Аутор Тема: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375  (Прочитано 63064 пута)

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 841
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #520 послато: Мај 27, 2017, 05:54:55 поподне »
Оно што је мени занимљиво је то да су и Акритаси (византијски граничари) били различитог порекла (Акритаси црни) па тако и јерменског, а сасвим логично и сиријског порекла. Јер ко би могао да служи као брана Арапима на "источним границама Византије", осим оних који су "донекле знали" њихов језик,нису се физички много разликовали од њих, и ако је неко пажљиво ишчитао о Акритасима што сам поставио (нисам хтео да смарам) видео би да су они дејствовали по принципу "извиђања", "упадица" и "изненађења", изузетно увежбани, по мени могуће обучени у црно (по ношњи мушкараца) и то ноћу.

Ovo me podsetilo na jednu temu sa Krstarice o vojnucima koje su Turci preuzeli kao vojnički red u svojim osvajanjima. I oni su po PS (pravilu službe) bili obavezno obučeni u crno. Danas se trag takve nošnje jedino zadržao kod sinjskih alkara (što nam govori o njihovom daljem poreklu, jel' da ;D). Tekst u poruci govori o vojnuku u nahiji Kukanj, ali čini mi se da sam negde pročitao da su i Kriči isto pripadali vojnučkom staležu. Da li je u pitanju onaj defter iz 1533 što ga je postavio Argo ili koji drugi rad nisam siguran

https://forum.krstarica.com/showthread.php/772812-Vojnuci-u-Osmanskom-carstvu-i-vojnici-u-srpskim-srednjovjekovnim-zemljama?p=33360578&viewfull=1#post33360578

Takođe, ovo me podsetilo na onaj opis vitezova kneza Stefana Lazarevića u bici kod Angore, mada mi se čini da su oni imali oklope od crnog čelika


Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #521 послато: Мај 27, 2017, 07:17:01 поподне »
Ovo me podsetilo na jednu temu sa Krstarice o vojnicima koje su Turci preuzeli kao vojnički red u svojim osvajanjima. I oni su po PS (pravilu službe) bili obavezno obučeni u crno. Danas se trag takve nošnje jedino zadržao kod sinjskih alkara (što nam govori o njihovom daljem poreklu, jel' da ;D). Tekst u poruci govori o vojnuku u nahiji Kukanj, ali čini mi se da sam negde pročitao da su i Kriči isto pripadali vojnučkom staležu. Da li je u pitanju onaj defter iz 1533 što ga je postavio Argo ili koji drugi rad nisam siguran

https://forum.krstarica.com/showthread.php/772812-Vojnuci-u-Osmanskom-carstvu-i-vojnici-u-srpskim-srednjovjekovnim-zemljama?p=33360578&viewfull=1#post33360578

Takođe, ovo me podsetilo na onaj opis vitezova kneza Stefana Lazarevića u bici kod Angore, mada mi se čini da su oni imali oklope od crnog čelika

Све је могуће са Кричима!
Али и са старим римским легионарима, па и са византијским Акритасима (ко се како снашао). Лично мислим да ко је од Акритаса  био тврдо верујући православни хришћанин тај је пострадао. Зато сам и написао да су понтски грци прошли "као боси по трњу" по паду Византије. Остали, као и сам народ -појединци примао је милом или силом ислам. Као и код нас.

Ми уосталом овде и истражујемо неко њихово порекло, да не кажем прапорекло са којим ја не могу сада да се идентификујем! Ја баш волим да читам, па када ми неко укаже на неки пут или правац, ја то ишчитам уредно!Никада се не зна.Кричи по "расури" са Дурмитора,а можда и пре тога, мислим на појединце,  су врло лако могли да уђу и у хрватски национални корпус, па и да постану део "приче о сињској алци".


Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #522 послато: Мај 27, 2017, 07:23:38 поподне »
Ја сам оно за Акритасе и да су били обучени у црно посредно закључио по мушкој народној ношњи "понтских грка" који највише певају о њима.

Везано са сињску алку.

