Форум - Порекло

ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Тему започео: Amicus август 17, 2019, 11:13:45 пре подне

Наслов: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus август 17, 2019, 11:13:45 пре подне
Друштво српских родословаца „Порекло“ организује велику акцију тестирања генетичког прапорекла поводом Српског ДНК дана, која ће се одржати 13. септембра 2019. године. Позивамо све заинтересоване да се пријаве најкасније до 12. септембра 2019. године.

Друштво је за ову прилику обезбедило велики попуст на тестирање. Уместо пуне цене у износу од 13.000 динара, само 13. септембра 2019. цена тестирања биће 6.000 динара! Уз овај износ, потребно је уплатити и најмање 500 динара донације за Српски ДНК пројекат.

Пријаве за тестирање шаљите на dnk@poreklo.rs са назнаком: Пријава за тестирање за Српски ДНК дан. По пријему пријаве добићете све неопходне инструкције за даље кораке.

Чланови Друштва српских родословаца „Порекло“ са плаћеном годишњом чланарином, могу да предложе два кандидата за тестирање по цени од по 6.000 динара. За ове кандидате није потребна уплата донације за Српски ДНК пројекат.

Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 23 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата.

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта (https://dnk.poreklo.rs/DNK-projekat).

Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана обрађени су подаци за преко 2600 људи.

Захваљујући генетичкој генеалогији могуће је одгонетнути тајне порекла појединаца и целе нације.

Будите и Ви један оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.

Добро дошли у свет генетичке генеалогије!
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Bojan август 17, 2019, 03:50:10 поподне
Друштво српских родословаца „Порекло“ организује велику акцију тестирања генетичког прапорекла поводом Српског ДНК дана, која ће се одржати 13. септембра 2019. године. Позивамо све заинтересоване да се пријаве најкасније до 12. септембра 2019. године.

Друштво је за ову прилику обезбедило велики попуст на тестирање. Уместо пуне цене у износу од 13.000 динара, само 13. септембра 2019. цена тестирања биће 6.000 динара! Уз овај износ, потребно је уплатити и најмање 500 динара донације за Српски ДНК пројекат.

Пријаве за тестирање шаљите на dnk@poreklo.rs са назнаком: Пријава за тестирање за Српски ДНК дан. По пријему пријаве добићете све неопходне инструкције за даље кораке.

Чланови Друштва српских родословаца „Порекло“ са плаћеном годишњом чланарином, могу да предложе два кандидата за тестирање по цени од по 6.000 динара. За ове кандидате није потребна уплата донације за Српски ДНК пројекат.

Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 23 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата.

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта (https://dnk.poreklo.rs/DNK-projekat).

Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана обрађени су подаци за преко 2600 људи.

Захваљујући генетичкој генеалогији могуће је одгонетнути тајне порекла појединаца и целе нације.

Будите и Ви један оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.

Добро дошли у свет генетичке генеалогије!
Има ли негде упутство како ја као члан друштва могу да предложим кандидате,наравно по повлашќеној цијени?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus август 17, 2019, 06:56:36 поподне
Има ли негде упутство како ја као члан друштва могу да предложим кандидате,наравно по повлашќеној цијени?

Довољно је послати мејл са именима кандидата на dnk@poreklo.rs с напоменом да си члан.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Bojan август 17, 2019, 09:46:21 поподне
Довољно је послати мејл са именима кандидата на dnk@poreklo.rs с напоменом да си члан.
Хвала Амикус
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: vidoje 013 август 19, 2019, 02:30:18 поподне
Имам кандидата из Баната, село Томашевац, старосједиоц. Презиме Латић. Пријаву извршио на назначену  адресу.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo август 19, 2019, 02:33:43 поподне
Видоје, захваљујући нашем Скитуљку, коначно имамо пријављеног шекуларског Лекића за ДНК дан.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus август 19, 2019, 02:33:53 поподне
Имам кандидата из Баната, село Томашевац, старосједиоц. Презиме Латић. Пријаву извршио на назначену  адресу.

Одлично! :)

Зна ли се која је слава?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus август 19, 2019, 02:37:59 поподне
Видоје, захваљујући нашем Скитуљку, коначно имамо пријављеног шекуларског Лекића за ДНК дан.

Не заборавите послати пријаву на назначену адресу. 8)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Bojan август 19, 2019, 04:51:26 поподне
Имам кандидата из Баната, село Томашевац, старосједиоц. Презиме Латић. Пријаву извршио на назначену  адресу.
Видоје,имају ли Латиќи какво предање.Нама(А20333) су они занимљиви ако имају везе са Братоножиќима.Мада видим да си навео да су старосједеоци,шта подразумеваш под тим?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo август 19, 2019, 04:54:50 поподне
Не заборавите послати пријаву на назначену адресу. 8)

Завршено.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Делија август 19, 2019, 06:13:29 поподне
Видоје,имају ли Латиќи какво предање.Нама(А20333) су они занимљиви ако имају везе са Братоножиќима.Мада видим да си навео да су старосједеоци,шта подразумеваш под тим?

Код нас у Банату, Срему или Бачкој када се каже за неког да је староседелац претпоставља се да су у поменуте 3 области преци тог човека присутни од пре 1815.године. Углавном је народ досељен између 1690-1737 тј. током Аустријско-Турских ратова али касније и Лаудановог рата тј. Кочине Крајине и Првог и Другог Српског устанка.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Bojan август 19, 2019, 07:16:37 поподне
Код нас у Банату, Срему или Бачкој када се каже за неког да је староседелац претпоставља се да су у поменуте 3 области преци тог човека присутни од пре 1815.године. Углавном је народ досељен између 1690-1737 тј. током Аустријско-Турских ратова али касније и Лаудановог рата тј. Кочине Крајине и Првог и Другог Српског устанка.
Хвала,у принципу се и зна за тих неколико таласа миграција.Али нисам знао да их зовете старосједиоцима.Баш ме занима какав ќе им бити резултат.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Делија август 19, 2019, 08:16:51 поподне
Хвала,у принципу се и зна за тих неколико таласа миграција.Али нисам знао да их зовете старосједиоцима.Баш ме занима какав ќе им бити резултат.

Нема на чему..у праву си иако постоје и миграције пре тих главних-само ми тешко можемо да испратимо и те главне миграције од 1690-1815 а не оне раније нажалост.
Имаш тему Срби у Банату па ту имаш одређене проценте односно распоред хаплогрупа.
Има доста динарске I2PH908 али и Е хаплогрупе која је чини ми се јаче заступљена у односу на неке друге српске етничке просторе. У суштини нема нас толико пуно тестираних да би могли да износимо неке дубље закључке. Рецимо ја сам један од староседелаца са типичним презименом за Север Србије и носилац сам И2ПХ908 хаплогрупе....у принципу немаш неких правила ко ће бити које хаплогрупе.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: vidoje 013 август 19, 2019, 09:47:17 поподне
Видоје, захваљујући нашем Скитуљку, коначно имамо пријављеног шекуларског Лекића за ДНК дан.

 Чуо сам се са Скитуљком. Добра вијест за Лекиће из Шекулара. По свој прилици они су разнородни, јер се жене и удају  у оквиру Лекића.
  Очекујем Поповића.   У априлу је "омануо".  Једино да сам га пријавио као Метохијца.  Проблем беспарица.   Један Шарић је обећао...
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: vidoje 013 август 19, 2019, 09:50:47 поподне
Одлично! :)

Зна ли се која је слава?

 Слава је Свети Врачи.  Ријеч је о сестрићу историчара Богумила Храбака.   
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: vidoje 013 август 19, 2019, 09:53:26 поподне
Код нас у Банату, Срему или Бачкој када се каже за неког да је староседелац претпоставља се да су у поменуте 3 области преци тог човека присутни од пре 1815.године. Углавном је народ досељен између 1690-1737 тј. током Аустријско-Турских ратова али касније и Лаудановог рата тј. Кочине Крајине и Првог и Другог Српског устанка.
  И ја делим  твоје мишљење.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo август 19, 2019, 09:59:14 поподне
Чуо сам се са Скитуљком. Добра вијест за Лекиће из Шекулара. По свој прилици они су разнородни, јер се жене и удају  у оквиру Лекића.
  Очекујем Поповића.   У априлу је "омануо".  Једино да сам га пријавио као Метохијца.  Проблем беспарица.   Један Шарић је обећао...

Јел од ваших (наших) Поповића? Мајка мог ђеда је од те крље.

А што се Радмужевића тиче, недостаје нам само још неки Спалевић…

Мислим да се Лекићи узимају између себе јер су стар род и већ су јако удаљени по сродству. Лекићи су као род и презиме постојали још у време Првог србског устанка, а вероватно и знатно раније. За разлику од других родова који су се гранали и узимали друга презимена (нпр. моји Ћетковићи), они су остали под истим. Можда је пре то у питању него да су разнородни по мушкој линији. Мада, ко зна. За то сазнање би требало тестирати неколико међусобно што удаљенијих Лекића. А једва и овог једног нађосмо  :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo август 19, 2019, 09:59:53 поподне
Ријеч је о сестрићу историчара Богумила Храбака.

Било би занимљиво тестирати неког од Храбака.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: vidoje 013 август 19, 2019, 10:11:08 поподне
Било би занимљиво тестирати неког од Храбака.

 Професор Храбак није оставио потомство.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: vidoje 013 август 19, 2019, 10:13:23 поподне
Јел од ваших (наших) Поповића? Мајка мог ђеда је од те крље.

А што се Радмужевића тиче, недостаје нам само још неки Спалевић…

Мислим да се Лекићи узимају између себе јер су стар род и већ су јако удаљени по сродству. Лекићи су као род и презиме постојали још у време Првог србског устанка, а вероватно и знатно раније. За разлику од других родова који су се гранали и узимали друга презимена (нпр. моји Ћетковићи), они су остали под истим. Можда је пре то у питању него да су разнородни по мушкој линији. Мада, ко зна. За то сазнање би требало тестирати неколико међусобно што удаљенијих Лекића. А једва и овог једног нађосмо  :)


                         Од шекуларских Поповића - огранак свештенички.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo август 19, 2019, 10:23:24 поподне
Професор Храбак није оставио потомство.

Добро, можда има неких њему сродних по мушкој линији.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: vidoje 013 август 19, 2019, 10:24:25 поподне
Видоје,имају ли Латиќи какво предање.Нама(А20333) су они занимљиви ако имају везе са Братоножиќима.Мада видим да си навео да су старосједеоци,шта подразумеваш под тим?

 Делија је одговорио у вези старосједиоца у Војводини.
 Немају предање. Ј. Ердељановић је пописао у Томашевцу  2. куће Латића. У разговору, прије недјељу дана кандидат  је поменуо да се у Томашевцу помиње Латић као официр, у вријеме Банатске војне границе.  Ја сам се шалио да има динарско поријекло. Е, да ли је у питању Црна Гора - Братоножићи или Кучи показаће тестирање?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo август 19, 2019, 10:25:21 поподне
                         Од шекуларских Поповића - огранак свештенички.

То је тај род. Поповићи - Живковићи.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: vidoje 013 август 19, 2019, 10:26:20 поподне
Добро, можда има неких њему сродних по мушкој линији.

 Провјерићу. Ако има, јављам.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Bojan август 19, 2019, 11:33:43 поподне
Делија је одговорио у вези старосједиоца у Војводини.
 Немају предање. Ј. Ердељановић је пописао у Томашевцу  2. куће Латића. У разговору, прије недјељу дана кандидат  је поменуо да се у Томашевцу помиње Латић као официр, у вријеме Банатске војне границе.  Ја сам се шалио да има динарско поријекло. Е, да ли је у питању Црна Гора - Братоножићи или Кучи показаће тестирање?
Хвала,моје занимање за њих је због Хуремовиќа са којим имам заједнички снп.А неки извори кажу да (Х)уремовиќи потичу од Латиќа са Пелевог бријега.Па реко можда могу бити братоношки или пиперски старинци.Наравно тестови ќе нам отворити очи.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Витомир Радовић август 20, 2019, 02:41:01 поподне
Пријављујем за српски ДНК дан 2019. год. Радовића, село Славковица-засеок Којићи, Љиг, славе Ђурђевдан. Попуниће упитник.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Делија август 24, 2019, 05:17:50 поподне
До почетка тестирања има око 2 недеље па можда не би било лоше да се крајем недеље направи списак пријављених за тестирање?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus август 24, 2019, 05:26:21 поподне
До почетка тестирања има око 2 недеље па можда не би било лоше да се крајем недеље направи списак пријављених за тестирање?

Поставићемо сутра списак до сада пријављених.

До тада би они који су се већ најавили могли послати и пријаве како бисмо их унели у евиденцију.

Подећања ради, све пријаве се шаљу на е-адресу: dnk@poreklo.rs
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus август 25, 2019, 08:40:19 поподне
Ово су пријављени у току протеклих недељу дана.

1. Кнежевић, Никољдан, Мали Цвјетнић
2. Мухић, ?, ?
3. Радовић, Ђурђевдан, Славковица, Љиг
4. Поповски, Ђурђиц, Скопска Црна Гора
5. Латић, ?, Банат
6. Младеновић, ?, ?
7. Лекић, Јовањдан, Радмужевићи, Шекулар
8. Кундачина, ?, ?
9. Кајевић, ?, ?
10. Перлић, Стевањдан, Шишава, Травник
11. Миланов, Аранђеловдан, Борово, Димитровград
12. Ромић, Јовањдан, Бастаси, Дрвар
13. Томић, Лучиндан, Шутци, Љиг
14. Радојчић, ?, ?
15. Бугарин, Никољдан, Кучи
16. Ковачевић, ?, ?
17. Карапетровић, ?, Градишка
18. Остојић, ?, ?
19. Станковић, ?, ?
20. Вигњевић, ?, ?
21. Поповић, ?, ?

Користим прилику да позовем све који су се пријавили да на време пошаљу и упитнике.

Хвала на разумевању. :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus септембар 01, 2019, 08:13:20 поподне
У протеклих недељу дана стигле су следеће пријаве:

22. Хајду, -, -
23. Марковић, Никољдан, Дебрц, Владимирци
24. Марић, ?, ?
25. Бојић, ?, ?
26. Павловић, Никољдан, Рашка
27. Дрефљак, ?, ?
28. Марковић, ?, ?
29. Булајић, Никољдан, Вилуси, ЦГ
30. Тадић, Јовањдан, Смријечно, ЦГ
31. Миљанић, ?, ?
32. Младеновић, Никољдан, Ретимље, Ораховац
33. Младеновић, Никољдан, Призрен
34. Јакић, Ђурђевдан, Дробњак
35. Станојевић, ?, ?
36. Клевернић, ?, ?
37. Сушић, ?, ?
38. Ерић, ?, ?
39. Кангрга, Јовањдан, Подхум, ХР
40. Бјелогрлић, ?, ?

И овај пут, искористићу прилику да позовем све који су се пријавили да на време пошаљу и упитнике.

Хвала свима на разумевању.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Sharelock септембар 04, 2019, 11:39:37 пре подне
Да ли би нам одговарао један Пејчиновић са славом Ђурђиц?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Ojler септембар 04, 2019, 11:42:38 пре подне
Да ли би нам одговарао један Пејчиновић са славом Ђурђиц?

Ако има 6500 динара верујем да је добродошао  ;D
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus септембар 12, 2019, 01:16:31 поподне
До сада је пријављено укупно 102 кандидата, а ово су нови који су се пријавили у протеклих десетак дана:

41. Манојловић, Никољдан Омсица, Грачац
42. Чеперковић, ?, ?
43. Репак, Никољдан, Паковац, Двор на Уни
44. Тимченко, -, Руклада, Уб
45. Пандуров, Никољдан, Меленци
46. Јовановић, Никољдан, Кленак, Шабац
47. Ивановић, Аранђеловдан, Доња Микуљина, Куршумлија
48. Матијашевић, ?, ?
49. Костић, ?, ?
50. Ђурђевић, Трифундан, Прњавор, Република Српска
51. Кољковић, ?, ?
52. Гладовић, Ђурђевдан, Вариводе, Книн
53. Јуришић, Ђурђић (раније Никољдан), Смиљан, Госпић
54. Хајдер, Никољдан, Рељино Село, Гламоч
55. Ђорђевић, Никољдан, Бенковац, Алексинац
56. Медин, ?, ?
57. Поповић, Ђурђевдан, Велики Бастаси
58. Симић, Ђурђевдан, Стојанац, Дицмо
59. Билић, ?, ?
60. Матовић, ?, ?
61. Драмићанин, ?, ?
62. Крсмановић, Никољдан, Бразиловица, Лазаревац
63. Прокић, ?, ?
64. Ловренски, ?, ?
65. Стошић, ?, ?
66. Ракић, Мратиндан, Рухотина, Бијељина
67. Радић, ?, ?
68. Анђелић, ?, Дубока, Кучево
69. Бојовић, ?, Чичкова, Ариље
70. Мићовић, ?, ?
71. Урошевић, ?, ?
72. Раниловић, Стевањдан, Двориште, Козарска Дубица
73. Бадрић, Ђурђевдан, Драготина, Глина
74. Допуђ, ?, ?
75. Марковић, ?, ?
76. Чакаревић, ?, ?
77. Бучевац, Јовањдан, Радова, Сарајево
78. Бучевац, Јовањдан, Пале
79. Крџавац, Стевањдан, Нова Варош
80. Грујић, ?, ?
81. Јовановић, Томиндан, Село Новаке, Призрен
82. Грујић, ?
83. Грмуша, ?, ?
84. Грубер, ?, ?
85. Цветковић, ?, ?
86. Благојевић, ?, ?
87. Мутавџић, ?, ?
88. Мрдаљ, ?, ?
89. Станић, ?, ?
90. Петровић, ?, ?
91. Салата, Митровдан, Равно
92. Млађеновић, Аранђеловдан, Гостиница, Ужице
93. Добриковић, ?, ?
94. Симонић, Никољдан, Руђинци, Врњачка Бања
95. Чотрић, Никољдан, Јадранска Лешница

На ово треба додати још 7 (седам) за који не знамо ниједан од три основна податка.

Подсећамо, сутра ће се поводом Српског ДНК дана одржати акција ДНК тестирања. Они који ће лично доћи да дају узорак, обавезно нека понесу попуњене и потписане упитнике, као и примерке уплатница као доказе о извршеним уплатама.

Видимо се!
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus септембар 14, 2019, 10:00:56 пре подне
Само кратко да обавестимо форумаше да је за Српски ДНК дан 2019 до сада прикупљено више од 80 узорака.

У току дана објавићемо списак оних који су дали узорке за тестирање.

Хвала на стрпљењу.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo септембар 14, 2019, 12:20:47 поподне
Ово је, дакле, био рекордан Српски ДНК дан.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Bulajić септембар 16, 2019, 09:16:40 пре подне
Још ништа од списка оних који су дали узорак на тестирање?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus септембар 16, 2019, 10:27:55 пре подне
Још ништа од списка оних који су дали узорак на тестирање?

Списак није целовит без узорака који су стигли поштом на адресу Биолошког факултета, а пошто још увек немамо информације који су све стигли поштом, сачекаћемо прво да сравнимо те податке.

Без обзира на то, следи списак преосталих пријављених (+ значи да је предао узорак), да то заокружимо.

96. Јоксимовић, ?, ?
97. Цветковић, Никољдан, Велико Градиште +
98. Павловић, Никољдан, Пударци, Гроцка
99. Јерковић, Јовањдан, Дивосело, Госпић +
100. Мићић, ?, ?
101. Бијелић, ?, ?
102. Радомиловић, ?, ?
103. Савић, ?, ?
104. Туба, ?, ?
105. Веселиновић, Пантелијевдан, Београд +
106. Теодоровић, ?, ? +
107. Јевремовић, Аранђеловдан, Чајетина, Златибор +
108. Аризановић, Аранђеловдан, Грделица, Бистрица +
109. Видаковић, Никољдан Летњи, Врело, Обреновац
110. Чуквас, Ђурђевдан, Дужи, Требиње +
111. Вагић, Никољдан, Врчин
112. Бижић, Никољдан, Крбавица, Бунић
113. Блашковић, Јовањдан, Лајковац
114. Недељковић, Никољдан, Недељковићи, Ариље +
115. Мајић, Никољдан, Сијерач, Бајина Башта +
116. Савчић, Никољдан, Никшић +
117. Јовановић, Ђурђевдан, Вршац +
118. Малиџан, Ђурђевдан, Шљиванско, Пљевља
119. Вигњевић, Василијевдан, Мазин, Лика +
120. Пајовић, Ђурђевдан, Срезојевићи, Горњи Милановац +
121. Илић, Ђурђевдан, Горња Добриња, Пожега +
122. Гочманац, Мратиндан, Блаце +
123. Драмићанин, Стевањдан, Вучак, Ивањица +
124. Каљић, ?, ?
125. Марковић, Митровдан, Кусадак, Смедеревска Паланка +
126. Катић, Ђурђевдан, Прогар, Сурчин +
127. Бојковић, Ђурђиц, Урошевац
128. Орестијевић, Ђурђевдан, Косовица, Ивањица +
129. Ћулибрк, Јовањдан, Праштали, Сански Мост +
130. Малетић, Мала Госпојина, Косијери, Цетиње +
131. Жикић, ?, ?
132. Гојковић, Ђурђевдан, Осиња, Дервента +
133. Басташић, Трифундан, раније Никољдан, Велики Зденци, Грубишно Поље +
134. Красић, Ђурђевдан, Кокори, Прњавор +
135. Савић, Пантелијевдан, Подосоје, Крајчиновићи, Прибој
136. Згоњанин, ?, ?
137. Миросављевић, Аранђеловдан, Врњачка Бања
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus септембар 18, 2019, 02:37:20 поподне
Дакле, да резимирамо који су узорци до сада стигли на Биолошки факултет.

