Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375

[НиколаВук]

Један мали прилог етимологији назива Крич - у албанском постоји реч kërriç која означава младунче магарца као и будаласто дете. Она је изведена од kërr, речи која означава коња са светлосивом длаком. Искрено, не верујем да ова реч има неке везе са називом племена Крича али сам је само споменуо као занимљивост, с обзиром на потпуно исти изговор.

kërr
I§ nm 1 = kërri'ç 2 light gray horse, dappled gray horse

kërri'ç n 1 (Zool) donkey colt 2 [Fig Insult] immature and foolish young child: silly kid

[Небојша]

Не сећам се да ли смо помињали, али код Гацког се помиње неки Хранко Кричковић још 1319. године. Ово би могао бити један од најранијих помена Кричковића на простору Херцеговине.

"Da dodam i da sam za 1319. pronašao u ispravama i nekog Hranka Kričkovića vezano za prodaju magarca: Crano Cricchouich facit manifestum quod vedidit Buiden (?) Radenouich de Jupana unum somerium. Teško je reći je li i on imao veze sa spomenutim Branislavom Kričičovićem, ali moguće je. Vidi i za lokalitet Kričan koji se javlja u Potarju, u Limskoj povelji kralja Uroša I. (13. st.): V. Mošin et al., Zbornik Srednjovekovnih, str. 228., a odakle su možda u Travuniju i doselili neki od kasnijih Kričaka/Kričana i/ili Kričičovića/Kričkovića."

"Nahija Krička ima 5 džemata, u svakom ponešto neoženjenih. Smještena je u današnjoj sjevernoj Crnoj Gori, oko Pljevalja. Blizu je smještena i nahija Mataruge 5 3 džemata. Kriči i Mataruge su susjedi kao i u Travuniji u 14. st., iako su Kriči možda porijeklom bili iz ovih dijelova Potarja (pa potom iseljeni ka Travuniji u kasnom 13. st.), jer se lokalitet 5 imenom Kričan javlja u 13. st. u Limskoj povelji."

Дакле неки Кричи су могуће веоама рано иселили на простор Источне Херцеговине. Зато тамо постоји и одређена разлика у хаплотиповима, у односу на оне из Затарја. Иако вероватно није све тако једноставно за објаснити.

извор: Марко Пијовић, Власи у дубровачким споменицима до 14. столећа, 2008

[Небојша]

Buiden, да ли је ово име, асоцира ме на Буђен (презиме у Херцеговини)

У питању је лично име Булиен (син Гојислава од Гацка). Подсећа на Буђен, да.

[Небојша]

Наиђох на помен имена Кричи у Шоплуку. У питању је рад: "Историја града Пирота", Светислава С. Петровића

"Средином јануара 1833. године појавио се велики пожар у Рилском манастиру који је у целом Шоплуку познат под именом Свети отац или св. Јован Рилски. Манастир је великим делом изгорео. То се односи нарочито на манастирске конаке. Манастир je омиљен не само у Шоплуку него и y околним српским и бугарским крајевима. Он је заједничка светиња Срба и Бугара. Његова обнова је почета у пролеће 1834. године, а завршена у јесен 1837. године.

Дарови су пристизали не само из српских и бугарских, него и из даљих православних земаља. Кнез Милош је поклонио три звона. Поједини хришћани су били ктитори и манастирских стубова испред цркве. Риста, син чувеног сељака Вукадина из пиротског села Јаловик Извора, дао је прилог да се подигне један такав стуб. На томе стубу и сада стоји натпис: "ктитор на тој столп Христо Вукадинов от извор јаловик каза пиротска".

Изнад тога стуба је уклесан двоглави орао који једном канџом држи мач, а другом крст. Испод орла је година 1835. па натпис: "Протомајстор церкви сеа стиа Павл Јованович в сисание епархији в Кричи" сичанска епархија је припадала  Орхидјској архиепископији, а у XV веку се одвојила од Костурске. Манастир је обновио у XIV веку ћесар Хреља, протосеваст (погранични господар) српског краља Душана."

Нисам сигуран како је најправилније растумачити овај болдовани натпис, као и на шта би се ово Кричи могло односити. Веза ми је интересантна због појачане концентрације Y22059 управо у овој области (Шоплук). Било би интересантно ако би могла да се направи паралела, као и да се установи која је група старија (источнобалканска, или западнобалканска), пошто нам тренутни днк резултати не дају одговор на то питање.