У Далмацији су живели и Срби (а питање је ко је ту први стигао Срби или Хрвати). Па се ту отвара и питање културног прожимања Хрвата и Срба.

Иначе од Срба се често одузима од њихове културе и традиције и додаје другим народима односно ти народи исте присвајају то као своје (добро де...било је и културних прожимања посебно Старе Србије и Византије), док нпр. хрвати, бугари, албанци врло често  само преузму нечији обичај и традицију и то прогласе својим.

<a href="https://www.youtube.com/v/1MhGITKz2tA" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/1MhGITKz2tA</a>

Пример само. Ја не знам чији је изворно обичај "анастенариа" који се обележава сваке године на празник Светих Константина и Јелене 03.и 04.јуна у селима у околини Лангаде, Грчка (по мом суду или осећају грчки јер се обележава као спомен на паљење цркве од стране наравно неких зликоваца - врло вероватно Турака или у време борбе пагана и раних хришћана од стране пагана у којој су чудом Божијим остале нетакнуте иконе -ТАКО САМ ПРОЧИТАО), а у Бугарској  се преноси са оца на сина (тако некако или са мајке на кћерку) и код њих ми више личи на остатке неког паганског култа или ритуала из старе Тракије (одвија се на планини Странџа која је иначе врло мистична), доста су га комерцијализовали,  или је то само културно прожимање локалног становништва које у обе државе потиче од старих Трачана (то је заправо обичај у неколико села у обе земље).

Овде се, на овом линку http://www.unesco-bg.org/culture/bul-ich/?language=us&article=documents&section=ich&post=2о  пише  о томе, као о обичају, у Грка и Бугара.

Али сам се не мало изненадио када сам видео да такав обичај има и на северу Европе у Естонији Walking on Hot Coals - New Europe BBC или им је то тамо нека мода :(.

https://youtu.be/DAvkEr69m6w

Чак и да ми неки пра пра пра пра предак није био "од Крича" (по мушкој линији),били би ми интересантни.Као и друге овде мањинске хаплогрупе. Ја бих и темама о тим хаплогрупама радо коментарисао, али имам бојазан да нешто не лупим, па да се обрукам или да изиритирам форумаше на тим темама. Али их читам. Просто има мање података, па је народу интересантно кад сазна нешто ново.Или су ти подаци постојали и раније али ми за њих нисмо знали.

Код хаплогрупа И2а и Р1а човек-лаик може баш да "проклиза", јер је доста писано (има баш зналаца овде на форуму) и има историјских потврда, а код Крича може мало да се пусти и машти на вољу.
« Последња измена: Мај 27, 2017, 07:25:37 поподне P56 »

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 841
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #523 послато: Јун 07, 2017, 05:48:17 поподне »
Predrag56 me zainteresovao za ovo Crichi/Krikos pa sam malo pogledao po internetu što se može naći. Prema Wiktionnary-u "krikos" bi označavao vezu ili prsten u lancu.



https://en.wiktionary.org/wiki/%CE%BA%CF%81%CE%AF%CE%BA%CE%BF%CF%82

https://el.wiktionary.org/wiki/%CE%BA%CF%81%CE%AF%CE%BA%CE%BF%CF%82

Na jednom drugom mestu sam pronašao da bi mogao značiti i krug (na žalost nisam sačuvao vezu)

Цитат
Circle
The word "circle" derives from the Greek "κίρκος/κύκλος" ("kirkos/kuklos"), itself a metathesis of the Homeric Greek "κρίκος" ("krikos"), meaning "hoop" or "ring"

Ne tvrdim da postoji veza, ali bilo bi zanimljivo razmisliti o tome. Pokušao sam naći nešto o vizantijskim nazivima za naselja ili administrativne jedinice, ali nisam našao ništa (i to mislim baš ništa sem tagme) što bi moglo da kaže da li sam na dobrom tragu ili nisam


Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1714
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #524 послато: Јун 07, 2017, 06:08:16 поподне »
Predrag56 me zainteresovao za ovo Crichi/Krikos pa sam malo pogledao po internetu što se može naći. Prema Wiktionnary-u "krikos" bi označavao vezu ili prsten u lancu.