1. Перлић, Стевањдан, Шишава, Травник
2. Тимченко, -, Руклада, Уб
3. Кнежевић, Никољдан, Мали Цвјетнић
4. Кундачина, Лучиндан, Нарат, Билећа
5. Хајдер, Никољдан   Рељино Село, Гламоч
6. Бучевац, Јовањдан, Пале
7. Бучевац, Јовањдан, Радава, Сарајево
8. Крџавац, Стевањдан, Нова Варош
9. Јерковић, Јовањдан, Дивосело, Госпић
10. Ђурђевић, Трифундан, Прњавор, Република Српска
11. Ерић, Никољдан, Херцеговина
12. Млађеновић, Аранђеловдан, Гостиница, Ужице
13. Теодоровић, -, -
14. Ловренски, Аранђеловдан, Остојићево, Чока
15. Чуквас, Ђурђевдан, Дужи, Требиње
16. Цветковић, Никољдан, Гегља, Лебане
17. Благојевић, Аранђеловдан, Рудине, Златибор
18. Медин, Томиндан, Чами До, Будва
19. Станић, Никољдан, Вражогрнци, Александровац
20. Вагић, Никољдан, Врчин
21. Мрдаљ, Ђурђевдан, Смилчић, Задарска жупанија
22. Блашковић, Јовањдан, Лајковац
23. Симонић, Никољдан, Руђинци, Врњачка Бања
24. Крсмановић, Никољдан, Бразиловица, Лазаревац
25. Манојловић, Никољдан, Омсица, Грачац
26. Младеновић, Никољдан, Призрен
27. Младеновић, Никољдан, Ретимље, Ораховац
28. Чакаревић, Игњатијевдан, Котража, Драгачево
29. Илић, Ђурђевдан, Горња Добриња, Пожега
30. Ђорђевић, Никољдан, Бенковац, Алексинац
31. Јуришић, Ђурђић, раније Никољдан, Смиљан, Госпић
32. Недељковић, Никољдан, Недељковићи, Ариље
33. Марић, Петковдан, Прогорелица, Краљево
34. Драмићанин, Стевањдан, Вучак, Ивањица
35. Цветковић, Никољдан, Велико Градиште
36. Добриковић, Никољдан, Ћелије, Кулен-Вакуф
37. Грмуша, Јовањдан, Босански Петровац (?)
38. Јовановић, Томиндан, Село Новаке, Призрен
39. Кангрга, Јовањдан, Подхум, Хрватска
40. Ивановић, Аранђеловдан, Доња Микуљина, Куршумлија
41. Бугарин, Никољдан, Кучи
42. Гладовић, Ђурђевдан, Вариводе, Книн
43. Булајић, Никољдан, Вилуси, ЦГ
44. Бојић, Јовањдан, Нови Сад
45. Бојовић, ?, Чичкова
46. Допуђ, Стевањдан, Крушево, Обровац
47. Грујић, ?, ?
48. Јовановић, Ђурђевдан, Вршац
49. Драмићанин, ?, ?
50. Ракић, Мратиндан, Вучитрн
51. Кајевић, Ђурђиц, Чучер, Скопска Црна Гора
52. Кољковић, Св. Кирик, Доње Неродимље, Урошевац
53. Чотрић, Никољдан, Јадранска Лешница
54. Лекић, Јовањдан, Радмужевићи, Шекулар
55. Грујић, Ђурђиц, Село Гораждевац
56. Павловић, Никољдан, Рашка
57. Пандуров, Никољдан, Меленци
58. Ковачевић, Јовањдан, Село Туље, Попово Поаље
59. Јакић, Ђурђевдан, Добра Села, Шавник
60. Симић, Ђурђевдан, Шушци (Дицмо), Сплитска жупанија
61. Павловић, Никољдан, Пударци, Гроцка
62. Бијелић, Јовањдан, Босанска Костајница
63. Веселиновић, Пантелијевдан, Београд
64. Јевремовић, Аранђеловдан, Чајетина, Златибор
65. Аризановић, Аранђеловдан, Грделица, Бистрица
66. Видаковић, Никољдан Летњи, Врело, Обреновац
67. Мајић, Никољдан, Сијерач, Бајина Башта
68. Савчић, Никољдан, Никшић
69. Јовановић, Никољдан, Кленак, Шабац
70. Гочманац, Мратиндан, Блаце
71. Малиџан, Ђурђевдан, Шљиванско, Пљевља
72. Поповић, Ђурђевдан, Велики Бастаси, Хрватска
73. Пајовић, Ђурђевдан, Срезојевићи, Горњи Милановац
74. Бојковић, Ђурђиц, Урошевац
75. Орестијевић, Ђурђевдан, Косовица, Ивањица
76. Ћулибрк, Јовањдан, Праштали, Сански Мост
77. Малетић, Мала Госпојина, Косијери, Цетиње
78. Красић, Ђурђевдан, Кокори, Прњавор
79. Гојковић, Ђурђевдан, Осиња, Дервента
80. Карапетровић, Јовањдан, Доња Јурковица, Градишка
81. Басташић, Трифундан, раније Никољдан, Велики Зденци, Грубишно Поље
82. Вигњевић, Василијевдан, Мазин, Лика
83. Марковић, Митровдан, Кусадак, Смедеревска Паланка
84. Катић, Ђурђевдан, Село Прогар, Сурчин
85. Петровић, Алимпијевдан, Пожаревац
86. Тадић, Јовањдан, Смријечно, ЦГ
87. Салата, Митровдан, Равно
88. Савић, Пантелијевдан, Подосоје, Крајчиновићи, Прибој
89. Радовић, Ђурђевдан, Славковица, Љиг
90. Миљатовић, Јовањдан, Босанска Бојна, Градина

Од наведених, њих 5-6 вероватно неће бити тестирани, јер су у питању узорци кандидата који су мислили да је тестирање бесплатно, док се за отприлике још толико чека да стигну поштом. Дакле, оријентационо требало би на крају бити око 90 тестираних за Српски ДНК дан 2019.

Цртице значе празно поље у упитнику, док знакови питања значе да кандидат није послао упитник.

Хвала на разумевању што сте мало дуже чекали.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић септембар 26, 2019, 01:43:24 поподне
Пошто су пристигли први резултати, почећемо са њиховим објављивањем.


17. Јерковић, Јовањдан, Дивосело, Госпић

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>PH3414, роду Мириловића.

Јерковић поседује све одлике мириловићког хаплотипа, тако да је ситуација јасна, а ту је и крсна слава карактеристична за овај род – Јовањдан.

Тестирани нема предање о даљем пореклу, тако да му честитам што је овом приликом сазнао више о својим коренима.

Занимљиво је да му је по хаплотипу односно неким карактеристичним вредностима (DYS391 = 12, DYS439 = 14) најближи један тестирани из истраживања Херцеговине који припада овом генетичко-генеалошком роду, али не слави Јовањдан – већ Никољдан.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић септембар 26, 2019, 01:50:28 поподне
67. Драмићанин, Стевањдан, Вучак, Ивањица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120*, роду А у Табели Српског ДНК пројекта.

Драмићанин је трећи тестирани са овим презименом из Вучака, тако да је реч о резултату који је већ коментарисан, нарочито узевши у обзир да Драмићани (род А) спадају у ретке српске родове који не припадају четирима познатим гранама Динарика, уз групу породица из Далмације (род Б) и Џувелековића (род В). Практично све ове породице имају нешто мање уобичајену вредност DYS19 = 15, што може, а не мора, да буде нека индикација сродства.

Тестирани Драмићанин се од свог презимењака чији смо резултат добили раније ове године, у оквиру Светског ДНК дана, разликује на три маркера (DYS389 II-I, DYS458 и DYS570), док се са првим тестираним из овог рода разликује на чак пет (DYS389 II-I, DYS458, DYS570, DYS481 и DYS635) од упоредива 23 маркера. Мали број маркера није довољан за доношење коначних закључака, али ова разлика у хаплотиповима иде у прилог старости и разгранатости породице и презимена Драмићанин.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Ojler септембар 26, 2019, 01:52:46 поподне
Пошто су пристигли први резултати, почећемо са њиховим објављивањем.


17. Јерковић, Јовањдан, Дивосело, Госпић

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>PH3414, роду Мириловића.

Јерковић поседује све одлике мириловићког хаплотипа, тако да је ситуација јасна, а ту је и крсна слава карактеристична за овај род – Јовањдан.

Тестирани нема предање о даљем пореклу, тако да му честитам што је овом приликом сазнао више о својим коренима.

Занимљиво је да му је по хаплотипу односно неким карактеристичним вредностима (DYS391 = 12, DYS439 = 14) најближи један тестирани из истраживања Херцеговине који припада овом генетичко-генеалошком роду, али не слави Јовањдан – већ Никољдан.

Придружујем се честиткама као представник Мириловића  :D !
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Окир септембар 26, 2019, 03:01:42 поподне
Пошто су пристигли први резултати, почећемо са њиховим објављивањем.


17. Јерковић, Јовањдан, Дивосело, Госпић

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>PH3414, роду Мириловића.

Јерковић поседује све одлике мириловићког хаплотипа, тако да је ситуација јасна, а ту је и крсна слава карактеристична за овај род – Јовањдан.

Тестирани нема предање о даљем пореклу, тако да му честитам што је овом приликом сазнао више о својим коренима.

Занимљиво је да му је по хаплотипу односно неким карактеристичним вредностима (DYS391 = 12, DYS439 = 14) најближи један тестирани из истраживања Херцеговине који припада овом генетичко-генеалошком роду, али не слави Јовањдан – већ Никољдан.

Јерковићи су потврђени у Дивоселу још 1712. године, када је пописана велика породична задруга на челу са Радивојем Јерковићем.

(https://i.postimg.cc/KcDLhvyn/image.png)


Године 1915. у Дивоселу је пописана 21 кућа Јерковића.

(https://i.postimg.cc/HsLfQnYz/image.png)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук септембар 26, 2019, 03:13:43 поподне
35. Теодоровић, Нови Сад

Припада хаплогрупи I2a-M223>L701>A427. Најближе поклапање има са Петрином из Кикинде (слава Петковдан), разликују се на 4 од 23 упоредива маркера (385b, 458, 448 и 549) те заједно са њим сачињава род Ж у табели СДП.

Тестирани није оставио никакве податке о даљем пореклу, чак ни крсну славу. С обзиром да му Петрин од свих до сада тестираних I2-A427 на Пројекту делује као најближи, није искључено да и због географске блискости њих двојица имају некакво релативно скорије заједничко порекло. 

Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Ojler септембар 26, 2019, 03:18:36 поподне
Јерковићи су потврђени у Дивоселу још 1712. године, када је пописана велика породична задруга на челу са Радивојем Јерковићем. Године 1915. у Дивоселу је пописана 21 кућа Јерковића.

Вероватно су у питању потомци старих досељеника из Херцеговине, из прве половине 16. века.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош септембар 26, 2019, 03:30:10 поподне
3. Перлић, Стевањдан, Шишава, Травник

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203>Y134578, у табели наведен као род Тарски Никшићи. Има нешто мало неуобичајан хаплотип за овај род. Једини има 390=23, као и ретке вредности маркера за овај род: 439=12, 570=17, 481=30. Тако да нема ближих поклапања. Али нема сумње да припада бројном роду, добро профилисаном, са Влашића, који славе ретку славу Св. Симеон Богопримац. Најближи географски му је Марић из Витовља, па и поред 5 разлике на упоредива 23 маркера, могуће да ту нека веза постоји.

О пореклу ове породице писао је раније и сам тестирани.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3830.0

Овим резултатом смо, могли бисмо рићи, са великом вероватноћом, сазнали стару славу и могуће рођаке и одакле је предак дошао. Предлажем Перлићу, као и осталима који припадају овом роду са матицом на Влашићу и славом Св. Симеон Богопримац, неке додатне тестове, уколико финансије то дозвољавају. Рад сам да делимично помогнем, као даљи рођак. :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић септембар 26, 2019, 03:40:47 поподне
20. Ђурђевић, Трифуњдан, Печенег Илова, Прњавор

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Ђурђевић има прилично модалан хаплотип, једине две вредности које су мање уобичајене су DYS390 = 25 и DYS481 = 31. Нема предање о даљем пореклу.
Премда породица тестираног слави Трифуњдан, хаплотип указује само на једно – на припадност роду „крајишких Родића“.

Са Милановићем из Босанског Петровца има потпуно поклапање на 18 упоредивих маркера. Са Будимиром из Лике поклапа се на 22 од 23 маркера. Сви остали из рода Родића такође су му јако блиски.

На овом месту морам да подсетим на још нешто. У истраживању Херцеговаца постоји један резултат са простора данашње општине Равно – у питању је појединац који слави Аранђеловдан, а поседује хаплотип веома близак Родићима, чија је такође ово најчешћа слава. Овај крај би могао би бити старија матица Родића, или нека успутна станица у њиховој предањској сеоби са Косова/Македоније.

Дакле, тестирани Ђурђевић по свему судећи припада дубљој подграни I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Окир септембар 26, 2019, 04:08:43 поподне
Вероватно су у питању потомци старих досељеника из Херцеговине, из прве половине 16. века.

Ево шта Павичић каже о становништву Дивосела:

(https://i.postimg.cc/MHJGrL56/image.png)

Е сад, Павичић овдје не наводи Јерковиће међу родовима који су дошли у Дивосело са крајишког подручја, али их на другом мјесту наводи као дио Усораца. Генетика је показала да нису сви родови са Павичићевог списка Усораца крвно повезани, иако главнина, нарочито оних родова који славе Јовањдан, очито јесте. У сваком случају, Јерковићи су били присутни и на подручју које су населили Усорци.

Иако знамо да дио Мамула из Горског котара припада Мириловићима, мислим да су далеко веће шансе да су Јерковићи у Дивосело дошли са подручја сјеверне Далмације, гдје су Мириловићи врло рано потврђени. Имамо и необјављен резултат једног рода из Дивосела и он такође упућује на подручје сјеверне Далмације, иако је ријеч о другој хаплогрупи (J2b1-M205>Y22066). Нисам сигуран коју крсну славу славе Јерковићи из Граба код Грачаца, али уколико је ријеч о Јовањдану, то такође може бити потврда доласка Јерковића са подручја сјеверне Далмације, пошто је подручје Грачаца насељено махом из сјеверне Далмације.

У сваком случају, када говоримо о крајишким родовима, врло је тешко правити директну везу са подручјем Херцеговине.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић септембар 26, 2019, 04:11:38 поподне
25. Павловић, Никољдан, Горњи Мушић, Мионица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Павловићев хаплотип је готово модалан, једини изузетак су вредности 16 на DYS458 и 11 на DYS533. Породица има предање о пореклу „из Рашке“. Код Љ. Павловића у „Колубари и Подгорини“ не налазимо Павловиће, премда је најстарија и најбројнија породица (и изгледа једина велика породица у селу која слави Никољдан) – породица Живковића. Како у овом крају често бива, да су у литератури наведена стара, „збирна“ презимена, тако постоји могућности да је и тестирани од ових Живковића. Наравно, то треба засебно проверити.

Модалан хаплотип налаже да су многи из наше базе блиски Павловићу, међутим рекао бих да стварна веза највероватније постоји са једним тестираним из села Кулиновци код Чачка. Резултат још није јаван, јер је део необјављеног истраживања, али тај тестирани такође слави Никољдан, има предање о пореклу из околине Бијелог Поља и поседује хаплотип истоветан Павловићевом на 18 упоредивих маркера.

Ипак, свака веза би морала да буде потврђена СНП тестирањем или другим обухватнијим тестовима.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић септембар 26, 2019, 04:59:51 поподне
27. Ковачевић, Јовањдан, Туље, Требиње

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Ковачевић поседује релативно ретку (има је око 7 % Динарик Севера) вредност 23 на споромутирајућем маркеру DYS390. Узевши у обзир ово, а наравно и остатак хаплотипа, са сигурношћу можемо да кажемо да је Ковачевић блиско повезан са још шест до сада тестираних појединаца са простора Херцеговине. Нажалост, њихови резултати нису јавни, јер су део истраживања Херцеговаца, али рећи ћу да већина такође слави Јовањдан, као и да већина потиче из села на ободу Попова Поља, и сви чине један "род". 

Реч је о старом и разгранатом роду на овом простору. Нажалост, још увек не знамо њихову дубљу подграну у оквиру Динарика. Сам тестирани навео је предање о пореклу од Ковача са Бобана (село Лопоч). Раније презиме можда им је било Рогуљ, и можда су им род породице Оборина и Кипераш.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић септембар 26, 2019, 05:29:08 поподне
51. Крсмановић, Никољдан, Барзиловица, Лазаревац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Крсмановић, као и малочас објављени Ковачевић, поседује релативно ретку (има је око 7 % Динарик Севера) вредност 23 на споромутирајућем маркеру DYS390, као и вредности 11 на DYS439 и 18 на DYS458. Тестирани има предање о пореклу „из Херцеговине“, док Петар Ж. Петровић ову породицу сврстава у ред старијих досељеника у Барзиловицу, наводећи да су „од воде Таре“.

На Светском ДНК дану прошле године тестиран је Живановић из Купинова у Срему. Он такође слави Никољдан, а са Крсмановићем се подудара на 19 од 23 упоредива маркера, при чему деле специфичне вредности DYS458 = 18 и DYS390 = 23. Колико је ова веза реална може се проверити само тестирањем на већем броју маркера, или дубљим СНП тестирањем.

Да ли Крсмановић заиста има везе са „водом Таром“ односно Херцеговином – не може се за сада утврдити. Међутим, малочас поменути родови из Попова Поља, као и неки други у Херцеговини који поседују неке од ових карактеристичних вредности, могли би му бити неки давни рођаци.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: bole септембар 26, 2019, 05:31:20 поподне
20. Ђурђевић, Трифуњдан, Печенег Илова, Прњавор

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Ђурђевић има прилично модалан хаплотип, једине две вредности које су мање уобичајене су DYS390 = 25 и DYS481 = 31. Нема предање о даљем пореклу.
Премда породица тестираног слави Трифуњдан, хаплотип указује само на једно – на припадност роду „крајишких Родића“.

Са Милановићем из Босанског Петровца има потпуно поклапање на 18 упоредивих маркера. Са Будимиром из Лике поклапа се на 22 од 23 маркера. Сви остали из рода Родића такође су му јако блиски.

На овом месту морам да подсетим на још нешто. У истраживању Херцеговаца постоји један резултат са простора данашње општине Равно – у питању је појединац који слави Аранђеловдан, а поседује хаплотип веома близак Родићима, чија је такође ово најчешћа слава. Овај крај би могао би бити старија матица Родића, или нека успутна станица у њиховој предањској сеоби са Косова/Македоније.

Дакле, тестирани Ђурђевић по свему судећи припада дубљој подграни I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328.

POzdrav
elem predanje  o daljem poreklu je maglovito , rekla kazala , kolko su crkvene knjige dostupne ne znam ,s obzirom da na 100 metara od kuce ima jos 2 kuce Djurdjevica sa kojima nismo rod sve dodje nejasno .
Takodje sire podrucje Prnjavora dervente je naseljeno sa Italijanima ,ukrajincima ,Slovacima ....tako da i to unosi zabunu . Takodje u govoru stari su govorili  "Jeri" umesto "Zasto" , "Kier" umesto "Magaza ".
Pitanje sta znaci ovo "dublja podgrana"  ako moze dgovor za laika
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош септембар 26, 2019, 05:40:48 поподне
66. Марић, Петковдан, Прогорелица, Краљево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15 и 458=16. Најближе поклапање има са Раковићем из Лешка, даљим пореклом из Требића на Рогозни (22/23). Такође су му блиски и Пејић из околине Црне Траве (21/23) и један Херцеговац из околине Љубиња (20/23). Интересантно да сви они славе Аранђеловдан. Упитно је  и поред овог поклапања, колико су и да ли су уопште блиски сви они.

Марићи из Прогорелице су непознатог порекла. 1990-их била их је једна кућа.

https://www.poreklo.rs/2017/11/18/poreklo-prezimena-selo-progorelica-kraljevo/

Предложио бих Марићу даља тестирања, пре свега маркер 561.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош септембар 26, 2019, 06:24:50 поподне
60. Ђорђевић, Никољдан, Банковац, Алексинац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера могу се издвојити 19=17 и 576=17. Најближи на пројекту му је Весић из Жабара код Тополе. Имају две разлике на упоредива 23 маркера. Деле исте славе, али су им предања дијаметрално другачија.

Весић, Никољдан, Жабаре, Топола

Ђорђевићи имају предање да су дошли из околине Гњилана током 19. века.

Такође и Ђорђевићу предлажем даља тестирања.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Ojler септембар 26, 2019, 06:59:54 поподне
...
Иако знамо да дио Мамула из Горског котара припада Мириловићима, мислим да су далеко веће шансе да су Јерковићи у Дивосело дошли са подручја сјеверне Далмације, гдје су Мириловићи врло рано потврђени. Имамо и необјављен резултат једног рода из Дивосела и он такође упућује на подручје сјеверне Далмације, иако је ријеч о другој хаплогрупи (J2b1-M205>Y22066). Нисам сигуран коју крсну славу славе Јерковићи из Граба код Грачаца, али уколико је ријеч о Јовањдану, то такође може бити потврда доласка Јерковића са подручја сјеверне Далмације, пошто је подручје Грачаца насељено махом из сјеверне Далмације.

У сваком случају, када говоримо о крајишким родовима, врло је тешко правити директну везу са подручјем Херцеговине.

Нисам мислио да се ради о директној сеоби из Херцеговине већ пре да би се могло радити о потомцима Мириловића насељених у трогирско и шибенско залеђе у 16. веку, који су касније мигрирали даље на северозапад. У такву претпоставку би се добро уклопили и Јерковићи из Граба, с обзиром да имамо већ потврђене Мириловиће у оближњем Жегару. Наравно, само нагађам.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша септембар 26, 2019, 08:20:30 поподне
4. Кангрга, Јовањдан, Подум, Оточац, Лика, J2b-M205>Y22059

Кангрге су део сеобе Усораца (Вилићана), тако да је овакав резултат донекле очекиван. Ево шта о тој сеоби каже С. Павичић:

Koreničke Srbe krajiške vlasti popisale su odmah po doseljavanju i utvrdile su među njima 83 porodice i 941 čeljade, ali je iz Korenice još 1655. iselilo u Krajinu 12 porodica koje su bile smještene u Plaškom.672 Novim je naseljenicima u Gackom polju krajiška komisija dala ova zemljišta: Kompolje, Oraovac, Ponor, Hum, Pothum, Zalužnicu, Doljane, Brezovac, Škare i Glavace.673 Istočni dio tih sela zvao se skupnim imenom Vilici, te su i ti Uzorčani nazivani često imenom Vilićani. Cijeli je taj prostor bio razmjerno velik, pa su Uzorčani za svoje naseljavanje našli dovoljno mjesta. Veći dio toga naselja nastanio se u Vilićima: u Pothumu, Zalužnici, Doljanima, Škarama, Glavacima, Oraovcu i Starom Selu.

U toj su seobi na to otočko područje doselili: Agbabe, Aleksići, Aralice, Babici, Banjani, Batinići, Božičkovići, Božici, Brekići, Cvjetnićani, Čubrile, Ćurčići, Diklići, Divjaci, Grijaći, Guteše, Hinići, Hrkalovići, Ivančevići, Ivkovići, Jerkovići, Kalešići, Kamenko, Kangrge, Košići, Kresovići, Kukici, Lavrnje, Lemajići, Lolići, Lukinići, Lužajići, Mandići, Marijani, Mašići, Matici, Mihovilovići, Mikići, Milakovići, Mirkovići, Naprte, Narančići, Navale, Opačići, Paskaši, Pavičići, Popovići, Potkolnjaci, Poznići, Pređovici, Prigmizi, Puhari, Pupovci, Rakići, Ružici, Savići, Sekizi, Skendžići, Stojanovići, Svilari, Šegani, Škorići, Štule, Sušnici, Varde, Vlaisavljevići, Vojvodići, Vujanići, Vukmanovići, Vuksani i Vunjaci.

Генетски, Кангрге имају потпуно поклапање са Наранчићима (Усорци), Јањатовићима из околине Оточца и Трикићима (Кецмани) из околине Дрвара. Веома су им блиске и остале крајишке породице које се могу повезати са Усорцима (углавном Лика), као и оне породице које славе Јовањдан, а немају директну везу са овом сеобом.

Од крајишких Кангрга води порекло и познати филозоф, Милан Кангрга (1923-2008)
(http://www.skdprosvjeta.com/lib/img.news.php?id=146)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош септембар 26, 2019, 08:41:39 поподне
44. Медин, Томиндан, Чами До, Будва

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристика се могу издвојити: 458=18, 570=19, 549=12. Занимљиво да не дели карактеристике које има раније тестирани Медин из Петровца на мору, са којим има чак 8 разлика на упоредива 23 маркера. Једину карактеристику коју деле је 570=19, што није довољно. Тако да је тешко рећи ни да нису род, због исте хаплогрупе, али ни да јесу због великог броја разлика. Медину из Чамог Дола је најближи по хаплотипу Икач из околине Бенковца и један Херцеговац из околне Невисиња. Са обојицом има две разлике на упоредива 23 маркера, деле карактеристичне вредности, али сви славе различите славе.

