835. годину Црнички нахија. У млетачким изворима од 15. до 18. века најчешће се наводи назив Церница.

Напокон, после подужег колебања о постанку и значењу њеног назива, устаљен је дефинитиван назив области - Црмничка нахија, а њених становника Црмничани.

Можда се у наведеним облицима крије словенизирање неког старијег туђег имена, које су Словени прилагодили свом језику.

Због изузетних повољних услова за живот та област је од давнина била привлачна за насељавање. Најстарији етнички слој у њој чине Илири: Labeati око Скадарског језера, на истоку Scitroni и на северу Dokleati. Најстарији споменици из тога периода су камене гомиле, којих највише има у Комарну, Трнову, Дупилу, Крушевици, Пепић и Созини.

Процес словенизирања старинаца у Црмници рано је завршен, па је на тај начин добијено хомогено словенско становништво.

Најпоузданија сведочанства о етничком саставу и друштвеним односима су манастирске повеље и народна предања. Са сигурношћу се може истаћи да називи данашњих насеља на овом подручју потичу из старијег етничког слоја (то су словенска топографска и лична имена). Међутим, називи насеља Сотонићи, Лимљани, Каручи су несловенског порекла.

Најстарији помени црмничких насеља налазе се у повељама владара, судским записима и другим документима, међу којима су значајни пописи становништва. У повељи краља Владислава из 1242. године помињу се села Годиње, Комарно, Крушевица и Међеђа Глава, која се као Поседи поклањају Манастиру Св. Николе у манастиру Врањини.

У документима из 15. века у Которском архиву има више помена о појединцима из Црмнице који су позајмљивали новац. Карактеристично је напоменути да се у тим документима, поред уобичајних наших имена, налазе и ова лична имена: Беко, Шкор, Какалоћ, Пјаже, Гатан, Шкоран, Кондија, Калачи, Маламос и др.

Смрћу цара Душана (1355) настаје распад моћне и простране државе, па се феудалци - намесници истичу као самостални господари. У Зети се посебно истичу Балшићи. Оснивач ове династије је Балша, пореклом од словенизираних Влаха, који је захваљујући ратним заслугама постао господар Зете. Његови синови Страцимир, Ђурађ и Балша II загосподарили су 1360. године облашћу око реке Бојане а затим и целом Зетом. Водили су дуге борбе са краљем Твртком око Котора. Балша II добио је Валону, Берат и Химару, а погинуо је у борби са Турцима у Мусакији 1385. године.

Према народним предањима, на подручје Црмнице досељавала су се братства и појединци из Дукађина, из Хота, Климената, Груде, Скадра, Љеша и суседних крајева: Шестана, Крајине, Зете, Куча, Пипера, Брајића, Ријечке, Љешанске и Катунске нахије и других крајева, а било је и бројних исељавања у различитим правцима. У тим процесима вршено је свакакво мешање и стапање.

Војислав Бољевић-Вулековић у својој студији "Црмничко племе Бољевићи у прошлости Црне Горе" истиче: "Миграције изазване најразноразнијим узроцима (ратна разарања, крвна освета, природне непогоде, епидемије, глад, хајдуковање). Одвијале су се у 19. веку према Леванту, Грчкој, Влашкој, Молдавији, Бугарској, Русији."

У средњем веку сточари Власи и Арбанаси допирали су даље на север него данас. Према повељама из 12. века, као и каснијим, они се јављају на имањима врањинског манастира Св. Николе у Црмници као пастири.

Јован Ердељановић за назив села Сотонићи је мишљења да је "несрпског порекла и наслијеђено од старијих племена илирско-романског порекла старосједјелаца Влаха и Арбанаса ".

Црмничани су се налазили у најтежој ситуацији од свих Црногораца и због тога што су били у граничном појасу између Турске и Млетачке Републике, чији су супротни интереси још више погоршавали њихов и онако тежак положај. Управо због оваквог специфичног положаја историја Црмнице у овом периоду је доста бурна.

Турци праве врло честе и учестале нападе на Црмницу и преко њене територије. Црмничани пружају отпор Турцима у више махова, убијају турске харачлије и траже помоћ од Млетачке Републике. Иако је Црмница била у тешком положају у 16. и 17. веку, ипак је очувано њено територијално јединство, захваљујући природним планинским границама, утицају цркве којој је црмничко становништво било наклоњено, старешинским слоју и сродности становништва.