Рилски манастир


Положај Рилског манастира на територији Бугарске
https://www.google.com/maps/place/Rila+Monastery/@41.5585965,24.7786868,7z/data=!4m5!3m4!1s0x0:0xe08b0af1b5c27722!8m2!3d42.1333838!4d23.3401215

[ZO]

Наиђох на помен имена Кричи у Шоплуку. У питању је рад: "Историја града Пирота", Светислава С. Петровића

"Средином јануара 1833. године појавио се велики пожар у Рилском манастиру који је у целом Шоплуку познат под именом Свети отац или св. Јован Рилски. Манастир је великим делом изгорео. То се односи нарочито на манастирске конаке. Манастир je омиљен не само у Шоплуку него и y околним српским и бугарским крајевима. Он је заједничка светиња Срба и Бугара. Његова обнова је почета у пролеће 1834. године, а завршена у јесен 1837. године.

Дарови су пристизали не само из српских и бугарских, него и из даљих православних земаља. Кнез Милош је поклонио три звона. Поједини хришћани су били ктитори и манастирских стубова испред цркве. Риста, син чувеног сељака Вукадина из пиротског села Јаловик Извора, дао је прилог да се подигне један такав стуб. На томе стубу и сада стоји натпис: "ктитор на тој столп Христо Вукадинов от извор јаловик каза пиротска".

Изнад тога стуба је уклесан двоглави орао који једном канџом држи мач, а другом крст. Испод орла је година 1835. па натпис: "Протомајстор церкви сеа стиа Павл Јованович в сисание епархији в Кричи" сичанска епархија је припадала  Орхидјској архиепископији, а у XV веку се одвојила од Костурске. Манастир је обновио у XIV веку ћесар Хреља, протосеваст (погранични господар) српског краља Душана."


Рилски манастир


Положај Рилског манастира на територији Бугарске
https://www.google.com/maps/place/Rila+Monastery/@41.5585965,24.7786868,7z/data=!4m5!3m4!1s0x0:0xe08b0af1b5c27722!8m2!3d42.1333838!4d23.3401215

Нисам разумео овај део ... "Протомајстор церкви сеа стиа Павл Јованович в сисание епархији в Кричи" сичанска епархија је припадала  Охридској архиепископији, а у XV веку се одвојила од Костурске.

Која је то "сичанска епархија" која је припадала Охридској архиепископији?

На коју Костурску епархију се мисли?

Охридска архиепископија  је имала, између осталих, и:

Костурску епархију са Корицом, Колоњом, Војушом, Мором и Деволом (из те Костурске се касније издвојила Деволска или Селафорска)

Нишку епархију са Мокрим, Коблосом, Топлицом и Сврљигом

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0

Сада Нишка епархија има и Костурску парохију са седиштем парохије у Пироту, село Костур, Храм Светог великомученика Харалампија у Костуру

ОБЛАСТ ПАРОХИЈЕ: Костур, Блато, Понор, В. Сувидол, М. Сувидол, Б. Чифлик и Пасјач

село Костур, Пиротски округ, Србија

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D1%80_(%D0%9F%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%82)


село Костур, општина Крива Паланка, Североисточна Македонија

https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D1%80_(%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%87%D0%BA%D0%BE)

град Костур (грч. Καστοριά — Касторја), Костурски округ, Западна Македонија (западни део историјске покрајине Егејска Македонија, на обали Костурског језера)

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D1%80_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)


село Костур у Албанији или Јужној Македонији близу Корче (Корице), Девола (јужна Македонија), Колоња, Војуше и др. која су припадала Костурској епархији Охридске архиепископије

Девол
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB

село Костур, Свиленград, Јужна Бугарска

https://en.wikipedia.org/wiki/Kostur,_Bulgaria


КОСТУРСКА ЕПАРХИЈА на Охридската архиепископија (ⅩⅠⅠⅠ в.) – епархија во југозападниот дел на Македонија и јужниот дел на сегашна Албанија. Во ⅩⅠⅠⅠ в. прераснала во митрополија и седиштето било пренесено во Корча. Тогаш Корчанскиот епископ се спомнува како Првопрестолен митрополит, којшто бил и прв заменик на Охридскиот архиепископ.

http://macedonianman.com/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/%D0%BA%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B0%D1%80%D1%85/

[ZO]