По речима тестираног Медини су у Чами До дошли из Брестовика изнад Петровца, где су дошли пре много векова.

Свакако би предложио обојици Медина даља тестирања, како би потврдили или оповргли своју везу, тим пре што имају велики број разлика и не може се рећи да су род.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша септембар 26, 2019, 08:49:15 поподне
44. Медин, Томиндан, Чами До, Будва

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристика се могу издвојити: 458=18, 570=19, 549=12. Занимљиво да не дели карактеристике које има раније тестирани Медин из Петровца на мору, са којим има чак 8 разлика на упоредива 23 маркера. Једину карактеристику коју деле је 570=19, што није довољно. Тако да је тешко рећи ни да нису род, због исте хаплогрупе, али ни да јесу због великог броја разлика. Медину из Чамог Дола је најближи по хаплотипу Икач из околине Бенковца и један Херцеговац из околне Невисиња. Са обојицом има две разлике на упоредива 23 маркера, деле карактеристичне вредности, али сви славе различите славе.

По речима тестираног Медини су у Чами До дошли из Брестовика изнад Петровца, где су дошли пре много векова.

Свакако би предложио обојици Медина даља тестирања, како би потврдили или оповргли своју везу, тим пре што имају велики број разлика и не може се рећи да су род.

У Паштровићима је било Медина који су некада били католици. За њих се поуздано зна да нису део ниједног паштровићког братства, а наводно су шпанског порекла. Касније су неки прешли на православље. Католици славе Св. Луку, а православни Медини Томиндан.

Небов текст о Паштровићима:
https://www.poreklo.rs/2015/10/27/bratstva-plemena-pastrovica/
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша септембар 26, 2019, 08:53:51 поподне
23. Лекић, Јовањдан, Шекулар, J1-Z1828>ZS3128

Према једној подели, основно гранање Радмужевића је на: Масларе, чији су огранци Милетићи, Бошковићи, Кењићи и Томовићи; други огранак су Лекићи и Спалевићи, који су међусобно ближи (потичу од два рођена брата – Леке и Спасоја – Спала); и трећи огранак су Кукаљи. Једна друга верзија иде корак даље, па каже да су се Радмужевићи разродили од тројице Радмужевих синова.
https://www.poreklo.rs/2019/07/09/radmuzevici/

Лекићу генетски и јесу најближи Кукаљи и Кењићи (22/23). Чуди само мутација на маркеру 458. Код осталих из рода Радмужевића износи 20, док је код Лекића 22.

Yfull стабло J-ZS3128:
https://www.yfull.com/tree/J-ZS3128/
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук септембар 26, 2019, 08:59:39 поподне
59. Илић, Ђурђевдан, Горња Добриња, Пожега

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Од карактеристичних вредности једино се издвајају благо повишена 19 на DYS458 и благо снижена 17 на DYS570, које поседује већи број припадника N2 хаплогрупе на Пројекту.

Илићи припадају роду Чарапића из Горње Добриње, који су по предању пореклом Дробњаци из села Петњице код Шавника. За њих Љуба Павловић у свом делу "Ужичка Црна Гора" наводи следеће:

"Чарапићи су трећа велика породица у овом селу, досељени из села Петњице у Дробњацима. По предању у овој породици у село су дошла три брата Чарапића, врло необично одевена и необичног раста. Њих је лепо примио и поред себе населио поп Милош и тада израдио да су добили најбоља имања у селу од муслиманске породице Малопара, због чега се Чарапић, који је заузео та имања, и назове Малопарац како му се и данас зову потомци. Сви други Чарапићи, доцније досељавани, слати су и и испраћани одавде, задржавајући се или не задравајући. Сваки ко би морао остати потискиван је у брда пошто га Малопарци нису хтели задржавати уз себе. Малопарци или Чарапићи су високи, кошчати, пуни снаге и живота, пргави, добро говорници, сувише сујетни и осетљиви, насељени су у 26 кућа, славе Ђурђевдан."

Занимљива подударност и повезаност племена Дробњака и племена Бањана је јасно исказана и у овом случају.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo септембар 26, 2019, 09:00:27 поподне
44. Медин, Томиндан, Чами До, Будва

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристика се могу издвојити: 458=18, 570=19, 549=12. Занимљиво да не дели карактеристике које има раније тестирани Медин из Петровца на мору, са којим има чак 8 разлика на упоредива 23 маркера. Једину карактеристику коју деле је 570=19, што није довољно. Тако да је тешко рећи ни да нису род, због исте хаплогрупе, али ни да јесу због великог броја разлика.

Можда грешим, али разлике би могле потицати због старости овог рода. Како год, то су једини Медини у том крају (а и шире), тако да мислим да нема сумње да је у питању исти род.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo септембар 26, 2019, 09:04:31 поподне
23. Лекић, Јовањдан, Шекулар, J1-Z1828>ZS3128

Према једној подели, основно гранање Радмужевића је на: Масларе, чији су огранци Милетићи, Бошковићи, Кењићи и Томовићи; други огранак су Лекићи и Спалевићи, који су међусобно ближи (потичу од два рођена брата – Леке и Спасоја – Спала); и трећи огранак су Кукаљи. Једна друга верзија иде корак даље, па каже да су се Радмужевићи разродили од тројице Радмужевих синова.
https://www.poreklo.rs/2019/07/09/radmuzevici/

Лекићу генетски и јесу најближи Кукаљи и Кењићи (22/23). Чуди само мутација на маркеру 458. Код осталих из рода Радмужевића износи 20, док је код Лекића 22.

Yfull стабло J-ZS3128:
https://www.yfull.com/tree/J-ZS3128/

Очекивано. Лекићи су прилично стар род и старо презиме. Можда су се раније издвојили од осталих Радмужевића, те ни та разлика не мора бити необична.

Сад су од Радмужевића остали још само Спалевићи, па да се заокружи прича о њиховој генетици. Не сумњам да и они упадају у исту хаплогрупу.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша септембар 26, 2019, 09:17:02 поподне
Малопарци или Чарапићи су високи, кошчати, пуни снаге и живота, пргави, добри говорници, сувише сујетни и осетљиви

Какав опис просечног динарског човека.  ;D
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Окир септембар 26, 2019, 09:17:11 поподне
4. Кангрга, Јовањдан, Подум, Оточац, Лика, J2b-M205>Y22059

Кангрге су део сеобе Усораца (Вилићана), тако да је овакав резултат донекле очекиван. Ево шта о тој сеоби каже С. Павичић:

Koreničke Srbe krajiške vlasti popisale su odmah po doseljavanju i utvrdile su među njima 83 porodice i 941 čeljade, ali je iz Korenice još 1655. iselilo u Krajinu 12 porodica koje su bile smještene u Plaškom.672 Novim je naseljenicima u Gackom polju krajiška komisija dala ova zemljišta: Kompolje, Oraovac, Ponor, Hum, Pothum, Zalužnicu, Doljane, Brezovac, Škare i Glavace.673 Istočni dio tih sela zvao se skupnim imenom Vilici, te su i ti Uzorčani nazivani često imenom Vilićani. Cijeli je taj prostor bio razmjerno velik, pa su Uzorčani za svoje naseljavanje našli dovoljno mjesta. Veći dio toga naselja nastanio se u Vilićima: u Pothumu, Zalužnici, Doljanima, Škarama, Glavacima, Oraovcu i Starom Selu.

U toj su seobi na to otočko područje doselili: Agbabe, Aleksići, Aralice, Babici, Banjani, Batinići, Božičkovići, Božici, Brekići, Cvjetnićani, Čubrile, Ćurčići, Diklići, Divjaci, Grijaći, Guteše, Hinići, Hrkalovići, Ivančevići, Ivkovići, Jerkovići, Kalešići, Kamenko, Kangrge, Košići, Kresovići, Kukici, Lavrnje, Lemajići, Lolići, Lukinići, Lužajići, Mandići, Marijani, Mašići, Matici, Mihovilovići, Mikići, Milakovići, Mirkovići, Naprte, Narančići, Navale, Opačići, Paskaši, Pavičići, Popovići, Potkolnjaci, Poznići, Pređovici, Prigmizi, Puhari, Pupovci, Rakići, Ružici, Savići, Sekizi, Skendžići, Stojanovići, Svilari, Šegani, Škorići, Štule, Sušnici, Varde, Vlaisavljevići, Vojvodići, Vujanići, Vukmanovići, Vuksani i Vunjaci.

Генетски, Кангрге имају потпуно поклапање са Наранчићима (Усорци), Јањатовићима из околине Оточца и Трикићима (Кецмани) из околине Дрвара. Веома су им блиске и остале крајишке породице које се могу повезати са Усорцима (углавном Лика), као и оне породице које славе Јовањдан, а немају директну везу са овом сеобом.

Од крајишких Кангрга води порекло и познати филозоф, Милан Кангрга (1923-2008)
(http://www.skdprosvjeta.com/lib/img.news.php?id=146)

Према крајишким списковима Оточачке крајишке регименте из 1772. године, у Подуму је тада постојало најмање пет породичних задруга Кангрга (бројеви 9, 10, 11, 12, 13). Поименично су пописани Јуре Кангрга (9), Данило Кангрга (10), Мате Кангрга (10), Тодор Кангрга (11), Радивој Кангрга (12) и Никола Кангрга (13).

(https://i.postimg.cc/BQJRn5Q7/image.jpg)


Године 1915. у Подуму је пописано 18 кућа Кангрга.

(https://i.postimg.cc/5t8VD42Z/image.png)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић септембар 26, 2019, 09:24:32 поподне
5. Ивановић, Аранђеловдан, Доња Микуљана, Куршумлија, E-V13>Z5018>S2979>L241

Има потпуно поклапање на 23 маркера са Здравковићем из истог места. Обојица припадају роду А из табеле Српског ДНК пројекта.

Ивановићи према предању потичу из Мораче, исто као и Здравковићи који имају нешто прецизније предање у коме се наводи да потичу од Радовића. Обе породице преслављају Велику Госпојину, а комбинација Аранђеловдан-Велика Госпојина је карактеристична за Богићевце чија су Радовићи грана. Иако је јасно да ова два братства не потичу од Радовића за које утврђено да као и остали Богићевци припадају грани R1b-Y91536, са овим резултатом смо добили потврду да је у Доњој Морачи поред Даниловића (био) присутан још један L241 род.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош септембар 26, 2019, 09:26:12 поподне
Можда грешим, али разлике би могле потицати због старости овог рода. Како год, то су једини Медини у том крају (а и шире), тако да мислим да нема сумње да је у питању исти род.

Не знам шта да кажем. И ја бих волео да је тако, али је ово заиста много разлике, с тим да обојица имају неке своје карактеристичне вредности, које не деле један са другим.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: radon септембар 26, 2019, 09:38:03 поподне
Очекивано. Лекићи су прилично стар род и старо презиме. Можда су се раније издвојили од осталих Радмужевића, те ни та разлика не мора бити необична.

Сад су од Радмужевића остали још само Спалевићи, па да се заокружи прича о њиховој генетици. Не сумњам да и они упадају у исту хаплогрупу.

U radu Mirabal et al 2010 testirani (tabela 2; red br 15) ima vrednost 21.2. Taman na pola puta :)

https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1002/ajpa.21235
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Одисеј септембар 26, 2019, 09:48:06 поподне
Не знам шта да кажем. И ја бих волео да је тако, али је ово заиста много разлике, с тим да обојица имају неке своје карактеристичне вредности, које не деле један са другим.

Пошто је сама ПХ908 млада хаплогрупа, вјероватно је прибраћивање у питању. Да се је, примјера ради, неко од Тарских Никшића прибратио неком никшићком роду из Роваца и преузео његово презиме, његови би потомци свакако припадали истој релативно младој хаплогрупи као и остали Никшићи (561=16, 557-17), али би се видјело да та сродност није блиска и да поменути одудара од других Никшића.
Прије ће бити да је у питању такав сценарио него да су сви Медини један род која је толико стар да се је успио оволико разгранати, а опет сачувати презиме кроз вјекове и вјекове.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: vidoje 013 септембар 26, 2019, 10:17:43 поподне
Очекивано. Лекићи су прилично стар род и старо презиме. Можда су се раније издвојили од осталих Радмужевића, те ни та разлика не мора бити необична.

Сад су од Радмужевића остали још само Спалевићи, па да се заокружи прича о њиховој генетици. Не сумњам да и они упадају у исту хаплогрупу.


  Могуће је да се ради о старости рода Лекића. Питам се да ли што се међусобно жене и удају, произилази од разгранатости, прибраћивања, разнородности?
 Опет, добро је што се тестирао Лекић,  благодарећи упорном Скитуљку. Неколицина је  одбила да се тестира.
  Један Спалевић је био на пола пута да се тестира.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук септембар 26, 2019, 10:20:50 поподне
77. Карапетровић, Јовањдан, Доња Јурковица, Градишка

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује потпуно модалан хаплотип, без вредности којима би се разликовао од већине припадника N2 хаплогрупе на Пројекту.

Тестирани је у упитнику навео два различита предања о пореклу Карапетровића, једно је да су у Доњу Јурковицу и Миљевиће (општина Градишка) и Косјерово (општина Лакташи) дошли из Шумадије након слома Првог српског устанка а друго је да су у Посавину дошли из Црне Горе и/или Херцеговине и да потичу од Петровића-Бањанских. С обзиром на резултат, друго предање је ближе истини. Више информација о Карапетровићима је оставио сам тестирани на овој теми:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4318.msg114257#msg114257
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић септембар 26, 2019, 10:31:01 поподне
9. Бугарин, Никољдан, Рујишта, Беране, E-V13>Z5018>S2979>L241

Нема ближих поклапања на пројекту. Поседује повишену вредност DYS643=14 коју имају једино припадници рода Б из табеле СДНКП, а са припадницима тог рода дели и вредност DYS549=11, међутим на основу појединих других вредности се може отписати припадност тестираног споменутом роду.

Милисав Лутовац је забележио следеће:
Бугари (6 к., славе Никољдан), од чобанчета које је било пристав код кораћа. Због вредноће ("вредан као Бугар") добили презиме Бугари.

Тестирани је у упитнику навео два предања. У првом се само спомиње да потичу од Дрекаловића из Куча, а у другом, које је прецизније, да потичу од Ивановића са истом славом који су најпре избегли у Ровца, а одатле прешли у Рујишта. Како се зна да су Дрекаловићи једно време боравили у Ровцима, сигурно се мисли на Ивановиће који су грана Дрекаловића. Међутим, са овим резултатом су оба предања оборена јер је за Дрекаловиће утврђено да припадају грани роду Куча и грани E-BY165837.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Ранко Бубања септембар 26, 2019, 10:54:32 поподне
9. Бугарин, Никољдан, Рујишта, Беране, E-V13>Z5018>S2979>L241

Нема ближих поклапања на пројекту. Поседује повишену вредност DYS643=14 коју имају једино припадници рода Б из табеле СДНКП, а са припадницима тог рода дели и вредност DYS549=11, међутим на основу појединих других вредности се може отписати припадност тестираног споменутом роду.

Милисав Лутовац је забележио следеће:
Бугари (6 к., славе Никољдан), од чобанчета које је било пристав код кораћа. Због вредноће ("вредан као Бугар") добили презиме Бугари.

Тестирани је у упитнику навео два предања. У првом се само спомиње да потичу од Дрекаловића из Куча, а у другом, које је прецизније, да потичу од Ивановића са истом славом који су најпре избегли у Ровца, а одатле прешли у Рујишта. Како се зна да су Дрекаловићи једно време боравили у Ровцима, сигурно се мисли на Ивановиће који су грана Дрекаловића. Међутим, са овим резултатом су оба предања оборена јер је за Дрекаловиће утврђено да припадају грани роду Куча и грани E-BY165837.

  Милун Петрић, Рујишта код Берана и Рујиштани ... М3, Беране, 2001. стр. 117.

Удовица Крста Ивановића из Куча са три сина: Јоксимом, Максимом и Милом побјегла је из свог пре-бивалишта од крвне освете. Звали су је Зелена, због боје очију, а право име јој се не зна. У потрази за новим стаништем, дошла је преко Трешњевика у долину Лима и, према неким мишљењима, населила се у близини села Лушца, а, према другим, у близини Трепче. На овом станишту није остала дуго, јер су Васо-јевићи прогонили невасојевићко становништво, па је Зелена морала да напусти тек формирани дом. Одселила се у Лукавицу, која се налази у непосредној близини села Црвљевине. Ова сеоба Зелене и ње-них синова догодила се, највјероватније, почетком и у току прве половине XVIII вијека. У једном од неких похода, Турци су наишли преко Лукавице и одвели са собом Зелениног сина Јоксима. Нијесу услишили мајчину молбу да га ослободе. Следећег дана Зелена је отишла у Бихор да тражи сина.
Једна муслиманка јој је рекла да је он спаљен на оближњем узвишењу, и показала је Зелени то брдо. Уплакана, она се вратила синовима у Лукавицу. И дању и ноћу отада причињавао јој се призор спаљива-ња сина, и пламен из правца брда на којем је уморен. Због тога, а и усљед страха од Турака, ријешила је да потражи сигурније мјесто.
Са синовима, мало завјежљаја и нешто ствари из старе плотаре, путујући преко шума и пропланака, стигоше у рујишку котлину. Ту су живот већ били започели скоро досељени Кораћи и Петрићи. Зелена је могла да се увјери да је овдје насеље постајало много раније, али и да су та прва племена напустила село. Настањени нешто прије Зелене, Кораћи и Петрићи су заузели плодну земљу у Рујиштима. Она је са синовима била присиљена да ради на посједима ових малобројних досељеника, да крче шикаре и пре-тварају их у обрадиву земљу.
Оветани се Зелена на рубу шуме у близини Мале ријеке негдје половином XVIII вијека и са синовима поче вриједно да обрађује земљу. Најчешће су радили код Кораћа. Највише су крчили шуму, а на пита-ње: ''Како раде момци?'' одговор је био: ''Радни, брате, као Бугари!'' Тако су Зеленини унуци, синови Максимови и Милови добили презиме Бугарин. Славе Св. Николу, као и Ивановићи из Куча.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић септембар 26, 2019, 10:56:11 поподне
12. Булајић, Никољдан, Вилуси, Никшић, E-V13>Z5017>Z19851>A18833

Тестирани припада роду Катуњана и Риђана. Поседује повишену вредност DYS635=24 коју има још неколико припадника овог рода.

Булајићи су према предању грана Драгошевића из Грахова, а овај резултат то и потврђује с обзиром да истом роду припада још неколико тестираних породица које потичу од Драгошевића. Тестирани припада ужој грани Пашајлићи.
О Булајићима се више може прочитати овде:
https://www.poreklo.rs/2013/07/22/poreklo-prezimena-selo-vilusi-nik%C5%A1i%C4%87/
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић септембар 27, 2019, 12:13:29 пре подне
18. Бојић, Јовањдан, Бешка, Инђија, E-V13>Z5017>Z16988>BY155589

Припада роду Бјелопавлића и има модални хаплотип за овај род.

Према предању које је тестирани навео у упитнику, његова породица је у Бешку досељена у 18. веку и потиче од Бојића из истоименог села у Горњој Морачи. Бојићи у Горњој Морачи славе Аранђеловдан и према доста чврстом предању потичу од Васојевића-Мијомановића, а исто предање постоји и у Васојевићима где се тачно памти где су живели Бојићи. Због другачије славе и припадности роду Бјелопавлића, предање Бојића из Бешке је највероватније још један пример везивања за најпознатије истоимено братство.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Црнчевић септембар 27, 2019, 01:32:47 пре подне
77. Карапетровић, Јовањдан, Доња Јурковица, Градишка

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује потпуно модалан хаплотип, без вредности којима би се разликовао од већине припадника N2 хаплогрупе на Пројекту.

Тестирани је у упитнику навео два различита предања о пореклу Карапетровића, једно је да су у Доњу Јурковицу и Миљевиће (општина Градишка) и Косјерово (општина Лакташи) дошли из Шумадије након слома Првог српског устанка а друго је да су у Посавину дошли из Црне Горе и/или Херцеговине и да потичу од Петровића-Бањанских. С обзиром на резултат, друго предање је ближе истини. Више информација о Карапетровићима је оставио сам тестирани на овој теми:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4318.msg114257#msg114257

"Занимљиво је да у Лакташима код Бањалуке и данас живи бројна породица Карапетровић који са дубоким убјеђењем говоре да су поријеклом од Петровића и са Петровића. Живе у селу Косјерево, које се граничи са великим и пространим селом Вилусе (према Градишци). Називи ових села, као и презиме, јасно говоре из кога краја су се доселили становници ових села у Крајини."

Чедомир Поповић, Црква Св. архангела Михаила на Стражници у Петровићима – задужбина војводске породице Петровић (http://www.banjani-rudinjani.org/wp-content/uploads/2016/04/113.pdf), на страни 146, објављено у Љетопис Бањана и Рудина (http://www.banjani-rudinjani.org/?p=4411), 1, 2016.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Bulajić септембар 27, 2019, 09:14:24 пре подне
12. Булајић, Никољдан, Вилуси, Никшић, E-V13>Z5017>Z19851>A18833

Тестирани припада роду Катуњана и Риђана. Поседује повишену вредност DYS635=24 коју има још неколико припадника овог рода.

Булајићи су према предању грана Драгошевића из Грахова, а овај резултат то и потврђује с обзиром да истом роду припада још неколико тестираних породица које потичу од Драгошевића. Тестирани припада ужој грани Пашајлићи.
О Булајићима се више може прочитати овде:
https://www.poreklo.rs/2013/07/22/poreklo-prezimena-selo-vilusi-nik%C5%A1i%C4%87/

Драго ми је да је потврђено породично предање о заједничком пореклу са Вучетићима и Вујовићима.
Фали нам још тестирање Вујачића и Даковића да би прича била комплетна.
Остаје и истраживање како су уопште настали Драгошевићи, ко је био Драгоје и да ли је уопште дошао на подручје Грахова у 15 веку или је ту и рођен?
Ко зна, можда археолошко истраживање ДНК да одговор на ово питање, пошто из тог времена има мало писаних трагова.

Интересантно би било и урадити ДНК неког из породице Пашајлић, који су по предању потекли од Булајића-Пашајлића.

Да ли се ови резултати пријављују на сајт yfull.com или на неки други?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Златан септембар 27, 2019, 09:58:47 пре подне
Драго ми је да је потврђено породично предање о заједничком пореклу са Вучетићима и Вујовићима.
Фали нам још тестирање Вујачића и Даковића да би прича била комплетна.
Остаје и истраживање како су уопште настали Драгошевићи, ко је био Драгоје и да ли је уопште дошао на подручје Грахова у 15 веку или је ту и рођен?
Ко зна, можда археолошко истраживање ДНК да одговор на ово питање, пошто из тог времена има мало писаних трагова.

Интересантно би било и урадити ДНК неког из породице Пашајлић, који су по предању потекли од Булајића-Пашајлића.

Да ли се ови резултати пријављују на сајт yfull.com или на неки други?


Поздрав за генетског рођака и добродошао на форум.

YFull-у се пријављују резултати (назовимо их) "дубоких" генетских тестова попут BigY (од FTDNA), WGS (од YSEQ) или Dante Labsov "Whole Genome Sequencing Test" и још неки из тог ранга. После таквог теста се добије "BAM File" који се проследи YFullу. За Српски ДНК Пројекат и одређени род такви тестови су од велике користи, али су за наше прилике и скупи.

