Аутор Тема: Српски ДНК дан 2019  (Прочитано 15363 пута)

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 266
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #120 послато: септембар 28, 2019, 12:45:41 пре подне »
Džan na turskom znači duša. Tako da ako su mu Turci dali nadimak Malidžan onda bi to moglo biti mala duša ili sitna duša.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 313
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #121 послато: септембар 28, 2019, 01:44:53 пре подне »
5. Ивановић, Аранђеловдан, Доња Микуљана, Куршумлија, E-V13>Z5018>S2979>L241

Има потпуно поклапање на 23 маркера са Здравковићем из истог места. Обојица припадају роду А из табеле Српског ДНК пројекта.

Ивановићи према предању потичу из Мораче, исто као и Здравковићи који имају нешто прецизније предање у коме се наводи да потичу од Радовића. Обе породице преслављају Велику Госпојину, а комбинација Аранђеловдан-Велика Госпојина је карактеристична за Богићевце чија су Радовићи грана. Иако је јасно да ова два братства не потичу од Радовића за које утврђено да као и остали Богићевци припадају грани R1b-Y91536, са овим резултатом смо добили потврду да је у Доњој Морачи поред Даниловића (био) присутан још један L241 род.

Можда би овај резултат могао бити занимљив у вези порекла Ивановића и Здравковића:

Ракочевић, Црна Гора, E-V13

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 282
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #122 послато: септембар 28, 2019, 08:38:24 пре подне »
Цитирана тврдња је у доброј мери нетачна. Булајићи, Вучетићи, Делибашићи и Радовићи према предању не потичу од Вујачића, већ потичу од браће родоначелника Вујачића.

Резултат Радовића је доступан на затвореном делу форума на теми о тестираним Херцеговцима.

Булајићи, Вујачићи, Вучетићи и Даковићи

Према народној традицији, „Мемоарима“ војводе Анта Даковића и подацима „Родослов братства Булајић“ на подручју Вилуса (Броћанац, Вилуси, Маочићи и Ријечани) живе припадности братства Булајић, Вучетић, Вујачић и Даковић који потичу из Куча, од краја 15 вијека, што доказују и испитивања др Ердељановића, А. Лубурића, Иванишевића и других. Њихов први предак Драгоје, због убиства Турчина, због увреде на крсној слави Св. Никола, бјежи на Чево а одатле са породицом (жена и 4 сина) према Граховском пољу.
Војвода Даковић је забиљежио да су од Шороја Булајићи, од Бороја Вујачићи, док друга два брата не именује. По предању Булајића је супротно, тако да они кажу да су од Шороја Вујачићи а од Бороја Булајићи, док су од Луке Вучетићи а од Маја су Вујовићи и Радовићи у Херцеговини.
Вучетићи од Драшка, за кога се претпоставља да је из 7 паса, у Вилусима се развило још неколико пасова. Развојем братства Вучетић, од Лазара и Петра, из 8 паса се развило 4 огранка: Илићи (Мрдовићи),  Мировићи, Радовићи и Ћираковићи. Вучетићи славе Никољдан а Драганићи Велику Госпојину.

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 282
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #123 послато: септембар 28, 2019, 08:41:27 пре подне »
Булајићи, Вујачићи, Вучетићи и Даковићи

Према народној традицији, „Мемоарима“ војводе Анта Даковића и подацима „Родослов братства Булајић“ на подручју Вилуса (Броћанац, Вилуси, Маочићи и Ријечани) живе припадности братства Булајић, Вучетић, Вујачић и Даковић који потичу из Куча, од краја 15 вијека, што доказују и испитивања др Ердељановића, А. Лубурића, Иванишевића и других. Њихов први предак Драгоје, због убиства Турчина, због увреде на крсној слави Св. Никола, бјежи на Чево а одатле са породицом (жена и 4 сина) према Граховском пољу.
Војвода Даковић је забиљежио да су од Шороја Булајићи, од Бороја Вујачићи, док друга два брата не именује. По предању Булајића је супротно, тако да они кажу да су од Шороја Вујачићи а од Бороја Булајићи, док су од Луке Вучетићи а од Маја су Вујовићи и Радовићи у Херцеговини.

Вучетићи од Драшка, за кога се претпоставља да је из 7 паса, у Вилусима се развило још неколико пасова. Развојем братства Вучетић, од Лазара и Петра, из 8 паса се развило 4 огранка: Илићи (Мрдовићи),  Мировићи, Радовићи и Ћираковићи. Вучетићи славе Никољдан а Драганићи Велику Госпојину.