На основу проверене историјске грађе и анализиране документације са сигурношћу се може утврдити да је Црмница у 16. и 17. веку а и касније била у веома тешкој ситуацији. На томе простору сукобљавали су се интереси Турске и Млетачке Републике, а у каснијем периоду и Аустрије и Француске. Избијали су чести гранични сукоби и јављале се економске недаће, али је и у таквим условима, захваљујући храбрости и одважности људи и доследном поштовању своје православне вере, Црмница очувала своје територијално јединство. Познато је да су се Црмничани, и у доба највеће турске доминације и експлоатисања природних богатстава те области, супротстављали турским агама и беговима и одбијали да плаћају харач, а један број је прелазио на територију под утицајем Млетачке Републике и с њима се борио против Турака.


Литература:

Јован Вукмановић, Црмница, Београд 1988
Најстарији помен црмничких насеља, Саво Лекић
Помени Влаха на подручју општине Бар, Цветко Павловић

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #1 послато: новембар 06, 2015, 12:27:45 поподне »
Ево и мог доприноса приказу порекла Црмничана:

http://www.poreklo.rs/2015/11/06/plemena-i-poreklo-bratstava-crmnice/
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Црмница
« Одговор #2 послато: новембар 06, 2015, 01:27:46 поподне »
Ево и мог доприноса приказу порекла Црмничана:

http://www.poreklo.rs/2015/11/06/plemena-i-poreklo-bratstava-crmnice/

Небо, свака част. Знам да сам негдје прије тражио податке за неке породице из Црмнице и да нисам успио пронаћи. Овако је све прегледно постављено, биће од велике користи. Хвала.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #3 послато: новембар 06, 2015, 01:44:07 поподне »
Небо, свака част. Знам да сам негдје прије тражио податке за неке породице из Црмнице и да нисам успио пронаћи. Овако је све прегледно постављено, биће од велике користи. Хвала.

Хвала, Синиша. Биће и за друге нахије Старе ЦГ, радим на томе.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1062
Одг: Црмница
« Одговор #4 послато: новембар 06, 2015, 02:06:41 поподне »
Небо, само напријед!
И овдје се види експанзивност дошљачких Васојевића, што потврђује и њихова хапло група Е1б1б. Да ли има тестираних црмничких родова по мушкој линији?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #5 послато: новембар 06, 2015, 02:41:18 поподне »
Небо, само напријед!
И овдје се види експанзивност дошљачких Васојевића, што потврђује и њихова хапло група Е1б1б. Да ли има тестираних црмничких родова по мушкој линији?

И ја сам размишљао о експанзивности Васојевића у Глухом Долу, али нисам хтео толико широко да идем у овом прегледу. Глуходолски Васојевићи не само што су се врло брзо умножили и потпуно прузели примат у Глухом долу, него су од Паштровића и Спичана преотели Созину због испаше стада. Ово друго је, свакако, у конкретној причи ишло Црмници на руку.
Не знам имамо ли тестираних Црмничана (осим Васојевића, за које можемо посредно донети закључак). Било би нарочито занимљиво да се тестира неки од старих родова - Пламенци, Вулековићи, Ђалци...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9258
Одг: Црмница
« Одговор #6 послато: новембар 06, 2015, 03:01:40 поподне »
Зар Вулетићи G2a нису из Црмнице?

http://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=G2


Дробњачки Годијељи J2b M205 су, по А. Лубурићу, пореклом из Црмнице (Годиње).

Још један род из днк пројекта можда може помоћи у разоткривању генетске слике Црмничана.

Наиме, Никачи из Годиња потичу од претка досељеног из Климената (Никчи) у 16. веку.

Миљанићи за црногорске Челиће кажу следеће: Челић, Вусање и Војно Село (Гусиње), од њих су Никча, пореклом из Климената (Албанија) и у Плаву 1870. год .; Доњи Шестани (Приморска крајина).

Челићи из СДК (околина Тутина) су J2b M241. Није сигурно да постоји нека веза, ово је само претпоставка.

