Аутор Тема: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375  (Прочитано 63045 пута)

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2085
  • I-A1328
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #660 послато: Новембар 15, 2020, 09:13:12 пре подне »
Размишљах малопре о овци Зрни (са зрнастим црним тачкама на лицу), а по којој је највероватније настао надимак људи (са доста младежа) и презиме Зрнић, пошто се на турском дефтеру нахије Кричка помиње Ковач син Зрне. Али, то сад није битно, него што сам истражујући надимке оваца наишао на калооку (са црнилом око очију), и одмах ме асоцирало на нашег драгог Калоку.

https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3450350/novi-sneg-na-pesteri.html

  „Ima šarene jagnjadi ali ta nisu za priplod, većinom su ove kalooke. Crnooke kako tako kažu. One su većinom za priplod”, kaže Bensad Redžović.

кал је у словјенским језицима блато, муљ, прљавштина; од тога каљав, укаљати се; кала боја би била оно што данас зову кафена, по кафи. стога и калоока овца.
„В каждом человеке — солнце. Только дайте ему светить.“

На мрежи нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1900
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #661 послато: Новембар 15, 2020, 09:54:24 пре подне »

Дробни Пијесак помиње се у Кањошу Мацедоновићу као пусто морско жало на коме се Паштровићи окупљају ради неких важних питања. Такође, у песми "Жали Заре" помињу се "дробне слузе". Мислим да је јасно да се, у врло различитим говорима српског језика, ова реч користи у истом значењу: ситан.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Метвица (барска нана, дробна метвица, пољачак)
https://www.bionet-skola.com/w/Metvica

Има и песма Дателинка дробна

https://www.pesnicky.orava.sk/component/mjoosic/?view=song&id=1018

Указује на поље.
 :)

За " дробне" сузе - морам још да размислим. Изгледа да сте и ту у праву.

Реклама за "ситан шећер" или можда шећер у праху.
https://www.google.com/search?client=ms-android-hmd-rev2&ei=V-2wX4TlCuz5kgXngrvwDw&q=drobny+cukier&oq=drobny&gs_lcp=ChNtb2JpbGUtZ3dzLXdpei1zZXJwEAEYBDICCAAyBAgAEB4yBAgAEB4yBAgAEB4yBAgAEB4yBAgAEB4yBAgAEB4yBAgAEB46BQgAEM0COgQIKRAKOgUILhCTAjoCCC46AggpUNOaAVjsswFgz5oCaABwAHgAgAHiAYgB0w2SAQUwLjkuMZgBAKABAcABAQ&sclient=mobile-gws-wiz-serp
« Последња измена: Новембар 15, 2020, 09:58:46 пре подне на Црвeњском путу »

Ван мреже Nenad M

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #662 послато: Новембар 15, 2020, 09:57:49 пре подне »
Метвица (барска нана, дробна метвица, пољачак)
https://www.bionet-skola.com/w/Metvica

Има и песма Дателинка дробна

https://www.pesnicky.orava.sk/component/mjoosic/?view=song&id=1018

Указује на поље.
 :)

За " дробне" сузе - морам још да размислим.
Ипак, дробити значи ситнити.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока


На мрежи нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1900
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #663 послато: Новембар 15, 2020, 09:59:41 пре подне »
Ипак, дробити значи ситнити.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Да да ...исправних се и допуних малопре.

На мрежи нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1900
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #664 послато: Новембар 15, 2020, 10:24:10 пре подне »
Али, ипак и данас у словенским језицима (српски, хрватски, словеначки, бугарски) "дроб" означава унутрашњост стомака ("ситна" цревца, a чини ми се да Бугари јетру зову црни дроб) и у свим рецептима за спремање рибе или дивљачи се помиње вађење "дроби".