Да ли тестирани Булајић има генетске везе са херцеговачким Радовићима, Вујачићима?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9306
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #124 послато: септембар 28, 2019, 11:21:36 пре подне »
4. Кангрга, Јовањдан, Подум, Оточац, Лика, J2b-M205>Y22059

Кангрге су део сеобе Усораца (Вилићана), тако да је овакав резултат донекле очекиван. Ево шта о тој сеоби каже С. Павичић:

Koreničke Srbe krajiške vlasti popisale su odmah po doseljavanju i utvrdile su među njima 83 porodice i 941 čeljade, ali je iz Korenice još 1655. iselilo u Krajinu 12 porodica koje su bile smještene u Plaškom.672 Novim je naseljenicima u Gackom polju krajiška komisija dala ova zemljišta: Kompolje, Oraovac, Ponor, Hum, Pothum, Zalužnicu, Doljane, Brezovac, Škare i Glavace.673 Istočni dio tih sela zvao se skupnim imenom Vilici, te su i ti Uzorčani nazivani često imenom Vilićani. Cijeli je taj prostor bio razmjerno velik, pa su Uzorčani za svoje naseljavanje našli dovoljno mjesta. Veći dio toga naselja nastanio se u Vilićima: u Pothumu, Zalužnici, Doljanima, Škarama, Glavacima, Oraovcu i Starom Selu.

U toj su seobi na to otočko područje doselili: Agbabe, Aleksići, Aralice, Babici, Banjani, Batinići, Božičkovići, Božici, Brekići, Cvjetnićani, Čubrile, Ćurčići, Diklići, Divjaci, Grijaći, Guteše, Hinići, Hrkalovići, Ivančevići, Ivkovići, Jerkovići, Kalešići, Kamenko, Kangrge, Košići, Kresovići, Kukici, Lavrnje, Lemajići, Lolići, Lukinići, Lužajići, Mandići, Marijani, Mašići, Matici, Mihovilovići, Mikići, Milakovići, Mirkovići, Naprte, Narančići, Navale, Opačići, Paskaši, Pavičići, Popovići, Potkolnjaci, Poznići, Pređovici, Prigmizi, Puhari, Pupovci, Rakići, Ružici, Savići, Sekizi, Skendžići, Stojanovići, Svilari, Šegani, Škorići, Štule, Sušnici, Varde, Vlaisavljevići, Vojvodići, Vujanići, Vukmanovići, Vuksani i Vunjaci.

Генетски, Кангрге имају потпуно поклапање са Наранчићима (Усорци), Јањатовићима из околине Оточца и Трикићима (Кецмани) из околине Дрвара. Веома су им блиске и остале крајишке породице које се могу повезати са Усорцима (углавном Лика), као и оне породице које славе Јовањдан, а немају директну везу са овом сеобом.

Од крајишких Кангрга води порекло и познати филозоф, Милан Кангрга (1923-2008)


Заборавио сам написати једну битну ствар у вези Кангргиног хаплотипа. Он на маркеру 437, који је практично одређујући за M205, поседује вредност 15. Сви припадници M205 ту имају вредност 14, док припадници M241 поседују вредност 15, или 16. Без обзира на ово, остали маркери јасну упућују на подграну J2b-M205>Y22059.

Ово је само једна у низу чудних мутација код припадника Y22059.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9306
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #125 послато: септембар 28, 2019, 11:53:41 пре подне »
73. Малетић, Мала Госпојина, Косијери, Цетиње, J2b-M205>Y22059

Малетића, под овим презименом, није било у Косијерима. Тестирано је неколико братстава из овог племена и већина припада хаплогрупи I2-PH908. Могуће да су Малетићи део неког староседелачког рода у Косијерима, нпр. Перишића.

Перишићи (Мала Госпођа) у Косијерима су једино живо братство за које се поуздано зна да је стариначко у племену.
https://www.poreklo.rs/2016/02/09/bratstva-plemena-kosijeri/

Интересантно је свакако што Малу Госпојину славе и Ројевићи из Озринића крај Никшића, који су такође потврђени као Y22059 и имају потпуно поклапање са Малетићима.

Помињао сам и раније да један део црногорских Y22059 поседује предање о пореклу из Катунске нахије (Супићи-Варезићи, Годијељи, Марковићи, Дедејићи, Медојевићи, итд.). Косијери су у Ријечкој Нахији, али то је у непосредној близини.