Колико видим, твој тест је био у београдском ДНК центру на 23 маркера, а такав тест не поседује "дубину" на основу које би YFull израчунао старост твоје подгране и ставио те на одређено место на онлајн стаблу.

https://www.yfull.com/tree/E-A18833/ 
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: marko.medin септембар 27, 2019, 10:31:42 пре подне
44. Медин, Томиндан, Чами До, Будва

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристика се могу издвојити: 458=18, 570=19, 549=12. Занимљиво да не дели карактеристике које има раније тестирани Медин из Петровца на мору, са којим има чак 8 разлика на упоредива 23 маркера. Једину карактеристику коју деле је 570=19, што није довољно. Тако да је тешко рећи ни да нису род, због исте хаплогрупе, али ни да јесу због великог броја разлика. Медину из Чамог Дола је најближи по хаплотипу Икач из околине Бенковца и један Херцеговац из околне Невисиња. Са обојицом има две разлике на упоредива 23 маркера, деле карактеристичне вредности, али сви славе различите славе.

По речима тестираног Медини су у Чами До дошли из Брестовика изнад Петровца, где су дошли пре много векова.

Свакако би предложио обојици Медина даља тестирања, како би потврдили или оповргли своју везу, тим пре што имају велики број разлика и не може се рећи да су род.

Тестирани Медин је мој отац па сам желео да се укључим у дискусију и додам неке информације. Његов отац је њему причао да постоје друге породице које су узимале презиме Медин, не могу да кажем да је то случај са претходно тестираним Медином, али такви Медини постоје. Такође он се сећа да су имали родбину на територији Будве (Петровац) који су били католичке вере. То ме наводи на логички закључак да да би се дао потпун суд о Мединима, потребно је тестирати и неког припадника католичке вероисповести. Како би се потврдила прича о једном пореклу а две вере, јер претпостављам да мора да постоје два Медина један католик а други православац и да се по анализи теста може рећи да су род. Такође таквим тестирањем би се у потпуности оповргла прича о шпанском пореклу, која сада на основу тестирања наравно није тачна.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Bulajić септембар 27, 2019, 11:40:12 пре подне

Поздрав за генетског рођака и добродошао на форум.

YFull-у се пријављују резултати (назовимо их) "дубоких" генетских тестова попут BigY (од FTDNA), WGS (од YSEQ) или Dante Labsov "Whole Genome Sequencing Test" и још неки из тог ранга. После таквог теста се добије "BAM File" који се проследи YFullу. За Српски ДНК Пројекат и одређени род такви тестови су од велике користи, али су за наше прилике и скупи.

Колико видим, твој тест је био у београдском ДНК центру на 23 маркера, а такав тест не поседује "дубину" на основу које би YFull израчунао старост твоје подгране и ставио те на одређено место на онлајн стаблу.

https://www.yfull.com/tree/E-A18833/

Поздрав и теби генетски рођаче. Мало сам погледао по форуму, изгледа да нас има поприлично. Колико је стара грана А18833?
Имам утисак да чинимо пар процената популације Црне Горе : )

Хвала на појашњењу у вези yfull.com
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Златан септембар 27, 2019, 12:36:08 поподне
Поздрав и теби генетски рођаче. Мало сам погледао по форуму, изгледа да нас има поприлично. Колико је стара грана А18833?
Имам утисак да чинимо пар процената популације Црне Горе : )

Хвала на појашњењу у вези yfull.com

Да, групација Катуњана и Риђана броји око 50-так тестираних у табели ДНК пројекта.
Иначе, да би имао увид у табелу требаш постати члан Друштва.

Према тренутној рачуници YFull-a, грана Е-А18833 којој припадамо је стара око 1400 година.
Међутим, вероватно ће се то кориговати +/- како буду пристизали резултати још неких дубљих тестова.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош септембар 27, 2019, 12:49:29 поподне
Тестирани Медин је мој отац па сам желео да се укључим у дискусију и додам неке информације. Његов отац је њему причао да постоје друге породице које су узимале презиме Медин, не могу да кажем да је то случај са претходно тестираним Медином, али такви Медини постоје. Такође он се сећа да су имали родбину на територији Будве (Петровац) који су били католичке вере. То ме наводи на логички закључак да да би се дао потпун суд о Мединима, потребно је тестирати и неког припадника католичке вероисповести. Како би се потврдила прича о једном пореклу а две вере, јер претпостављам да мора да постоје два Медина један католик а други православац и да се по анализи теста може рећи да су род. Такође таквим тестирањем би се у потпуности оповргла прича о шпанском пореклу, која сада на основу тестирања наравно није тачна.

То би свакако објаснило ову разлику у маркерима...
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Bulajić септембар 27, 2019, 12:59:07 поподне
Да, групација Катуњана и Риђана броји око 50-так тестираних у табели ДНК пројекта.
Иначе, да би имао увид у табелу требаш постати члан Друштва.

Према тренутној рачуници YFull-a, грана Е-А18833 којој припадамо је стара око 1400 година.
Међутим, вероватно ће се то кориговати +/- како буду пристизали резултати још неких дубљих тестова.

Видим и преко слободног приступа да нас има 50-так.
Много је битније што су у питању представници изузетно бројних фамилија, што значи да су у питању десетине хиљада људи.
Свакако ћу се ускоро учланити у Друштво.
Поздрав!!
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић септембар 27, 2019, 01:21:29 поподне
Pitanje sta znaci ovo "dublja podgrana"  ako moze dgovor za laika

Најпростије речено, кроз аналогију, кад знате нечију грану то је као да знате у ком граду живи. Кад сазнате дубљу подграну то је као да сте сазнали у којој је улици. Када, још даље, сазнате подграну подгране онда је то као да сте сазнали и број куће.

Разне друге аналогије су могуће, "стабло" и "гране" су најочигледније. Или било која биолошка филогенија. 
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Витомир Радовић септембар 27, 2019, 02:01:04 поподне
12. Булајић, Никољдан, Вилуси, Никшић, E-V13>Z5017>Z19851>A18833

Тестирани припада роду Катуњана и Риђана. Поседује повишену вредност DYS635=24 коју има још неколико припадника овог рода.

Булајићи су према предању грана Драгошевића из Грахова, а овај резултат то и потврђује с обзиром да истом роду припада још неколико тестираних породица које потичу од Драгошевића. Тестирани припада ужој грани Пашајлићи.
О Булајићима се више може прочитати овде:
https://www.poreklo.rs/2013/07/22/poreklo-prezimena-selo-vilusi-nik%C5%A1i%C4%87/

"Вујачићи од њих су Граховски Даковићи, Булајићи, Вучетићи, Јакшићи и Цвијетићи и Голијски Лубурићи и Перишићи, Бањски Делибашићи, Чолаковићи, Гатачки Стевановићи и Невесињски Радовићи. Вујачићи су из Хота дошли у Куче па у Пипере".

Ово је цитат из моје књиге "Радовићи, порекло, људи и догађаји"; питам, да ли ови тестирани Булајићи имају генетске везе са Невесињским Радовићима?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић септембар 27, 2019, 02:30:46 поподне
40. Чуквас, Ђурђевдан, Дужи, Требиње

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>А16413, роду Г у Табели Српског ДНК пројекта.

О Чуквасима смо недавно писали, јер се пре месец дана тестирао један припадник ове породице из Пијавица. Тада сам написао:

Чуквас, Ђурђевдан, Пијавице, Требиње      

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855.

Знамо којој грани Динарика Чуквас припада јер смо раније имали резултат једног његовог презимењака на 23andme. Тада је Небојша написао:

Чуквас, Ђурђевдан, Пијавице, Требиње, I2-Y3120>Z17855

ЧУКВАС (п). у Пијавицама (Љубомир), Дужима (Требиње) и у Требињу. Поријеклом су из Пиве „од племена Маловића“. Помињу се два разлога њиховог досељавања у Пијавице. По једном одселили су из Пиве „што су убили свога агу“. По другом, Чукваси потичу од неког попа из Пиве који је кренуо у свијет да тражи посао, и „уставио се у Пијавицама“. У Пијавицама су имали своју земљу која им је „отишла за крвнину” када су убили неког Видачића. У Дужи је Чуквас дошао из Пијавица „као домазет Ћеловићу“. Презиме је добио по томе „што је био мален, а надимао се као квасац“. Славе Ђурђевдан.
 
Тестирани поседује необичан хаплотип. На први поглед помислих да је Мириловић (мада крсна слава томе не иде у прилог, премда је било изузетака) јер поседује карактеристичну вредност DYS448 = 21. Међутим, хаплотип се превише разликује од Мириловића – док они поседују DYS385 = 14-14, код Чукваса је та вредност 14-15. Слично је и са DYS533, DYS635 и YGATAH4.

За сада делује да би Чуквасу најближа могла бити два појединца из Крајине – Врањеш и Пашалић, такође Ђурђевштаци. Сва тројица се један од другог разликују на 5 од 23 упоредива маркера, с тим што је на неким местима разлика двострука.

Да ли између Чукваса, Врањеша и Пашалића заиста постоји веза, требало би утврдити дубљим тестирањем, као и њихов однос са Мириловићима.

У међувремену смо утврдили, захваљујући Еквиноксу, да Чукваси припадају грани А16413.

Тестирани се од свог презимењака разликује само на једном од 23 упоредива маркера (DYS576).
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Bulajić септембар 27, 2019, 02:48:32 поподне
"Вујачићи од њих су Граховски Даковићи, Булајићи, Вучетићи, Јакшићи и Цвијетићи и Голијски Лубурићи и Перишићи, Бањски Делибашићи, Чолаковићи, Гатачки Стевановићи и Невесињски Радовићи. Вујачићи су из Хота дошли у Куче па у Пипере".

Ово је цитат из моје књиге "Радовићи, порекло, људи и догађаји"; питам, да ли ови тестирани Булајићи имају генетске везе са Невесињским Радовићима?

Колико видим тестирало се доста Радовића, али се није тестирао ниједан од Невесињских.
Што се тиче осталих набројаних породица, за сада су се тестирали Булајићи, Вучетићи, Делибашићи и сви имају исту хаплогрупу.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша септембар 27, 2019, 02:52:51 поподне
26. Пандуров, Никољдан, Меленци, Зрењанин, J2a-L26

Пандурове нисам пронашао у Меленцима. Вероватно су део неког већег рода који слави Никољдан. Текст о пореклу становништва Меленаца:
https://www.poreklo.rs/2012/10/04/poreklo-prezimena-selo-melenci-zrenjanin/

Генетски гледано, Пандуров нема посебно блиских у днк пројекту. Слично је и у светским днк базама. Чини се да би му најближи могли бити Вукосавовићи и Стојановићи из Сотонића крај Бара. Мада и ту има превише разлика, чак 6 на 17 упоредивих маркера. Како су Вукосавовићи J-Z6065, можда не би било лоше да Пандуров тестира овај СНП.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus септембар 27, 2019, 03:29:49 поподне
26. Пандуров, Никољдан, Меленци, Зрењанин, J2a-L26

Пандурове нисам пронашао у Меленцима. Вероватно су део неког већег рода који слави Никољдан. Текст о пореклу становништва Меленаца:
https://www.poreklo.rs/2012/10/04/poreklo-prezimena-selo-melenci-zrenjanin/

Генетски гледано, Пандуров нема посебно блиских у днк пројекту. Слично је и у светским днк базама. Чини се да би му најближи могли бити Вукосавовићи и Стојановићи из Сотонића крај Бара. Мада и ту има превише разлика, чак 6 на 17 упоредивих маркера. Како су Вукосавовићи J-Z6065, можда не би било лоше да Пандуров тестира овај СНП.

У попису земљопоседника из 1828. године највише Пандурова било је у Великом Гају, а по један се јавља још у Неузини и Великом Бечкереку, данашњем Зрењанину. Пошто су то све међусобно релативно блиска места, могуће је да су сви поменути Падурови заправо пореклом од ових у Великом Гају.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Полић септембар 27, 2019, 03:31:21 поподне
У попису земљопоседника из 1828. године највише Пандурова било је у Великом Гају, а по један се јавља још у Неузини и Великом Бечкереку, данашњем Зрењанину. Пошто су то све међусобно релативно блиска места, могуће је да су сви поменути Падурови заправо пореклом од ових у Великом Гају.
Znam sigurno da ih ima u Basaidu.Mozda su i oni od ovih.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus септембар 27, 2019, 03:32:49 поподне
Znam sigurno da ih ima u Basaidu.Mozda su i oni od ovih.

Ови из Великог Гаја исто славе Св. Николу. Према Ердељановићу (стр. 57), не зна се одакле су пореклом.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић септембар 27, 2019, 03:38:21 поподне
33. Бијелић, Јовањдан, Босанска Костајница

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>PH3414, роду Мириловића.

За Бијелића можемо рећи исто што и за јуче објављеног Јерковића – хаплотип поседује све одлике рода Мириловића, са чиме се лепо слаже и крсна слава Јовањдан.

Тестирани није имао предање о даљем пореклу.

Од многобројних тестираних припадника рода Мириловића, верујем да би Бијелићу по хаплотипу могао најближи бити Чвокић из Красинца (Гламоч) који се тестирао прошле године у оквиру Светског ДНК дана. Подударају се на 21 од 23 упредива маркера, па мисли да би гламочки крај могао бити и нека ближа матица за Бијелића.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук септембар 27, 2019, 03:43:25 поподне
52. Манојловић, Никољдан, Омсица, Грачац

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Једина карактеристична вредност у хаплотипу тестираног је благо повишена 19 на маркеру DYS458 коју дели са више припадника N2 хаплогрупе у табели СДП.

Тестирани је навео да су Манојловићи давним пореклом из Црне Горе и да су у Лици присутни од њеног првог насељавања. Због припадности N2 хаплогрупи сада се може још уже локализовати њихова стара матица а то је потез Бањани-Голија-Пива.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Лепеничанин септембар 27, 2019, 04:56:23 поподне
21. Допуђ, Стевањдан, Крушево, Обровац

Припада хаплогрупи R1b>U152>L2>Y4355. Oд раније тестираног Допуђа, пореклом из истог места,
разликује се на 2 од 23 маркера. У селу Крушеву католици су већина, док поред Допуђа из тог села потичу православне породице са славом Св. Стеван Чуде и Драгићи.

Допуђи иначе припадају већем роду раширеном по целој Крајини. Одлика тог рода у генетском
смислу јесте вредност 17 на дис 448.

Матица тог рода по свему судећи је поље Љубомир у Херцеговини.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Лепеничанин септембар 27, 2019, 05:28:30 поподне
13. Бучевац, , Јовањдан, Мочиоци, Сарајево
14. Бучевац, , Јовањдан, Радава, Сарајево

Обојица тестираних, који иначе имају идентичан хаплотип на 23 маркера, припадају хаплогрупи R1b>U106.
Карактеристична вредност овог хаплотипа је вредност 20.2 на дис 458.

Од раније тестираног Бучевца из Мочиоца изнад Сарајева разликују се на једном од 23 маркера (дис 437).

Матица Бучеваца је у Мочиоцима, одакле се један огранак спустио у Радаву.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Лепеничанин септембар 27, 2019, 05:46:06 поподне
38. Ловренски, Аранђеловдан, Остојићево, Чока

Припада хаплогрупи R1b>U152. Нема блиских хаплотипова међу до сада тестиранима.
Карактеристична вредност хаплотипа Ловренског је ниска вредност 13 на дис 456.

Ловренски презиме носе по селу Ловрин, данас у румунском Банату, из ког су досељени у село Потиски Свети Никола/Остојићево.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Лепеничанин септембар 27, 2019, 06:07:52 поподне
47. Вагић, Никољдан, Врчин, Гроцка

Припада хаплогрупи R1b>PF7563>BY16680, роду A у табели српског ДНК пројекта.
Сви из тог рода имају блиске хаплотипове. Вагић једини има вредност 14 на дис 389I.

За Вагиће се, у "Околини Београда" Ристе Т. Николића из 1903. године, каже да су "пореклом из призренске околине, одкуда је њихов чукундед дошао у Врчин".
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Лепеничанин септембар 27, 2019, 06:13:02 поподне
49. Блашковић, Јовањдан, Лајковац

Припада хаплогрупи R1b>Z2103 Нема блиских хаплотипова међу до сада тестиранима, а није могуће одредити дубљу грану без додатних тестирања.

Тестирани нема ближих сазнања о даљем пореклу, а његов отац је у Лајковцу живео као службеник Железнице,
тако да нажалост не можемо да знамо место порекла носилаца овог хаплотипа.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош септембар 27, 2019, 06:13:47 поподне
15. Крџавац, Стевањдан, Бистрица, Нова Варош

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 391=10, 439=12, 389I=12, 576=17, 570=17, 481=29. Нема сумње да је због ових вредности веома близак тестираним Бучевцима из истог села и околине, који славе исту славу као и Крџевац. Разлика је само на једном маркеру (439).

Бучевац, Стевањдан, Бистрица, Нова Варош

Бучевци су пореклом из Бучја између Прибоја и Пљевље. Старо презиме Поповић. Потврду о пореклу из Бучја имамо преко тестираних Јановића и Драгутиновића из Бучја. Са којима имају две-три разлике на упоредива 23 маркера.

Јановић и Драгутиновић, Стевањдан, Бучје, Прибој

Имају блиске хаплотипове у Мачви, код тестираних који славе исту славу. Ту је један са САНУ истраживања из Совљака код Богатића, и који са Крџавцем има потпуно поклапање на 17 маркера, као и Степанић из Руњана код Лознице, такође старо презиме Поповић, са којим има 4 разлике на упоредива 23 маркера. Сви они би могли бити у даљој вези са Гурешићем из Црнче код Бијелог Поља, иако су разлике у маркерима преко 6 и више, као и различита слава, али неке карактеристике деле.

Препоручио бих им дубље тестирање, као једном већ добро профилисаном роду.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Витомир Радовић септембар 27, 2019, 07:36:21 поподне
Колико видим тестирало се доста Радовића, али се није тестирао ниједан од Невесињских.
Што се тиче осталих набројаних породица, за сада су се тестирали Булајићи, Вучетићи, Делибашићи и сви имају исту хаплогрупу.

Тестиран је:
 Радовић из Братача-Невесиње: EV13>Z5018>S2972>Z1666
 Радовић из Шипачно: R1a>Z282>M458>L1029

 Постављам питање:
Да ли тестирани Булајић има генетске везе са Радовићем из Братача-Невесиње?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Витомир Радовић септембар 27, 2019, 07:40:43 поподне
21. Допуђ, Стевањдан, Крушево, Обровац

Припада хаплогрупи R1b>U152>L2>Y4355. Oд раније тестираног Допуђа, пореклом из истог места,
разликује се на 2 од 23 маркера. У селу Крушеву католици су већина, док поред Допуђа из тог села потичу православне породице са славом Св. Стеван Чуде и Драгићи.

Допуђи иначе припадају већем роду раширеном по целој Крајини. Одлика тог рода у генетском
смислу јесте вредност 17 на дис 448.

Матица тог рода по свему судећи је поље Љубомир у Херцеговини.

Да ли Допуђ има генетске везе са морачким Радовићима R1b>R-Z67*?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Витомир Радовић септембар 27, 2019, 07:42:24 поподне
38. Ловренски, Аранђеловдан, Остојићево, Чока

Припада хаплогрупи R1b>U152. Нема блиских хаплотипова међу до сада тестиранима.
Карактеристична вредност хаплотипа Ловренског је ниска вредност 13 на дис 456.

Ловренски презиме носе по селу Ловрин, данас у румунском Банату, из ког су досељени у село Потиски Свети Никола/Остојићево.

Да ли тестирани Ловренски има генетске везе са Радовићима из Мораче?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић септембар 27, 2019, 07:50:14 поподне
"Вујачићи од њих су Граховски Даковићи, Булајићи, Вучетићи, Јакшићи и Цвијетићи и Голијски Лубурићи и Перишићи, Бањски Делибашићи, Чолаковићи, Гатачки Стевановићи и Невесињски Радовићи. Вујачићи су из Хота дошли у Куче па у Пипере".

Ово је цитат из моје књиге "Радовићи, порекло, људи и догађаји"; питам, да ли ови тестирани Булајићи имају генетске везе са Невесињским Радовићима?

Цитирана тврдња је у доброј мери нетачна. Булајићи, Вучетићи, Делибашићи и Радовићи према предању не потичу од Вујачића, већ потичу од браће родоначелника Вујачића.

Резултат Радовића је доступан на затвореном делу форума на теми о тестираним Херцеговцима.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић септембар 27, 2019, 07:54:46 поподне
Иначе, Вујачићи и остали Драгошевићи немају предање о пореклу из Хота. Рођакање између Вујачића из Грахова и Вујачића из Зете је искључиво на основу истог презимена.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Лепеничанин септембар 27, 2019, 08:07:28 поподне
Да ли Допуђ има генетске везе са морачким Радовићима R1b>R-Z67*?

Не. Допуђ припада грани која је веома удаљена од гране у којој су Морачани (реч је о најмање 4500 година до заједничког претка).
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Лепеничанин септембар 27, 2019, 08:08:56 поподне
Цитат
Да ли тестирани Ловренски има генетске везе са Радовићима из Мораче?

Не. Ловренски заправо нема никог блиског међу до сада тестиранима.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић септембар 27, 2019, 08:18:54 поподне
70. Орестијевић, Ђурђевдан, Косовица, Ивањица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду Д у Табели Српског ДНК пројекта.

Орестијевић поседује хаплотип за који се може рећи да се добро уклапа у род Д, а уз то и слави Ђурђевдан – славу коју прослављају и сви други из ове групе. Премда нема ниједно потпуно поклапање, на основу неких специфичних заједничких вредности (DYS549 = 10, DYS533 = 12, повишена вредности на DYS458) могли бисмо претпоставити да му је из овог рода најближи Васиљевић из Правошева код Пријепоља.

О овој групи писали смо више пута на форуму, нарочито на затовреном делу, јер је доста тестираних у оквиру подухвата тестирања Херцеговаца. Укратко, постоје индиције да су везани или за средњовековне влахе Пилатовце, или за село Пилатовци у близини Билеће (данас са црногорске стране границе). Реч је о бројном роду, и било би занимљиво утврдити којој подграни динарика припадају. Гледајући све Динарик Север хаплотипове из наше базе, може се спекулисати да би могли бити чак и ретка Y3120*. Наравно, ништа без теста.

Тестирани нема никакво предање о даљем пореклу. У самој Косовици Орестијевићи су у центру села, поред школе, цркве и горобља. У литератури се може наћи да ни најстарији из ове фамилије не знају како је настало презиме, нити одакле су дошли. Стари кумови (били) су им Марићи из Бреснице и Бечња код Чачка, који воде порекло из Буткова. 

Свети Мученик Орест(иј) прославља се у новембру у Православној Цркви, а лично име Орестије среће се у прошлости код Срба.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo септембар 27, 2019, 09:04:18 поподне
70. Орестијевић, Ђурђевдан, Косовица, Ивањица

могли бисмо претпоставити да му је из овог рода најближи Васиљевић из Правошева код Пријепоља.

Васиљевићи из села Правошево у златарском крају ту су се доселили из Дробњака почетком 19. века, али нису сасвим сигурни да ли су у Дробњаку били дуже у прошлости или су однекуд другде из Херцеговине, а Дробњак им био успутна станица. Старије презиме овог рода је Велисављевић (Василије или Васиљ Велисављевић је родоначелник који се доселио у Правошево), које је, напоредо са млађим презименом Васиљевић, било у употреби још до 1884. године.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Окир септембар 27, 2019, 09:10:43 поподне
52. Манојловић, Никољдан, Омсица, Грачац

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Једина карактеристична вредност у хаплотипу тестираног је благо повишена 19 на маркеру DYS458 коју дели са више припадника N2 хаплогрупе у табели СДП.

