Аутор Тема: Црмница  (Прочитано 15400 пута)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Модератор
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1845
  • Васојевић
Одг: Црмница
« Одговор #40 послато: март 05, 2017, 07:59:30 поподне »
У Крушевицама испод Оријена живи братство Дабовић које има две верзије предања о свом пореклу - по једној су досељени из Црмнице, а по другој из околине Никшића (Трубјела) па се део касније преселио у Крушевице у Црмници. Оно што је заједничко за обе верзије је да су Дабовићи испод Оријена и Дабовићи у Црмници сродни. У књизи о Крушевицама Војина Муришића се спомиње и предање Дабовића из Крушевица у Црмници које се поклапа са другом верзијом:

Рођени Црмничанин Илија Дабовић из Београда тврди: "Колико ја за ово близу осамдесет година памтим, а на основу предања и причама старијих мојих земљака из Црмнице, које се преносе са кољена на кољено, Дабовићи у Крушевииама испод планине Орјена, су се населили из околине Никшића крајем ХVII вијека. Дабовићи у Црмници, гдје сам и сам рођен су из Крушевица насељени у Црмницу. Ја сам се лично интересовао и 1956. године, посјетио с. Крушевице и разговарао са неким Дабовићима, чијег се имена више не сјећам. Знам и то, да се наше село, односно братство Дабовићи у Црмници (Вир Пазар), зове Крушевица, колико знам и памтим приче старијих, добило је име по мјесту досељавања из Крушевице, испод планине Орјена. Знам и то, да су Дабовићи код Улциња порјеклом из Црмнице и да су примили католичку вјеру, а Дабовићи на полуострву Истра, с. Перој, или како га тамо народ назива "Црногорско село “, ушта се увјерила и једна делегација Дабовића која их је посјетила 1964. године из Црмнице. Она се увјерила у то, да су задржали, све наше обичаје (ношњу, говор и крсну славу) и др. Ми братство Дабовићи у Црмници и Дабовићи у Истри славимо крсну славу Св. Ђурђа (Ђурђев дан 6 маја). Нас Дабовића (домаћинстава - кућа) у Црмници, пред почетак Другог свјетског рата било је 28 кућа.

Извор: Војин С. Муришић, Крушевице, Сврчуге, Петијевићи и Бијелићи (2000.)

Небо, можда не би било лоше да се допуни чланак о Црмници са овим предањем јер тамо тренутно једино пише да су Дабовићи староседеоци.

Ердељановић је у Крушевицама у Црмници 1910. (или 1911.) забележио 8 кућа Дабовића, тако да је скок са 8 на 28 кућа за свега 30 година заиста велики уколико су наведени подаци о бројности овог братства тачни.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1829
  • I2-Z17855*
Одг: Црмница
« Одговор #41 послато: март 05, 2017, 08:42:36 поподне »
Ердељановић је у Крушевицама у Црмници 1910. (или 1911.) забележио 8 кућа Дабовића, тако да је скок са 8 на 28 кућа за свега 30 година заиста велики уколико су наведени подаци о бројности овог братства тачни.

Селаковића у Сушици је 1870. била једна кућа, а кад их је Љуба Павловић обишао на самом почетку 20. века - девет. Породичне задруге су се делиле.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #42 послато: март 06, 2017, 11:46:25 пре подне »
Небо, можда не би било лоше да се допуни чланак о Црмници са овим предањем јер тамо тренутно једино пише да су Дабовићи староседеоци.

Убацићу као коментар!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #43 послато: март 06, 2017, 11:58:51 пре подне »
Ердељановић је у Крушевицама у Црмници 1910. (или 1911.) забележио 8 кућа Дабовића, тако да је скок са 8 на 28 кућа за свега 30 година заиста велики уколико су наведени подаци о бројности овог братства тачни.

Селаковића у Сушици је 1870. била једна кућа, а кад их је Љуба Павловић обишао на самом почетку 20. века - девет. Породичне задруге су се делиле.