Небо је писао о презимену Кричије, које се среће у Грађанима, у Ријечкој нахији:

"Кричије (Ђурђев-дан) у Гађима су се, према предању, доселили у 13. или 14. столећу из Комана. Није познато, али је могуће, да имају везе са потарским Кричима. У једном которском документу из 1323. године помиње се извесни Лоре Кричко, могуће из Грађана. Од Кричија су Радановићи у Врањини."
https://www.poreklo.rs/2016/02/11/bratstva-plemena-gradjani/

Није сигурно да су Кричије у вези са осталим припадницима Y22059, али је тај помен свакако занимљив. Што због овог резултата, што због поменутих предања. Могуће да је у нека старија времена било тих повратних миграција на релацији Стара Црна Гора - Затарје.

Углавном, важно је налгасити да, по хаплотипу, Малетић не стоји блиско тестиранима из Затарја и Полимља. У питању је онај хаплотип који има поклапања у околини Никшића, источној Херцеговини, Крајини и западној Србији претежно.

Сада већ са сигурношћу можемо рећи да за западне српске крајеве постоје бар две динарске матице. Једна је на ширем простору Дробњака, Затарја, Доњег Полимља, док је друга нешто јужније, у области Никшића, Катунске нахије и источне Херцеговине.

Такође је важно рећи да ови други, по свему судећи Y22063+, имају релативно блиске хаплотипове на југу и истоку српског етничког простора, док са овима из Затарја (Y22063-) то није случај.

Yfull стабло J-Y22059, које додуше не открива превише
https://www.yfull.com/tree/J-Y22059/




« Последња измена: октобар 01, 2019, 05:29:43 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9306
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #126 послато: септембар 28, 2019, 12:19:54 поподне »
Остао сам дужан написати са ким све из рода А Малетић има потпуно поклапање на 23 маркера. У питању су:

- Шарац, Никољдан, Кордун
- Кецман, Вартоломијевдан, Петровац, Босанска Крајина
- Јовањдан, Гацко, Херцеговина
- Ројевић, Мала Госпојина, Никшић
- Божовић, Лучиндан, Никшић
- Станаћев, Ђурђевдан, Ново Милошево, Банат
- Станисављевић, Лучиндан, Чортановци, Срем
- Милићевић, Ђурђевдан, Јадранска Лешница
- Арсић, Никољдан, Лебане
- Цветковић, Ђурђевдан, Сврљиг
- Дупор, Јовањдан, Северна Далмација
- Јелача, Ђурђевдан, Северна Далмација
- Милутиновић, Јовањдан, Крушевац

Ово су само потпуна поклапања. Дуг би био списак оних који имају -1, или -2 у односу на Малетића, с обзиром да је то практично модални хаплотип.

Ван мреже Каменсрамен

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 8
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #127 послато: септембар 28, 2019, 03:45:21 поподне »
52. Манојловић, Никољдан, Омсица, Грачац

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Једина карактеристична вредност у хаплотипу тестираног је благо повишена 19 на маркеру DYS458 коју дели са више припадника N2 хаплогрупе у табели СДП.

Тестирани је навео да су Манојловићи давним пореклом из Црне Горе и да су у Лици присутни од њеног првог насељавања. Због припадности N2 хаплогрупи сада се може још уже локализовати њихова стара матица а то је потез Бањани-Голија-Пива.
Хвала Никола на пропратном тескту ,везаном за резултате замолио бих те када будеш у прилици да напишеш с којим родовима имам поклапање,као и који су ми најближи по вредности маркера поготово пореклом из Лике,као и славе тих породица.Нов сам у материји,па свака новост много значи.Хвала

Ван мреже ZO

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 24
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #128 послато: септембар 28, 2019, 04:44:01 поподне »
Остао сам дужан написати са ким све из рода А Малетић има потпуно поклапање на 23 маркера. У питању су:

- Шарац, Никољдан, Кордун
- Кецман, Вартоломијевдан, Петровац, Босанска Крајина
- Јовањдан, Гацко, Херцеговина
- Ројевић, Мала Госпојина, Никшић
- Божовић, Лучиндан, Никшић
- Станаћев, Ђурђевдан, Ново Милошево, Банат
- Станисављевић, Лучиндан, Чортановци, Срем
- Милићевић, Ђурђевдан, Јадранска Лешница
- Арсић, Никољдан, Лебане
- Цветковић, Ђурђевдан, Сврљиг
- Дупор, Јовањдан, Северна Далмација
- Јелача, Ђурђевдан, Северна Далмација
- Милутиновић, Јовањдан, Крушевац

Ово су само потпуна поклапања. Дуг би био списак оних који имају -1, или -2 у односу на Малетића, с обзиром да је то практично модални хаплотип.