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0


Охридски архиепископи могли су само кратко вријеме одржати овако велик број епархија под својом влашћу и за вријеме византијске владавине у тим областима. Прије свега, митрополит Драча убрзо је успио, да под своју јурисдикцију врати све арбанашке епархије, а митрополити цариградске патријаршије у Епиру, Тесалији и јужној Македонији присвојили су себи сусједне епархије. Тако су од горе наведених епархија (31) у 12 вијеку остале под управом Охридске архиепископије само првих шеснаест, затим видинска и рашка. Уз то је основано шест нових епархија, већином одвајањем од старих, тако да је Охридска архиепископија током 12 вијека имала 24 епархије. Нове су биле: Дебарска из Охридске, Деволска или Селафорска из Костурске, Гребенска више Крбице, Канинска из Главеничке, Сланичка око Јениџе Вардара и Бренотска за Влахе и хришћанске Турке Вардариоте.

Послије обновљења пећке патријаршије (1557) Охридска архиепископија враћена је, углавном, у своје границе из 13—14 вијека. Тако умањена она је морала приступити новој организацији својих епархија, и дефинитивно ју је извела до половине 17. вијека. Прва епархија Охридске архиепископије, која је добила име митрополија, била је првопријестолна епархија костурска. Током 16 и 17 вијека, по узору на уведени обичај у цариградској патријаршији, добиле су тај наслов и друге епархије. Тако је од 14 епархија, које су остале Охридској архиепископији до њеног коначног укидања (1767) њих 9 носило назив митрополије (костурска, пелагонијско-битољска, струмичка, коричко-селасфорска, београдско-елбасанска, воденска, драчка, гребенска и сисанијска), а 5 назив епископија (мегленска, дебарско-кичевска, велешка, преспанска и горо-мокренска у Дрим-колу).

Постојала је нека Гребенска каза
http://www.arhiv.gov.mk/materijali/mk-2-2-3_Vodic_-_Bugarsko%20agentsvo.pdf

Не могу сад детаљније да читам... али називи епархија костурска, пелагонијско-битољска, струмичка, коричко-селасфорска, београдско-елбасанска, воденска, драчка, гребенска и сисанијска би требало да упућују на одређена географска подручја...

град Гребен (грчки: Γρεβενά, Гревена) — град и општина во периферијата Западна Македонија во Егејска Македонија (Гребенски округ)

https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BD_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)

Гребен (грчки: Περιφερειακή ενότητα Γρεβενών) — округ во Егејска Македонија (денес Грција).
https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BD_(%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3)

списак села у Гребену

https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BA_%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%B2%D0%BE_%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BD


Треба погледати Енциклопедију Православља, књига
трећа: П-Ш, Београд: Савремена администрација 2002.
1763),  Сисанијска епархија (стр. 1759)

[НиколаВук]

По свему судећи, мисли се на Костур у Грчкој и на Сисанијску епархију Охридске архиепископије. Из СХС енциклопедије:

"СИСАНИСКА ЕПАРХИЈА, словенска црквена област у охридској архиепископији. Постала је у 15 веку, одељењем из костурске епархије. У 16 и 17 веку називана је сисаниско-анаселишком епархијом, и потпадала је под новоустановљену костурску митрополију. Сисантија је село јужно од Костура. Класично му је име Алеифуса. У 18 веку, за митрополита Зосима, седиште епископа С. Е. постало је Сјатиште, које је подигнуто у 12 веку и лежи нешто јужније од Сисаније.
Р. Г."

Из Енциклопедије православља:

"СИСАНИЈ. Северно од града Шатишт, на планини Аскиос, у близини села Сисаниј 1662. год. завршена је изградња манастира посвећеног Успењу Пресвете Богородице. Археолошка истраживања показују да је манастирски храм подигнут на темељима старог."

"СИСАНИЈСКА ЕПАРХИЈА, епархија Охридске архиепископије*, настала у XV в. издвајањем из Костурске епархије. Једно време називала се Сисанијско-анаселишком епархијом и потпадала је под Костурску митрополију у XVIII в. Сисанијски епископи су столовали у Сјатишту, јужно од Сисаније."