Ван мреже Акса

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 558
Одг: Црмница
« Одговор #7 послато: новембар 06, 2015, 03:12:02 поподне »
И ја сам размишљао о експанзивности Васојевића у Глухом Долу, али нисам хтео толико широко да идем у овом прегледу. Глуходолски Васојевићи не само што су се врло брзо умножили и потпуно прузели примат у Глухом долу, него су од Паштровића и Спичана преотели Созину због испаше стада. Ово друго је, свакако, у конкретној причи ишло Црмници на руку.
Не знам имамо ли тестираних Црмничана (осим Васојевића, за које можемо посредно донети закључак). Било би нарочито занимљиво да се тестира неки од старих родова - Пламенци, Вулековићи, Ђалци...

Небо, ти досељеници у Глухом Долу можда и нису Васојевићи, могуће је то неко старо становништво које су Васојевићи потисли,  говори се о досељвању у Глухом Долу у 15. и 16 веку то је далека прошлост и питање је да ли је уопште то предање тачно.   

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #8 послато: новембар 06, 2015, 03:15:57 поподне »
Зар Вулетићи G2a нису из Црмнице?

У праву си. Биће да су од ових из Лимљана.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #9 послато: новембар 06, 2015, 03:19:45 поподне »
Небо, ти досељеници у Глухом Долу можда и нису Васојевићи, могуће је то неко старо становништво које су Васојевићи потисли,  говори се о досељвању у Глухом Долу у 15. и 16 веку то је далека прошлост и питање је да ли је уопште то предање тачно.

Стоји то што кажеш, мада много је таквих предања за која бисмо се могли запитати да ли су уоште тачна.
У тексту на порталу сам, пред крај, написао да су у 15. веку Васојевићи и Пипери још нетериторијализовани и да се керћу по Доњој и Горњој Зети. Могуће је да су се ови црмнички Васојевићи одвојили од матичног племена пре него што су се остали населили у Лијевој Ријеци.
И мени је испрва било чудно да се неко из најисточнијих делова Брда тек тако сели у Црмницу, али кад се узме да је време пресељења немирно доба владавине Ивана Црнојевића, онда се отварају нове могућности.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Црмница
« Одговор #10 послато: новембар 06, 2015, 09:22:29 поподне »
У праву си. Биће да су од ових из Лимљана.
Нисам нешто упућен у род Годијеља али примећујем да и у Дробњаку и у Лимљанима постоје Пејановићи. Да ли међу њима постоји нека веза?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9258
Одг: Црмница
« Одговор #11 послато: новембар 06, 2015, 10:10:34 поподне »
Нисам нешто упућен у род Годијеља али примећујем да и у Дробњаку и у Лимљанима постоје Пејановићи. Да ли међу њима постоји нека веза?

Сад тек видех, хвала Војинена.

Знао сам да у Црмници има Пејановића, али нисам знао одакле су пореклом. Сад тек од Неба чујем за овај податак. У студији Јована Вукмановића, "Црмница", не постоји податак о пореклу Пејановића.

Пејановићи су досељени из Ријечке нахије у 17. столећу, због крви, а даљом старином су из Херцеговине.

Ово је свакако занимљив податак. Пејановићи (Пејан) у Годијеље долазе крајем 17. века. Негде у исто време, у Црмницу долазе Пејановићи из Ријечке нахије.

По Момиру Пејановићу ("Дробњачко село Годијељи"), Пејановићи у Дробњак долазе из Катунске нахије. Аутор потом помиње Пејановиће из Добрског села (Цетиње), који су даљом старином из Херцеговине (најдаља старина Зета?).

Добрско село припада Ријечкој нахији, а и време сеобе се поклапа (17. век), па сам сигуран да нека веза постоји.

Неки аутори верују да је Црмница само етапна станица Пејановића на путу ка Дробњаку: Херцеговина-Катунска нахија-Црмница-Дробњак, или Херцеговина-Црмница-Катунска нахија-Дробњак

Реално је можда и "рачвање" једног рода, нпр. из Херцеговине, једни у Катунску, једни у Црмницу? У сваком случају, радо бих тестирао ове Пејановиће. из Црмнице.