Црмница је крај из кога се, у предметном периоду, становништво углавном исељавало, тако да оволики раст броја кућа у једном братству не звучи баш реално. Да је раздобље нешто дуже, барем два паса, онда би било могуће.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #44 послато: март 06, 2017, 12:35:33 поподне »
Кад смо код умножавања становништва, јуче сретох двојицу познаника, који су међусобно релативно блиски сродници по мушкој линији. Њих двојица имају укупно 7 синова (3+4). И то данас у 21. веку. А замислите каква је то прогресија била некад...

Кад би сваки од њихових синова и унука имао по 2-3 сина, то је за неколико пасова већ велико братство.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже crmničanin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Црмница
« Одговор #45 послато: август 01, 2017, 10:27:53 поподне »
Предање о пресељењу Васојевића се чува како  у Црмници, тако и у матици племена Васојевића - за које знају  у Лијевој ријеци. Зна се да Васојевића има у Дупилу и Буковику.  Потомак Васа Васојевића, Ђуро, други кажу Станимир, као срдито дијете од 15.година, дошао је у Црмницу, у стари град бастаћки. Ту је био три године, па предигао у  Дупило. Ту остани, насели и ожени се од Калуђеровића, а они "дигну", због крви У Паштровиће. Отац Станимиров, чује да му је син у Црмницу, појаше коња, па са другим сином Радованом дође да га посјети, молећи га да се врати у родно мјесто. Како је живио на богатом имању, не хтједне да се врати, већ и брат му Радован, ту остане. Отац се врати својој породици.  Радован се ожени и пође у Буковик, и од њега се народи цио Буковик И Станимир и Радован су имали бројан пород. У то вријеме био је  у Дупилу кнез, један Вучинић, а војвода Периш, оба старосједиоци. У селу се створи завјера с погодбом, да ће онај ко убије кнеза  понијети кнежевство, а онај који убије војводу добити војводство.  Станимир са синовима стане на страну незадовољника и убију и кнеза и војводу и узму главарство у племену. Од Станимирових синова се породе братства и рашире се.  Ремековићи су од Вуксана, од Андрије Црнчевићи, од Ђура Ђуровићи и сви се зову Станимировићи.По васојевићком поријеклу ових батстава, зове се главни поток у Дупилу, а има и других топонима по Васојевићима.Од поменутих братстава у Дупилу нарочито се истичу Ђуровићи, који су у своје вријеме предњачили у цијелој Црмници. Ђуровићи више истичу да су Васојевићи  У Глухом Долу Војводићи говоре о старини из Васојевића. Остали мање.  Морам напоменути, да су се на сличан начин Васојевићи ширили и према другим сусједним племенима...  Ово досељавање Васојевића, мора да је било, док су Васојевићи били прво у оквиру Пипера, а затим Куча, а не из Лијеве Ријеке, како говори предање.
Veliki pozdrav dobri ljudi!

Danas viđeh ovu temu i odlučih da se registrujem i uključim u diskusiju. Od Đurovića sam iz Crmnice (selo Dupilo, zaseok Pločice). Pregledom porodičnog stabla koje su otac, i prije njega đed, radili na osnovu kazivanja starijih ljudi iz porodice i sela, po direktnoj liniji dolazimo tačno do Stanimira koji je na kraju/početku te priče. Podatke o tome što je bilo prije nemamo.. e sad, od Stanimira do mog sina je tačno 17 pasova, što, ako uzmemo neki prosjek od 25-30 godina po pasu, daje oko 450 godina (par dekada gore il dolje). Stanimir je imao sina Dabca, a Dabac Đura po kojem danas i nosimo prezime. Prema popisu iz 1614. u Dupilu je bilo 100 muških glava pod oružjem na čelu sa Đurom Dapčevim (Savo Lekić - Najstariji pomen crmničkih naselja). S obzirom na činjenicu da su po legendi Stanimir i njegovi sinovi silom uzeli upravljanje selom, kao i da se godine mogu poklopiti, velika je vjerovatnoća da je to ista osoba. E sad ako je upravljao selom, te 1614. je mogao imati nekih 45-55 godina. Možda manje, možda i više. I u tom slučaju bi Stanimirov dolazak u Dupilo (kad je imao 18 godina) mogao da se poveže s prvom polovinom/sredinom 16. vijeka. Iako po predanju Stanimir dolazi u Duplio s kraja 15. vijeka. S druge strane, čitajući neke stare turske Deftere iz 1523, nalazim ime Đura Dabčeva u selu Dupilo. Stanimirovo ime se niđe ne pominje, te je stoga vjerovatno preminuo ili možda nije ni postojao.. nema preciznih podataka o njemu, osim tih predanja koja su se kod nas prenosila s koljena na koljeno.

