Аутор Тема: Црмница  (Прочитано 15398 пута)

Ван мреже Бутор Вукмановић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Црмница
« Одговор #20 послато: новембар 10, 2015, 09:44:09 пре подне »
Буторе, грешке се дешавају. Ово што сам ја поставио на порталу није никакав научни рад, већ аматерски покушај да направим преглед црмничких братстава. Нисам навео нека мања и она која се понављају у различитим  црмничким племенима, односно нека која су из суседних области, те нису аутентично црмничка (то сам и навео при дну текста). За Петановиће и Вукановиће си у праву. При преписивању сам, очито, погрешио.
Слободно остави коментар испод текста где год имаш неку замерку или додатак, може само да буде од користи свима.
Ево и ја сад, читајући о племену Цетиње, налазим да су Милетићи из Папратнице у Дупилу пореклом од стариначких Милетића из Бјелоша и да су се у Црмницу доселили у 17. веку.
Што се тиче озбиљности и неозбиљности, односно научности и ненаучности поједниних радова и њихових аутора, већ сто пута смо имали ту расправу на овом форуму, и стварно не бих даље да се упуштам у такве разговоре. Павловићев рад обилује подацима које сам у некој мањој мери користио у овом прегледу. То не значи да уважавам његове ставове, нити игде тврдим оно што он закључује у наведеном раду. Исто важи и за Шекуларца, Ротковића, Храбака, Куртовића и неке друге ауторе које смо овде помињали. Вредност њихових радова је у фактографији. А закључци који из ње могу да се изведу су нешто сасвим друго.
Што се тиче Цветка Павловића навешћу једну реченицу из његовог "научног" рада о помену Влаха на подручју барске општине. Цитирам: "Predak Nikotića zvao se Dumo." Хм, да ли се тако звао или му је то био надимак? Нисам био лењ па сам узео књигу "Црмница 1879" у којој има попис становништва Црмнице из 1879. године. Ту сам могао да уочим да скоро у сваком селу постоји неки Думо или неко ко је Думов. Дакле, идући његовом логиком ето Влаха у Црмници и 1879. године. Међутим, пошто се у том попису могу наћи и оваква "имена": Шкрњо, Шкрљо, Шуто, Бело, Туро итд. онда се само од себе поставља питање, о коме се ту ради? Ко је онда Раде Туров Пламенац? Ко му је отац и којег је порекла? Наравно, Цветко Павловић је свесно изабрао једно братство за које је мислио да је изумрло и да самим тим не прети никаква опасност од суочавања са "реаговањем". Срећом, колико знам нису изумрли па ће вероватно затражити од њега неко објашњење. Дакле, Цветко Павловић тенденциозно наводи податке на овај начин, не би ли Црмничане представио као потомке Влаха.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #21 послато: новембар 10, 2015, 09:48:22 пре подне »
Дакле, Цветко Павловић тенденциозно наводи податке на овај начин, не би ли Црмничане представио као потомке Влаха.

Фала Богу, сви имамо мозак, па можемо да разлучимо шта је тенденциозно, а шта корисно у сваком научном раду.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Бутор Вукмановић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Црмница
« Одговор #22 послато: новембар 10, 2015, 09:59:06 пре подне »
Унета је исправка у текст.
И, уопште, смисао овог што радимо јесте да утврдимо све чињенице, па и да исправљамо грешке, које сигурно нису начињене намерно. Такође, драгоцен је допринос сваког ко има веродостојне податке, па да све што је на порталу написано допуни или исправи.Чињеница је и да литература која се користи има својих ограничења, али без ње не би могли ни да отварамо странице испод којих је онда могуће оставити коментар, примедбу, исправку, па и критику.
Да додам још и да су у Утргу живели Чаловићи и Бабићи, и да у Утргу има и Никотића, који су досељени од истоименог братства из Дупила, које тамо није једно од старинаца, како погрешно стоји у Вашем чланку.
Такође, у Овточићима постоји братство Љутице што се не наводи у чланку.
Ови подаци су из књиге Јована Вукмановића "Црмница".

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2309
Одг: Црмница
« Одговор #23 послато: новембар 10, 2015, 10:16:13 пре подне »
Да додам још и да су у Утргу живели Чаловићи и Бабићи, и да у Утргу има и Никотића, који су досељени од истоименог братства из Дупила, које тамо није једно од старинаца, како погрешно стоји у Вашем чланку.
Такође, у Овточићима постоји братство Љутице што се не наводи у чланку.
Ови подаци су из књиге Јована Вукмановића "Црмница".
Која је слава Чаловића, Бабића и Никотића? Такође и Љутица?