Да ли се зна нешто о Вулетићима G2a? Ђорђо је још давно пронашао податак да је тестирани пореклом из Лимљана (Црмница).

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1062
Одг: Црмница
« Одговор #12 послато: новембар 06, 2015, 11:08:08 поподне »
 Предање о пресељењу Васојевића се чува како  у Црмници, тако и у матици племена Васојевића - за које знају  у Лијевој ријеци. Зна се да Васојевића има у Дупилу и Буковику.  Потомак Васа Васојевића, Ђуро, други кажу Станимир, као срдито дијете од 15.година, дошао је у Црмницу, у стари град бастаћки. Ту је био три године, па предигао у  Дупило. Ту остани, насели и ожени се од Калуђеровића, а они "дигну", због крви У Паштровиће. Отац Станимиров, чује да му је син у Црмницу, појаше коња, па са другим сином Радованом дође да га посјети, молећи га да се врати у родно мјесто. Како је живио на богатом имању, не хтједне да се врати, већ и брат му Радован, ту остане. Отац се врати својој породици.  Радован се ожени и пође у Буковик, и од њега се народи цио Буковик И Станимир и Радован су имали бројан пород. У то вријеме био је  у Дупилу кнез, један Вучинић, а војвода Периш, оба старосједиоци. У селу се створи завјера с погодбом, да ће онај ко убије кнеза  понијети кнежевство, а онај који убије војводу добити војводство.  Станимир са синовима стане на страну незадовољника и убију и кнеза и војводу и узму главарство у племену. Од Станимирових синова се породе братства и рашире се.  Ремековићи су од Вуксана, од Андрије Црнчевићи, од Ђура Ђуровићи и сви се зову Станимировићи.По васојевићком поријеклу ових батстава, зове се главни поток у Дупилу, а има и других топонима по Васојевићима.Од поменутих братстава у Дупилу нарочито се истичу Ђуровићи, који су у своје вријеме предњачили у цијелој Црмници. Ђуровићи више истичу да су Васојевићи  У Глухом Долу Војводићи говоре о старини из Васојевића. Остали мање.  Морам напоменути, да су се на сличан начин Васојевићи ширили и према другим сусједним племенима...  Ово досељавање Васојевића, мора да је било, док су Васојевићи били прво у оквиру Пипера, а затим Куча, а не из Лијеве Ријеке, како говори предање.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #13 послато: новембар 07, 2015, 03:33:14 поподне »
Знао сам да у Црмници има Пејановића, али нисам знао одакле су пореклом. Сад тек од Неба чујем за овај податак. У студији Јована Вукмановића, "Црмница", не постоји податак о пореклу Пејановића.

Пејановићи су досељени из Ријечке нахије у 17. столећу, због крви, а даљом старином су из Херцеговине.

Податак о херцеговачком пореклу Пејановића нађох код Андрије Јовићевића у "Ријечкој нахији". Према овом аутору, Пејановићи из Добрског села су старином из Клобука у Херцеговини, даљом старином су из Зете, а од њих су они у Лимљанима. Све се дешава на размеђи 17. и 18. века и тешко је похватати о којим се Пејановићима ради, и да ли су у међусобној вези.
Имамо Пејановиће у Добрском селу, у Лимљанима, у Годијељима. Да ли је реч о истом роду (искрено, сумњам) или не...
Знам једног Пејановића из средње Босне, слави Светога Стефана, а породично предање је да су старином са Цетиња. Покушаћу да разговарам с њим о ДНК тестирању.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #14 послато: новембар 07, 2015, 03:37:12 поподне »
Реално, код тих давно исељених фамилија пореклом из Старе ЦГ, тешко је донети озбиљније закључке о територијалном пореклу, јер они обично кажу да им је старина - од Цетиња, а то је често појам за најмање три нахије - Катунску, Ријечку и Црмничку, а понекад и за још мало шире подручје.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Бутор Вукмановић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Црмница
« Одговор #15 послато: новембар 10, 2015, 07:53:32 пре подне »
Већ приликом првог читања, а не улазећи дубље у анализу овог чланка о црмничким братствима, приметио сам да су се аутору поткрале извесне грешке. Наиме, у селу Овточићи не постоје братства Петаковићи и Вујановићи већ Петановићи и Вукановићи. С обзиром да поседујем све књиге које он наводи као изворе, знам поуздано да ни у једној од њих нема ни помена о Вујановићима и Петаковићима у Црмници. Такође, у Утргу постоје још нека братства, које аутор није навео, а за које постоје подаци у књизи Јована Вукмановића "Црмница" коју је издала САНУ. Даље, у селу Дупилу, аутор чланка је дао погрешне и неутемељене податке за извесна стариначка братства. На крају, сматрам да је у најмању руку неозбиљно позивати се на неки "научни" чланак Цветка Павловића објављеног у "Матици црногорској" о поменима Влаха на подручју Црмнице.
За сада толико. Када нађем више времена, подробно ћу размотрити податке за свако братство у Црмници.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9258
Одг: Црмница
« Одговор #16 послато: новембар 10, 2015, 08:07:57 пре подне »
На крају, сматрам да је у најмању руку неозбиљно позивати се на неки "научни" чланак Цветка Павловића објављеног у "Матици црногорској" о поменима Влаха на подручју Црмнице.
За сада толико. Када нађем више времена, подробно ћу размотрити податке за свако братство у Црмници.

