Аутор Тема: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.  (Прочитано 91753 пута)

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1418
  • G2a-BY195513
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #580 послато: октобар 06, 2017, 03:42:44 поподне »
Миленковић, Никољдан, Доњи Љубеш, Алексинац

Припада хаплогрупи G2a-L497, најизвесније грани CTS4803. Нема блиских поклапања на пројекту.

Грана CTS4803 је стара 4600 година и најприсутнија је у западној Европи, где су Миленковићева најближа поклапања.

Тестирани је навео да су му се преци у Доњи Љубеш доселили из околине Ниша.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1777
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #581 послато: октобар 06, 2017, 03:44:39 поподне »
...тестирани Ивањи јесте рођак књижевника...

Због чега резултат није објављен у табели? Да ли тестирани није дао дозволу или...?

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #582 послато: октобар 06, 2017, 03:46:07 поподне »
Мацут, Лазаревдан, Церовац Вукманићки, Карловац, Кордун

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мада има неких разлика на маркерима, Мацут је вероватно повезан са групом породица тј. родова у Жегару, у Далмацији која слави Лазаревдан као и Мацут и која је такође I2-PH908. Вероватно у том правцу и треба истраживати даље порекло Мацута. Надам се да ће Брубноград о самим Мацутима рећи нешто више.
« Последња измена: октобар 06, 2017, 03:48:16 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #583 послато: октобар 06, 2017, 03:46:21 поподне »
Због чега резултат није објављен у табели? Да ли тестирани није дао дозволу или...?

Пишем у ПП.

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #584 послато: октобар 06, 2017, 04:07:06 поподне »
Миловановић, Никољдан, Грабовица, Горњи Милановац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Једина вредност која се издваја од модала је 15 на 19, све остале вредности су мање више модалне. Можда због те вредности Миловановић не стоји далеко од Бубоње из Голубића код Книна који слави Никољдан, али је географска удаљеност велика. Можда је Миловановић повезан и са Конатарем из Пријепоља који слави такође Никољдан и има 15 на 19.

За Миловановиће се у литератури каже следеће:

"Исаиловићи први и Миловановићи други, славе Никљодан. Њихов прадед Исаило дошао је од Сјенице."

http://www.poreklo.rs/2015/01/12/poreklo-prezimena-selo-grabovica-gornji-milanovac/

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 887
  • R1b
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #585 послато: октобар 06, 2017, 04:16:32 поподне »
Станојевић, Аранђеловдан, Трешњевица, Параћин

Припада хаплогрупи R1b, некој од тзв "западних" грана. Специфичне вредности хаплотипа су 12 на дис 391, 13 (12 са смањењем) на ГАТА Х4 и 14 на дис 456, но то нису толико специфичне вредности да би се са сигурношћу сместио у одређену подграну.

Тестирани наводи да су по породичном предању пореклом из Доње Мелне. Станојевићи из Трешњевице славе Аранђеловдан, па би требало да су део тзв "Негричана" за које се у књизи Станоја Мијатовића "Белица" с почетка 20. века каже:

–Трифуновићи и Љубисављевићи, славе Аранђеловдан летњи, доселили се из трнске околине пре 130 година. Зову их „Негричани“.

Иначе, ово је мени посебно важан резултат, јер потврђује да је Знепоље било важан извор "западних" R1b  хаплотипова у време Кочине Крајине када се доста родова одатле доселило у Шумадију и Поморавље.
« Последња измена: октобар 06, 2017, 04:18:36 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #586 послато: октобар 06, 2017, 04:17:46 поподне »
Наранчић, Јовањдан, Бања Лука

Припада хаплогрупи J2b1-M205>Y22066, роду Крича. Несумњиво је повезан са Наранчићем из Лике исте славе, са којим има пуно поклапање на 19 упоредивих маркера. Поприлично су му блиски и Јањатовићи из Лике са такође славом Јовањдан.

Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #587 послато: октобар 06, 2017, 04:33:19 поподне »
Мацут, Лазаревдан, Церовац Вукманићки, Карловац, Кордун

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мада има неких разлика на маркерима, Мацут је вероватно повезан са групом породица тј. родова у Жегару, у Далмацији која слави Лазаревдан као и Мацут и која је такође I2-PH908. Вероватно у том правцу и треба истраживати даље порекло Мацута. Надам се да ће Брубноград о самим Мацутима рећи нешто више.