А, видела сам и израз "дробна деца" - што би ваљда била "ситна деца"

https://www.europeana.eu/en/item/2020127/URN_NBN_SI_DOC_SFOE4E4E

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8086
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #665 послато: Новембар 15, 2020, 10:30:35 пре подне »


А, видела сам и израз "дробна деца" - што би ваљда била "ситна деца"

https://www.europeana.eu/en/item/2020127/URN_NBN_SI_DOC_SFOE4E4E
"Дробни" на чешком, словачком и пољском значи "ситан" ( "Дателинка дробна" је "ситна детелина") ...Постоји и презиме Drobny...a и код нас "дробне сузе", "дробна деца", "удробити хлеб"...
« Последња измена: Новембар 15, 2020, 10:39:00 пре подне ДушанВучко »

На мрежи нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1900
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #666 послато: Новембар 21, 2020, 04:00:11 поподне »
Занимљив чланак о етимологији назива Крич и Кричак, као и о карактеристичним именима која су се јављала код Крича:

https://www.academia.edu/44494441/Veljkovi%C4%87_%C5%BD_B_Kri%C4%8D_an_i_Kri%C4%8Dkovi_i_kri%C4%8D_a%C4%8D_ka_imena_kratko_o_etimologiji_2020_Slovo_NI_%D0%9C53_?email_work_card=title

Вељковић је, по свему судећи, у праву у тумачењу порекла назива Кричи (племе) и топонима Кричка, када га повезује са именицом крст (мада он чини ми се полази од основе кричк-).

Албанска реч за крст је kryqëzoj (и изговара се, ако не грешим, кричи-...). Па би Кричи (Кришани ?) били Хришћани или Кршћани.

Румунска - Crucea (Creștini)

https://hr.glosbe.com/als/hr/kryq%C3%ABzoj


krýq/e,-ja emër i gjinisë femërore; numri shumës; -e(t)
 1. shami koke për gra, me tre cepa.
 2. një çerek buke.
 3. vithatore: samari me kryqet.
 4. numri shumës; term në anatomi; kërbishte: më dhembin kryqet.

крык / е, именица женског рода; множина; -е (т)
 1. женска марама са три угла.
 2. четврт хлеба (Да ли је то заправо она кришка хлеба?)
 3. витхаторе: самари са крстовима.
 4. збирни број; појам у анатомији; криво: крстови ме боле.

Топоним Кришка гора
https://sl.m.wikipedia.org/wiki/Kri%C5%A1ka_gora

kryq,-i emër i gjinisë mashkullore; numri shumës; -e(t)
 1. figurë me dy vija, me dy fije etj., të cilat ndërpresin njëra-tjetrën, duke formuar katër kënde të drejta: shënoj një kryq në hartë; / fjalë a shprehje fetare; figurë e tillë, që është simbol i fesë së krishtere: kryq prej druri (prej argjendi); mban një kryq në qafë; / shënjë e tillë, që bëjnë me dorë para gjoksit besimtarët e krishterë: bëri kryq.

крст, -и именица мушког рода; множина; -е (т)
 1. фигура са две линије, две линије итд., Које се међусобно секу, чинећи четири права угла: на карти означити крст; / верске речи или изрази; таква фигура, која је симбол хришћанске религије: дрвени (сребрни) крст; држи крст око врата; / такав знак, који хришћански верници чине рукама испред прса: направили крст.
krst, -i imenica muškog roda; množina;

2. si mbiemër; që i ngjet kryqit; i kryqëzuar: rrugë kryq; me këmbët kryq; / si ndajfolje; në trajtë kryqi; kryqas: vë (pres) kryq.
 3. gjymtyrë e parë e disa emërtimeve të pathjeshta në fushën e veprimtarive shoqërore: kryqi i kuq organizatë shoqërore joqeveritare që ndihmon të sëmurët, fatkeqtë etj.; kryqi i thyer simboli i nazizmit.

као придев; који подсећа на крст; прешао: попречни пут; са укрштеним ногама; / као прилог; у облику крста; крст: ставити (исећи) крст.
 3. први део неких нејасних имена из области друштвених делатности: невладина друштвена организација Црвеног крста која помаже болеснима, несрећницима итд .; сломљени крст
« Последња измена: Новембар 21, 2020, 04:02:27 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9198
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #667 послато: Новембар 21, 2020, 04:25:51 поподне »
Вељковић је, по свему судећи, у праву у тумачењу порекла назива Кричи (племе) и топонима Кричка, када га повезује са именицом крст (мада он чини ми се полази од основе кричк-).