Ван мреже Бутор Вукмановић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Црмница
« Одговор #24 послато: новембар 10, 2015, 07:27:35 поподне »
Која је слава Чаловића, Бабића и Никотића? Такође и Љутица?
Према књизи Јована Вукмановића "Црмница", "преци данашњих Утржана затекли су у селу Бабиће, Мариће и Чавловиће (данас Чаловићи). Прва два рода су одавно исељена, а Чаловићи су послије другог свјетског рата прешли у Бар." По казивању самих Чаловића, они су старином из Колашина. Сва три братства су славила Ђурђевдан.
Никотићи из Утрга славе Митровдан.
"Љутице о свом поријеклу различито казују. По једном предању су 'од Сењске Ријеке', а по другом, убједљивијем, из Косовске Митровице." Такође, у Овточићима постоје још и братсва Побор и Косовић. "Једино Вујачићи и Косовићи славе јесењи, а остали сељани прољетни Никољдан." Ту се вероватно мисли на Пренос моштију Светог николе који пада 22. маја.

mladjo

  • Гост
Одг: Црмница
« Одговор #25 послато: новембар 01, 2016, 06:42:15 поподне »
O Вулетићима из Лимљана
Приредио господин М. Вулетић:

”Јован Ердељановић помиње Вулетиће у својој књизи ”Стара Црна Гора”. По предању ми смо потекли од Вулета, родом из Мудреша, село Боково крај Цетиња, који је почетком осамнаестог вијека из Цеклина пошао у Црмницу.
Крсна слава Вулетића јесте:  Зачеће Св. Јована Крститеља.”

Вулетићи припадају хаплогрупи: G2 род P303>L497 A01.

« Последња измена: новембар 01, 2016, 06:59:58 поподне млађо »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #26 послато: новембар 01, 2016, 08:46:24 поподне »
Поновићу овде оно што поставих на теми "Нови тестирани", да буде на једном месту све везано за Црмницу:

Цеклински „Боковљани“, од којих по предању потичу лимљански Вулетићи, су Мудреше и Маретићи (славе Спасов-дан, раније су славили Ђурђиц, а најстарија слава им је Свети Стефан), потичу од претка који се доселио из Шћепан-њиве у близини данашњег Спужа у долини Зете у време Ивана Црнојевића (Андрија Јовићевић, „Ријечка нахија“). Дакле, долазимо до долине реке Зете, данашњи Спуж, што је у близини Пипера. У крајњем, можда дођемо до Букумира. Исте је подгрупе Вељић.

Наводно, од два брата претка Боковљана су Вукчевићи у Љешанској нахији и Зеци у Грбљу. Љешански Вукчевићи, међутим, имају сасвим другачије предње, по којем су они, Болевићи и Милићи у Љешкопољу и исламизирани Аматбашићи, потомци четворице браће досељених из Љеша, крајем 15. века. Но, ово не искључује могућност да су Боковљани огранак Вукчевића, а нарочито с обзиром на заједничку стару славу Ђурђиц. Што се Зеца тиче, у Грбљу постоје две фамилије тог презимена: они у Пелинову су ту дошли из Побора, док су Зеци у Шишићима потомци домазета који је дошао из Црне Горе почетком 18. века, те није искључено да су огранак Боковљана (они славе делом Светог Луку, а делом Светог Василија).

Поборски Зеци славе управо Зачеће Светог Јована, као и лимљански Вулетићи. Зеци су, према Саву Накићеновићу ("Бока") у Поборе дошли у 17. веку из Љешанске нахије, што се делом поклапа са оном тредицијом лимљанских Вулетића о пореклу од боковљанских Мудреша и о сродтву с Вукчевићима. У Поборима има и Вулетића, али славе Аранђеловдан, и дошли су из Црне Горе у 16. веку. Не знам имају ли неке везе са Зецима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #27 послато: новембар 27, 2016, 06:59:10 поподне »
Препоручујем вечерашњу емисију "Сасвим природно":
Мемедовић на Скадарском језеру. Забес (дивљи нар), Годиње (црмничко црно вино), па онда Вирпазар, Ријека Црнојевића, Каруч (димљена укљева и крап)... Предивна природа.
Наставак следеће недеље.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже radon

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 581
Одг: Црмница
« Одговор #28 послато: децембар 07, 2016, 10:25:27 пре подне »
Jedan tekst iz Politikinog zabavnika objavljen 06.11.1993 o Ivi Andrejinu Roloviću iz Crmnice i njegovim doživljajima u dalekom svetu:

https://drive.google.com/file/d/0B4MKVRcmKXKHYXJMbGtYREtyYWc/view?usp=sharing

(nije najbolja slika, ali šta da se radi :))


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #29 послато: јануар 15, 2017, 08:48:30 поподне »
Вечерашња емисија "Сасвим природно", нема везе са Црмницом, већ са једном старом госпођом која живи сасвим природно повише Петровца на мору, у друштву коза и паса.
Каже она Мемедовићу: "ти си прави Црногорац, бојиш се паса!" 
Најчешћи црногорски страхови - од паса и зубара!  :D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9222
Одг: Црмница
« Одговор #30 послато: јануар 15, 2017, 08:50:25 поподне »
Вечерашња емисија "Сасвим природно", нема везе са Црмницом, већ са једном старом госпођом која живи сасвим природно повише Петровца на мору, у друштву коза и паса.
Каже она Мемедовићу: "ти си прави Црногорац, бојиш се паса!" 
Најчешћи црногорски страхови - од паса и зубара! :D