И код нас је слично - карика.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #525 послато: Јун 07, 2017, 06:20:09 поподне »
Кричи тешко да су илирског порекла зато што је сасвим извесно да су Илири били R1b-U152.

Римске легије су попуњаване из свих крајева царства, па је предак Крича могао доћи на Балкан као римски војник из медитеранског басена или са Блиског Истока, нисам баш упознат са детаљима у вези даљег порекла кричке гране J2b1.

Могуће да је предак Крича био неко од оних легионара са Блиског Истока који су донели Митраизам у европски део Римског царства па самим тим и на Балкан.   https://sh.wikipedia.org/wiki/Mitraizam

Нисам ја Свевладе до сада никада изнео ту тврдњу да су Кричи илирског порекла (иако ћеш код неких аутора наћи и такво писање о њима). Кричи су мени довољно мистериозни и да их сместимо само у 11 или 12 век.

Заправо слично сам размишљао о њима као и ти.
Али све и да су потицали од неких римских легионара (а били су земљаци), а не мислим више да потичу само од једног човека који је био легионар, култ митраизма је са ширењем хришћанства полако падао  у заборав. Тако да ја углавном тражим везу Крича и раног хришћанства, не мора да буде најраније, али свакако да су до 11 века најкасније били христијанизовани.


Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #526 послато: Јун 07, 2017, 06:27:27 поподне »
Predrag56 me zainteresovao za ovo Crichi/Krikos pa sam malo pogledao po internetu što se može naći. Prema Wiktionnary-u "krikos" bi označavao vezu ili prsten u lancu.



https://en.wiktionary.org/wiki/%CE%BA%CF%81%CE%AF%CE%BA%CE%BF%CF%82

https://el.wiktionary.org/wiki/%CE%BA%CF%81%CE%AF%CE%BA%CE%BF%CF%82

Na jednom drugom mestu sam pronašao da bi mogao značiti i krug (na žalost nisam sačuvao vezu)

Ne tvrdim da postoji veza, ali bilo bi zanimljivo razmisliti o tome. Pokušao sam naći nešto o vizantijskim nazivima za naselja ili administrativne jedinice, ali nisam našao ništa (i to mislim baš ništa sem tagme) što bi moglo da kaže da li sam na dobrom tragu ili nisam

До истог смо дошли.
Али ја сам дуго трагао за том речи у грчком и утолико ми је интересантније  како једна грчка реч кrikos (крикос) са основом кrik - крик (највероватније) у латинском (италијанском) прелази у реч krichi.

Заправо видим исту закономерност као и у српском језику (од крик имамо крича-ти или кричи-ти).

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9198
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #527 послато: Јун 07, 2017, 07:22:49 поподне »
До истог смо дошли.
Али ја сам дуго трагао за том речи у грчком и утолико ми је интересантније  како једна грчка реч кrikos (крикос) са основом кrik - крик (највероватније) у латинском (италијанском) прелази у реч krichi.

Заправо видим исту закономерност као и у српском језику (од крик имамо крича-ти или кричи-ти).