Баш занимљиво Небојша.

Не знам да ли ће ово неком нешто значити.

Мени ова поклапања значе због одсуства поузданог предања о пореклу Станаћевих (старо презиме Станисављевић).

Магловито и непоуздано стара Херцеговина.

Али, у самом селу Карлово (део Новог Милошева) са Станаћевима егзистирају  фамилије Цуцићи и Псодерови.

Цуциће би могли снажно везати за Црну Гору по пореклу.
При томе, између Цуцића и Станаћевих (Станисављевића) је готово два века (од самог насељавања Карлова) била сталних непријатељстава и надметања у чељадима, благу, престижу, утицају у цркви и народу. Станаћеви су били у свему јачи и бројнији (9 браће је дошло). Цуцићи су давали попове и тек тако су надјачали Станаћеве који због њих малтене ни у цркву више нису хтели долазити. Мада су Станаћеви имали и хаџију још у 19. веку (поклоника у Јерусалим). Ово сам скоро сазнао.
Па сам размишљао откуда то да буде таквог непријатељства и надметања између ове две фамилије - и дошао до закључка да су се они могуће знали још у Црној Гори (пратећи траг Цуцућа) и били у некаквим сукобима кроз 17-18 век и наставили  то непријатељство и у 19-20  веку у Банату.

С друге стране, ту су и Псодерови у Карлову (Плевна) које и професор Бранко Белић у својој књизи Плевна и Беодра - два села у Северном Банату везује за село Псодерце крај Врања у Пчињском округу.
Писали смо о вези Крича и овог села (Гордана Томовић).
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5

Па се двоумим између Црне Горе и Србије (Врање са околином).

« Последња измена: септембар 28, 2019, 04:45:59 поподне ZO »

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 668
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #129 послато: септембар 28, 2019, 04:58:28 поподне »
Коме су онда најближи ови затарски М205 родови?Родовима из Лике?

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4952
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #130 послато: септембар 28, 2019, 06:59:10 поподне »
Хвала Никола на пропратном тескту ,везаном за резултате замолио бих те када будеш у прилици да напишеш с којим родовима имам поклапање,као и који су ми најближи по вредности маркера поготово пореклом из Лике,као и славе тих породица.Нов сам у материји,па свака новост много значи.Хвала

Код српских N2 постоји једна мала "зачкољица". Наиме, грана FGC28435 којој припадају сви тестирани N2 Срби је веома млада, процена је да је родоначелник живео током 12/13. века н.е. (развијени средњи век) када се претпоставља и да је дошао на простор Балкана. Услед тога, ова хаплогрупа је прави "благослов" када се жели пронаћи првобитна матица балканских N2 (простор Бањана, Голије и Пиве) али за "нижа" разврставања по мањим родовима је незахвалнија чак и од I2-PH908. Уствари није незахвална, него је само на основу маркера код ње малтене немогуће вршити та разврставања.  :) Разлог томе је управо њена младост и чињеница да су готово сви тестирани FGC28435 по STR маркерима врло једнообразни односно "модални". Једини корак напред што се тога тиче је тзв. "биг тест" (Big Ipsilon код FTDNA, WGS код Yseq, Y-Elite код FGC итд.), где се онда могу правити дубље анализе између оних који су N2-FGC28435 и који су такође урадили тај тест.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4050
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #131 послато: септембар 28, 2019, 07:42:12 поподне »
29. Симић, Ђурђевдан, Сушци, Дицмо

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристика се може издвојити веома ретка вредност 385=13-16. Такође се може издвојити и 458=18,576=19. Најближи на пројекту му је Крсмић из Црне Баре код Богатића, који такође слави Ђурђевдан. Разликују се на 3 маркера од упоредивих 23. Крсмићи имају предање о пореклу из Црне Горе.

Крсмић, Ђурђевдан, Црна Бара, Богатић

Симићу је близак и један са САНУ истраживања из Ковина, даљим пореклом из Даља, који слави исту славу, дели карактеристичне маркере и имају једну разлику на упоредивих 17 маркера.