Према попису СР Хрватске из 1948. године, видимо да су сви Мацути са подручја Баније (Вргинмост) и Кордуна (Војнић, Карловац). Било их је преко 40 кућа, од чега највише у Пјешчаници код Вргинмоста (19 кућа) и Церовцу Тушиловићком код Карловца (12 кућа). Сви Мацути славе Лазаревдан (према црквеним подацима из 1883. године).
Најранији помен Мацута на овом подручју потиче из 1725. године, када су пописане двије куће на подручју Перјасице.

Занимљива је веза са родовима из Жегара који славе исту крсну славу. Поставља се питање имају ли са Жегаром везе и доста бројни и утицајни банијски родови Бунчића и Мраковића, као и Радановића.

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #588 послато: октобар 06, 2017, 04:35:31 поподне »
Према попису СР Хрватске из 1948. године, видимо да су сви Мацути са подручја Баније (Вргинмост) и Кордуна (Војнић, Карловац). Било их је преко 40 кућа, од чега највише у Пјешчаници код Вргинмоста (19 кућа) и Церовцу Тушиловићком код Карловца (12 кућа). Сви Мацути славе Лазаревдан (према црквеним подацима из 1883. године).
Најранији помен Мацута на овом подручју потиче из 1725. године, када су пописане двије куће на подручју Перјасице.

Занимљива је веза са родовима из Жегара који славе исту крсну славу. Поставља се питање имају ли са Жегаром везе и доста бројни и утицајни банијски родови Бунчића и Мраковића, као и Радановића.

Постоји у необјављеним истраживањима још један род са Кордуна који слави Лазаревдан и I2-PH908 је. Свакако да је могуће да су сви ови родови на Кордуну и Банији који славе Лазаревдан старином из Жегара.
« Последња измена: октобар 06, 2017, 04:44:58 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #589 послато: октобар 06, 2017, 04:44:27 поподне »
Шипетић, Аранђеловдан, Граб, Лучани

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема ближих поклапања, а од специфичнијих вредности се издвајају 23 на 390, 15 на 19 и 28 на 481. Могуће да је Шипетић повезан са неким породицама који имају 23 на 390, попут Вараклића из Пријепоља, Ковачевића из Даниловграда, Савића из Роваца итд.

Тестирани је оставио следеће податке о пореклу:

"Poreklo nije sigurno. Postoji predanje da su 4 brata došla u 18. veku iz Hercegovine i da su se prezivali Šipete. Poreklo prezimena nije poznato. Jovan Erdeljanovic (1908.) navodi da je prezime najverovatnije vlaškog porekla."

У литератури о Шипетићима стоји:

"И Шипете убрајају у ове старе породице, премда се очувао нејасан спомен о томе, да се њихов неки предак доселио у Граб са своја четири сина и затекао само 7 кућа у селу. Даље кажу, да се један део Шипета доселио доцније, само што је и то било врло давно; али би и то значило, да су се и оне старије Шипете од некуд доселиле (слава им је Арханђелов-дан)."

http://www.poreklo.rs/2013/03/03/poreklo-prezimena-selo-grab-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/
« Последња измена: октобар 06, 2017, 04:56:34 поподне Лука »

симо

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #590 послато: октобар 06, 2017, 04:48:53 поподне »
Мацут, Лазаревдан, Церовац Вукманићки, Карловац, Кордун

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мада има неких разлика на маркерима, Мацут је вероватно повезан са групом породица тј. родова у Жегару, у Далмацији која слави Лазаревдан као и Мацут и која је такође I2-PH908. Вероватно у том правцу и треба истраживати даље порекло Мацута. Надам се да ће Брубноград о самим Мацутима рећи нешто више.

Ово презиме присутно је у Далмацији у нешто измјењеној форми Мацат, међутим славе Никољдан и било их је у Булићу код Бенковца. Да је Мацут старији облик презимена Мацат, показује и млетачки попис из 1709. године биљежи Николу Мацута из Булића.