Na osnovu tog predanja, Stanimir je vodio porijeklo iz Lijeve rijeke (selo Lopate), iz plemena Vasojevići. Odatle su i Miloševići koji se s nama svojataju, što je mom ocu potvrdio kolega s posla Milošević koji kaže da se nekad iz njihove kuće išlo na svadbe u Đuroviće i obrnuto. E sad, Stanimir je po priči bio od Mijomanovića, da bi se dolaskom u Dupilo (krvns osveta ili nemaština razlozi?) njegov ogranak prozvao Stanimirović. Vrlo je moguće da je njegov unuk Đuro osnovao sopstveni ogranak po kojem smo mi danas poznati, ili je možda to uslijedilo kasnije u 17. vijeku (Đurov praunuk i imenjak). Po dolasku u Dupilo, Stanimir je oženio odivu Kalođurđevića, a ne Kaluđerovića kako se spominje u gore citiranom tekstu. Kalođurđevići su se kasnije ili iskopali ili iselili, vjerovatno ovo drugo ali nisam siguran.. Na miraz je Stanimir dobio bogato imanje. Navodno je imao veliki porod od kojeg su ogranci Remenkovići (iako je za njih i druga verzija da su starinci) i Crnčevići, a sin Dabac je takođe imao dosta sinova od kojih je Đuro osnivač ogranka Đurović. U nekom momentu, Đuro je sa familijom u borbi oko prevlasti ubio kneza koji je bio od Vučinića (ili Vučina, Vučetića??).

Slava nam je Aranđelov dan, vjerovatno smo je sa sobom donijeli iz Vasojevića. Mada ni to ne mora da znači, možda smo je prihvatili po dolasku u selo jer svi slave Sv. Arhanđela Mihaila. Istina je ovo za izvor Vasojevica, za druge toponime vasojevićkog porijekla ne znam...

Vjerovatno je sve ovo što sam nabacao poprilično haotično, a pitanje je koliko su ta predanja nakon toliko godina tačna. U svakom slučaju, nastavljam da istražujem podatke i da ih upoređujem s pričama koje se kroz našu familiju prenose generacijama.

Zamolio bih ako neko ima više podataka o bratstvu Đurovića iz Dupila, ili ako ovo čita neki bratstvenik, nek se javi.

Svako dobro!

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7226
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Црмница
« Одговор #46 послато: август 01, 2017, 10:42:05 поподне »
Добродошао Црмничане! :)

Овако како си написао, изгледа да си на добром трагу, и у том правцу само настави.

Верујем да ће ови подаци послужити и некима другима, старима и новима, који их буду читали.