Симић је навео као старије презиме Шушак, Шушковић, али не и предање о даљем пореклу.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9306
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #132 послато: септембар 28, 2019, 07:43:30 поподне »
Па се двоумим између Црне Горе и Србије (Врање са околином).

С обзиром на днк поклапања, за Станаћеве је изгледнија сеоба из динарских крајева, него из Врањског Поморавља.


Коме су онда најближи ови затарски М205 родови?Родовима из Лике?

Написах да и у Крајини има обе ове "групе", чије су матице, бар за тај простор западно, вероватно нешто другачије. Генерално је ова група која има поклапања мимо Затарја бројнија међу Србима, па је тако и у Крајини. Посебно у Лици, где су доминантно Усорци.

Ако бих морао угрубо да наведем, ових пореклом "из Затарја" има у Северној Далмацији (Кричке), Босанској Крајини и на Банији, док су ови "општи" присутни свуда, али значајније у Лици, Босанској Крајини, Северној Далмацији и Кордуну.


Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4050
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #133 послато: септембар 28, 2019, 08:25:22 поподне »
31. Павловић, Никољдан, Пударци, Гроцка

Припада хаплогрупи I2a-PH908>Y56203, општем роду. У оквиру ове гране има неке специфичности као што су: 456=16, 481=29, 635=24. Најближи од тестираних Y56203 су му Езгета и Полић. Са обојицом има три разлике на упоредива 23 маркера. Са Полиће дели и исту славу.

Према речима тестираног, Павловићи су пореклом из Неменикућа. У литератури пише: "Павловићи и Јеремићи, славе Никољдан. Доселила се два брата, Ђурађ и Јеремија из Куча у Црној Гори. Од Ђурђа су Павловићи од Јеремије – Јеремићи." Овај резултат рекао бих демантује порекло из Куча.

https://www.poreklo.rs/2014/09/09/poreklo-prezimena-selo-pudarci-grocka/

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4050
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #134 послато: септембар 28, 2019, 09:28:41 поподне »
42. Благојевић, Аранђеловдан, Таково, Горњи Милановац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 391=10, 389II=30, 570=17. Најближи на пројекту му је близак рођак из истог места, са ким има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера. Такође му је близак и Поповић из Шавца код Параћина, са којим има две разлике на упоредива 23 маркера. Разликују се на битном маркеру 643, а и славе различите славе, па је веза вероватно доста стара. Близак му је и један из околине Љубиња, са истом славом. Имају три разлике (једна двострука) на упоредива 23 маркера. Могуће да је то и матица Благојевића, пошто тестирани Херцеговац важи за староседеоце у том крају.

За Благојевиће се у литератури каже: "Пауновићи, Благојвићи, Петровићи, Стевановићи-Косановићи и Поповићи-Зечани су заједничког порекла, славе Аранђеловдан. Раније су се презивали Ненадовићи. Воде порекло од четири брата, који су дошли од Сјенице. У боју на Дубљу погинули су рођаци Радојица Пауновић и Стеван – од кога су Стевановићи. Од трећег брата су Благојевићи и Петровићи а од четвртог Поповићи-Зечани. Стевановићи се зову и Зуковићи по Турчину Ћор-Зуку, кога је убио Стеван Косановић. Били су у Такову пре Првог устанка а на састанку у Такову је учествовао Радојица Пауновић. По литератури се доводе у везу са Ненадовићима у Бранковини код Ваљева."

https://www.poreklo.rs/2014/12/25/poreklo-prezimena-naselje-takovo-gornji-milanovac/

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4050
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #135 послато: септембар 28, 2019, 11:00:49 поподне »
58. Чакаревић, Игњатијевдан, Котража, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 389II=30, 458=19, 570=19. Најближи на пројекту му је Миловановић из Грабовице код Г. Милановца. Разликују се на једном маркеру на упоредива 23. Иако славе различите славе нема сумње да су један род. И једни и други у предању имају Сјеницу.

Миловановић, Никољдан, Грабовица, Горњи Милановац

Нешто даљи им је један Херцеговац из околине Љубиња, односно даљим пореклом из Чавша у Попову. Имају две, односно три разлике са њим на упоредива 23 маркера, али сви имају различите славе.