Сисани и Сјатиста се налазе западно/северозападно од Козанија (Кожана) и јужно/југоисточно од Касторије (Костура):

http://www.geonames.org/734269/sisani.html
http://www.geonames.org/734315/siatista.html

https://en.wikipedia.org/wiki/Sisani
https://en.wikipedia.org/wiki/Siatista

Занимљив детаљ из историје Сјатисте, познате по богатим трговцима:

"One of such a self-made wealthy merchants was Theodoros Dimitriou who together with his wife Afrati left their town at 1790 for Zagreb, then an Austrian city. He managed to earn a significant fortune by trading a variety of goods which helped them to give a proper education to their children. Of them, Dimitrios destined to become a famous and celebrated personality for his role as a leading figure in the movement for the national awakening of the Croatian people (then under Austro-Hungarian rule) as a national writer, poet, dramatist and political activist.[4] Recognized as one of the most learned people of his time,[5] he was the first who imposed the Croatian language in the local literacy, he created the National Croatian Theater in Zagreb and became famous for his political activism for the Croatian national revival through his key role in many Croatian patriotic pamphlets at the time. Demeter's award for drama which established 35 years after his death (1872) stood until nowadays and his bust decorates the yard of the Croatian National Theater in Zagreb."

Дакле место Крич се налази негде у оквиру сисанијске епархије, између Костура и Кожана.

[ZO]

По свему судећи, мисли се на Костур у Грчкој и на Сисанијску епархију Охридске архиепископије. Из СХС енциклопедије:

"СИСАНИСКА ЕПАРХИЈА, словенска црквена област у охридској архиепископији. Постала је у 15 веку, одељењем из костурске епархије. У 16 и 17 веку називана је сисаниско-анаселишком епархијом, и потпадала је под новоустановљену костурску митрополију. Сисантија је село јужно од Костура. Класично му је име Алеифуса. У 18 веку, за митрополита Зосима, седиште епископа С. Е. постало је Сјатиште, које је подигнуто у 12 веку и лежи нешто јужније од Сисаније.
Р. Г."

Из Енциклопедије православља:

"СИСАНИЈ. Северно од града Шатишт, на планини Аскиос, у близини села Сисаниј 1662. год. завршена је изградња манастира посвећеног Успењу Пресвете Богородице. Археолошка истраживања показују да је манастирски храм подигнут на темељима старог."

"СИСАНИЈСКА ЕПАРХИЈА, епархија Охридске архиепископије*, настала у XV в. издвајањем из Костурске епархије. Једно време називала се Сисанијско-анаселишком епархијом и потпадала је под Костурску митрополију у XVIII в. Сисанијски епископи су столовали у Сјатишту, јужно од Сисаније."

Сисани и Сјатиста се налазе западно/северозападно од Козанија (Кожана) и јужно/југоисточно од Касторије (Костура):

http://www.geonames.org/734269/sisani.html
http://www.geonames.org/734315/siatista.html

https://en.wikipedia.org/wiki/Sisani
https://en.wikipedia.org/wiki/Siatista

Занимљив детаљ из историје Сјатисте, познате по богатим трговцима:

"One of such a self-made wealthy merchants was Theodoros Dimitriou who together with his wife Afrati left their town at 1790 for Zagreb, then an Austrian city. He managed to earn a significant fortune by trading a variety of goods which helped them to give a proper education to their children. Of them, Dimitrios destined to become a famous and celebrated personality for his role as a leading figure in the movement for the national awakening of the Croatian people (then under Austro-Hungarian rule) as a national writer, poet, dramatist and political activist.[4] Recognized as one of the most learned people of his time,[5] he was the first who imposed the Croatian language in the local literacy, he created the National Croatian Theater in Zagreb and became famous for his political activism for the Croatian national revival through his key role in many Croatian patriotic pamphlets at the time. Demeter's award for drama which established 35 years after his death (1872) stood until nowadays and his bust decorates the yard of the Croatian National Theater in Zagreb."

Дакле место Крич се налази негде у оквиру сисанијске епархије, између Костура и Кожана.

Хвала Никола. Нашао и ја малопре у тој енциклопедији. Ти се боље и брже сналазиш (и за линкове).