У италијанском се crichi не изговара "кричи" већ "крики". Када би се написало crici, онда би се изговарало као "кричи". Ch служи да покаже да се на том месту, испред "и" или "е", изговара "к" уместо уобичајеног "ч".
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5689
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #528 послато: Јун 08, 2017, 09:52:00 пре подне »
Caмo caм cвpaтиo дa пoxвaлим Cвeвлaдa. Aли cтвapнo! Иaкo имa мaњe иcпaдe, миcлим дa je пpимeтнa eвoлуциja у њeгoвoм paзмишљaњу, cтaвoвимa и пиcaњу дaнac и oд пpe пap мeceци.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14344
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #529 послато: Јун 21, 2017, 11:06:45 пре подне »
Можда сам досадан али пошто ово читају људи који траже своје порекло морамо бити прецизни у изношењу географских и историјских  података. Прича о старом родовском називу Расјани је недовољно проверен закључак, ако постоји потврда о томе бићу јако радостан и весео.
Управо о томе причам и са Владетом с којим имам преписку и лично се познајемо.
Место се не зове Кошутићи већ је заселак Кошутица баш у Батотама.Батоћани су око 1650.год дошли из западно-копаоничког села Чајетина (у које су дошли из свог старог краја метанастазичким миграцијама и где су се презивали Крстојевићи)у два засеока Кошутица и Расје у Батотама на источној страни Копаоника. Један део рода је остао у Чајетини и одатле се доселио у Жупу и Трстеник. Ови који су дошли у Батоте су били Кошутанци-Здравковићи.Потом су се ови из Батота раселили у Жупу александовачку и Мораву трстеничку.
Они који су дошли из Кошутице су помињани као Кошутинци а они који су дошли из Расја су помињани као Расјани.Батоћани у Лопашу, Оџацима, Рибнику и Перјанчићи и Ђоровићи у Жупи су из Кошутице. Алексићи(Доња Црнишава), Аћимовићи, Раденковићи, Митровићи (Почековина), Милетићи су из Расја. Они који су дошли  из Чајетине су Чајетинци (Дубље, Трстеник), Чајићи(Брус).
Све наведене фамилије су потомци једног великог рода досељеног највероватније из области Куча после 1500.године и тај род се преко копаоничких села Чајетина и Батоте(засеоци Кошутица и Расје) раселио по Жупи и Морави трстеничкој. Сви славе св.Стефана архиђакона.
Ето да будемо мало прецизнији и резимирани.

Батоте:

Око пола века после Морачана дошли су Кошутанци – Здравковићи (11 кућа, Св. Арихђ. Стефан), од Крстојевића из Чајетине на Копаонику. Један род са Кошутанцима – Здравковићима  су и Чајетинци у Доброљубцима у Александровачкој Жупи и Чајићи у Брусу. Крстојевићи у Чајетини најдаљом старином су од племена Куча.

Ми у днк пројекту имамо тестираног Батоћанина (Кошутанци) J2b-M205. Породице које славе Св. Стевана у овом крају су изгледа повезане по мушкој линији, а пореклом су из Куча.

Помиње се потенцијална веза са Милићима из Куча зато што је ово презиме било присутно у Белом Брду (Копаоник), где су живели и Крстојевићи пре сеобе у Чајтину. Нисам сигуран колико је могућа ова веза, с обзиром да су Милићи из Куча Мрњавчићи (вероватно E-V13).

Чајтина је иначе близу Лисине. Интересантно да је М. Лутовац у Доњем Ступњу забележио род Лисинаца, пореклом из Лисине, са старим презименом Крстојевић, надимак - Самокресовићи.

Од ових Чајетинаца је народни херој, Миодраг Чајетинац - Чајка:

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3_%D0%A7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86_%D0%A7%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0

Неки аутори верују да су ови Чајетинци из Чајетине на западу Србије, али више доказа упућује на копаонички крај:


На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5689
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #530 послато: Јун 21, 2017, 11:40:59 пре подне »
Батоте:

Око пола века после Морачана дошли су Кошутанци – Здравковићи (11 кућа, Св. Арихђ. Стефан), од Крстојевића из Чајетине на Копаонику. Један род са Кошутанцима – Здравковићима  су и Чајетинци у Доброљубцима у Александровачкој Жупи и Чајићи у Брусу. Крстојевићи у Чајетини најдаљом старином су од племена Куча.

Ми у днк пројекту имамо тестираног Батоћанина (Кошутанци) J2b-M205. Породице које славе Св. Стевана у овом крају су изгледа повезане по мушкој линији, а пореклом су из Куча.

Помиње се потенцијална веза са Милићима из Куча зато што је ово презиме било присутно у Белом Брду (Копаоник), где су живели и Крстојевићи пре сеобе у Чајтину. Нисам сигуран колико је могућа ова веза, с обзиром да су Милићи из Куча Мрњавчићи (вероватно E-V13).