Тестирани је навео да су Манојловићи давним пореклом из Црне Горе и да су у Лици присутни од њеног првог насељавања. Због припадности N2 хаплогрупи сада се може још уже локализовати њихова стара матица а то је потез Бањани-Голија-Пива.

Према крајишким списковима Личке крајишке регименте из 1770. године, у Омсици су тада постојале најмање три породичне задруге Манојловића (бројеви 10, 11, 12). Поименично су пописани Никола Манојловић (10), Милин Манојловић (11), Зекан Манојловић (10), Гајо Манојловић (11), Тодор Манојловић (10), Тома Манојловић (11) и Петар Манојловић (12).

(https://i.postimg.cc/Px06GLKh/image.jpg)


Године 1915. у Омсици је пописано 10 кућа Манојловића.

(https://i.postimg.cc/9QpCW2vs/image.png)


Очекивао сам да би Манојловићи из Омсице (Грачац, Лика) могли бити повезани са Манојловићима из Братишковаца (Шибеник, Далмација) и да би даље могли бити повезани са братишковачким Кричкама (J2b1-M205>Y22066). На то је указивало то што је подручје Грачаца махом насељено из сјеверне Далмације након 1712. године, затим иста крсна слава (Никољдан) ове двије гране Манојловића, као и постојање рода Кричковића у Омсици сусједним Кијанима (Грачац, Лика). У сваком случају, ваљало би тестирати неког од братишковачких Манојловића.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo септембар 27, 2019, 09:17:40 поподне
70. Орестијевић, Ђурђевдан, Косовица, Ивањица

1822. године у османском тефтеру у Трнави код Чачка уписан је Сретен Орестијевић, ту досељен из Косовице. Његов син је узео презиме по очевом имену, па се овај род надаље презива Сретеновић.

С обзиром на неустаљеност презимена у то доба у Србији, могуће је да је Сретенов отац био Орестије, по којем долази патроним. Ако се Сретен доселио у Трнаву почетком 19. века, Орестије је могао живети у другој половини 18. и почетком 19. века. Од њега, односно осталих његових мушких потомака, су остали Орестијевићи у Косовици.

Ово су, наравно, само претпоставке.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша септембар 27, 2019, 09:39:04 поподне
46. Станић, Никољдан, Вражогрнци, Александровац, J2a-L26>Y14439


Станићи се не помињу у овом месту у монографији Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Међутим, једини род који је славио Никољдан у Вражогрнцима, јесте род Петровића. О њима Лутовац каже следеће:

"Петровићи, Никољдан и Св. Агатоник. Предак Петар Џугурдић доселио се из Златара (Расина), где још имају рођаке. Предак Џугурдића је дошао из Тетова у село Горе код Крушевца, отуда у Златаре а потом у Вражогрнце."

Проблем је што је тестирани навео да је старија слава била Аранђеловдан. Према томе, могли би бити и део рода Атанацковића, који једини у селу славе ову славу.

"Атанацковићи, Аранђеловдан су пореклом из Црне Горе"
https://www.poreklo.rs/2015/10/19/poreklo-prezimena-selo-vrazogrnci-aleksandrovac/

Углавном, оба предања се могу лепо уклопити у причу о овој подграни код нас. Наиме, припадника ове Y14439 има највише у западној Србији, Херцеговини и Лици. Недавно се појавио и један на југоистоку Србије (околина Власотинца). За западне (динарске) крајеве, матица је свакако источна Херцеговина.

Са друге стране, у YHRD бази постоји једно веома блиско поклапање на простору Македоније. Због тога би се и ово предање о Тетову добро уклопило, а ту би можда могла бити и нека даља матица овог рода.

Сама J-Y14439 је у ове крајеве могла доћи у нека старија времена и то са простора Западног Медитерана.

Yfull стабло:
https://www.yfull.com/tree/J-Y14439/

Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Bulajić септембар 27, 2019, 10:17:26 поподне
Тестиран је:
 Радовић из Братача-Невесиње: EV13>Z5018>S2972>Z1666
 Радовић из Шипачно: R1a>Z282>M458>L1029

 Постављам питање:
Да ли тестирани Булајић има генетске везе са Радовићем из Братача-Невесиње?

Ne, nemam genetske veze sa Radovićima.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Atlantische септембар 27, 2019, 10:25:29 поподне
62. Малиџан, Ђурђевдан, Шљиванско, Пљевља

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028. На 23 тестирана маркера поседује две ретке вредности за припаднике ове гране у Срба, попут DYS391=11 (овде је важно нагласити да исту вредност поседује и Ђурђевштак Мићовић из Седобра код Пријепоља) и DYS389II=30 (овакву вредност има Ђурђевштак Ђукић из Плоче код Александровца, за чији род се у литератури каже да су стари досељеници из Васојевића). Малиџан је једини са оваквом комбинацијом поменутих вредности у табели пројекта, па ако би то било мерило може се рећи да тренутно нема ближих поклапања.

Тестирани је у упитнику навео да су Малиџани по предању пореклом Кучи, да су се раније презивали Лазовић (пре 18. века Дрекаловић) и да су славили Никољдан. Може се рећи да је генетика у потпуности одбацила ово предање. Занимљиво је да и Мрдаци, који су такође припадници ове хаплогрупе из пљеваљског краја гаје предање о пореклу од Куча, међутим због поменутих вредности Малиџана, као и Мрдацима карактеристичних DYS439=13 и DYS635=19 дефинитивно нису ближе повезани.

С друге стране, Милета Војиновић је у свом раду о пљеваљском крају (https://www.poreklo.rs/2014/02/15/poreklo-prezimena-hocevina-okolna-sela-pljevlja/) о Малиџанима написао следеће:

Цитат
7. Малиџани су дошли из неког места у Херцеговини у Глисницу. Раније су се презивали Лазовићи. У Глисници су живели најмање 50 година.Око 1865. године прешли су у Шљиванско ради бољих пашњака за овце. Тамо су нашли једну кућу Бајчета и једну Миљића. Памте имена предака од Ђока (рођ. око 1835). Његови су синови Лазар, Јоксим и Стјепан. Лазареви синови су одселили на Готовушу, а Милијини у Горњу Брвеницу.

У лето 1912. године, Стјепан је седео у кафани Гркића и пио са неким пријатељима. Ушао је у кафану Садо Авдићевић и ножем га убио. Турске власти су га ухапсиле, али му је убрзо било дозвољено да оде у Турску. Ново презиме су добили по свом претку Ђоку. Он је био мали, па су га Турци звали Малиџан, те и његови потомци осташе Малиџани.


Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Atlantische септембар 27, 2019, 10:51:39 поподне
83. Ракић, Мратиндан, Рухотина, Бијељина

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028. Поседује две карактеристичне вредности, YGATAH4=9 и DYS570=19. Поред њега, ниједан други припадник ове хаплогрупе нема поменуту комбинацију вредности на ова два маркера. У овом моменту нема ближих поклапања на пројекту.

Како је бијељински крај у литератури практично необрађен, надам се да ће о пореклу тестираног више рећи наш Ацо.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош септембар 27, 2019, 10:56:00 поподне
24. Грујић, Ђурђиц, Гораждевац, Пећ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један необичан хаплотип са неколико карактеристичних маркера: 385=14-16, 576=15, 481=32. Овакву комбинацију има једино један тестирани у оквиру подухвата "400 Срба са КиМ" из околине Истока и са истом славом. Разликују се само на једном маркеру на упоредива 23, Грујић има нешто вишу вредност 14 на 439. Нема сумње да се ради о блиским рођацима. И код једних и код других предање је слично. Грујић наводи Шекулар, а тестирани из подухвата околину Берана. За сада нема генетске потврде овог рода у ширем реону Горњег Полимља.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo септембар 27, 2019, 11:04:48 поподне
Малиџан, Ђурђевдан, Шљиванско, Пљевља

Од њих је познати гуслар Драшко Малиџан.
Можда се баш он тестирао, с обзиром да се бави и истраживањем порекла свог рода...
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Atlantische септембар 27, 2019, 11:10:03 поподне
Можда се баш он тестирао, с обзиром да се бави и истраживањем порекла свог рода...
Нећемо откривати идентитет тестираног, али није у питању Драшко. :)

Свакако, било би корисно када би из ''прве руке'' добили још информација о пореклу Малиџана.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo септембар 27, 2019, 11:11:25 поподне
24. Грујић, Ђурђиц, Гораждевац, Пећ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један необичан хаплотип са неколико карактеристичних маркера: 385=14-16, 576=15, 481=32. Овакву комбинацију има једино један тестирани у оквиру подухвата "400 Срба са КиМ" из околине Истока и са истом славом. Разликују се само на једном маркеру на упоредива 23, Грујић има нешто вишу вредност 14 на 439. Нема сумње да се ради о блиским рођацима. И код једних и код других предање је слично. Грујић наводи Шекулар, а тестирани из подухвата околину Берана. За сада нема генетске потврде овог рода у ширем реону Горњег Полимља.

Грујићи су један од родова који су се иселили из шекуларског села Мезгале 1851. године, након сукоба с Васојевићима.

Ово је још једна потврда да становништво Мезгала није било истог порекла. Поред Грујића, имамо Микариће G2a и Портиће РН908.

Мезгале су до средине 19. века биле својеврсно прибежиште родова који су добегли са разних страна, нешто слично подручју Ускока у Дробњаку.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo септембар 27, 2019, 11:12:32 поподне
Нећемо откривати идентитет тестираног, али није у питању Драшко. :)

Наравно. Само "размишљам наглас"  ;)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Витомир Радовић септембар 27, 2019, 11:46:23 поподне
62. Малиџан, Ђурђевдан, Шљиванско, Пљевља

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028. На 23 тестирана маркера поседује две ретке вредности за припаднике ове гране у Срба, попут DYS391=11 (овде је важно нагласити да исту вредност поседује и Ђурђевштак Мићовић из Седобра код Пријепоља) и DYS389II=30 (овакву вредност има Ђурђевштак Ђукић из Плоче код Александровца, за чији род се у литератури каже да су стари досељеници из Васојевића). Малиџан је једини са оваквом комбинацијом поменутих вредности у табели пројекта, па ако би то било мерило може се рећи да тренутно нема ближих поклапања.

Тестирани је у упитнику навео да су Малиџани по предању пореклом Кучи, да су се раније презивали Лазовић (пре 18. века Дрекаловић) и да су славили Никољдан. Може се рећи да је генетика у потпуности одбацила ово предање. Занимљиво је да и Мрдаци, који су такође припадници ове хаплогрупе из пљеваљског краја гаје предање о пореклу од Куча, међутим због поменутих вредности Малиџана, као и Мрдацима карактеристичних DYS439=13 и DYS635=19 дефинитивно нису ближе повезани.

С друге стране, Милета Војиновић је у свом раду о пљеваљском крају (https://www.poreklo.rs/2014/02/15/poreklo-prezimena-hocevina-okolna-sela-pljevlja/) о Малиџанима написао следеће:
ЈОКО (родоначелник) -  Рођен је око 1820. год. у Кучима, надомак Подгорице. Тамо се презивао Лазовић и 1840. год., као момак од 20 год., доселио се у пљеваљски крај, село Глисницу, које се налази око 15 километара низводно ријеком Ћехотином од Пљеваља. Познат је разлог Јоковог преласка из Куча у пљеваљски крај, јер околности и чињенице, које су сада већ јасне, указују да се ради о бјежању од крвне освете. Тај разлог је вјешто чуван већ 160 год.
. Јоко је, по казивањима, био ниског раста, али чио и крепак, тако да је по причама које су остале у народу, могао из мјеста да прескочи коња. Због малог раста, по једној варијанти, мјештани су га звали Малишан, Малићан, Мали цин, тј. надјели му надимак, који касније прераста у измјењеном облику, у презиме Малиџан, које оста до данас.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: aleksandar I септембар 27, 2019, 11:46:52 поподне
Цитат
83. Ракић, Мратиндан, Рухотина, Бијељина

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028. Поседује две карактеристичне вредности, YGATAH4=9 и DYS570=19. Поред њега, ниједан други припадник ове хаплогрупе нема поменуту комбинацију вредности на ова два маркера. У овом моменту нема ближих поклапања на пројекту.


Нажалост нема се шта рећи о поријеклу, односно оно што је навео у упитнику (Вучитрн) очигледно није тачно. Ракић се од мог ујака Марковића разликује на два маркера али, као што наводи Атлантише, нема ту комбинацију јер се YGATAH4 разликује.

 На простору Семберије и Мајевице од 31. резултата то је 3. G2a.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Витомир Радовић септембар 27, 2019, 11:50:36 поподне
ЈОКО (родоначелник) -  Рођен је око 1820. год. у Кучима, надомак Подгорице. Тамо се презивао Лазовић и 1840. год., као момак од 20 год., доселио се у пљеваљски крај, село Глисницу, које се налази око 15 километара низводно ријеком Ћехотином од Пљеваља. Познат је разлог Јоковог преласка из Куча у пљеваљски крај, јер околности и чињенице, које су сада већ јасне, указују да се ради о бјежању од крвне освете. Тај разлог је вјешто чуван већ 160 год.
. Јоко је, по казивањима, био ниског раста, али чио и крепак, тако да је по причама које су остале у народу, могао из мјеста да прескочи коња. Због малог раста, по једној варијанти, мјештани су га звали Малишан, Малићан, Мали цин, тј. надјели му надимак, који касније прераста у измјењеном облику, у презиме Малиџан, које оста до данас.

Јоко Малиџан се око 1860. год., преселио у село Шљиванско, на лијеву страну Ћехотине, 18 километара југозападно од Пљеваља. Ту су били бољи пашњаци за бављење сточарством, пошто је та грана пољопривреде била тада најзаступљенија и која је давала највише прихода. Шљиванско је иначе много височије од Глиснице (око 1000 метара надморске висине),  а трава је изузетно питома за напасање стада. Шљиванско се сматра постојбином свих касније расељених Малиџана.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Vidak септембар 28, 2019, 12:45:41 пре подне
Džan na turskom znači duša. Tako da ako su mu Turci dali nadimak Malidžan onda bi to moglo biti mala duša ili sitna duša.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Лука септембар 28, 2019, 01:44:53 пре подне
5. Ивановић, Аранђеловдан, Доња Микуљана, Куршумлија, E-V13>Z5018>S2979>L241

Има потпуно поклапање на 23 маркера са Здравковићем из истог места. Обојица припадају роду А из табеле Српског ДНК пројекта.

Ивановићи према предању потичу из Мораче, исто као и Здравковићи који имају нешто прецизније предање у коме се наводи да потичу од Радовића. Обе породице преслављају Велику Госпојину, а комбинација Аранђеловдан-Велика Госпојина је карактеристична за Богићевце чија су Радовићи грана. Иако је јасно да ова два братства не потичу од Радовића за које утврђено да као и остали Богићевци припадају грани R1b-Y91536, са овим резултатом смо добили потврду да је у Доњој Морачи поред Даниловића (био) присутан још један L241 род.

Можда би овај резултат могао бити занимљив у вези порекла Ивановића и Здравковића:

Ракочевић, Црна Гора, E-V13
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Витомир Радовић септембар 28, 2019, 08:38:24 пре подне
Цитирана тврдња је у доброј мери нетачна. Булајићи, Вучетићи, Делибашићи и Радовићи према предању не потичу од Вујачића, већ потичу од браће родоначелника Вујачића.

Резултат Радовића је доступан на затвореном делу форума на теми о тестираним Херцеговцима.

Булајићи, Вујачићи, Вучетићи и Даковићи

Према народној традицији, „Мемоарима“ војводе Анта Даковића и подацима „Родослов братства Булајић“ на подручју Вилуса (Броћанац, Вилуси, Маочићи и Ријечани) живе припадности братства Булајић, Вучетић, Вујачић и Даковић који потичу из Куча, од краја 15 вијека, што доказују и испитивања др Ердељановића, А. Лубурића, Иванишевића и других. Њихов први предак Драгоје, због убиства Турчина, због увреде на крсној слави Св. Никола, бјежи на Чево а одатле са породицом (жена и 4 сина) према Граховском пољу.
Војвода Даковић је забиљежио да су од Шороја Булајићи, од Бороја Вујачићи, док друга два брата не именује. По предању Булајића је супротно, тако да они кажу да су од Шороја Вујачићи а од Бороја Булајићи, док су од Луке Вучетићи а од Маја су Вујовићи и Радовићи у Херцеговини.
Вучетићи од Драшка, за кога се претпоставља да је из 7 паса, у Вилусима се развило још неколико пасова. Развојем братства Вучетић, од Лазара и Петра, из 8 паса се развило 4 огранка: Илићи (Мрдовићи),  Мировићи, Радовићи и Ћираковићи. Вучетићи славе Никољдан а Драганићи Велику Госпојину.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Витомир Радовић септембар 28, 2019, 08:41:27 пре подне
Булајићи, Вујачићи, Вучетићи и Даковићи

Према народној традицији, „Мемоарима“ војводе Анта Даковића и подацима „Родослов братства Булајић“ на подручју Вилуса (Броћанац, Вилуси, Маочићи и Ријечани) живе припадности братства Булајић, Вучетић, Вујачић и Даковић који потичу из Куча, од краја 15 вијека, што доказују и испитивања др Ердељановића, А. Лубурића, Иванишевића и других. Њихов први предак Драгоје, због убиства Турчина, због увреде на крсној слави Св. Никола, бјежи на Чево а одатле са породицом (жена и 4 сина) према Граховском пољу.
Војвода Даковић је забиљежио да су од Шороја Булајићи, од Бороја Вујачићи, док друга два брата не именује. По предању Булајића је супротно, тако да они кажу да су од Шороја Вујачићи а од Бороја Булајићи, док су од Луке Вучетићи а од Маја су Вујовићи и Радовићи у Херцеговини.

Вучетићи од Драшка, за кога се претпоставља да је из 7 паса, у Вилусима се развило још неколико пасова. Развојем братства Вучетић, од Лазара и Петра, из 8 паса се развило 4 огранка: Илићи (Мрдовићи),  Мировићи, Радовићи и Ћираковићи. Вучетићи славе Никољдан а Драганићи Велику Госпојину.

Да ли тестирани Булајић има генетске везе са херцеговачким Радовићима, Вујачићима?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша септембар 28, 2019, 11:21:36 пре подне
4. Кангрга, Јовањдан, Подум, Оточац, Лика, J2b-M205>Y22059

Кангрге су део сеобе Усораца (Вилићана), тако да је овакав резултат донекле очекиван. Ево шта о тој сеоби каже С. Павичић:

Koreničke Srbe krajiške vlasti popisale su odmah po doseljavanju i utvrdile su među njima 83 porodice i 941 čeljade, ali je iz Korenice još 1655. iselilo u Krajinu 12 porodica koje su bile smještene u Plaškom.672 Novim je naseljenicima u Gackom polju krajiška komisija dala ova zemljišta: Kompolje, Oraovac, Ponor, Hum, Pothum, Zalužnicu, Doljane, Brezovac, Škare i Glavace.673 Istočni dio tih sela zvao se skupnim imenom Vilici, te su i ti Uzorčani nazivani često imenom Vilićani. Cijeli je taj prostor bio razmjerno velik, pa su Uzorčani za svoje naseljavanje našli dovoljno mjesta. Veći dio toga naselja nastanio se u Vilićima: u Pothumu, Zalužnici, Doljanima, Škarama, Glavacima, Oraovcu i Starom Selu.

U toj su seobi na to otočko područje doselili: Agbabe, Aleksići, Aralice, Babici, Banjani, Batinići, Božičkovići, Božici, Brekići, Cvjetnićani, Čubrile, Ćurčići, Diklići, Divjaci, Grijaći, Guteše, Hinići, Hrkalovići, Ivančevići, Ivkovići, Jerkovići, Kalešići, Kamenko, Kangrge, Košići, Kresovići, Kukici, Lavrnje, Lemajići, Lolići, Lukinići, Lužajići, Mandići, Marijani, Mašići, Matici, Mihovilovići, Mikići, Milakovići, Mirkovići, Naprte, Narančići, Navale, Opačići, Paskaši, Pavičići, Popovići, Potkolnjaci, Poznići, Pređovici, Prigmizi, Puhari, Pupovci, Rakići, Ružici, Savići, Sekizi, Skendžići, Stojanovići, Svilari, Šegani, Škorići, Štule, Sušnici, Varde, Vlaisavljevići, Vojvodići, Vujanići, Vukmanovići, Vuksani i Vunjaci.

Генетски, Кангрге имају потпуно поклапање са Наранчићима (Усорци), Јањатовићима из околине Оточца и Трикићима (Кецмани) из околине Дрвара. Веома су им блиске и остале крајишке породице које се могу повезати са Усорцима (углавном Лика), као и оне породице које славе Јовањдан, а немају директну везу са овом сеобом.

Од крајишких Кангрга води порекло и познати филозоф, Милан Кангрга (1923-2008)
(http://www.skdprosvjeta.com/lib/img.news.php?id=146)

Заборавио сам написати једну битну ствар у вези Кангргиног хаплотипа. Он на маркеру 437, који је практично одређујући за M205, поседује вредност 15. Сви припадници M205 ту имају вредност 14, док припадници M241 поседују вредност 15, или 16. Без обзира на ово, остали маркери јасну упућују на подграну J2b-M205>Y22059.

Ово је само једна у низу чудних мутација код припадника Y22059.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша септембар 28, 2019, 11:53:41 пре подне
73. Малетић, Мала Госпојина, Косијери, Цетиње, J2b-M205>Y22059

Малетића, под овим презименом, није било у Косијерима. Тестирано је неколико братстава из овог племена и већина припада хаплогрупи I2-PH908. Могуће да су Малетићи део неког староседелачког рода у Косијерима, нпр. Перишића.

Перишићи (Мала Госпођа) у Косијерима су једино живо братство за које се поуздано зна да је стариначко у племену.
https://www.poreklo.rs/2016/02/09/bratstva-plemena-kosijeri/

Интересантно је свакако што Малу Госпојину славе и Ројевићи из Озринића крај Никшића, који су такође потврђени као Y22059 и имају потпуно поклапање са Малетићима.

Помињао сам и раније да један део црногорских Y22059 поседује предање о пореклу из Катунске нахије (Супићи-Варезићи, Годијељи, Марковићи, Дедејићи, Медојевићи, итд.). Косијери су у Ријечкој Нахији, али то је у непосредној близини.

Небо је писао о презимену Кричије, које се среће у Грађанима, у Ријечкој нахији:

"Кричије (Ђурђев-дан) у Гађима су се, према предању, доселили у 13. или 14. столећу из Комана. Није познато, али је могуће, да имају везе са потарским Кричима. У једном которском документу из 1323. године помиње се извесни Лоре Кричко, могуће из Грађана. Од Кричија су Радановићи у Врањини."
https://www.poreklo.rs/2016/02/11/bratstva-plemena-gradjani/

Није сигурно да су Кричије у вези са осталим припадницима Y22059, али је тај помен свакако занимљив. Што због овог резултата, што због поменутих предања. Могуће да је у нека старија времена било тих повратних миграција на релацији Стара Црна Гора - Затарје.