[ZO]

округ Костур

има 3 општине:

Костур (грч. Δήμος Καστοριάς)
Нестрам (грч. Δήμος Νεστορίου)
Орестида (грч. Δήμος Ορεστίδος)

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D1%80_(%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3)

округ Кожани

Има 4 општине:
Горуша (грч. Δήμος Βοΐου),
Еордеја (грч. Δήμος Εορδαίας),
Кожани (грч. Δήμος Κοζάνης),
Сервија–Велвендо (грч. Δήμος Σερβίων - Βελβεντού)

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B8_(%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3)

Sisani (Greek: Σισάνι) is a village and a community of the Voio municipality.[2] Before the 2011 local government reform it was part of the municipality of Askio, of which it was a municipal district

https://en.wikipedia.org/wiki/Sisani

Voio (Greek: Βόιο) is a municipality in the Kozani regional unit, Greece. The seat of the municipality is the town Siatista.[2] It was named after the Voio mountains.

https://en.wikipedia.org/wiki/Voio_(municipality)

Ту  је и планински масив Askio (Greek: Άσκιο; Pronunciation: As•ki•o) is a mountain range in the northwestern part of the Kozani and the eastern part of the Kastoria regional units in northern Greece

https://en.wikipedia.org/wiki/Askio

 
Ово су велике области. Ко ће ту да нађе место Крич?

[Небојша]

Ово су велике области. Ко ће ту да нађе место Крич?

Недалеко од костурске области, на југу Албаније, данас постоји место Кричкове.

Помињали смо раније да су се на простору Грчке Македоније и данашње југоисточне Србије појављивали топоними који у основи садрже корен Крич:

Иван, син попа Кричана, јавља се међу призренским трговцима који су трговали са Дубровнчанима средином 14. века.

Извор: "Манастир Бањска и доба краља Мулутина"


Негде у исто време (14. век) јавља се лично име Кричан и у околини Штипа. Село Кричановска Козница било је у поседу Дејановића (околина Куманова), а село Кричани (околина Солуна) цар Душан 1348. дарује Хиландару.

Ово би били неки најранији помени имена/топонима који у себи садрже основу "Крич" у јужним, источним и централним крајевима Балкана. Ово име се нешто раније се јавља у динарским крајевима (предео Кричан 1260. и породица Cricichi или de Criзсо у Котору 1280-1330).

То је интересантно због чињенице да у тим крајевима заиста има припадника Y22059. Е сад, упитно је да ли су име тим насељеима оставили Кричи, односно да ли може постојати нека веза са топонимом Кричан из динарских крајева. Чини ми се да то данас и не можемо знати.

[Romanijski]

 Да ли има везе са темом нисам сигуран, али низводно од Вишеграда постоји Кустур Поље и код Пала засеок од села Горња Винча кои се зове Кустур.

[ZO]

Недалеко од костурске области, на југу Албаније, данас постоји место Кричкове.

Помињали смо раније да су се на простору Грчке Македоније и данашње југоисточне Србије појављивали топоними који у основи садрже корен Крич:

То је интересантно због чињенице да у тим крајевима заиста има припадника Y22059. Е сад, упитно је да ли су име тим насељеима оставили Кричи, односно да ли може постојати нека веза са топонимом Кричан из динарских крајева. Чини ми се да то данас и не можемо знати.

Да, заборавио сам на то место Кричкове (Поградец) Албанија.

Нашао сам место Акритас (Буф,Флорина)
Ακρίτας (παλαιότερα Μπούφι)

https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%91%CE%BA%CF%81%CE%AF%CF%84%CE%B1%CF%82_%CE%A6%CE%BB%CF%8E%CF%81%CE%B9%CE%BD%CE%B1%CF%82

Али то је много даље од Сисаније и Сисанијске епархије.

Подсећа на назив Критија (Κριθιά) код Солуна.

https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_(%D0%9B%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE

Иначе све више мислим да називи места Акритас (Ακρίτας) код Флорине и Критија код Солуна односно Ени Ќој или Ново Село (грчки: Κριθιά, Критија, до 1927 Γενή Κιόι,ЕниЌој) имају било какве везе са нашим Кричима [flash=200,200]http://јер су Грци после Првог светског рата масовно мењали старе називе места (хеленизовали су их).

Geographical name changes in Greece

https://en.wikipedia.org/wiki/Geographical_name_changes_in_Greece


Називи места са основом Крич су свуда тамо где су Словени. И по свему судећи су Словени дали то име извесној групи људи која је могуће била или није била неко племе.

У сваком случају сада знамо да је у Сисанијској епархији (западна Македонија) било неко село или заселак под називом Крич. То је најужније до сада. Данас то место можда не постоји, а ако постоји можда постоји под неким други називом. То су били наши Срби.
 