Толики људи и да не кажем - јунаци, а боје се зубара и керова. :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #31 послато: јануар 15, 2017, 09:03:06 поподне »
Толики људи и да не кажем - јунаци, а боје се зубара и керова. :)

Шта рећи, мука жива...
Треба се изборити с таквијем недузима, а што'но рече владика Раде - "Мало руках а малена снага"
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ninodjukic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
Одг: Црмница
« Одговор #32 послато: јануар 22, 2017, 05:16:17 поподне »
Sta pise Vukmanovic za bratstvo Mahmutovica u Crmnickoj nahiji (Erdeljanovuc ih pominje u Gluhom Dolu kao dio Ivcevica)?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #33 послато: јануар 22, 2017, 08:05:29 поподне »
Од Ивчевића, ја знам за: Вукчевиће, Маротиће и Михаљевиће, који су од васојевичких Глуходољана, затим њима прибраћене Остојиће (који су од цетињских Шпадијера) и Ђурановиће (из Бјелопавлића). Изумрли родови Ивчевића су Мишљени и Јанковићи.

Ердељановић наводи следећа презимена међу Ивчевићима: Вукчевић, Парађин, Маротић, Мишљен, Михаљевић, Ђурановић, Јанковић, Махмутовић, Остовић.

Парађини и Махмутовићи се наводе као Глуходољани и код Миљанића.

Вероватно је дошло до истраживања, исељења, замирања презимена...

Није ми при руци Вукмановићева књига, па не могу да проверим.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ninodjukic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
Одг: Црмница
« Одговор #34 послато: јануар 22, 2017, 08:41:41 поподне »
Hvala.

Da li se ima dje download Vukmanoviceva knjiga?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #35 послато: јануар 22, 2017, 08:57:14 поподне »
Тражих је по мрежи, али не нађох.
Има по библиотекама, сигурно.
Ево, овде имаш претрагу књиге, али не и књигу да се даунлоудује:
https://books.google.rs/books/about/%D0%A6%D1%80%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80.html?id=B-UJAQAAIAAJ&redir_esc=y
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ninodjukic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
Одг: Црмница
« Одговор #36 послато: јануар 22, 2017, 09:46:39 поподне »
Hvala. Viđu da piše da su iseljeni, ali ne kaže đe.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Црмница
« Одговор #37 послато: фебруар 21, 2017, 09:10:14 пре подне »
Да ли се на крају тестира ико од ових васојевићких Глуходољана?

Од васојевићких Глуходољана је био Божидар Петрановић.



Божидар Петрановић (Шибеник, 18. фебруар 1809 — Венеција, 12. септембар 1874) је био српски историчар, правник.

Основну школу завршио је у Шибенику, а потом га је отац 1820. године одвео у Сремске Карловце гдје је уписао гимназију. Уписао је студије у Бечу, а докторирао је у Падови 1833. године. После завршених студија вратио се у Шибеник гдје је радио је као секретар православне епархије у Шибенику а затим као судија у Сплиту. Већ 1848. године изабран је као посланик у парламенту у Бечу, а наредне 1849. године радио је заједно са Вуком Караџићем, Д. Деметром и С. Царем на изради хрватско-српског терминолошког рјечника. После тога радио је у Задру као савјетник Земаљског суда. Петрановић је покренуо издавање првог српског правног часописа Правдоноша 1851. године. По узори на Матицу српску основао је 1862. године Матицу далматинску. Између 1836. и 1841. водио је Србски далматински алманах, у коме је пропагирао заједништво Срба и Хрвата.

Био је први члан Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу, те члан Српског ученог друштва у Београду. Одликован је орденом Свете Ане од стране Русије као човјек који је доприносио словенској науци.

Умро је у Венецији 12. септембра 1874. године, а је сахрањен у Шибенику.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #38 послато: фебруар 21, 2017, 09:19:05 пре подне »
Да ли се на крају тестира ико од ових васојевићких Глуходољана?

Колико ја знам - није.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 836
  • I2-Z16982
Одг: Црмница
« Одговор #39 послато: фебруар 21, 2017, 09:37:16 пре подне »
Божидар Петрановић (Шибеник, 18. фебруар 1809 — Венеција, 12. септембар 1874) је био српски историчар, правник.

Петрановић је покренуо издавање првог српског правног часописа Правдоноша 1851. године. По узори на Матицу српску основао је 1862. године Матицу далматинску. Између 1836. и 1841. водио је Србски далматински алманах, у коме је пропагирао заједништво Срба и Хрвата.

И написао књигу Богумили, Црква Босанска и крстјани, Задар1867.