Углавном, важно је налгасити да, по хаплотипу, Малетић не стоји блиско тестиранима из Затарја и Полимља. У питању је онај хаплотип који има поклапања у околини Никшића, источној Херцеговини, Крајини и западној Србији претежно.

Сада већ са сигурношћу можемо рећи да за западне српске крајеве постоје бар две динарске матице. Једна је на ширем простору Дробњака, Затарја, Доњег Полимља, док је друга нешто јужније, у области Никшића, Катунске нахије и источне Херцеговине.

Такође је важно рећи да ови други, по свему судећи Y22063+, имају релативно блиске хаплотипове на југу и истоку српског етничког простора, док са овима из Затарја (Y22063-) то није случај.

Yfull стабло J-Y22059, које додуше не открива превише
https://www.yfull.com/tree/J-Y22059/




Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша септембар 28, 2019, 12:19:54 поподне
Остао сам дужан написати са ким све из рода А Малетић има потпуно поклапање на 23 маркера. У питању су:

- Шарац, Никољдан, Кордун
- Кецман, Вартоломијевдан, Петровац, Босанска Крајина
- Јовањдан, Гацко, Херцеговина
- Ројевић, Мала Госпојина, Никшић
- Божовић, Лучиндан, Никшић
- Станаћев, Ђурђевдан, Ново Милошево, Банат
- Станисављевић, Лучиндан, Чортановци, Срем
- Милићевић, Ђурђевдан, Јадранска Лешница
- Арсић, Никољдан, Лебане
- Цветковић, Ђурђевдан, Сврљиг
- Дупор, Јовањдан, Северна Далмација
- Јелача, Ђурђевдан, Северна Далмација
- Милутиновић, Јовањдан, Крушевац

Ово су само потпуна поклапања. Дуг би био списак оних који имају -1, или -2 у односу на Малетића, с обзиром да је то практично модални хаплотип.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Каменсрамен септембар 28, 2019, 03:45:21 поподне
52. Манојловић, Никољдан, Омсица, Грачац

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Једина карактеристична вредност у хаплотипу тестираног је благо повишена 19 на маркеру DYS458 коју дели са више припадника N2 хаплогрупе у табели СДП.

Тестирани је навео да су Манојловићи давним пореклом из Црне Горе и да су у Лици присутни од њеног првог насељавања. Због припадности N2 хаплогрупи сада се може још уже локализовати њихова стара матица а то је потез Бањани-Голија-Пива.
Хвала Никола на пропратном тескту ,везаном за резултате замолио бих те када будеш у прилици да напишеш с којим родовима имам поклапање,као и који су ми најближи по вредности маркера поготово пореклом из Лике,као и славе тих породица.Нов сам у материји,па свака новост много значи.Хвала
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: ZO септембар 28, 2019, 04:44:01 поподне
Остао сам дужан написати са ким све из рода А Малетић има потпуно поклапање на 23 маркера. У питању су:

- Шарац, Никољдан, Кордун
- Кецман, Вартоломијевдан, Петровац, Босанска Крајина
- Јовањдан, Гацко, Херцеговина
- Ројевић, Мала Госпојина, Никшић
- Божовић, Лучиндан, Никшић
- Станаћев, Ђурђевдан, Ново Милошево, Банат
- Станисављевић, Лучиндан, Чортановци, Срем
- Милићевић, Ђурђевдан, Јадранска Лешница
- Арсић, Никољдан, Лебане
- Цветковић, Ђурђевдан, Сврљиг
- Дупор, Јовањдан, Северна Далмација
- Јелача, Ђурђевдан, Северна Далмација
- Милутиновић, Јовањдан, Крушевац

Ово су само потпуна поклапања. Дуг би био списак оних који имају -1, или -2 у односу на Малетића, с обзиром да је то практично модални хаплотип.

Баш занимљиво Небојша.

Не знам да ли ће ово неком нешто значити.

Мени ова поклапања значе због одсуства поузданог предања о пореклу Станаћевих (старо презиме Станисављевић).

Магловито и непоуздано стара Херцеговина.

Али, у самом селу Карлово (део Новог Милошева) са Станаћевима егзистирају  фамилије Цуцићи и Псодерови.

Цуциће би могли снажно везати за Црну Гору по пореклу.
При томе, између Цуцића и Станаћевих (Станисављевића) је готово два века (од самог насељавања Карлова) била сталних непријатељстава и надметања у чељадима, благу, престижу, утицају у цркви и народу. Станаћеви су били у свему јачи и бројнији (9 браће је дошло). Цуцићи су давали попове и тек тако су надјачали Станаћеве који због њих малтене ни у цркву више нису хтели долазити. Мада су Станаћеви имали и хаџију још у 19. веку (поклоника у Јерусалим). Ово сам скоро сазнао.
Па сам размишљао откуда то да буде таквог непријатељства и надметања између ове две фамилије - и дошао до закључка да су се они могуће знали још у Црној Гори (пратећи траг Цуцућа) и били у некаквим сукобима кроз 17-18 век и наставили  то непријатељство и у 19-20  веку у Банату.

С друге стране, ту су и Псодерови у Карлову (Плевна) које и професор Бранко Белић у својој књизи Плевна и Беодра - два села у Северном Банату везује за село Псодерце крај Врања у Пчињском округу.
Писали смо о вези Крича и овог села (Гордана Томовић).
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5

Па се двоумим између Црне Горе и Србије (Врање са околином).

Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Одисеј септембар 28, 2019, 04:58:28 поподне
Коме су онда најближи ови затарски М205 родови?Родовима из Лике?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук септембар 28, 2019, 06:59:10 поподне
Хвала Никола на пропратном тескту ,везаном за резултате замолио бих те када будеш у прилици да напишеш с којим родовима имам поклапање,као и који су ми најближи по вредности маркера поготово пореклом из Лике,као и славе тих породица.Нов сам у материји,па свака новост много значи.Хвала

Код српских N2 постоји једна мала "зачкољица". Наиме, грана FGC28435 којој припадају сви тестирани N2 Срби је веома млада, процена је да је родоначелник живео током 12/13. века н.е. (развијени средњи век) када се претпоставља и да је дошао на простор Балкана. Услед тога, ова хаплогрупа је прави "благослов" када се жели пронаћи првобитна матица балканских N2 (простор Бањана, Голије и Пиве) али за "нижа" разврставања по мањим родовима је незахвалнија чак и од I2-PH908. Уствари није незахвална, него је само на основу маркера код ње малтене немогуће вршити та разврставања.  :) Разлог томе је управо њена младост и чињеница да су готово сви тестирани FGC28435 по STR маркерима врло једнообразни односно "модални". Једини корак напред што се тога тиче је тзв. "биг тест" (Big Ipsilon код FTDNA, WGS код Yseq, Y-Elite код FGC итд.), где се онда могу правити дубље анализе између оних који су N2-FGC28435 и који су такође урадили тај тест.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош септембар 28, 2019, 07:42:12 поподне
29. Симић, Ђурђевдан, Сушци, Дицмо

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристика се може издвојити веома ретка вредност 385=13-16. Такође се може издвојити и 458=18,576=19. Најближи на пројекту му је Крсмић из Црне Баре код Богатића, који такође слави Ђурђевдан. Разликују се на 3 маркера од упоредивих 23. Крсмићи имају предање о пореклу из Црне Горе.

Крсмић, Ђурђевдан, Црна Бара, Богатић

Симићу је близак и један са САНУ истраживања из Ковина, даљим пореклом из Даља, који слави исту славу, дели карактеристичне маркере и имају једну разлику на упоредивих 17 маркера.

Симић је навео као старије презиме Шушак, Шушковић, али не и предање о даљем пореклу.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша септембар 28, 2019, 07:43:30 поподне
Па се двоумим између Црне Горе и Србије (Врање са околином).

С обзиром на днк поклапања, за Станаћеве је изгледнија сеоба из динарских крајева, него из Врањског Поморавља.


Коме су онда најближи ови затарски М205 родови?Родовима из Лике?

Написах да и у Крајини има обе ове "групе", чије су матице, бар за тај простор западно, вероватно нешто другачије. Генерално је ова група која има поклапања мимо Затарја бројнија међу Србима, па је тако и у Крајини. Посебно у Лици, где су доминантно Усорци.

Ако бих морао угрубо да наведем, ових пореклом "из Затарја" има у Северној Далмацији (Кричке), Босанској Крајини и на Банији, док су ови "општи" присутни свуда, али значајније у Лици, Босанској Крајини, Северној Далмацији и Кордуну.

Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош септембар 28, 2019, 08:25:22 поподне
31. Павловић, Никољдан, Пударци, Гроцка

Припада хаплогрупи I2a-PH908>Y56203, општем роду. У оквиру ове гране има неке специфичности као што су: 456=16, 481=29, 635=24. Најближи од тестираних Y56203 су му Езгета и Полић. Са обојицом има три разлике на упоредива 23 маркера. Са Полиће дели и исту славу.

Према речима тестираног, Павловићи су пореклом из Неменикућа. У литератури пише: "Павловићи и Јеремићи, славе Никољдан. Доселила се два брата, Ђурађ и Јеремија из Куча у Црној Гори. Од Ђурђа су Павловићи од Јеремије – Јеремићи." Овај резултат рекао бих демантује порекло из Куча.

https://www.poreklo.rs/2014/09/09/poreklo-prezimena-selo-pudarci-grocka/
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош септембар 28, 2019, 09:28:41 поподне
42. Благојевић, Аранђеловдан, Таково, Горњи Милановац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 391=10, 389II=30, 570=17. Најближи на пројекту му је близак рођак из истог места, са ким има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера. Такође му је близак и Поповић из Шавца код Параћина, са којим има две разлике на упоредива 23 маркера. Разликују се на битном маркеру 643, а и славе различите славе, па је веза вероватно доста стара. Близак му је и један из околине Љубиња, са истом славом. Имају три разлике (једна двострука) на упоредива 23 маркера. Могуће да је то и матица Благојевића, пошто тестирани Херцеговац важи за староседеоце у том крају.

За Благојевиће се у литератури каже: "Пауновићи, Благојвићи, Петровићи, Стевановићи-Косановићи и Поповићи-Зечани су заједничког порекла, славе Аранђеловдан. Раније су се презивали Ненадовићи. Воде порекло од четири брата, који су дошли од Сјенице. У боју на Дубљу погинули су рођаци Радојица Пауновић и Стеван – од кога су Стевановићи. Од трећег брата су Благојевићи и Петровићи а од четвртог Поповићи-Зечани. Стевановићи се зову и Зуковићи по Турчину Ћор-Зуку, кога је убио Стеван Косановић. Били су у Такову пре Првог устанка а на састанку у Такову је учествовао Радојица Пауновић. По литератури се доводе у везу са Ненадовићима у Бранковини код Ваљева."

https://www.poreklo.rs/2014/12/25/poreklo-prezimena-naselje-takovo-gornji-milanovac/
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош септембар 28, 2019, 11:00:49 поподне
58. Чакаревић, Игњатијевдан, Котража, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 389II=30, 458=19, 570=19. Најближи на пројекту му је Миловановић из Грабовице код Г. Милановца. Разликују се на једном маркеру на упоредива 23. Иако славе различите славе нема сумње да су један род. И једни и други у предању имају Сјеницу.

Миловановић, Никољдан, Грабовица, Горњи Милановац

Нешто даљи им је један Херцеговац из околине Љубиња, односно даљим пореклом из Чавша у Попову. Имају две, односно три разлике са њим на упоредива 23 маркера, али сви имају различите славе.

За Чакаревиће се каже: "Чакаревићи су такође досељени од Сјенице, славе Игњатијевдан".

https://www.poreklo.rs/2013/07/17/poreklo-prezimena-selo-kotra%C5%BEa-lu%C4%8Dani-gornje-draga%C4%8Devo/
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Лука септембар 28, 2019, 11:27:53 поподне
58. Чакаревић, Игњатијевдан, Котража, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 389II=30, 458=19, 570=19. Најближи на пројекту му је Миловановић из Грабовице код Г. Милановца. Разликују се на једном маркеру на упоредива 23. Иако славе различите славе нема сумње да су један род. И једни и други у предању имају Сјеницу.

Нешто даљи им је један Херцеговац из околине Љубиња, односно даљим пореклом из Чавша у Попову. Имају две, односно три разлике са њим на упоредива 23 маркера, али сви имају различите славе.

За Чакаревиће се каже: "Чакаревићи су такође досељени од Сјенице, славе Игњатијевдан".

https://www.poreklo.rs/2013/07/17/poreklo-prezimena-selo-kotra%C5%BEa-lu%C4%8Dani-gornje-draga%C4%8Devo/

Има индиција са САНУ истраживања да Чакаревићи јесу род Малешеваца, пре свега због вредности 19 на 458, коју такође поседују неки родови унутар рода Малешеваца. Мислим да је, такође на основу тог САНУ резултата извесно да Чакаревићи нису ближе (заправо ако су уопште) повезани са Миловановићима.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош септембар 28, 2019, 11:40:19 поподне
Има индиција са САНУ истраживања да Чакаревићи јесу род Малешеваца, пре свега због вредности 19 на 458, коју такође поседују неки родови унутар рода Малешеваца. Мислим да је, такође на основу тог САНУ резултата извесно да Чакаревићи нису ближе (заправо ако су уопште) повезани са Миловановићима.

Биће да си у праву. У том случају је Чакаревић добро "измутирао" на маркерима. Једини је од 15-орице Малешеваца који има 19=15, али изгледа да је то заиста његова приватна мутација. Један је од четворице који има 458=19. Један је од двојице који има 570=19. И један од двојице који има 533=13. Предложио бих му свакако дубља тестирања. Сврстан је ипак у род Малешеваца.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић септембар 29, 2019, 07:50:03 пре подне
19. Бојовић, Ђурђевдан, Радошево, Ариље, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991

Нема ближих поклапања на пројекту. Поседује веома повишену вредност DYS439=15 коју нема ниједан припадник E хаплогрупе на пројекту. У оквиру гране Y30991 се издваја и по сниженој вредности DYS643=11.

Од Бојовића из Радошева потиче Радош Бојовић (1919-1943), народни херој Југославије по коме је некадашње Чичково преименовано у Радошево.

Један посетилац сајта је пре пар година оставио следећи коментар:
Радим родослов за моју фамилију Бојовић која се налази у селу Чичково општина Чајетина на Златибору.Наиме ово село Чичково датира још из 15 века да би га угасили 1953 године и од једног дела направили ново село Радошево а други мој део прикључили селу Сирогојну тако да то село више не постоји. Ово наглашавам због тражења података.Ја сам успео да прикупим података о мојим прецима до 1823 године где има у попису име Марко Бојовић и све тако редом до данашњег дана .Оно што нисам могао да утврдим јесте одакле су дошли Бојовићи у Чичково. Отац је причао да су дошли из Црне Горе од Берана или из тог краја. МЕНИ треба неки јачи доказ о досељавању у стари Влах или Рујно како се некад звао тај крај.Наша слава је Свети Никола.

Занимљиво је да тестирани слави Ђурђевдан, а не Никољдан. У близини Берана живе једино Бојовићи који су грана Васојевића-Лопаћана, међутим они припадају другој подграни E-V13. Исто важи и за Бојовиће из Шаранаца.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић септембар 29, 2019, 08:26:00 пре подне
30. Ерић, Никољдан, Зоље, Калесија, E-V13>Z5017>Z16988

Припада роду Д из табеле СДНКП који је доста распрострањен у Билећким Рудинама и Попову у Херцеговини. Поседује снижену вредност DYS635=11 коју има још само један тестирани припадник овог рода из Попова чији резултат није јаван.

Тестирани је навео да његова породица према предању потиче од Вујовића из Билећких Рудина, али не знају из ког тачно села. У Билећким Рудинама има више разнородних Вујовића, а овај резултат потврђује да тестирани потиче од Вујовића из западног дела те области.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић септембар 29, 2019, 08:46:48 пре подне
41. Цветковић, Никољдан, Гегља, Лебане, E-V13>Z1057

Нема ближих поклапања на пројекту. Поседује вредност DYS385=14-18 коју међу припадницима ове гране на нашим прострима има још само један тестирани из Имотског.

Тестирани ништа није навео о даљем пореклу у упитнику. Цветковићи се не спомињу међу породицама из Гегље у радовима Јована Јовановића и Милутина Ђорђевића о Пустој Реци.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић септембар 29, 2019, 09:04:07 пре подне
48. Мрдаљ, Ђурђевдан, Смилчић, Бенковац, E-V13>PH1246>BY14151

Припада роду Бобана и Васојевића и има модални хаплотип. Од претходно тестираног Мрдаља из Ервеника се разликује на једном маркеру.

Мрдаљи су у Смилчићу забележени још у 18. веку, а настањују више села у Далмацији. Из Смилчића потичу и Врцељи који такође славе Ђурђевдан и припадају овом роду, тако да се очигледно ради о братствима која била део исте миграције.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Владимир Бојановић септембар 29, 2019, 09:28:16 пре подне
19. Бојовић, Ђурђевдан, Радошево, Ариље, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991

Нема ближих поклапања на пројекту. Поседује веома повишену вредност DYS439=15 коју нема ниједан припадник E хаплогрупе на пројекту. У оквиру гране Y30991 се издваја и по сниженој вредности DYS643=11.

Од Бојовића из Радошева потиче Радош Бојовић (1919-1943), народни херој Југославије по коме је некадашње Чичково преименовано у Радошево.

Један посетилац сајта је пре пар година оставио следећи коментар:
Радим родослов за моју фамилију Бојовић која се налази у селу Чичково општина Чајетина на Златибору.Наиме ово село Чичково датира још из 15 века да би га угасили 1953 године и од једног дела направили ново село Радошево а други мој део прикључили селу Сирогојну тако да то село више не постоји. Ово наглашавам због тражења података.Ја сам успео да прикупим података о мојим прецима до 1823 године где има у попису име Марко Бојовић и све тако редом до данашњег дана .Оно што нисам могао да утврдим јесте одакле су дошли Бојовићи у Чичково. Отац је причао да су дошли из Црне Горе од Берана или из тог краја. МЕНИ треба неки јачи доказ о досељавању у стари Влах или Рујно како се некад звао тај крај.Наша слава је Свети Никола.

Занимљиво је да тестирани слави Ђурђевдан, а не Никољдан. У близини Берана живе једино Бојовићи који су грана Васојевића-Лопаћана, међутим они припадају другој подграни E-V13. Исто важи и за Бојовиће из Шаранаца.
Хвала на коментару Иване. Вероватно Вам је "измакао" резултат једног Бојовића из Чичкове са 23andME, са тим резултатом нас је упознао Милош пре недељу дана:
Бојовић, Чичкова Сирогојно, I2-PH908>Z16983
Иначе, од Бојовића из Чичкове је и Никола Бојовић, пописани устаник из 1815. године за село Чичкова, Ариље.
Да ли је "посетилац сајта" и тестирани на 23andME иста особа? С обзиром на то да се Бојовић уз Радошева заинтересовао да уради и напише родослов своје породице а сва досадашња истраживања га усмеравају управо на некадашње село Чичкова у Сирогојну, конкретно на породицу Бојовић из истог села и Николино потомство којој по пронађеној архивској грађи Бојовић из Радошева несумњиво припада, даљи рад би зависио од упознавања са првотестираним Бојовићем и његовим сазнањима. Из тих разлога волели би да ступимо у контакт са њим.

Слава Ђурђевдан је слава Бојовићеве прабабе тј. њенога имања.

Занима ме још и грана E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991 којој је тестирани припао, можемо ли да добијемо више информација о њој?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: ZO септембар 29, 2019, 09:33:57 пре подне
С обзиром на днк поклапања, за Станаћеве је изгледнија сеоба из динарских крајева, него из Врањског Поморавља.


Написах да и у Крајини има обе ове "групе", чије су матице, бар за тај простор западно, вероватно нешто другачије. Генерално је ова група која има поклапања мимо Затарја бројнија међу Србима, па је тако и у Крајини. Посебно у Лици, где су доминантно Усорци.

Ако бих морао угрубо да наведем, ових пореклом "из Затарја" има у Северној Далмацији (Кричке), Босанској Крајини и на Банији, док су ови "општи" присутни свуда, али значајније у Лици, Босанској Крајини, Северној Далмацији и Кордуну.

Хвала Небојша!
Остала ми је још једна варијанта коју би чинила географско - временска трансверзала (Македонија - Југ Србије - Црна Гора - Лика  или Босанска Крајина или Северна Далмација или Кордун - Славонија - Барања - Жумберек - Бачка - Банат  с тим што би Бачку и Банат повезала Ада око 1720.године) али можда да то оставим за тему о Кричима или неку засебну тему. Поготово што још нисам сигуран.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић септембар 29, 2019, 09:43:18 пре подне
Да ли је "посетилац сајта" и тестирани на 23andME иста особа?

Врло могуће с обзиром да слави различиту славу. Небојша би можда могао да сазна пуно име тестираног са 23andMe.

Занима ме још и грана E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991 којој је тестирани припао, можемо ли да добијемо више информација о њој?

Форумаш Zor је доста писао о тој грани на теми о роду Ракоњаца:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1720.0
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша септембар 29, 2019, 09:49:59 пре подне
Хвала на коментару Иване. Вероватно Вам је "измакао" резултат једног Бојовића из Чичкове са 23andME, са тим резултатом нас је упознао Милош пре недељу дана:Иначе, од Бојовића из Чичкове је и Никола Бојовић, пописани устаник из 1815. године за село Чичкова, Ариље.
Да ли је "посетилац сајта" и тестирани на 23andME иста особа? С обзиром на то да се Бојовић уз Радошева заинтересовао да уради и напише родослов своје породице а сва досадашња истраживања га усмеравају управо на некадашње село Чичкова у Сирогојну, конкретно на породицу Бојовић из истог села и Николино потомство којој по пронађеној архивској грађи Бојовић из Радошева несумњиво припада, даљи рад би зависио од упознавања са првотестираним Бојовићем и његовим сазнањима. Из тих разлога волели би да ступимо у контакт са њим.

Слава Ђурђевдан је слава Бојовићеве прабабе тј. њенога имања.

Занима ме још и грана E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991 којој је тестирани припао, можемо ли да добијемо више информација о њој?

Врло могуће с обзиром да слави различиту славу. Небојша би можда могао да сазна пуно име тестираног са 23andMe.

Нисам вас разумео момци, питате да ли су овај I2a са 23andMe и Бојовић E-V13 иста особа? Наравно да нису? :)

Не знам о ком "посетиоцу сајта" је реч, али Бојовић са 23андме се не зове као овај тестирани са СДД. Уписано ми је у табели без маркера да слави Никољдан и да је из Чичкове.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Владимир Бојановић септембар 29, 2019, 09:51:51 пре подне
Врло могуће с обзиром да слави различиту славу. Небојша би можда могао да сазна пуно име тестираног са 23andMe.