А ту је близу општина Сервија-Велвентос (грч. Σερβίων - Βελβεντού [Servíon - Velventoú — Сервион-Велвенду]), Кожански округ, периферија Западне Македоније са административним центром градом Сервија.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0%E2%80%93%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%BE

[НиколаВук]

Пронађох место Крич у сисанијској епархији.  Данашњи назив места је Кивотос (што на грчком значи "ковчег" или "ћивот"), а стари назив је био Кривци или Крифци. На грчкој Википедији је дато објашњење да стари назив села потиче од тога што је било заклоњено густим шумама (скривено), те није било уочљиво са пута. У селу су до 1923, тј. до завршетка Грчко-турског рата и размене становништва која је након тога уследила живели гркојезични муслимани, тзв. Валахади (према Википедији, назив им не потиче од Влаха већ од турске речи валах, кад су се заклињали Богу, што је једна од ретких турских речи које су користили). Након што су се они иселили за Турску, ту су насељени Понтијци, тј. грчке избеглице са простора североисточне Анадолије. Назив Кривци/Крифци није идентичан називу Крич, али с обзиром да се село налази у оквиру горе поменуте епархије, претпостављам да је то то. С обзиром да је назив Кривци по свему судећи словенски, није искључено да су поменути Валахади, пре хеленизације, били словенојезични.

https://www.geonames.org/735701/kivotos.html
http://fallingrain.com/world/GR/56/Kivotos.html

https://en.wikipedia.org/wiki/Kivotos
https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%9A%CE%B9%CE%B2%CF%89%CF%84%CF%8C%CF%82_%CE%93%CF%81%CE%B5%CE%B2%CE%B5%CE%BD%CF%8E%CE%BD
https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B8_(%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE)

https://en.wikipedia.org/wiki/Vallahades

[ZO]

Пронађох место Крич у сисанијској епархији.  Данашњи назив места је Кивотос (што на грчком значи "ковчег" или "ћивот"), а стари назив је био Кривци или Крифци. На грчкој Википедији је дато објашњење да стари назив села потиче од тога што је било заклоњено густим шумама (скривено), те није било уочљиво са пута. У селу су до 1923, тј. до завршетка Грчко-турског рата и размене становништва која је након тога уследила живели гркојезични муслимани, тзв. Валахади (према Википедији, назив им не потиче од Влаха већ од турске речи валах, кад су се заклињали Богу, што је једна од ретких турских речи које су користили). Након што су се они иселили за Турску, ту су насељени Понтијци, тј. грчке избеглице са простора североисточне Анадолије. Назив Кривци/Крифци није идентичан називу Крич, али с обзиром да се село налази у оквиру горе поменуте епархије, претпостављам да је то то. С обзиром да је назив Кривци по свему судећи словенски, није искључено да су поменути Валахади, пре хеленизације, били словенојезични.

https://www.geonames.org/735701/kivotos.html
http://fallingrain.com/world/GR/56/Kivotos.html

https://en.wikipedia.org/wiki/Kivotos
https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%9A%CE%B9%CE%B2%CF%89%CF%84%CF%8C%CF%82_%CE%93%CF%81%CE%B5%CE%B2%CE%B5%CE%BD%CF%8E%CE%BD
https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B8_(%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE)

https://en.wikipedia.org/wiki/Vallahades

Нисам сигуран.

Постоји и  место Кривци (Macedonian: Кривци, Albanian: Krivcë), Општина Дебар,  у западној Македонији (на самој граници са Албанијом)

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B8

Подсећа на назив источнословенског племена Кривичи.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%B8_(%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5)

Али ко зна. Можда је Никола у праву.

Наиђох на помен имена Кричи у Шоплуку. У питању је рад: "Историја града Пирота", Светислава С. Петровића

"Средином јануара 1833. године појавио се велики пожар у Рилском манастиру који је у целом Шоплуку познат под именом Свети отац или св. Јован Рилски. Манастир је великим делом изгорео. То се односи нарочито на манастирске конаке. Манастир je омиљен не само у Шоплуку него и y околним српским и бугарским крајевима. Он је заједничка светиња Срба и Бугара. Његова обнова је почета у пролеће 1834. године, а завршена у јесен 1837. године.

Дарови су пристизали не само из српских и бугарских, него и из даљих православних земаља. Кнез Милош је поклонио три звона. Поједини хришћани су били ктитори и манастирских стубова испред цркве. Риста, син чувеног сељака Вукадина из пиротског села Јаловик Извора, дао је прилог да се подигне један такав стуб. На томе стубу и сада стоји натпис: "ктитор на тој столп Христо Вукадинов от извор јаловик каза пиротска".