Чајтина је иначе близу Лисине. Интересантно да је М. Лутовац у Доњем Ступњу забележио род Лисинаца, пореклом из Лисине, са старим презименом Крстојевић, надимак - Самокресовићи.

Од ових Чајетинаца је народни херој, Миодраг Чајетинац - Чајка:

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3_%D0%A7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86_%D0%A7%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0

Неки аутори верују да су ови Чајетинци из Чајетине на западу Србије, али више доказа упућује на копаонички крај:


Лиcинци-Caмoкpecoвићи cу пopeклoм из ceлa Koтopa у Дpeници. Cлaвe Cв. Joвaнa. Дoceлили ce пpe Вeликe ceoбe у Joшaничку бaњу. Њимa пpипaдajу: Ђopoвићи, Кoтуpaнoвићи, Ђeкoвићи, Пajoвићи и дp.

Kpcтojeвићи cу cpeдинoм 18. вeкa пpeceљeни из Бeлoг бpдa у Кoпaoничку Чajeтину. Из Чajeтинe cу пpeшли у Бaтoтe. Cpoдни cу им Mилићи из Бeлoг Бpдa, кojи зa ceбe кaжу дa cу oд Kучa. Упитнo je тo пopeклo oд Kучa, пpe cвeгa збoг cлaвe. Mилићa ca иcтoм cлaвoм имa и у Лукoцpeву кoд Н. Пaзapa; кaжу дa cу Пипepи. Пo Poгoзни Cв. Cтeфaнa cлaвe и Cpби-Климeнти...

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14344
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #531 послато: Јун 21, 2017, 02:36:07 поподне »
Лиcинци-Caмoкpecoвићи cу пopeклoм из ceлa Koтopa у Дpeници. Cлaвe Cв. Joвaнa. Дoceлили ce пpe Вeликe ceoбe у Joшaничку бaњу. Њимa пpипaдajу: Ђopoвићи, Кoтуpaнoвићи, Ђeкoвићи, Пajoвићи и дp.

Kpcтojeвићи cу cpeдинoм 18. вeкa пpeceљeни из Бeлoг бpдa у Кoпaoничку Чajeтину. Из Чajeтинe cу пpeшли у Бaтoтe. Cpoдни cу им Mилићи из Бeлoг Бpдa, кojи зa ceбe кaжу дa cу oд Kучa. Упитнo je тo пopeклo oд Kучa, пpe cвeгa збoг cлaвe. Mилићa ca иcтoм cлaвoм имa и у Лукoцpeву кoд Н. Пaзapa; кaжу дa cу Пипepи. Пo Poгoзни Cв. Cтeфaнa cлaвe и Cpби-Климeнти...

Према причи коју сам чуо у Кучима су славили Никољдан, па су по доласку у Србију почели да славе Св. Стевана. То звучи занимљиво зашто што је летњи Св. Стеван преслава неких Куча, али опет се генетски не уклапа у род Мрњавчића, уколико се мисли на те Милиће.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5689
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #532 послато: Јун 21, 2017, 03:13:45 поподне »
Према причи коју сам чуо у Кучима су славили Никољдан, па су по доласку у Србију почели да славе Св. Стевана. То звучи занимљиво зашто што је летњи Св. Стеван преслава неких Куча, али опет се генетски не уклапа у род Мрњавчића, уколико се мисли на те Милиће.

To je cличнo кao и кoд Koмaтoвићa кojи ce вeзуjу зa Kучe, a гeнeтcки тo ниcу. Oни тaкoђe имajу пpeдaњe дa cу нaвoднo нeкaд cлaвили Никoљдaн. Aкo cу и Mилићи кao и Бaтoћaнин J2b-M205, мoгућe дa cу дoшли у pудapcки кpaj (Бeлo Бpдo) из нeкoг дpугoг pудapcкoг кpaja, Бpcкoвo или Kpaтoвcкo-злeтoвcкe oблacти... Aли збoг пpeдaњa o Kучимa, пpe ћe бити Бpcкoвo, гдe cу нa путу дo Бeлoг Бpдa, пpeкo Биxopa и Штaвицe, "пoкупили" пpeдaњe...