Форумаш Zor је доста писао о тој грани на теми о роду Ракоњаца:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1720.0
Ок, хвала. Бојовић је заинтересован за даља тестирања, није искључен ни bigY, до тог евентуалног корака шта би било најбоље да "гађа" на Yseq? Неку одређену грану, подграну или већи број одређених маркера као ја ономад?  :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Владимир Бојановић септембар 29, 2019, 09:54:12 пре подне
Нисам вас разумео момци, питате да ли су овај I2a са 23andMe и Бојовић E-V13 иста особа? Наравно да нису? :)

Не знам о ком "посетиоцу сајта" је реч, али Бојовић са 23андме се не зове као овај тестирани са СДД. Уписано ми је у табели без маркера да слави Никољдан и да је из Чичкове.
"Посетилац сајта" - мисли се на оног Бојовића којег је цитирао Иван, не на овог са СДД  :)

Један посетилац сајта је пре пар година оставио следећи коментар:
Радим родослов за моју фамилију Бојовић која се налази у селу Чичково општина Чајетина на Златибору.Наиме ово село Чичково датира још из 15 века да би га угасили 1953 године и од једног дела направили ново село Радошево а други мој део прикључили селу Сирогојну тако да то село више не постоји. Ово наглашавам због тражења података.Ја сам успео да прикупим података о мојим прецима до 1823 године где има у попису име Марко Бојовић и све тако редом до данашњег дана .Оно што нисам могао да утврдим јесте одакле су дошли Бојовићи у Чичково. Отац је причао да су дошли из Црне Горе од Берана или из тог краја. МЕНИ треба неки јачи доказ о досељавању у стари Влах или Рујно како се некад звао тај крај.Наша слава је Свети Никола.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша септембар 29, 2019, 10:00:10 пре подне
"Посетилац сајта" - мисли се на оног Бојовића којег је цитирао Иван, не на овог са СДД  :)

Аха, пардон. Није у питању иста особа. Онај Бојовић са 23andme се зове другачије.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук септембар 29, 2019, 01:32:13 поподне
Ок, хвала. Бојовић је заинтересован за даља тестирања, није искључен ни bigY, до тог евентуалног корака шта би било најбоље да "гађа" на Yseq? Неку одређену грану, подграну или већи број одређених маркера као ја ономад?  :)

Мислим да му је у том случају најбоље да одради E-V13 панел:

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2486
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја септембар 29, 2019, 04:27:42 поподне
6. Тимченко, Руклада, Уб (нема славу)

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније подграни YP237>YP951. Упркос томе што има хаплотип близак модалном, нема претерано блиских поклапања међу припадницима ове гране на нашем Пројекту (мање од три маркера разлике). Једина нешто ређа вредност је благо повећана DYS19=17. Од иностраних хаплотипова, блиска поклапања има са тестиранима из Пољске, Русије, Чешке, али и из Хрватске (неколико потпуних поклапања на 17 маркера). С обзиром да и облик презимена није уобичајен за јужнословенске народе, Тимченко је даљим пореклом по мушкој линији највероватније источнословенског порекла. Ова грана се најчешће и јавља управо у источној и централној Европи.

https://www.yfull.com/tree/R-YP951/ (https://www.yfull.com/tree/R-YP951/)

У тексту о овом селу не помиње се презиме Тимченко, што додатно иде у прилог тези да се ради о релативно скоријим досељеницима.

https://www.poreklo.rs/2013/02/03/poreklo-prezimena-selo-ruklada-ub/ (https://www.poreklo.rs/2013/02/03/poreklo-prezimena-selo-ruklada-ub/)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја септембар 29, 2019, 04:50:18 поподне
7. Кнежевић, Никољдан, Мали Цвјетнић, Дрвар

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613, и још прецизније подграни YP6098, која се најчешће јавља код крајишких Срба. Од двојице раније тестираних Кнежевића из истог места разликује се на 2 од 23 маркера, а има и велики број релативно блиских поклапања међу осталим припадницима ове гране. Потпуно поклапање на 18 упоредивих маркера има са Шкорићем из Доњег Лапца у Лици, који такође слави Никољдан, и који једини поред двојице Кнежевића поседује вредност DYS389II=31.

"Овде је [у Малом Цвјетнићу], могло би се рећи, свега само једна породица. То су Кнежевићи (49 к.). Славе Никољдан. Њихово породично предање већ смо изнели у општем делу. Разгранали су се у више огранака и добили предевке по даљим прецима. Тако се зову: Пешевићи, Ђукићи, Павловићи, Бибићи, Маркићевићи. Пеш био мален као пеште стога тако назван. Од Пешевића отселили су једни још пре буне у Пишталине (срез крупски), једни у Бјелај по окупацији."

https://www.poreklo.rs/2013/09/02/poreklo-prezimena-selo-mali-cvjetni%C4%87-drvar/ (https://www.poreklo.rs/2013/09/02/poreklo-prezimena-selo-mali-cvjetni%C4%87-drvar/)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја септембар 29, 2019, 05:58:45 поподне
8. Кундачина, Лучиндан, Нарат, Билећа

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Има потпуно поклапање на 23 маркера са раније тестираним Кундачином из Ораховице код Билеће. Поред њега, једино нешто ближе поклапање има са Драшковићем из Сливље код Гацког, разликују се на 2 од 19 упоредивих маркера. У Херцеговини ова грана није превише честа, а ниједан од до сада тестираних не слави Лучиндан. За Кундачине се каже да су од рода Милобратовића из Риђана, међутим на основу неколико резултата упитно је постојање овог рода, бар у генетском смислу. Могуће је да су разни родови груписани у Милобратовиће на основу исте славе.

"Кундачине су Милобратовићи из Риђана. Овдје су се доселили прије осамдесет година из Братојевића. Славе Лучиндан."

"Шешлије, Кокољи u Суџуми су исто племе. Од њиховог су племена: Крунићи у Љубињу, Бијеловићи у Шуми, Шиљеговићи у Гацку; Бјелетићи у Прерацима, Папићи на Влаињи, Божовићи и Руљи у Невесињу и Томашевићи у Зупцима. У најстарије вријеме живели су у Требеси код Никшића и звали су се Милобратовићи. Славе Лучиндан."

Јевто Дедијер, Херцеговина

Шешлије из околине Билеће и Невесиња припадају хаплогрупи I2a-Y3120, док је Руљ из Невесиња E-V13.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Бакс септембар 29, 2019, 06:38:37 поподне
30. Ерић, Никољдан, Зоље, Калесија, E-V13>Z5017>Z16988

Припада роду Д из табеле СДНКП који је доста распрострањен у Билећким Рудинама и Попову у Херцеговини. Поседује снижену вредност DYS635=11 коју има још само један тестирани припадник овог рода из Попова чији резултат није јаван.

Тестирани је навео да његова породица према предању потиче од Вујовића из Билећких Рудина, али не знају из ког тачно села. У Билећким Рудинама има више разнородних Вујовића, а овај резултат потврђује да тестирани потиче од Вујовића из западног дела те области.

Ово су Вујовићи који воде порекло од Милије, за кога су сматрали да је син/рођак Петра Вујовића који се доселио у Прераца из Риђана код Никшића. Међутим, видимо да се хаплогрупе не поклапају.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја септембар 29, 2019, 06:41:00 поподне
10. Хајдер, Никољдан, Рељино Село, Гламоч

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>YP6098. Нема неуобичајених вредности, а најближа поклапања има са Јагодићем из Градишке и Јарићем из Лике, од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. У Рељино Село су досељени из Клачине код Босанског Грахова, а у селу од Ајдера по предању потичу Глишчевићи, Кљајићи, Петровићи, Ћипуновићи, Аџићи и Гаврановићи. Тестирани је оставио следеће податке о пореклу:

"Од Јагодића из Рашке (Србија), XVI век. Склањајући се од Турака око 1526. године се населише испод планине Шатор у месту Преодац, садашња општина Босанско Грахово, Босна и Херцеговина. Поделише се током векова на више породица: Тртић, Тица, Баришић, Хајдер (Ајдер), ови последњи се населише код Гламоча (старог Дламоча) у пољу које доби име Ајдерово. Јагодићи из Далмације (нпр. поп Петар Јагодић-Куриџа), воде порекло од ових Јагодића."

Може се рећи да би релативно блиско поклапање са Јагодићем из Градишке могло ићи у прилог истинитости предања, бар у делу који се тиче повезаности са Јагодићима.

Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја септембар 29, 2019, 07:14:34 поподне
16. Чотрић, Никољдан, Јадранска Лешница, Лозница

Припада хаплогрупи R1a-M458, док се дубља подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Невген највеће шансе даје грани YP515 (https://www.yfull.com/tree/R-YP515/), која није превише честа на нашим просторима, а чија матица би требала бити негде на подручју данашње Пољске. Поседује две врло карактеристичне вредности, DYS448=19 и DYS643=9, које дели са само још двојицом тестираних из табеле, Сеизовићем из Вранеша код Врњачке Бање и Владисављевићем из Игришта код Куршумлије (обојица славе Св. Враче). Од Сеизовића се разликује на само 1 од 23 маркера, а од Владисављевића на 4 од 23. Сеизовићи су због блискости у маркерима и ретке славе готово извесно повезани са Владисављевићима, а Владисављевићи по литератури припадају роду Маринчана, који је даљим пореклом из села Маринци у копаоничком крају. Блискост са Сеизовићем би указивала на даље порекло Чотрића из јужнијих крајева, међутим у литератури за Чотриће пише следеће:

"Досељени у другој половини 18. века: Чотрићи су из Чота у Босанкој Крајини. Они су овде променили презиме и славу, сада славе Никољдан."

https://www.poreklo.rs/2014/07/15/poreklo-prezimena-selo-jadranska-lesnica-loznica/ (https://www.poreklo.rs/2014/07/15/poreklo-prezimena-selo-jadranska-lesnica-loznica/)

Није немогуће да је овај навод из литературе тачан, међутим у Босанској Крајини међу неколико стотина до сада тестираних појединаца не постоји ни један хаплотип близак Чотрићу.

Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша септембар 29, 2019, 07:59:20 поподне
10. Хајдер, Никољдан, Рељино Село, Гламоч

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>YP6098. Нема неуобичајених вредности, а најближа поклапања има са Јагодићем из Градишке и Јарићем из Лике, од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. У Рељино Село су досељени из Клачине код Босанског Грахова, а у селу од Ајдера по предању потичу Глишчевићи, Кљајићи, Петровићи, Ћипуновићи, Аџићи и Гаврановићи. Тестирани је оставио следеће податке о пореклу:

"Од Јагодића из Рашке (Србија), XVI век. Склањајући се од Турака око 1526. године се населише испод планине Шатор у месту Преодац, садашња општина Босанско Грахово, Босна и Херцеговина. Поделише се током векова на више породица: Тртић, Тица, Баришић, Хајдер (Ајдер), ови последњи се населише код Гламоча (старог Дламоча) у пољу које доби име Ајдерово. Јагодићи из Далмације (нпр. поп Петар Јагодић-Куриџа), воде порекло од ових Јагодића."

Може се рећи да би релативно блиско поклапање са Јагодићем из Градишке могло ићи у прилог истинитости предања, бар у делу који се тиче повезаности са Јагодићима.

Лепа потврда! За очекивати је било да би Хајдери могли бити карпатско-далматинска грана. Значајан резултат за ову крајишку групу. Што због ове везе с Јагодићима, што због њихове потенцијалне везе са Рашком и Горњим Подрињем (у једном предању се помиње и тај крај), што због откривања миграционог правца ка западним крајишким областима.

Ово каже Рађеновић (Унац) о Ајдерима:

— Ајдери (25 к.) славе Никољдан. Они су од рода Јагодића. О своме презимену причају да је неко од њихових у старини служио код бегова и био потежак у раду и слабо послушан. Бег му заповедао, а он се оглушивао. Онда бег узме штап и опали га говорећи му: „Ајдер, урадн то!“ Овај одмах скочи н узе да ради што му је заповеђeно. Онда ће бег: „Аха, гле како је Ајдер ваљан!“ Ајдери су населили међу најстаријим породицама, али најпре на Клачину, а пре 120 г. преместили се овде где су данас. Један брат од њих четворице отселио тада с Клачина у Рељино Село. После одавде отселила једна кућа у Љубаћево код Бања Луке.

Верујем да је од крајишких Ајдера и бивши фудбалер ФК Рад, Душко Ајдер
(http://www.fcrad.co.rs/wp-content/uploads/pic19.jpg)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја септембар 29, 2019, 08:22:28 поподне
32. Млађеновић, Аранђеловдан, Гостиница, Ужице

Припада хаплогрупи R1a-M458>L260. Нема ближих поклапања међу до сада тестираним припадницима ове гране. Ова грана се ретко јавља у нашим крајевима, а карактеристична је за западне Словене, пре свега за Пољаке. По подацима које је тестирани навео у упитнику, досељени су крајем 18. века из околине Требиња, а презиме је настало након досељења по претку Млађену.

"Шишићи (Миливојевићи, Игњатовићи, Савићи, Млађеновићи и Петровићи). Стари хајдук Петар Шишо дошао је кад и Ђокићи однекуда из Херцеговине, населио се привремено у овом селу, па се после мало примирио и стално настанио. Петар је са собом довео и два-три брата; једног је задржао поред себе, другог је преселио у ваљевска села а трећег негде у Јадар. Од Петрових синова и синоваца су горе наведене породице под општим именом Шишићи са 28 кућа, славе Аранђеловдан."

https://www.poreklo.rs/2014/02/17/poreklo-prezimena-selo-gostinica-uzice/ (https://www.poreklo.rs/2014/02/17/poreklo-prezimena-selo-gostinica-uzice/)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја септембар 29, 2019, 08:51:14 поподне
37. Аризановић, Аранђеловдан, Бистрица, Лесковац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP343>YP371. Нема блиских поклапања међу до сада тестираним припадницима ове гране. Поседује велики број специфичних и ретких вредности: DYS19=15, DYS456=18, DYS570=21, DYS549=13, DYS643=24, као и RecLOH мутацију на маркеру DYS385=11-11. Тестирани је у упитнику навео Костадиновић и Стоименовић као могућа ранија презимена.

"Аризонови, Аранђеловдан. Садашњи становници кажу да су њихови преци дошли пре око 100 година из Ћустендил Бање у Бугарској."

https://www.poreklo.rs/2016/01/30/poreklo-prezimena-selo-bistrica-leskovac/ (https://www.poreklo.rs/2016/01/30/poreklo-prezimena-selo-bistrica-leskovac/)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Сремац септембар 29, 2019, 10:18:49 поподне
16. Чотрић, Никољдан, Јадранска Лешница, Лозница

Припада хаплогрупи R1a-M458, док се дубља подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Невген највеће шансе даје грани YP515 (https://www.yfull.com/tree/R-YP515/), која није превише честа на нашим просторима, а чија матица би требала бити негде на подручју данашње Пољске. Поседује две врло карактеристичне вредности, DYS448=19 и DYS643=9, које дели са само још двојицом тестираних из табеле, Сеизовићем из Вранеша код Врњачке Бање и Владисављевићем из Игришта код Куршумлије (обојица славе Св. Враче). Од Сеизовића се разликује на само 1 од 23 маркера, а од Владисављевића на 4 од 23. Сеизовићи су због блискости у маркерима и ретке славе готово извесно повезани са Владисављевићима, а Владисављевићи по литератури припадају роду Маринчана, који је даљим пореклом из села Маринци у копаоничком крају. Блискост са Сеизовићем би указивала на даље порекло Чотрића из јужнијих крајева, међутим у литератури за Чотриће пише следеће:

"Досељени у другој половини 18. века: Чотрићи су из Чота у Босанкој Крајини. Они су овде променили презиме и славу, сада славе Никољдан."

https://www.poreklo.rs/2014/07/15/poreklo-prezimena-selo-jadranska-lesnica-loznica/ (https://www.poreklo.rs/2014/07/15/poreklo-prezimena-selo-jadranska-lesnica-loznica/)

Није немогуће да је овај навод из литературе тачан, међутим у Босанској Крајини међу неколико стотина до сада тестираних појединаца не постоји ни један хаплотип близак Чотрићу.

У Монографији Јадранске Лешнице, аутора Љубомира Чотрића пише следеће:

Славе Св.Николу. Доселили у 18. веку из Тршића. Старином из Дробњака. Овде су променили славу и презиме. Раније презиме Караџић, а слава Аранђеловдан. Славу променили због имања на које су дошли, а и да би могли својима у Тршић ићи на славу, а они њима. У Ј.Лешницу су дошли због трговине.

У Тршићу има Чотрића, али славе Ђурђевдан.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић септембар 29, 2019, 10:37:24 поподне
Славе Св.Николу. Доселили у 18. веку из Тршића. Старином из Дробњака. Овде су променили славу и презиме. Раније презиме Караџић, а слава Аранђеловдан. Славу променили због имања на које су дошли, а и да би могли својима у Тршић ићи на славу, а они њима. У Ј.Лешницу су дошли због трговине.

У Тршићу има Чотрића, али славе Ђурђевдан.

Хвала, Сремац, биће занимљиво уколико се на крају испостави да је хаплогрупа Вука Караџића R1a-M458, а да је прича о пореклу од дробњачких Караџића нетачна или измишљена.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош септембар 29, 2019, 11:07:44 поподне
45. Јовановић, Никољдан, Кленак, Рума

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 391=10, 385=14-16, 576=19. Најближи на пројекту му је Јока (Јовањдан) из Шегестина код Двора на Уни. Разликују се на 3 маркера од упоредивих 23. Тако да постоји могућност да је Јовановић BY191770. Свакако без СНП потврде или тестирања маркера 561 и 557 то нећемо знати.

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=106749

За Јовановиће из Кленака нисам нашао ништа, па ако неко нешто зна о њима, нека напише.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Гаџић Црнчевић септембар 29, 2019, 11:29:07 поподне
Прије него пробам "закомпликовати", питање:Пошто нисам члан и не видим табелу са маркерима , интересује ме како се тестирани рангирају у табели, односно да ли је први сусед у табели најближи, односно има највише поклапања, или је  неки други метод? Питам то из разлога што је мој друг Хајдер (Ајдер) на мој наговор кренуо у истраживање порекла и самим тим и тестирање хапло групе,није у "суседству" са Јагодићем и Јарићем , а налази се између Кнежевића.У предању које сам и сам чуо више пута , колају две приче , по једној су од Јагодића који су из долине Дрине, дошли дал сами или са неким бегом, који је добио управу над клишким санџаком, друга опет вели да су из Голињева у Ливну , прешли на Клачину ( мјесто одакле су доказано стигли у Рељино село).Е сад породица Јагодић из Ливна је постала нека врста племићке , имала и свој грб, дио одселио негде у Банат или како, не иде ми да је од њих неко онда отишао на Клачину да са вуцима се отима за пуки опстанак, поготово што се са Клачине разродило 7-8 породица (значи да су имали доста мушких потомака у породицама).За разгранавање једне породице на више њих ,  преко је потребан мушки потенцијал (више мушке деце) и проток времена.У противном би породице наследници Јагодића са Клачине , знали своје међусобне родбинске везе, што тренутно није случај (Тица,Ајдер,Салић,Баришић,Миличић).Можда би тестирање ног од ових породица , и позитиван резултат могао дати приближан  временски период о доласку на Клачину, па то онда повезати са неком евентуалном миграциојом из западне Србије.
Фудбалер је из  Рељинских Ајдера -племе Петровића.
[/quote]
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Zor септембар 29, 2019, 11:31:57 поподне
Ок, хвала. Бојовић је заинтересован за даља тестирања, није искључен ни bigY, до тог евентуалног корака шта би било најбоље да "гађа" на Yseq? Неку одређену грану, подграну или већи број одређених маркера као ја ономад?  :)

 Поздрав.:) Занимљив хаплотип Бојовића не уклапа се у кластере који се досад могу идентификовати. За неку потврду може и сам тест на Z17107 преко YSEQ, наравно једино би потпао са тим под овај кластер, а и генерално нема других грана са таквим вриједностима.

 Ако се иде неком економичнијом опцијом, наша грана има нешто више SNP-ова тј. више је измутирана (зато се и лако препознаје чак и на малом броју маркера), и могао бих ја на YSEQ додати неке SNP-ове које би Бојвић могао тестирати, наравно због удаљености од вјерујем којих 1500+ г. ту ће бити негативних резултата али би морало бити и позитивних. Због већег броја SNP-ова и због тога што не знам који је старији неки SNP-pack и тестирање доста њих је лоша опција. 
 
 Такођер обзиром да припадник нама удаљене гране која се јавља у Карцагу има тестираних 111 маркера, могу сугерисати и тестирање појединих маркера да се види да ли је Бојовић ближи овој шопско-полимској групи или је ближи карпатској групи. Нпр. ја имам више необичних вриједности на разним маркерима које су необичне за V13. Ако би дијелио неке од њих значи да би био ближи балканској групи.

 Наравно најбољи је увијек BigY, мало жалим што нисам радио BigY, јер бих одмах био упоређен са једним Z17107* који није послао резултат YFull-у, но на FTDNA селективно тестирање маркера и није могуће, индивидуални SNP-ови су дупло скупљи него на YSEQ, а и додавање нових SNP-ова тамо није изводљиво (само периодичну унутар SNP-pack-ова улазе новији које они одаберу).

 Значи два рода Бојовића су у Чичкову? E-V13 и I2a. Од којих потиче устаник Никола Бојовић из 1815.?

 Чичкова се спомиње у дефтеру 1476. г. Тад се помиње као село и Жужани (вјероватно заселак Жижани код Шичкова). Касније се јављају Горње Чичково и Доње Чичково. Изгледа да су Жужани прерасли у Горње или Доње Чичково око 1500. г. јер нисам видио да се спомињу касније, а изворно 1476. било је само једно Чичково.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Гаџић Црнчевић септембар 29, 2019, 11:46:31 поподне
10. Хајдер, Никољдан, Рељино Село, Гламоч

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>YP6098. Нема неуобичајених вредности, а најближа поклапања има са Јагодићем из Градишке и Јарићем из Лике, од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. У Рељино Село су досељени из Клачине код Босанског Грахова, а у селу од Ајдера по предању потичу Глишчевићи, Кљајићи, Петровићи, Ћипуновићи, Аџићи и Гаврановићи. Тестирани је оставио следеће податке о пореклу:

"Од Јагодића из Рашке (Србија), XVI век. Склањајући се од Турака око 1526. године се населише испод планине Шатор у месту Преодац, садашња општина Босанско Грахово, Босна и Херцеговина. Поделише се током векова на више породица: Тртић, Тица, Баришић, Хајдер (Ајдер), ови последњи се населише код Гламоча (старог Дламоча) у пољу које доби име Ајдерово. Јагодићи из Далмације (нпр. поп Петар Јагодић-Куриџа), воде порекло од ових Јагодића."

Може се рећи да би релативно блиско поклапање са Јагодићем из Градишке могло ићи у прилог истинитости предања, бар у делу који се тиче повезаности са Јагодићима.

Како би се могла утврдити могућа веза , односно евентуални заједнички предак Јагодића из Градишке и Хајдера из Рељиног села , односно Јарића из Далмације?Ако и постоји , не би требало да је даље од 250-300 година.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош септембар 30, 2019, 12:11:31 пре подне
61. Гочманац, Мратиндан, Блаце

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 390=25, 439=12, 576=17, 570=17. Најближи на пројекту му је Јовановић (Мратиндан) из рода Кулиза из Горњег Ступња у Александровачкој Жупи. Имају потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера.

Гочманци у Блацу су вероватно од Гочманаца из Рибара.