За Чакаревиће се каже: "Чакаревићи су такође досељени од Сјенице, славе Игњатијевдан".

https://www.poreklo.rs/2013/07/17/poreklo-prezimena-selo-kotra%C5%BEa-lu%C4%8Dani-gornje-draga%C4%8Devo/

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 313
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #136 послато: септембар 28, 2019, 11:27:53 поподне »
58. Чакаревић, Игњатијевдан, Котража, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 389II=30, 458=19, 570=19. Најближи на пројекту му је Миловановић из Грабовице код Г. Милановца. Разликују се на једном маркеру на упоредива 23. Иако славе различите славе нема сумње да су један род. И једни и други у предању имају Сјеницу.

Нешто даљи им је један Херцеговац из околине Љубиња, односно даљим пореклом из Чавша у Попову. Имају две, односно три разлике са њим на упоредива 23 маркера, али сви имају различите славе.

За Чакаревиће се каже: "Чакаревићи су такође досељени од Сјенице, славе Игњатијевдан".

https://www.poreklo.rs/2013/07/17/poreklo-prezimena-selo-kotra%C5%BEa-lu%C4%8Dani-gornje-draga%C4%8Devo/

Има индиција са САНУ истраживања да Чакаревићи јесу род Малешеваца, пре свега због вредности 19 на 458, коју такође поседују неки родови унутар рода Малешеваца. Мислим да је, такође на основу тог САНУ резултата извесно да Чакаревићи нису ближе (заправо ако су уопште) повезани са Миловановићима.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4050
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #137 послато: септембар 28, 2019, 11:40:19 поподне »
Има индиција са САНУ истраживања да Чакаревићи јесу род Малешеваца, пре свега због вредности 19 на 458, коју такође поседују неки родови унутар рода Малешеваца. Мислим да је, такође на основу тог САНУ резултата извесно да Чакаревићи нису ближе (заправо ако су уопште) повезани са Миловановићима.

Биће да си у праву. У том случају је Чакаревић добро "измутирао" на маркерима. Једини је од 15-орице Малешеваца који има 19=15, али изгледа да је то заиста његова приватна мутација. Један је од четворице који има 458=19. Један је од двојице који има 570=19. И један од двојице који има 533=13. Предложио бих му свакако дубља тестирања. Сврстан је ипак у род Малешеваца.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1878
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #138 послато: септембар 29, 2019, 07:50:03 пре подне »
19. Бојовић, Ђурђевдан, Радошево, Ариље, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991

Нема ближих поклапања на пројекту. Поседује веома повишену вредност DYS439=15 коју нема ниједан припадник E хаплогрупе на пројекту. У оквиру гране Y30991 се издваја и по сниженој вредности DYS643=11.

Од Бојовића из Радошева потиче Радош Бојовић (1919-1943), народни херој Југославије по коме је некадашње Чичково преименовано у Радошево.

Један посетилац сајта је пре пар година оставио следећи коментар:
Радим родослов за моју фамилију Бојовић која се налази у селу Чичково општина Чајетина на Златибору.Наиме ово село Чичково датира још из 15 века да би га угасили 1953 године и од једног дела направили ново село Радошево а други мој део прикључили селу Сирогојну тако да то село више не постоји. Ово наглашавам због тражења података.Ја сам успео да прикупим података о мојим прецима до 1823 године где има у попису име Марко Бојовић и све тако редом до данашњег дана .Оно што нисам могао да утврдим јесте одакле су дошли Бојовићи у Чичково. Отац је причао да су дошли из Црне Горе од Берана или из тог краја. МЕНИ треба неки јачи доказ о досељавању у стари Влах или Рујно како се некад звао тај крај.Наша слава је Свети Никола.

Занимљиво је да тестирани слави Ђурђевдан, а не Никољдан. У близини Берана живе једино Бојовићи који су грана Васојевића-Лопаћана, међутим они припадају другој подграни E-V13. Исто важи и за Бојовиће из Шаранаца.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1878
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #139 послато: септембар 29, 2019, 08:26:00 пре подне »
30. Ерић, Никољдан, Зоље, Калесија, E-V13>Z5017>Z16988

Припада роду Д из табеле СДНКП који је доста распрострањен у Билећким Рудинама и Попову у Херцеговини. Поседује снижену вредност DYS635=11 коју има још само један тестирани припадник овог рода из Попова чији резултат није јаван.

Тестирани је навео да његова породица према предању потиче од Вујовића из Билећких Рудина, али не знају из ког тачно села. У Билећким Рудинама има више разнородних Вујовића, а овај резултат потврђује да тестирани потиче од Вујовића из западног дела те области.