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14344
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #533 послато: Јун 21, 2017, 09:20:17 поподне »
Ево тог текста о Крстојевићима-Милићима:


О Жуњу које је близу, а одакле су Кричаци:

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5689
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #534 послато: Јун 21, 2017, 10:18:13 поподне »
Ево тог текста о Крстојевићима-Милићима:


О Жуњу које је близу, а одакле су Кричаци:


Дa, тo je из paдa Paдocлaвa Љ. Пaвлoвићa- Koпaoник.

Жуњe и Бaтoтe cу вeoмa близу, aли нa cупpoтним пaдинaмa. Дoбpo cи пpoнaшao oвaj дeтaљ. Имa ту нeчeгa.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5689
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #535 послато: Јун 24, 2017, 08:10:29 поподне »
Дa, тo je из paдa Paдocлaвa Љ. Пaвлoвићa- Koпaoник.

Жуњe и Бaтoтe cу вeoмa близу, aли нa cупpoтним пaдинaмa. Дoбpo cи пpoнaшao oвaj дeтaљ. Имa ту нeчeгa.

P. Пaвлoвић зa Kpичaкe у Жуњaмa кaжe дa cу ce нajдaљe cpeдинoм XVIII вeкa нacтaнили у Жуњe. Лeкићи и дpугa пpeзимeнa, cлaвe Ђуpђиц и Ђуpђeвдaн. Cтapинoм cу из Дpoбњaкa. Oни cу oд Бoгићeвићa из Гpчaкa. Cpoдни cу им Kpичaци у Kaшeвapу, Cибници и Чучaлу у Toплици.

Бoгићeвићи cу у Гpчaк дoшли из Бoћa.

Бoћe je ocнoвaнo кpajeм XVII вeкa, oд cтpaнe двojицe бpaћe Бoћa и Бoтунa. Cтapинoм cу из Цpнe Гope- "oд Пoдгopицe" (?). Пoтoмци Бoћa cу ocтaли у Бoћe, a Бoтунa cу ocнoвaли Бoтуњу. Пивницe Бoћa билe cу у Бoћкoj пoљaни у Aлeкcaндpoвaчкoj жупи. Пoтoмци Бoћa cу "Гpци"- Гpкoвићи, Бoжaнићи и Caвкoвићи. Имajу cpoдникe у Гoкчaници, Пoдибpу и у дoлини зaпaднe Mopaвe. У Бoтуњи cу им cpoдни Paдулoвићи, Mилиcaвљeвићи и Шљивићи; Дoбpoдoлци у Бpзeћи; Вacићи-Пoпoвићи у Ћeлиjaмa (Pacинa), у Paзбojни и Kуpшумлиjcкoj бaњи.

Cви cлaвe Ђуpђиц и Ђуpђeвдaн.

Mиcлим дa cу упpaвo oви poдoви битниjи зa Бaтoћaнинa, нeгo Kpcтojeвићи-Mилићи...

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14344
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #536 послато: Јун 24, 2017, 08:24:10 поподне »
P. Пaвлoвић зa Kpичaкe у Жуњaмa кaжe дa cу ce нajдaљe cpeдинoм XVIII вeкa нacтaнили у Жуњe. Лeкићи и дpугa пpeзимeнa, cлaвe Ђуpђиц и Ђуpђeвдaн. Cтapинoм cу из Дpoбњaкa. Oни cу oд Бoгићeвићa из Гpчaкa. Cpoдни cу им Kpичaци у Kaшeвapу, Cибници и Чучaлу у Toплици.

Бoгићeвићи cу у Гpчaк дoшли из Бoћa.