А можда неко буде у прилици и коју да дода на написано. ;)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Црмница
« Одговор #47 послато: август 01, 2017, 10:51:29 поподне »
Veliki pozdrav Đuroviću,
pišem latiničnim pismom pošto sam trenutno na odmoru pa koristim telefon na kom nemam srpsku ćirilicu, odnosno nemam neka slova bez kojih bi tekst možda izgledao čudno ako bih umesto slova ć koristio č i sl.
Ovde na forumu većina uglavnom koristi upravo srpsku ćirilicu pa ako imate mogućnost bilo bi dobro da i vi koristite ovo pismo, mada naravno može i ovako.
Najpre da izrazim svoje zadovoljstvo zbog činjenice da se najzad pojavio i neko iz jednog tako velikog i značajnog crmničkog bratstva. Vaša istorija je svakako veoma zanimljiva i bogata, pa bi stoga i bilo veoma značajno proveriti predanje uz pomoć dnk testa i utvrditi da li zaista vodite poreklo OD Vasojevića ili IZ Vasojevića. Nedavno smo utvrdili za Karadžiće iz Drobnjaka, koji su takođe sačuvali predanje o svom pireklu iz Vasojevića, da oni zapravo po krvi nisu Vasojevići već da im je oblast Lijeve Rijeke bila samo jedna od etapnih stanica u svojim seobama do Drobnjaka. Ja ne sumnjam da su Đurovići dobro sačuvali predanje o svom poreklu, ali radi se o veoma dugom vremenskom periodu, a iskustvo iz još nekih primera nas uči da bi to ipak trebalo proveriti kroz dnk test. Ukoliko ste u mogućnosti da to uradite svakako bi ste vi kao bratstvo imali najviše dobiti od toga jer bi ste na taj način dobili potvrdu svega što vam je ostalo u predanju od vaših starih.
Pozdrav.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #48 послато: август 02, 2017, 12:08:55 пре подне »
Придружујем се поздраву Црмничанину.
Како написа Војиненад, с обзиром да сада одлично знамо генетику Васојевића, тестирање у-хромозома би потврдило или оповргнуло предање о пореклу дупиоских Ђуровића и њима сродних Црмничана од Васојевића.
Што се тиче родослова Ђуровића, мислим да се предање сасвим добро уклапа у податак из дефтера из 1523. године. Ако је Станимир дошао крајем 15. века у Црмницу, са сином Дабцем, није немогуће да је 1523. године уписан Станимиров унук Ђуро Дабчев (Дабиживов) као порески обвезник. Имајући у виду да се у ЦГ често понављају имена у родословима, обично ђедово и тако у недоглед, није немогуће да је Ђуро Дабчев из 1614. године унук оног Ђура Дабчева из 1523. године.
Наравно, ви имате родослов који то може да потврди или не.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Црмница
« Одговор #49 послато: август 02, 2017, 07:33:54 пре подне »
Придружујем се поздраву Црмничанину.
Како написа Војиненад, с обзиром да сада одлично знамо генетику Васојевића, тестирање у-хромозома би потврдило или оповргнуло предање о пореклу дупиоских Ђуровића и њима сродних Црмничана од Васојевића.
Што се тиче родослова Ђуровића, мислим да се предање сасвим добро уклапа у податак из дефтера из 1523. године. Ако је Станимир дошао крајем 15. века у Црмницу, са сином Дабцем, није немогуће да је 1523. године уписан Станимиров унук Ђуро Дабчев (Дабиживов) као порески обвезник. Имајући у виду да се у ЦГ често понављају имена у родословима, обично ђедово и тако у недоглед, није немогуће да је Ђуро Дабчев из 1614. године унук оног Ђура Дабчева из 1523. године.
Наравно, ви имате родослов који то може да потврди или не.
Svakako, rodoslov i predanje u kombinaciji sa podacima iz pisanih izvora tj. turskih popisa (deftera) iz 15. i 16. veka svakako mogu da daju dobar zaključak. Samo se sad postavlja pitanje da li su Đurovići zaista poreklom od krvi Vasove tj. od grane Mijomanovića, ili su samo poreklom iz oblasti Lijeve Rijeke, kao što je to slučaj sa Karadžićima. Znamo da i oni imaju to predanje da su "od Vasojevića" i da takođe slave sv. Arhangela Mihaila. Doduše, postoji i ona priča o poreklu ispod planine Karadžice u Makedoniji, što mislim da je zaista i tačno, ali samo u tom delu koji kaže da su iz Makedonije najdaljom starinom, a to za lokalitet Karadžica moglo bi biti i deo narodne dovitljivosti da uz pomoć sličnog naziva lokaliteta opraravdaju nastanak njihovog nadimačkog prezimena za koje se takođe u u jednom drugom predanju kaže da je nastalo po nekom njihovom pretku koga je zbog tamnog tena i namrštenog pogleda jedan turski aga tako nazvao na nekom skupu.
Zato smatram da bi od izuzetne važnosti za Đuroviće bilo da definitivno dokažu tačnost svog predanja uz pomoć dnk analize.