Изнад тога стуба је уклесан двоглави орао који једном канџом држи мач, а другом крст. Испод орла је година 1835. па натпис: "Протомајстор церкви сеа стиа Павл Јованович в сисание епархији в Кричи" сичанска епархија је припадала  Орхидјској архиепископији, а у XV веку се одвојила од Костурске. Манастир је обновио у XIV веку ћесар Хреља, протосеваст (погранични господар) српског краља Душана."

Ко хоће ово озбиљније да проучи (која места су обухватала Сисанијску епархију у 19 веку) - онда би право место била библиотека патријаршије СПЦ.

[Nenad M]

Ево мало да оживим ситуацију, да поменем једно село у Гружи - Суморовац. Занимљиво је то име, има везе са Кричима, односно са поглавицом Сумором. Пролазим кроз њега кад идем у Борач, али је 20-так километара удаљено од те кричке, или да кажем таранске оазе - Борач, Брестовац. Недавно су на табли, уместо Суморовац, написали Сумуровац. Већ 50-так година пролазим туда, разговарам са људима и никад нисам чуо да неко каже Сумуровац. А и у близини Борча освану табла - путоказ са натписом: "Црква у Борачу". Вероватно ју је поставио неко ко мисли да се ручак кува у лонацу.

[Небојша]

Ево мало да оживим ситуацију, да поменем једно село у Гружи - Суморовац. Занимљиво је то име, има везе са Кричима, односно са поглавицом Сумором. Пролазим кроз њега кад идем у Борач, али је 20-так километара удаљено од те кричке, или да кажем таранске оазе - Борач, Брестовац. Недавно су на табли, уместо Суморовац, написали Сумуровац. Већ 50-так година пролазим туда, разговарам са људима и никад нисам чуо да неко каже Сумуровац. А и у близини Борча освану табла - путоказ са натписом: "Црква у Борачу". Вероватно ју је поставио неко ко мисли да се ручак кува у лонацу.

Интересантно. Упућенији би можда могли да објасне етимологију имена. Мала "исправка", Сумор је био матарушки поглавица. Крички поглавица звао се Калока.

[Nenad M]

Интересантно. Упућенији би можда могли да објасне етимологију имена. Мала "исправка", Сумор је био матарушки поглавица. Крички поглавица звао се Калока.

Знао сам за Калоку, а мислио сам да му је Сумор нешто, теча можда . Шалим се, наравно, хвала на исправци.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

[Зрно]

Бранислав Кричак је био у турској војсци - спахија, и имао је свој тимар 1498. године у Завршју, источно од Фоче. Не знам да ли је раније био податак о њему. Несумњиво су Кричке отишле у Далмацију, пратећи турска освајања. За ове у Кричкама код Дрниша нема података да су имали неку функцију осим свештеничке, али се у оближњим Баљцима, чији су становници по свему судећи дошли заједно са Мириловићима, из околине Билеће, наводи да су били турски војници. За Мириловиће се само зна да су били сточари на простору Дрниша и Шибеника, иначе врло покретљиви.

[Ojler]

... у Завршју, источно од Фоче.
...

Где је то Завршје источно од Фоче? Није ми познато да такво место или топоним у том крају постоји. Постоји Завршје код Горажда али то је северно и доста далеко од Фоче. Вероватно је у питању плато Заврш југоисточно од Фоче. То је онај језичак територије БиХ који се углавио између територије општина Пљевља и Плужине у ЦГ.

[drajver]

Захваљујући Демићевом резултату, значајне новости и откривање нових подграна српске M205. Оно што је сасвим сигурно јесте да Демић и Стефановић из Ариља формирају нову подграну одређену SNP-овима: BY173962/Y155375 и BY173969 / Y155401. Постоји још један СНП FT156006, на који су позитивни Демић и Лакић, а који је у покривености BigY700 и није покривен код Стефановића, на којег је он сигурно позитиван. Не бих могао да тврдим његову трнеутну позицију на стаблу. Може бити на нивоу Y22066,а може бити и испод њега. Све зависи од тога да ли га је тестирао неко из гране Y22063 који је урадио BigY700. Ови који су код нас на Пројекту радили су BigY500. Вјерујем да ће се и та дилема ријешити ускоро, приликом обнове стабла на ФТДНА или на YFullu, јер тамо има оних који су Y22063,а радили су BigY700.

Честитке Петру и осталим M205 на овим значајним помацима.