Пренијећу сада Карановићев текст о Кучима Мрњавчићима писан у горе поменутој књизи прије сто година:
" U predanjima se pominje Đurđe Mrnjavčević, praunuk Vukašinova brata Gojka, od koga su i Kuči, prema dr Jovanu Erdeljanoviću. Istovremeno, istoričar Ljuba Kovačević smatra da su ti Mrnjavčevići od Gojka Balšića, praunuka kćeri kralja Vukašina.
Jedan ogranak rodova sa slavom Sveti Stevan Arhiđakon i sa predanjem da su od Skadra, od plemena Mrnjavčića, pod prezimenom Mlađen naselio se u blizinu Kamengrada. Takođe, grupa rodova u Gerzovu su, po sačuvanom predanju od Skadra, od plemena Mrnjavčića i svi slave Svetog Stevana Arhiđakona.
Rodovi u plemenu Kučima, koji su po predanju Mrnjavčići, slave Svetog Dimitrija kao svoju glavnu slavu, a svi ”prislužuju” letnjem Svetom Stevanu. Vidi se jasno kult Svetog Stevana, s tom razlikom da gerzovački Mrnjavčići slave Svetog Stevana po Božiću, a kučki Mrnjavčići ”prislužuju” letnjem svecu.
Sve u svemu, kad bi se strogo kritički analizirale sve varijante legendi o roditeljima braće Mrnjavčevića, naišlo bi se na praizvor sa izvesnim uticajem Biblije na formiranje mitova."
Презимена која славе светог Стефана у Крајини сва спадају у један род или братство по Карановићу, а то су сљедећа презимена:
BORJAN
BOŽIĆ
DOBROJEVIĆ
ĐURIĆ
JAJČANIN
JEŽ
MANDIĆ
MIJATOVIĆ
MILJEVIĆ
RADEKA
ROKVIĆ
ŠIKMAN
ŠORAK
TORBICA
TRNINIĆ
али још и презимена:
Ландуп, Дукић, Огњеновић, Мандарић, Матијаш, Ожеговић, Ђекић, Буљ, Карлица, Пашић, Будисављевић, Драгичевић, Гргић, Тривић, Лазаревић. Списак није коначан.
Најинтересантније је да породица Кончар у Лици слави св. Стефана, али и св. Николу, док Кончаревићи у Далмацији која су иста породица слави св. Николу. Ово говорим због чињенице да у Српском Пројекту имамо Кончаревића из Далмације којег сам због дефинитивне сличности хаплотипа са хаплотиповима Куча Мрњавчића хтио да ставим у кластер , али сам одустао јер нисам имао потврду о вези са Мрњавчићима, коју сад јасно видим.
Из ове фамилије Кончаревића је и познати далматински владика Симеон Кончаревић.