Неозбиљно је веровати да тамо није било Влаха.

Погледајте само топонимију суседних Паштровића. Некадашња Зетска држава је сасвим сигурно сачувала нешто већи број Влаха. Ипак је од великог значаја ту било приморје и близина Албаније.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #17 послато: новембар 10, 2015, 08:32:01 пре подне »
Буторе, грешке се дешавају. Ово што сам ја поставио на порталу није никакав научни рад, већ аматерски покушај да направим преглед црмничких братстава. Нисам навео нека мања и она која се понављају у различитим  црмничким племенима, односно нека која су из суседних области, те нису аутентично црмничка (то сам и навео при дну текста). За Петановиће и Вукановиће си у праву. При преписивању сам, очито, погрешио.
Слободно остави коментар испод текста где год имаш неку замерку или додатак, може само да буде од користи свима.
Ево и ја сад, читајући о племену Цетиње, налазим да су Милетићи из Папратнице у Дупилу пореклом од стариначких Милетића из Бјелоша и да су се у Црмницу доселили у 17. веку.
Што се тиче озбиљности и неозбиљности, односно научности и ненаучности поједниних радова и њихових аутора, већ сто пута смо имали ту расправу на овом форуму, и стварно не бих даље да се упуштам у такве разговоре. Павловићев рад обилује подацима које сам у некој мањој мери користио у овом прегледу. То не значи да уважавам његове ставове, нити игде тврдим оно што он закључује у наведеном раду. Исто важи и за Шекуларца, Ротковића, Храбака, Куртовића и неке друге ауторе које смо овде помињали. Вредност њихових радова је у фактографији. А закључци који из ње могу да се изведу су нешто сасвим друго.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #18 послато: новембар 10, 2015, 08:33:59 пре подне »
Неозбиљно је веровати да тамо није било Влаха.

Погледајте само топонимију суседних Паштровића. Некадашња Зетска држава је сасвим сигурно сачувала нешто већи број Влаха. Ипак је од великог значаја ту било приморје и близина Албаније.

Наравно да је било Влаха у Дукљи / Зети. Ко би, у супротном, пренео Словенима влашку топонимију.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2322
Одг: Црмница
« Одговор #19 послато: новембар 10, 2015, 08:41:39 пре подне »
Већ приликом првог читања, а не улазећи дубље у анализу овог чланка о црмничким братствима, приметио сам да су се аутору поткрале извесне грешке. Наиме, у селу Овточићи не постоје братства Петаковићи и Вујановићи већ Петановићи и Вукановићи.
Унета је исправка у текст.
И, уопште, смисао овог што радимо јесте да утврдимо све чињенице, па и да исправљамо грешке, које сигурно нису начињене намерно. Такође, драгоцен је допринос сваког ко има веродостојне податке, па да све што је на порталу написано допуни или исправи.Чињеница је и да литература која се користи има својих ограничења, али без ње не би могли ни да отварамо странице испод којих је онда могуће оставити коментар, примедбу, исправку, па и критику.
« Последња измена: новембар 10, 2015, 08:48:07 пре подне админ »