Ван мреже crmničanin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Црмница
« Одговор #50 послато: август 02, 2017, 02:59:43 поподне »
Уважена господо,

Хвала на вашим одговорима и указаној добродошлици. Ако не што друго, посјета овом форуму ме подсјетила да бих за промјену могао да се вратим ћирилици као нашем писму. Иако нисам баш овладао словима nj и lj на тастатури. Али биће времена..

Прегледом сајта сам нашао фантастичан текст г-дина Небојше Бабића о Црмници. Свака част! Уколико имате још нешто о мојој нахији, племену или братству, молио бих вас да окачите на сајт.

Драго ми је што полако назирем конкретне ствари, и да постоје одређена поклапанја између легенде и историјских података.

Молио бих да ме упутите више о ДНК анализи, како то могу да одрадим, ђе, колико кошта и које одговоре бих с том анализом могао да добијем.

Што се мог породичног стабла тиче, а након свега горенаведеног, имам двије теорије:

Теорија бр. 1 – Станимир из мог родослова јесте зачетник лозе Станимировић (касније Ђуровић) који је из Васојевића отишао негдје у 16. вијеку и као момак дошао у Дупило. Након Станимира долази Дабижив (Дабац), па онда Ђуро Дапчев који се 1614. налази у Црмничком попису.   

Теорија бр. 2 – Станимир из мог родослова је (пра)унук тог чувеног Станимира. По тој теорији, Станимир (Мијоманов син) је из Васојевића у Дупило стигао у 15. вијеку. Имао је сина Дабижива (Дабац), а Дабац Ђура чије је име у турском дефтеру из 1523. године. С обзиром да се у нашој фамилији имена преносе с прађеда а не с ђеда, и да има простора између 1523. и 1614. за још једног претка, врло је могуће да је Ђуро имао сина који се могао звати Вучета (имамо га касније у родослову). Након Вучете долази Станимир с којим је започео наш родослов...

Да нисам виђео турски дефтер, вјеровао бих да је теорија бр. 1 једина могућа. Овако треба истражити колико је то могуће.

Податак који може бити интересантан - мој директни предак Перо Вучетин Ђуровић је имао сина који је створио бочни огранак Перовићи. И то вјероватно у 18. вијеку.

Толико од мене за сад.

Велики поздрав!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #51 послато: август 02, 2017, 04:13:00 поподне »
Ђуровићу, најпре да се захвалим на позитивној оцени мог чланка о Црмници.

Иначе, није нам обичај да се у Пореклу персирамо и етикетирамо са "господин", али, полако, тек си дошао међу нас, па ћеш се навићи. Ми смо овде сви, што се каже - наши, нема персирања, без обзира на године, звања и остале околности  ;)

Било би заиста одлично да се тестираш. Тиме би ти, као и сви ми овде (а јесмо заинтересовани), сазнали да ли је твоје братство заиста од племена Васојевића. Ако није, можда бисмо помоћу ДНК резултата нашли неки траг помоћу којег бисмо можда закључили да сте ви од неког старијег рода из области Брда, који нема генетске везе с Васојевићима (као нпр. Караџићи о којима је писао Војиненад). Или, можда, да прича о доласку из Васојевића нема основа, већ да сте генетски везани за неки други крај, нпр. као староседеоци Црмнице или неког другог краја средњевековне Зете.