Без обзира на непоклапање славе,а с обзиром на специфичност презимена, није искључена веза далматинских и кордунско-банијских Мацута.

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1898
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #591 послато: октобар 06, 2017, 04:52:02 поподне »
Шипетић, Аранђеловдан, Граб, Лучани

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема ближих поклапања, а од специфичнијих вредности се издвајају 23 на 390, 15 на 19 и 28 на 481.

Ја мислим да је и Шипетић из Z17855 слоја становништва у Брдима/Зети/Скадру. Надам се да ћемо сазнати једном. Занимљиво презиме... 

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5375
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #592 послато: октобар 06, 2017, 05:01:40 поподне »
Пејић, Митровдан, Власина Округлица

Припада хаплогрупи R1b BY611. Необичне вредности за ту хаплогрупу су 15 на дис 19 и 17 на дис 458, али мислим да нема сумње да припада тој подграни хаплогрупе R1b.

Преци тестираног су дуго боравили на Власини. Данас се административно Власина дели на три дела, а Пејићи припадају Округлици где су били разгранат род.

Са Власине се, према етнолошкој литератури тај род 1878. селио у јабланичка и топличка села. Конкретно се породице са славом Митровдан помињу у Слишану, у општини Лебане, а сигурно их има по читавом том крају.

Овај резултат показује колико је бесмислена тврдња појединаца да BY611 не постоји у ЈИ Србији, а да су код Помака њен једини извор могли да буду исељени Албанци у последњих 200-300 година...
« Последња измена: октобар 06, 2017, 05:04:04 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #593 послато: октобар 06, 2017, 05:19:23 поподне »
Наранчић, Јовањдан, Бања Лука

Припада хаплогрупи J2b1-M205>Y22066, роду Крича. Несумњиво је повезан са Наранчићем из Лике исте славе, са којим има пуно поклапање на 19 упоредивих маркера. Поприлично су му блиски и Јањатовићи из Лике са такође славом Јовањдан.

Очекиван резултат с обзиром да имамо већ двојицу тестираних Наранчића из Врепца код Госпића.

Наранчићи припадају влашкој групацији Усораца која је средином XVII вијека из крбавског села Усорац (подручје између Коренице и Удбине) прешла на подручје Оточца, да би се касније раширила углавном по западној Лици, а учествовала је и у поновном насељавању подручја Коренице након изгона Турака. Учествовали су и у насељавању сјеверне Далмације крајем XVII и почетком XVIII вијека.
Што се тиче Усораца и генетике, имао већ тестиране Вујаниће, Мандиће (два огранка), Наранчиће, Павичиће и Хркаловиће. Сви они славе Јовањдан и имају исте или сличне хаплотипове. Осим њих, имамо још пар крајишких породица (Дејановићи, Драгосавци, Крљићи, Мрђеновићи, Стојановићи) које славе Јовањдан и које имају исте или сличне хаплотипове, али немају никакво предање о повезаности са њима.

Ми већ 1540. године имамо помен извјесног Јураја Усорца међу војном посадом Бихаћа, док се 1641. године међу турским заповједницима у Лици помиње харамбаша Продан Усорац. Село Усорац постојало је у Лици и након исељавања главнине Усораца на сјеверозапад, па тако у Усорцу 1685/1686. године имамо пописане 72 породице са 600 душа. Само презиме Усорац које би могло бити повезано са личким Усроцима имамо присутно у сјеверној Далмацији (пописани 1709. године) и на Кордуну (славе Никољдан). Усораца је било и на подручју Копривнице (Славонија), гдје су били чувена војводска породица која се помиње почевши од 1626. године (Павле, Степан, Видак), али је питање имају ли везе са личким Усроцима или презиме носе по Усори у сјеверној Босни.

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #594 послато: октобар 06, 2017, 05:21:07 поподне »
Мазалица, Јовањдан, Чађавица, Нови Град

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мазалица из Чађавице је несумњиво повезан са Мазалицом из Суваје код Босанске Крупе, упркос разлици на 3 маркера од упоредива 23. Иначе, Мазалица из Чађавице има хаплотип доста ближи модалу за разлику од Мазалице из Суваје, и то га чини јако блиским Кујавићима из Славоније који такође славе Јовањдан, као и католичкој породици Франић из Далмације. Са Кујавићем се Мазалица из Чађавице разликује на два маркера од упоредива 23, док се са Франићем разликује на једном од 18. упоредивих маркера.
 