Бoћe je ocнoвaнo кpajeм XVII вeкa, oд cтpaнe двojицe бpaћe Бoћa и Бoтунa. Cтapинoм cу из Цpнe Гope- "oд Пoдгopицe" (?). Пoтoмци Бoћa cу ocтaли у Бoћe, a Бoтунa cу ocнoвaли Бoтуњу. Пивницe Бoћa билe cу у Бoћкoj пoљaни у Aлeкcaндpoвaчкoj жупи. Пoтoмци Бoћa cу "Гpци"- Гpкoвићи, Бoжaнићи и Caвкoвићи. Имajу cpoдникe у Гoкчaници, Пoдибpу и у дoлини зaпaднe Mopaвe. У Бoтуњи cу им cpoдни Paдулoвићи, Mилиcaвљeвићи и Шљивићи; Дoбpoдoлци у Бpзeћи; Вacићи-Пoпoвићи у Ћeлиjaмa (Pacинa), у Paзбojни и Kуpшумлиjcкoj бaњи.

Cви cлaвe Ђуpђиц и Ђуpђeвдaн.

Mиcлим дa cу упpaвo oви poдoви битниjи зa Бaтoћaнинa, нeгo Kpcтojeвићи-Mилићи...

Ко зна, близу су та места. Батоћанин је прилично детаљно истражио своју лозу. У том крају генерално има доста M205 и то чини се више струја. Ту су Кричаци из Дробњака, Батоћанин из Куча, они Ђорђевићи, даље Котлајићи из Полимља (даље Морача), затим Карајовићи/Каралићи са предањем о пореклу из Мораче, итд., итд.

Оно што је мени интересантно јесте чињеница да сви славе славе које се мање-више директно могу повезати са поменутим племенима у ЦГ.

- Кричаци, Лекићи - Ђурђевдан, Ђурђиц (предање Дробњак)
- Батоћанин - Св. Стеван (предање Кучи)
- Ђорђевић - Аранђеловдан (предање Морача)
- Карајовићи/Каралићи - Аранђеловдан (предање Морача)


Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #537 послато: Јун 25, 2017, 02:31:46 поподне »
Апропо ове приче, поделио бих овде импресије једног припадника кричког кластера J2b1, који неуморно, колико му обавезе дозвољавају, директно на терену трага за неким доказима који би размрсили даље порекло Крича.

Тако је недавно овај наш "рођак" (теситран на необјављеном истраживњу, па не могу рећи презиме) био у Ускоцима, на Сињајевини, на Кричком Пољу, итд. Тамо је упознао неке занимљиве људе и код многих наишао на "општекричку" оријентацију, што ме искрено чуди.

Наиме, један професор из тог краја, који тврди да је пореклом од Крича и који је пуно истраживао о овом старом племену, сматра да су Кричи остаци римских легионара који су на своју иницијативу, још у то старо доба, тражили премештај (са све женама и децом) у те крајеве. Касније су се наводно одметнули и од римске власти и остали ту да живе у јако затвореној заједници, не мешајући се са другима.

Тако остаје све до досељавања Словена, али траје и након тога један период. Ту су и неке слике из птичије перспективе, на којима се виде камене ограде, којима је наводно била прошарана и ограђена читава територија Крича раније.

Волео бих да знам на основу којих доказа је професор конструисао читаву причу. Сигуран сам да их нема превише. Са друге стране, можду су у питању само претпоставке.

Да иронија буде већа, тај професор је од Зековића из Ускока, слава Никољдан. Ови су Зековићи по предању из Куча, нису вероватно од Радоњића/Чејовића како кажу, али имају прилично јасну свест о пореклу, па ме стога овај податак чуди.

Иначе, Зековиће из Ускока имамо и у днк пројекту и припадају хг R1a-M458, у групи су са Кликовцима и осталима (род "А"). Можда су ово неки други Зековићи, мада нисам сигуран да постоје. А можда се код неких Ускока временом развила и таква свест о пореклу (Кричи) услед неких подела и сл.

Иначе, још неке породице из Ускока кажу да су пореклом од Крича.


Мени је у вези ових последњих прилога Небојше и Милоша (Копаоник и села Жуње и Батоте), а када их повежем са овим Небојшиним прилогом интересантно то неко предање о пореклу појединих породица из Куча.