Поступак је описан на порталу Порекла, али, укратко:
Не знам где станујеш, можда у Бару или Подгорици? Ако долазиш неким послом у Београд, тако ћемо посао најлакше обавити. Ако не, онда - у апотеци купиш штапић за букални брис, најбоље два (за сваки случај, ако један евентуално не успе), узмеш себи брис из уста, унутрашње стране образа, тако што штапић трљаш укруг 20-ак пута, затим оставиш у неку чашу штапић да се осуши једно уру времена, а онда га спакујеш и пошаљеш поштом неком од нас у Порекло. Ми то предамо лабораторији, која за неколико дана одради тест и добијеш резултат којој хаплогрупи припадаш. Цена је, иначе, за наше услове поприлична - 13000 динара, али ако тестирање урадиш преко неког члана Порекла, или се сам учланиш у Удружење (а то би било најбоље), онда добијаш тестирање упола цене, значи 6500 динара, што му дође нешто мало јаче од 50 еура. Није мало новца, али тиме добијеш ванредно вредну информацију о свом пореклу. Реално, сви ми толики новац оставимо у неком бољем ресторану за неку вечеру, или за неки фирмирани комад гардеробе, а ово тестирање је оно што се каже - једном у животу...
Продубљивања резултата, ако те занима даље утврђивање блискости с неким од тестираних родова, кошта мање, али - о том потом.

Кад одлучиш да одрадиш тест, најбоље је да се чујеш с неким од нас овде са форума (можеш да потражиш мене, Војиненада, кога год), па ћемо све утаначити. Понављам, ако долазиш у Београд, тако ћемо цео посао најлакше одрадити!

Велики поздрав теби и цијелој Црмници!

П.С. Ако знаш још неког земљака вољног за тестирање, нпр. неког од братстава из Глухог Дола, који такође имају предање о пореклу од Васојевића, али и све друге, могао би да мало агитујеш по Црмници, па да се још неки тестирају!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже crmničanin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Црмница
« Одговор #52 послато: август 02, 2017, 04:39:15 поподне »
Небо, хвала на одговору.

Видјећу да свој следећи долазак у Београд искористим управо и за днк тестиранје. Наравно најважније је да се резултати анализирају на прави начин и евентуално пореде с другим резултатима..

Кад ће то да буде, не знам. Али си ми дао добру идеју. Јавићу се благовремено.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #53 послато: август 02, 2017, 04:47:19 поподне »
Наравно најважније је да се резултати анализирају на прави начин и евентуално пореде с другим резултатима..

У то не сумњај.
Лабораторија свој посао ради врхунски, а анализе и поређења резултата наши стручњаци из Порекла!
Поздрав!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже crmničanin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Црмница
« Одговор #54 послато: август 02, 2017, 09:22:20 поподне »
Договорено. Да ли има података од црмничких братстава која по предану вуку поријекло од/из Васојевића? Односно колико су се те легенде одржале када су стигли днк резултати?

И извини што питам, али како то уопште функционише? Нпр. нечију чукун-чукун бабу подофатио турчин или тип из другог племена, иако је претходних ко зна колико пасова једна иста лоза/крв. Да ли ће данашни потомак у тој днк анализи имати изражену ту групу непожелног претка који је прекинуо ланац, па ћемо пратит само негову линију? Или је то као чорба - највише је шаргарепе, али има и помало лука. Праштај што овако лаички питам, али не знам како сликовитије да поставим то без овако...

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1263
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Црмница
« Одговор #55 послато: август 02, 2017, 09:26:57 поподне »
Договорено. Да ли има података од црмничких братстава која по предану вуку поријекло од/из Васојевића? Односно колико су се те легенде одржале када су стигли днк резултати?

И извини што питам, али како то уопште функционише? Нпр. нечију чукун-чукун бабу подофатио турчин или тип из другог племена, иако је претходних ко зна колико пасова једна иста лоза/крв. Да ли ће данашни потомак у тој днк анализи имати изражену ту групу непожелног претка који је прекинуо ланац, па ћемо пратит само негову линију? Или је то као чорба - највише је шаргарепе, али има и помало лука. Праштај што овако лаички питам, али не знам како сликовитије да поставим то без овако...
Тестира се Y хромозом, који се преноси искључиво са оца на сина.
Кратак увод у генетичку генеалогију – основи генетике
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #56 послато: август 03, 2017, 12:13:07 пре подне »
Нпр. нечију чукун-чукун бабу подофатио турчин или тип из другог племена, иако је претходних ко зна колико пасова једна иста лоза/крв. Да ли ће данашни потомак у тој днк анализи имати изражену ту групу непожелног претка који је прекинуо ланац, па ћемо пратит само негову линију? Или је то као чорба - највише је шаргарепе, али има и помало лука. Праштај што овако лаички питам, али не знам како сликовитије да поставим то без овако...