Албанска реч за крст је kryqëzoj (и изговара се, ако не грешим, кричи-...). Па би Кричи (Кришани ?) били Хришћани или Кршћани.

Албанска реч за крст је kryq, kryqëzoj има значење "укрстити" или чак "разапети на крст". Kryq се изговара са умекшавањем гласа "р", албански глас y не постоји у српском језику а истоветан је немачком гласу ü (прелаз између "у" и "и"), док је q истоветна или умекшана верзија нашег "ћ".
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1900
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #668 послато: Новембар 21, 2020, 05:00:26 поподне »
Албанска реч за крст је kryq, kryqëzoj има значење "укрстити" или чак "разапети на крст". Kryq се изговара са умекшавањем гласа "р", албански глас y не постоји у српском језику а истоветан је немачком гласу ü (прелаз између "у" и "и"), док је q истоветна или умекшана верзија нашег "ћ".

Да - у праву сте за значење речи kryqëzoj.

Али слушајући изговор - ја чујем јасно крич-...

Чујем наше ч.

Послушајте
https://hcnm-ndc.org/sq/kryqezoj/

То ме и определило да детаљније прочитам о томе.

Овде сам нашла оно што сам горе написала

https://fjalorthi.com/kryqe

На мрежи нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1900
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #669 послато: Новембар 22, 2020, 05:13:43 поподне »
Да - у праву сте за значење речи
Али слушајући изговор - ја чујем јасно крич-...

Чујем наше ч.

Послушајте
https://hcnm-ndc.org/sq/kryqezoj/

То ме и определило да детаљније прочитам о томе.

Овде сам нашла оно што сам горе написала

https://fjalorthi.com/kryqe

Никола је и овде у праву - албанско  q посебно у речи  kryqëzoj је налик српском ћ, а не ч.

е kuqe - куће

Па, ипак aко бих морала да бирам како је настао назив племена Кричи ја бих се определила да је дошло од  речи крст онако како се изговара  на албанском језику.

Зато што ми је најлепше, а има ми неке логике (негде сам прочитала да су Криче неки звали Арбанашким Власима, што их је јасно раздвајало од самих Арбанаса, чак иако су живели у близини неких арбанашких племена,  да су увек били у близини православних манастира и др. ). Мислим и да је назив много старији од првих помена Крича као племена - о томе другом приликом.

То што се реч "крст" на албанском изговара као крић/и, а не као крич/и, мени није разлог да одбацим ову варијанту.

Иста полемика се води односно недоумица постоји и код назива племена Кучи (Кући).

То "ћ" је код Срба могло да се чује као "ч" зависно од начина изговора, али и од начина преношења другоме онога што се чуло или чује.



 

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9198
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #670 послато: Новембар 22, 2020, 05:19:08 поподне »
Никола је и овде у праву - албанско  q посебно у речи  kryqëzoj је налик српском ћ, а не ч.

е kuqe - куће

Па, ипак aко бих морала да бирам како је настао назив племена Кричи ја бих се определила да је дошло од  речи крст онако како се изговара  на албанском језику.

Зато што ми је најлепше, а има ми неке логике (негде сам прочитала да су Криче неки звали Арбанашким Власима, што их је јасно раздвајало од самих Арбанаса, чак иако су живели у близини неких арбанашких племена,  да су увек били у близини православних манастира и др. ). Мислим и да је назив много старији од првих помена Крича као племена - о томе другом приликом.

То што се реч "крст" на албанском изговара као крић/и, а не као крич/и, мени није разлог да одбацим ову варијанту.

Иста полемика се води односно недоумица постоји и код назива племена Кучи (Кући).

То "ћ" је код Срба могло да се чује као "ч" зависно од начина изговора, али и од начина преношења другоме онога што се чуло или чује.