Да ли је то заиста било порекло из Куча или се неко од растуреног племена Крича прибио уз Куче као племе које је била јако и опстало, за разлику од племена Крича, или је некоме било слично Кучи и Кричи, па запамтио само Кучи у свом породичном предању (веровали или не - ја до пре пар година нисам знао ни за Куче, а камоли за Криче)?

Мада опет имамо помињање тог места Кричаци!Што може значити да је онај ко је дао то име засеоку је или био неко од Крича (из племена Крича) или неко ко је знао  да су ту насељени они који су од Крича (из племена Крича) или они који су досељени са територије која се још у 15 веку звала Кричак, а да при томе уопште није знао за постојање племена Кричи (нити је морао знати), а није ни морао бити припадник племена Кричи.

А имамо и тог професора који је од Зековића из Ускока, слава Никољдан, који су   по предању из Куча из Ускока, слава Никољдан.
Шта то значи?
Да ли су Зековићи од Куча (једнородни са Кучима) или из Куча (из подручја бивствовања племена Куча)?

Све у свему мене занима колико је племе Кричи били уопште присутно као племе након велике расуре са Дурмитора и да ли је заправо српски ДНК пројекат (наравно да не можемо изузети радове Гордане Томовић и других историчара и етнолога) извршио донекле историјску реконструкцију племена Крича.

Све ово,имајући у виду и рад Племена у Црној Гори, Ивана Вучићевића - члана Друштва српских родословаца са овог форума.

http://dnk.poreklo.rs/plemena-u-crnoj-gori/

Мислим да је израз - покушај историјске реконструкције комотно могао стајати у наслову ове теме (на самом крају).

Јер реч "покушај" оправдава и нека наша лутања овде и изношење података, утисака и размишљања која нису баш увек имала ни директне, а ни индиректне везе са племеном Крича.


Ван мреже Βασιλεία Ῥωμαίων

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 100
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #538 послато: Јун 26, 2017, 07:24:17 поподне »
Ко зна, близу су та места. Батоћанин је прилично детаљно истражио своју лозу. У том крају генерално има доста M205 и то чини се више струја. Ту су Кричаци из Дробњака, Батоћанин из Куча, они Ђорђевићи, даље Котлајићи из Полимља (даље Морача), затим Карајовићи/Каралићи са предањем о пореклу из Мораче, итд., итд.

Оно што је мени интересантно јесте чињеница да сви славе славе које се мање-више директно могу повезати са поменутим племенима у ЦГ.

- Кричаци, Лекићи - Ђурђевдан, Ђурђиц (предање Дробњак)
- Батоћанин - Св. Стеван (предање Кучи)
- Ђорђевић - Аранђеловдан (предање Морача)
- Карајовићи/Каралићи - Аранђеловдан (предање Морача)

Да исправим само око Ђорђевића, да не би било забуне.

У књизи "ЖУПА АЛЕКСАНДРОВАЧКА", аутора Милисава Лутовца, обрађено је село Суботица и у њему је било и Котлајића и Ђорђевића.
Котлајића је било 7 кућа, славили су Аранђеловдан. У Суботицу су са Златибора дошла три брата Котлајића: Аранђел, Раксан и Ђорђе. Њихово досељавање пада у вријеме око 1880. године. Одмах након њих Лутовац помиње и 3 куће Ђорђевића, и за њих каже да су и они Котлајићи. Претпостављам да Ђорђевићи носе презиме по трећем брату - Ђорђу Котлајићу.

На подручје Златибора и Ужица Котлајићи су дошли под презименом Котлаја, највјероватније из пљеваљског краја, преко Пријепоља и Нове Вароши.

Око Пљеваља постоје Котлаје са крсном славом Аранђеловдан, по предању су из Мораче, али не треба заборавити да на подручју самог Кричка постоји село Котлајићи (некада засеок Крупица), па не бих искључио ни то да презиме носе управо по Котлајићима, а да су се накнадно везали за Морачу.

Ван мреже Βασιλεία Ῥωμαίων

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 100
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #539 послато: Јул 01, 2017, 03:25:27 поподне »
Данас смо наручили проширење са 67 на 111 маркера за Демиће.