О пореклу тестираног Мазалице сам добио следеће податке:

"Према љетопису који је тестирани доставио, а који су свештеници писали у периоду 1920.-1930. године, Мазалице су у Чађавицу дошле из Бјелајског поља прије 80.-90. година, а прије доласка у Чађавицу су боравили „на Кекића главици“ (поред села Залин, што се наводи и у Карановићевом Поуњу у Босанској Крајини). Према предању, Мазалице из Чађавице су род са Мазалицама из Суваје, са којима су се до 30-их година прошлог вијека виђали и посјећивали. Заједнички предак Мазалице из Суваје и Мазалице из Чађавице живио је, према предању, у првој половини 19. вијека."

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #595 послато: октобар 06, 2017, 05:30:16 поподне »
Грбовић, Савиндан, Доње Поникве, Чајниче

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Несумњиво је повезан са тестираним Грбовићем из Чајнича, са којим се разликује на једном маркеру од упоредива 23. Ова два Грбовића су несумњиво пореклом од Косовчића из Дробњака.

Ван мреже Uzi

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 841
  • Y-DNA: N2>P189.2>FGC28435
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #596 послато: октобар 06, 2017, 05:32:11 поподне »
Мазалица, Јовањдан, Чађавица, Нови Град

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мазалица из Чађавице је несумњиво повезан са Мазалицом из Суваје код Босанске Крупе, упркос разлици на 3 маркера од упоредива 23. Иначе, Мазалица из Чађавице има хаплотип доста ближи модалу за разлику од Мазалице из Суваје, и то га чини јако блиским Кујавићима из Славоније који такође славе Јовањдан, као и католичкој породици Франић из Далмације. Са Кујавићем се Мазалица из Чађавице разликује на два маркера од упоредива 23, док се са Франићем разликује на једном од 18. упоредивих маркера.
 
О пореклу тестираног Мазалице сам добио следеће податке:

"Према љетопису који је тестирани доставио, а који су свештеници писали у периоду 1920.-1930. године, Мазалице су у Чађавицу дошле из Бјелајског поља прије 80.-90. година, а прије доласка у Чађавицу су боравили „на Кекића главици“ (поред села Залин, што се наводи и у Карановићевом Поуњу у Босанској Крајини). Према предању, Мазалице из Чађавице су род са Мазалицама из Суваје, са којима су се до 30-их година прошлог вијека виђали и посјећивали. Заједнички предак Мазалице из Суваје и Мазалице из Чађавице живио је, према предању, у првој половини 19. вијека."

Честитке Sergius-у на потврђеном рођаку!

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 420
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #597 послато: октобар 06, 2017, 05:35:23 поподне »
Наранчић, Јовањдан, Бања Лука

Припада хаплогрупи J2b1-M205>Y22066, роду Крича. Несумњиво је повезан са Наранчићем из Лике исте славе, са којим има пуно поклапање на 19 упоредивих маркера. Поприлично су му блиски и Јањатовићи из Лике са такође славом Јовањдан.

Јел тестирани доставио неке податке о даљем пореклу?
Бања Лука је широк појам.

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #598 послато: октобар 06, 2017, 05:36:26 поподне »
Јел тестирани доставио неке податке о даљем пореклу?
Бања Лука је широк појам.

Оставио је само Бања Луку за место порекла по оцу.

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #599 послато: октобар 06, 2017, 05:39:15 поподне »
Михаиловић, Никољдан, Бистрица, Лазаревац

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Михаиловић има комбинацију 13-15 на 385a/b која је у роду Дробњака највише карактеристична за I1-P109 родове што муслиманске, што православне (славе Никољдан ти родови) у Пријепољу који су по предању из Куча. Ово поклапање са пријепољским родовима прати слава, а донекле и предање о пореклу које стоји у литератури за Михаиловиће.

У литератури о Михаиловићима стоји:

"Михаиловићи су од Сјенице, славе Никољдан."

http://www.poreklo.rs/2013/09/05/poreklo-prezimena-selo-bistrica-lazarevac/