Узмите у обзир и румунски изговор њихове речи за крст, cruce ("круче" или "круће"). Тај изговор је вероватно близак оригиналном кричком изговору, а сами Кричи су могли бити говорници једног данас изумрлог далматороманског дијалекта, мада не бих искључио ни опцију да су били Источни Романи, тј. блиски прецима Румуна, Цинцара и осталих источнороманских народа.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14344
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #671 послато: Новембар 22, 2020, 05:38:05 поподне »
Никола је и овде у праву - албанско  q посебно у речи  kryqëzoj је налик српском ћ, а не ч.

е kuqe - куће

Па, ипак aко бих морала да бирам како је настао назив племена Кричи ја бих се определила да је дошло од  речи крст онако како се изговара  на албанском језику.

Зато што ми је најлепше, а има ми неке логике (негде сам прочитала да су Криче неки звали Арбанашким Власима, што их је јасно раздвајало од самих Арбанаса, чак иако су живели у близини неких арбанашких племена,  да су увек били у близини православних манастира и др. ). Мислим и да је назив много старији од првих помена Крича као племена - о томе другом приликом.

Где сте ово прочитали? Читао сам много о Кричима и нигде не видех ништа слично. Мислим да се тако нешто тврдило за Матаруге.

На мрежи нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1900
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #672 послато: Новембар 22, 2020, 05:45:12 поподне »
Узмите у обзир и румунски изговор њихове речи за крст, cruce ("круче" или "круће"). Тај изговор је вероватно близак оригиналном кричком изговору, а сами Кричи су могли бити говорници једног данас изумрлог далматороманског дијалекта, мада не бих искључио ни опцију да су били Источни Романи, тј. блиски прецима Румуна, Цинцара и осталих источнороманских народа.

Да - тако и ја мислим за Криче.

На мрежи нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1900
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #673 послато: Новембар 22, 2020, 05:54:53 поподне »
Где сте ово прочитали? Читао сам много о Кричима и нигде не видех ништа слично. Мислим да се тако нешто тврдило за Матаруге.

Небојша - ако не грешим - има негде на овој теми 2016/2018. Било је у једном предратном часопису чланак о Власима.

Мени се у том чланку није допао угао из кога је аутор (не знам ни ко је он био) писао о Кричима, али и о Мацурама, па ни то што их је назвао тако.

Али таквим називање аутор чланка их је ипак јасно иделио од самих Арбанаса (називајући их Власима).

Да су били у близини православних манастира сам исто прочитала у том чланку (можда и још негде другде). Ако јесу - а кад погледате мали је проценат прелазака у ислам код Крича - могуће је да су били и нека врста заштите манастирима и да су уживали неке привилегије и можда и били затворени дуго времена као нека група.

А, иначе - мислим да су Кричи тај неки стари романски слој становништва на Балкану. То што још не може да се пронађе та нека копча је вероватно последица те неке њихове "разуре" као племена....


Наћи ћу...па ћу вам послати.
« Последња измена: Новембар 22, 2020, 06:05:19 поподне на Црвeњском путу »

На мрежи нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1900
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #674 послато: Новембар 22, 2020, 09:03:27 поподне »
Узмите у обзир и румунски изговор њихове речи за крст, cruce ("круче" или "круће"). Тај изговор је вероватно близак оригиналном кричком изговору, а сами Кричи су могли бити говорници једног данас изумрлог далматороманског дијалекта, мада не бих искључио ни опцију да су били Источни Романи, тј. блиски прецима Румуна, Цинцара и осталих источнороманских народа.

У Ономатолошким прилозима XVIII САНУ од 24.05.2095.године , на основу реферата Александра Ломе (Лома, Виктор, Петровић, Шуљагић) о пресловенским старинама се наводи да се топоними Круче (Улцињ, Црна Гора) изводе из албанског језика од речи  kryq - крст, а Круте од  речи Krythë -главица .(Станишић 1995).

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Krute


Krythë - за ово нисам сигурна да се изговара Круте - ја чујем Крите (?).

Шта ви Никола мислите? Како се ово изговара?