Није чорба. У-хромозом се преноси са оца на сина. Ако је отац био неки уљез, он ће сину пренети своју хаплогрупу, нема мешања генетике биолошког и званичног оца.
Тих случајева "подохватавања" није било много, заправо досадашњи генетски резултати показују да их готово није било уопште, тј. да се деца из таквих случајева нису рађала, односно до данас им нема трага. Нарочито не од фамозних Турака. Досадашњи резултата (а ради се о неколико хиљада) показују да нема турске генетике међу Србима (има нешто мало мећу рашким и босанским муслиманима), напротив, далеко је више словенске генетике међу данашњим Турцима (што је, свакако, последица новачења младића у јаничаре, као и пресељавања становништва са Балкана у Малу Азију). А ако је било неких случајева прељубе, то је, по свој прилици остајало у оквиру домаће генетике, па се не може видети. Дакле, нека чукунбаба је можда згрешила с неким племеником свог мужа, али то у генетици не даје никакву нарочито упадљиву промену, јер су и муж и швалер исте генетике.
Ако неко посумња у веродостојност свог резултата, најбољи начин за доказивање је да се тестира још барем један братственик, нешто даљи по могућству, како би се видело да ли су исте генетике.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже crmničanin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Црмница
« Одговор #57 послато: август 03, 2017, 09:05:49 пре подне »
Полако почињем да хватам основе. Занимљиво је како су одвојене те хаплогрупе, и како се по њима може пратити кретање становништва. Капирам сад зашто се неки опиру днк тестирању, јер врло лако могу да се сруше куле од карата грађене толико вјекова.

Ван мреже Црнчевић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 262
  • Пивско-бањански (N1a) N2>P189.2>FGC28483-
Одг: Црмница
« Одговор #58 послато: август 03, 2017, 01:27:10 поподне »
Небо, хвала на одговору.

Видјећу да свој следећи долазак у Београд искористим управо и за днк тестиранје. Наравно најважније је да се резултати анализирају на прави начин и евентуално пореде с другим резултатима..

Кад ће то да буде, не знам. Али си ми дао добру идеју. Јавићу се благовремено.

Срдачан поздрав crmničanine Ђуровићу,

Уколико будете у прилици доћи у Београд на тестирање, молим Вас и предлажем, да према Nebovim савјетима за узимање узорка понесете један и од братственика Црнчевића из Дупила (вољан сам преузети трошкове тестирања).
Дуго смо у нашој породици, према предању које су нам дједови оставили да потјечемо из Црне Горе од Ријеке Црнојевића и да смо у Далмацију населили преко Босне прије 350 година, сматрали да несумњиво то мора бити са Скадарског језера и из племена Дупила, управо због дупиоских Црнчевића. Мојом анализом хаплогрупе потврдили смо прадједовско предање о поријеклу породице из Црне Горе али смо извор сеобе, на основу резултата, помјерили мало сјеверније у Пиву и Бањане.
На тај начин, уопштено гледајући, два или више узорака из племена/братства, могу јасно потврдити предања о поријеклу и дати допринос освијетљавању укупне историјске слике миграција народа на овим просторима.

Ван мреже crmničanin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Црмница
« Одговор #59 послато: август 05, 2017, 11:19:51 пре подне »
Велики отпоздрав Црнчевићу!

Црмнички Црнчевићи су по предању блиски с нама по заједничком претку (вјероватно Станимиру). Ако будем разговарао с неким од Црнчевића, предложићу им твоју понуду. Па ако су расположени, радо ћу вас спојити.

Поздрав!