А то Krythë нас опет води ка оном месту о коме  је писала Гордана Томовић (поменуо је и Небојша неки дан) Критија (данас село крај Солуна) у свом раду Кричани и Кричак.

Било је покушаја да се преко грчког језика објасни назив овог села.

« Последња измена: Новембар 22, 2020, 09:06:35 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9198
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #675 послато: Новембар 22, 2020, 09:22:26 поподне »
У Ономатолошким прилозима XVIII САНУ од 24.05.2095.године , на основу реферата Александра Ломе (Лома, Виктор, Петровић, Шуљагић) о пресловенским старинама се наводи да се топоними Круче (Улцињ, Црна Гора) изводе из албанског језика од речи  kryq - крст, а Круте од  речи Krythë -главица .(Станишић 1995).

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Krute


Krythë - за ово нисам сигурна да се изговара Круте - ја чујем Крите (?).

Шта ви Никола мислите? Како се ово изговара?

А то Krythë нас опет води ка оном месту о коме  је писала Гордана Томовић (поменуо је и Небојша неки дан) Критија (данас село крај Солуна) у свом раду Кричани и Кричак.

Било је покушаја да се преко грчког језика објасни назив овог села.

Албанско th је исто што и грчки глас "тета", представља прелаз између наших гласова "т" и "с". Као th у енглеској речи thing. О албанском "y" сам већ написао, а е са две тачке изнад је мукли глас.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Dragoljub76

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 46
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #676 послато: Децембар 02, 2020, 09:58:18 пре подне »
Поздрав свима.

На YFull се појавио још један "рођак". Да ли знате ко би то могао бити?


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14344
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #677 послато: Децембар 02, 2020, 10:53:21 пре подне »
Поздрав свима.

На YFull се појавио још један "рођак". Да ли знате ко би то могао бити?



То је Демић са Баније, ако мислиш на ове J-Y155375? Више о новим резултатима на следећој страници: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=195.2860

Ван мреже Dragoljub76

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 46
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #678 послато: Децембар 02, 2020, 01:02:11 поподне »
Јесте, мислио сам на овога који се води као нови.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • J2b1-M205>Y218180, банијски огранак Крича
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #679 послато: Децембар 12, 2020, 02:20:10 пре подне »
Средином септембра добио сам резултате Big Y-700 теста Демића (Горњи Класнић, Банија), након чега је одрађена и њихова дубља анализа преко YFULL-а.

Према тим резултатима и њиховој дубљој анализи, имам 16 приватних SNP-ова, од којих три делим са Стефановићем из Михајловца код Смедерева. На основу тога, добили смо нову грану низводно од J2b1-M205>Y22059 и она је на YFULL стаблу именована као Y155375 (још увек чекамо ажурирање стабла и процену старости):

https://www.yfull.com/tree/J-Y22059/
https://www.yfull.com/tree/J-Y155375/

Стефановићи су даљим пореклом из Грдовића код Ариља, док су њихова старија презимена Јевтовић и Остојић (најстарије презиме). Према предању једног огранка овог рода, њихов родоначелник Остоја доселио се у Грдовиће око 1740. године из дробњачког племена.

Уз помоћ Уроша Узелца, кандидовали смо моје приватне SNP-ове код YSEQ-а и њих девет је прихваћено, међу којима су и два SNP-а која делим са Стефановићем (Y155375 и Y155401). Почео сам са провером прихваћених SNP-ове код Кричке (Братишковци, Далмација), Бадрића (Драготина, Банија) и Муиџе (Доњи Класнић, Банија). Избор родова био је логичан, пошто је извесно да су далматинске Кричке потомци кричког племена, док Бадрићи и Муиџе деле са мојим Демићима крсну славу (Ђурђевдан), географски простор (Банија) и низ специфичних вредности на упоредивим маркерима. Јуче смо добили и први резултат, Кричка је позитиван на SNP Y155375 и овако стоје ствари:



По свему судећи, добили смо грану кричког племена - J2b1-M205>Y155375.
« Последња измена: Децембар 12, 2020, 02:22:23 пре подне Петар М. Демић »