Гочманци у Великом Рибару су од Николића из Гочманаца: "Гочманци (7 кућа, Св. Мина и Св. Ђорђе–Ђурђиц), на Гочманском брегу, дошли из Гочманца на Копаонику, од Николића".

https://www.poreklo.rs/2018/07/23/poreklo-prezimena-selo-ribari-brus/

За Гочманце у Расини, Жупи и Копаонику се каже: "Николићи и Ивановићи (7 кућа, Св. Мина и сеоска слава Св. Никола зимски), потомци су старог Гочмана, давнашњег досељеника из Тушине, села у Дробњаку и од рода Курепа, а старином су од племена Куча. Њихови сродници су: Пролићи и други светоминци у Брзећу; Гочманци у Великом Рибару, Гочманци, Ратковићи, Костићи и друга презимена у Доброљупцима, Љубинцима, Стројинцима, Игрошу, Стублу и Александровцу, у Александровачкој Жупи; Јојићи у Себечевцу (у Расини); Николићи у Церници и Бачини, у Темнићу".

https://www.poreklo.rs/2018/07/23/poreklo-prezimene-naselje-gocmanci-livadje-brus/

Могуће да веза са Херцеговином, а пре свега са Гатачким пољем постоји, због маркера 390=25, који поједини родови поседују.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: dule септембар 30, 2019, 12:34:16 пре подне
45. Јовановић, Никољдан, Кленак, Рума

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 391=10, 385=14-16, 576=19. Најближи на пројекту му је Јока (Јовањдан) из Шегестина код Двора на Уни. Разликују се на 3 маркера од упоредивих 23. Тако да постоји могућност да је Јовановић BY191770. Свакако без СНП потврде или тестирања маркера 561 и 557 то нећемо знати.

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=106749

За Јовановиће из Кленака нисам нашао ништа, па ако неко нешто зна о њима, нека напише.
.   Тај сам. Ни сам, на жалост, не знам много о својој сремској фамилији из неких породичних разлога. Знам само да се деда, којег сам видео једном као дете, звао Негован, а прадеда је био Душан. Мало сам збуњен на сертификату пише I2 -Y3120. Ја колико сам разумео I2-Y3120 и I2-PH908 су различите гране...
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош септембар 30, 2019, 07:38:31 пре подне
.   Тај сам. Ни сам, на жалост, не знам много о својој сремској фамилији из неких породичних разлога. Знам само да се деда, којег сам видео једном као дете, звао Негован, а прадеда је био Душан. Мало сам збуњен на сертификату пише I2 -Y3120. Ја колико сам разумео I2-Y3120 и I2-PH908 су различите гране...

Поздрав dule! Управо зато и постоје ове објаве, да се сам хаплотип протумачи. Вама свима на сертификатима пише основна хаплогрупа, али захваљујући неким вредностима на маркерима, ми знамо још дубљу грану од ове основне. У овом случају је то 448=19, која одваја PH908 од остале Y3120. Тестирањем неких других маркера, којих нема у сету од ових 23 маркера, пре свега 561 и 557, можемо сазнати још дубљу грану. Потврда неке подгране се врши тестирањем одређеног СНП-а.

Дакле ваш филогенетски низ би био:
I2-CTS10228>Y3120>S17250>PH908.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Гаџић Црнчевић септембар 30, 2019, 07:57:18 пре подне
Како би се могла утврдити могућа веза , односно евентуални заједнички предак Јагодића из Градишке и Хајдера из Рељиног села , односно Јарића из Далмације?Ако и постоји , не би требало да је даље од 250-300 година.
Порекло становништва села Висућ (Удбина), према попису из 1712. године
..
Јарићи (Никољдан), дошли из Книна, Буковица,
Ако су Јарићи 1700 године и прије,   били у Буковици, то онда долазак Јагодића на крајишку тромеђу засигурно поставља макар сто година уназад (под условом да су Јарићи, по предању  од Јагодића).
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Гргур септембар 30, 2019, 10:05:23 пре подне
45. Јовановић, Никољдан, Кленак, Рума

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 391=10, 385=14-16, 576=19. Најближи на пројекту му је Јока (Јовањдан) из Шегестина код Двора на Уни. Разликују се на 3 маркера од упоредивих 23. Тако да постоји могућност да је Јовановић BY191770. Свакако без СНП потврде или тестирања маркера 561 и 557 то нећемо знати.

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=106749

За Јовановиће из Кленака нисам нашао ништа, па ако неко нешто зна о њима, нека напише.

По породичном предању воде порекло од Јовановића са Цетиња.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја септембар 30, 2019, 10:18:22 пре подне
Како би се могла утврдити могућа веза , односно евентуални заједнички предак Јагодића из Градишке и Хајдера из Рељиног села , односно Јарића из Далмације?Ако и постоји , не би требало да је даље од 250-300 година.

Најбољи и једини начин да се прецизније утврди време када је живео заједнички предак Хајдера, и Јагодића и Јарића, је Биг Ипсилон тест. Хајдер је са те стране у доста доброј позицији, јер су и Јагодић и Јарић већ одрадили тај тест, па би са резултатом Хајдеровог Биг Ипсилона могло да се утврди ко му је од њих двојице ближи, као и оквирна времена раздвајања. Почетком новембра ће цена Биг Ипсилон теста бити снижена, па би свакако било добро искористити прилику.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Гаџић Црнчевић септембар 30, 2019, 11:06:45 пре подне
Ако су Јарић и Јагодић урадили Биг Ипсилон тест, има ли могућег резултата у смислу њихове блискости и заједничког претка?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја септембар 30, 2019, 11:30:41 пре подне
Ако су Јарић и Јагодић урадили Биг Ипсилон тест, има ли могућег резултата у смислу њихове блискости и заједничког претка?

Најдубљи SNP који Јарић и Јагодић деле је BY68536 (налази се испод YP6098), а након њега имају чини ми се по 4 приватна SNP-a, што би значило да je време до заједничког претка око 400-500 година. Једна од опција за Хајдера је и да тестира тај надубљи заједнички SNP Јарића и Јагодића, то наравно неће донети прецизан одговор као Биг Ипсилон, али би се у случају да испадне позитиван могло рећи да и он упада у тај оквирни период од 400-500 година до најстаријег заједничког претка. SNP BY68536 се може поручити преко следећег линка, цена је 18 долара:

https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=1&products_id=81589 (https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=1&products_id=81589)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош септембар 30, 2019, 11:36:35 пре подне
65. Недељковић, Никољдан, Вирово, Ариље

Припада хаплгрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 393=14, 389II=32, 458=19, 576=19, 570=17, 635=22. Због ових карактеристика, пре свега 393=14, као и славе Никољдан, нема сумње да Недељковићи припадају роду Предојевића, односно подграни BY97555. Дакле може се рећи да овај велики род карактеришу следећи маркери: 393=14, 576=19, 635=22. Да би потврдио припадност овом роду, предлажем Недељковићу да тестира BY97555.

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=106559

Нисам нашао ништа о Недељковићима из Вирова. Ако неко нешто зна, нека слободно напише. По овом резултату, рекао бих да је миграторна рута ишла од Гатачког поља, преко доњег Полимља ка Старом Влаху.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја септембар 30, 2019, 11:47:18 пре подне
53. Мајић, Никољдан, Сијерач, Бајина Башта

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Има хаплотип близак модалу, без неких специфичних вредности, али и без потпуних и врло блиских поклапања. Мајићи се не спомињу у књизи "Соколска нахија" Љубе Павловића, бар не под тим презименом, па може бити да потичу од неког другог братства из тог села. Само два рода у селу славе Никољдан, Трајићи и Вукотићи.

https://www.poreklo.rs/2013/01/19/poreklo-prezimena-selo-sijerac-bajina-basta/ (https://www.poreklo.rs/2013/01/19/poreklo-prezimena-selo-sijerac-bajina-basta/)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја септембар 30, 2019, 12:12:13 поподне
71. Цветковић, Никољдан, Велико Градиште

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP343>YP371. Нема ближих поклапања међу до сада тестираним припадницима ове гране (мање од 4 марера разлике), а једина неуобичајена вредност је повишен DYS448=21. Нисам успео пронаћи у литератури детаљније податке о овим Цветковићима, а тестирани је у упитнику навео само то да су по предању даљим пореклом из Лесковца или околине.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: vid.knezevic септембар 30, 2019, 01:22:36 поподне
Ја колико видим имамо неколико ближе или даље сродних породица.
Јагодић , Јарић , Шкорић , Кнежевић , Гаљен. Исправите ме ако грешим . Имамо и секцију на форуму. https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=532.0 .Поздрав свима 
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош септембар 30, 2019, 01:38:34 поподне
68. Пајовић, Ђурђевдан, Срезојевци, Горњи Милановац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један хаплотип близак модалу. Једино се може издвојити 570=17. И поред тога нема потпуних, а ни ближих поклапања. Предложио бих Пајовићу даља тестирања, јер на овом нивоу је тешко били шта више рећи.

За њих се у литератури каже:"Пајовићи. По предању, први је дошао у село Бонџула Пајовић и заузео најбоље место у селу. Имао је само сулуду кћер, која се „сјаранила“ са слугом, па их је Бонџула истерао из куће и дао им „круг“ земље. Од тог слуге постали су:
-Рубаковићи, славе Никољдан, које зову Арнаутима. Име „Рубак“ је добио тај слуга – кажу – на Засавици, где је, будући да је био опкољен, косиром порубио многе турске главе. Бонџули је после дошао неко од Јовчића из Бершића и од њега су садашњи Пајовићи, славе Ђурђевдан
".

https://www.poreklo.rs/2014/12/18/poreklo-prezimena-selo-srezojevci-gornji-milanovac/

За Јовчиће из Бершића се каже: "Тодоровићи (Јеленићи и Сиротани), Јовчићи, Узуновићи, Обрадовићи или Џаковићи и Симовићи, некада једно племе, славе Стевањдан. Старином су из Црне Горе. Тодоровићи се зову и Јеленићи и Сиротани. Део села у коме су Обрадовићи и Тодоровићи зове се Шогићи".

https://www.poreklo.rs/2014/12/19/poreklo-prezimena-selo-bersici-gornji-milanovac/

Било би добро да се тестира неко од ових из Бершића са славом Стевањдан.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош септембар 30, 2019, 02:06:16 поподне
79. Грмуша, Јовањдан, Голеши, Бања Лука

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=17, 576=17. Најближи му је у оквиру овог Српског ДНК дана тестирани Ђорђевић из околине Алексинца. Деле карактеристике и имају само једну разлику на упоредива 23 маркера. Али су географски прилично удаљени, а и славе су им различите, па ову везу не знам објаснити.

60. Ђорђевић, Никољдан, Банковац, Алексинац

Од оних који славе Јовањдан су му можда релативно блиски појединци из Херцеговине, која би могла бити и матица овог рода.

Грмуше су средином 19. века у Голешу дошли из Бос. Петровца.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша септембар 30, 2019, 02:39:51 поподне
79. Грмуша, Јовањдан, Голеши, Бања Лука

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=17, 576=17. Најближи му је у оквиру овог Српског ДНК дана тестирани Ђорђевић из околине Алексинца. Деле карактеристике и имају само једну разлику на упоредива 23 маркера. Али су географски прилично удаљени, а и славе су им различите, па ову везу не знам објаснити.

Од оних који славе Јовањдан су му можда релативно блиски појединци из Херцеговине, која би могла бити и матица овог рода.

Грмуше су средином 19. века у Голешу дошли из Бос. Петровца.

Грмуше су, према Карановићу, део даламтинске струје Богуновића. Као што смо раније рекли, не постоји веза између породица са тог списка, осим у неким случајевима (нпр. Богуновићи-Ковачевићи J2a-M92).

Не постоје поклапања ни са осталим PH908 породицама, које су такође сврстане у род Богуновића.

У Средњем Поуњу је било 25 кућа Грмуша почетком 20 века. У околини Бихаћа постоји село са истим именом:
https://en.wikipedia.org/wiki/Grmu%C5%A1a

Имамо једне Грмуше са Баније (Бојна, Глина), са 23andMe, такође I2-M423.

Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош септембар 30, 2019, 06:22:24 поподне
80. Вигњевић, Василијевдан, Мазин, Грачац

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду који је у табели обележен као "Б2" и који карактеришу маркери 389II=30, 458=18, као и слава Василијевдан. Најближи му је Пјевац са Кордуна, са којим има две разлике на упоредива 23 маркера. Како блиске хаплотипове има у северној Далмацији, Босанској Крајини и Кордуну, може се претпоставити правац миграција.  Од оних који не славе Василијевдан најближи су му Суботићи из Рисна и Леденице, као и Њего из околине Илиџе.

Сам тестирани је као могућност даљег порекла навео Гацко. Сакако Херцеговина би могла бити место одакле су кренулу у сеобу.

Као другу могућност спомиње између осталог и Котор. Занимљиво је да су му најближи по хаплотипу двојица Суботића из Рисна и Леденице код Котора, па можда заиста нека веза постоји.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша септембар 30, 2019, 06:55:30 поподне
80. Вигњевић, Василијевдан, Мазин, Грачац

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду који је у табели обележен као "Б2" и који карактеришу маркери 389II=30, 458=18, као и слава Василијевдан. Најближи му је Пјевац са Кордуна, са којим има две разлике на упоредива 23 маркера. Како блиске хаплотипове има у северној Далмацији, Босанској Крајини и Кордуну, може се претпоставити правац миграција.  Од оних који не славе Василијевдан најближи су му Суботићи из Рисна и Леденице, као и Њего из околине Илиџе.

Сам тестирани је као могућност даљег порекла навео Гацко. Сакако Херцеговина би могла бити место одакле су кренулу у сеобу.

Као другу могућност спомиње између осталог и Котор. Занимљиво је да су му најближи по хаплотипу двојица Суботића из Рисна и Леденице код Котора, па можда заиста нека веза постоји.

Значајан резултат за Крајишнике I2-PH908 са славом Св. Василије. Карановић их је у Поуњу све сврстао у исти род (због ретке славе), иако видимо да се међу њима јавља више хаплогрупа. Управо су Вигњевићи били најбројнији са 53 куће 1925. године. Досељени су сви из Лике и Северне Далмације.

Осим Пјевца, Вигњевић има и једног блиског са САНУ, чије је старије презиме гласило Шапоња (Шапоње су такође део овог крајишког рода). Ово поклапање потврђује и миграциони правац из Северне Далмације.

Осим припадника I2-PH908, тестирани су од овог "рода" још Вејновићи (J2b-M205>Y22059) и Павковићи (R1a-M458-YP417). Карановић за њих није могао закључити да ли су у ову област доселили из Рашке, или из Босне, али их је свакако сврстао у досељенике "с југа".

За припаднике овог рода Карановић каже да су најбољи "тежаци" у Крајини, цитирам:

NajboLji su težaci u ovom rodu i kao da su "prirasli za zemLju". Od istaknutijih su Ljudi iz roda Vejnovica poznatih u vecem delu ove oblasti ovi: Pero Vejnovic iz Velike Rujiške. Jedno vreme imao je ladju, koja je dovozila iz Srbije šLjivovicu i so, kamenu, ducan u Novom, gde je stajao. Ne dopane mu se caršijski nacin života i trgovina i povrati se u selo. Brat mu je Ostoja bio vodja jedne čete u Ustanku 1875-78.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша септембар 30, 2019, 06:59:21 поподне
Заборавих написати да и на 23andMe постоји неки Вигњевић (по аутосомалним поклапањима свакако Крајишник), који је управо I2-Y3120>S17250.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: dule септембар 30, 2019, 07:20:13 поподне
По породичном предању воде порекло од Јовановића са Цетиња.
   Непознато ми је то. Нико у породици није помињао црногорско порекло.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја септембар 30, 2019, 07:29:28 поподне
75. Красић, Ђурђевдан, Кокори, Прњавор

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Као и велики део припадника ове гране, на 23 маркера има практично модалан хаплотип, па самим тим и велики број релативно блиских поклапања. Од блиских треба издвојити раније објављеног Мајића из Сијерча код Бајине Баште (1/23), Ђукића из Црнче код Дервенте, Новаковића из Богутовог Села код Угљевика, и Паповића из Казанаца код Никшића (2/23). Занимљиво је да сви они славе различите славе, па блискост по свему судећи не одсликава право стање, већ је последица спорије стопе мутације великог броја маркера из сета PowerPlexY23 код припадника ове гране. Тестирани је у упитнику навео да су по породичном предању старином из Старе Херцеговине или Косова и Метохије.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја септембар 30, 2019, 07:43:33 поподне
76. Гојковић, Ђурђевдан, Осиња, Дервента

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Гојковић као и Красић има практично модални хаплотип, једина вредност која одудара од модала је благо повишена DYS392=12. Управо са Красићем и има најближе поклапање, разликују се на 2 од 23 маркера, што када се узме у обзир иста слава и релативна географска блискост, може указивати на повезаност у последњих неколико стотина година. Поред Красића, релативно блиски су му и Мајић (1/23) и горепоменути Новаковић, Ђукић и Паповић (2/23). У доступној литератури нисам успео пронаћи никакве податке о Гојковићима из Осиње, а ни тестирани у упитнику није оставио детаљније информације.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша септембар 30, 2019, 07:47:00 поподне
76. Гојковић, Ђурђевдан, Осиња, Дервента

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029

75. Красић, Ђурђевдан, Кокори, Прњавор

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029

Што би се рекло, R1a-M458 издоминирала за овај Српски ДНК дан. :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Bojan септембар 30, 2019, 07:51:44 поподне
Што би се рекло, R1a-M458 издоминирала за овај Српски ДНК дан. :)
За сад,нисмо још пола прешли,чини ми се☺
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша септембар 30, 2019, 07:55:41 поподне
За сад,нисмо још пола прешли,чини ми се☺

Не брини, Бојане. Нисам ни мислио да ће бити заступљенија од I2 (неће, свакако). Већ је, да тако кажем (ми видимо скоро све резултате), изашла ван неких стандардних процената за Србе. На то сам мислио. :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Bojan септембар 30, 2019, 08:01:21 поподне
Не брини, Бојане. Нисам ни мислио да ће бити заступљенија од I2 (неће, свакако). Већ је, да тако кажем (ми видимо скоро све резултате), изашла ван неких стандардних процената за Србе. На то сам мислио. :)
Знао сам да је нека фора у питању,као и вазда више видите но ми под брдом☺
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић септембар 30, 2019, 08:04:27 поподне
50. Симонић, Никољдан, Руђинци, Врњачка Бања, E-V13>Z5018>S2972>Y128213

Припада роду А из табеле СДНКП. Једини у оквиру овог рода поседује повишену вредност DYS576=18, док су све остале вредности модалне за овај род.

Тестирани ништа није навео о свом пореклу у упитнику, а ни ја нисам успео да пронађем било шта о овој породици.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја септембар 30, 2019, 08:11:17 поподне
81. Јовановић (Јовић), Томиндан, Новаке, Призрен

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Од једног тестираног појединца из Призрена, чији резултат још увек није јаван, разликује се на само 1 од 23 маркера, а и слава је иста, па нема сумње да су блиско повезани у претходних 200-300 година. Поседује прилично специфичну вредност DYS437=15, коју дели са још само тројицом припадника хаплогрупе R1a из табеле. Тестирани је у упитнику навео да му се деда презивао Јовић, а да је Јовановић настало административном грешком при препису матичних књига после 1970. године. Навео је и да је деда прешао у Новаке из оближњег села Сопине код Суве Реке. У литератури нисам успео ништа пронаћи о овим Јовићима.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Сремац септембар 30, 2019, 08:28:11 поподне
80. Вигњевић, Василијевдан, Мазин, Грачац

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду који је у табели обележен као "Б2" и који карактеришу маркери 389II=30, 458=18, као и слава Василијевдан. Најближи му је Пјевац са Кордуна, са којим има две разлике на упоредива 23 маркера. Како блиске хаплотипове има у северној Далмацији, Босанској Крајини и Кордуну, може се претпоставити правац миграција.  Од оних који не славе Василијевдан најближи су му Суботићи из Рисна и Леденице, као и Њего из околине Илиџе.

Сам тестирани је као могућност даљег порекла навео Гацко. Сакако Херцеговина би могла бити место одакле су кренулу у сеобу.

Као другу могућност спомиње између осталог и Котор. Занимљиво је да су му најближи по хаплотипу двојица Суботића из Рисна и Леденице код Котора, па можда заиста нека веза постоји.

И са мном је на два разлике од упоредива 23 маркера и то на бржемутирајућим 576 и 481. Занимљиво да у околини Брода постоји презиме Сријемац са славом Василијевдан и припада I2-S17250: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1193.msg112707#msg112707
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја септембар 30, 2019, 08:38:24 поподне
86. Петровић, Алимпијевдан, Пожаревац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "волго-карпатској" грани Y2902. Нема блиских поклапања у табели Пројекта, а једина вредност која значајније одудара од осталих припадника ове гране је прилично висока DYS456=18. Тестирани није послао упитник, па се о овим Петровићима не може ништа више рећи, с обзиром да не знамо ни село из којег потичу. На списку презимена у Пожаревцу нема ниједних Петровића који славе Алимпијевдан.

https://www.poreklo.rs/2016/04/12/poreklo-prezimena-pozarevac-branicevski-okrug/ (https://www.poreklo.rs/2016/04/12/poreklo-prezimena-pozarevac-branicevski-okrug/)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја септембар 30, 2019, 09:12:23 поподне
92. Салата, Митровдан, Равно

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује хаплотип близак модалном, једина вреност која мало одудара од осталих припадника ове гране у Херцеговини је повишена DYS549=13. Има неколико релативно блиских поклапања у Херцеговини, од којих ниједан не слави Митровдан, али ти хаплотипови нису још увек јавни.

"Салате (4 к., Митровдан), старином Драгојловићи, су давно дошли из Риђана. Када је предак дошао у Равно, дошао је у „насеље“, јер је место било готово празно: затекао је само две католичке куће. Не знају да ли су им род Салате у Невесињу и др. (в. опис Галичића)."

Јевто Дедијер, Херцеговина
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић септембар 30, 2019, 09:16:21 поподне
96. Миљатовић, Јовањдан, Босанска Бојна, Велика Кладуша

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

У хаплотипу срећемо неколико ретких вредности, DYS390 = 23, DYS391 = 10, DYS385 = 14-16 и DYS635 = 25 – све у свему један врло специфичан хаплотип. Не постоје ближа поклапања на нашем пројекту.

Уколико бисмо, уз велику резерву, отишли корак даље, могли бисмо да спекулишемо о појединцима са којима је Миљатовић можда повезан, али таква веза, уколико је има, вероватно је веома стара. Наиме, Миљатовић дели поједине специфичне вредности са Кепчијом (слава Јовањдан, околина Двора на Банији) и Рајковићем (слава Јовањдан, околина Мркоњић Града). Са Рајковићем се поклапа на 17 од 23 упоредива маркера, али је једна разлика трострука.

Породица тестираног има предање о пореклу „од Колашина“.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша септембар 30, 2019, 09:19:29 поподне
92. Салата, Митровдан, Равно

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује хаплотип близак модалном, једина вреност која мало одудара од осталих припадника ове гране у Херцеговини је повишена DYS549=13. Има неколико релативно блиских поклапања у Херцеговини, од којих ниједан не слави Митровдан, али ти хаплотипови нису још увек јавни.

"Салате (4 к., Митровдан), старином Драгојловићи, су давно дошли из Риђана. Када је предак дошао у Равно, дошао је у „насеље“, јер је место било готово празно: затекао је само две католичке куће. Не знају да ли су им род Салате у Невесињу и др. (в. опис Галичића)."

Јевто Дедијер, Херцеговина

Не бих да будем досадан са овим, али и на 23andme видех Салате R1a. :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић септембар 30, 2019, 10:10:14 поподне
95. Бижић, Никољдан, Крбавица, Плитвичка Језера

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Бижић је очито исти род са другим Бижићем са нашег пројекта (слава Никољдан, Дуги Дол, Крњак, Кордун). Нажалост, само је десет маркера упоредиво. Поседујемо и још једног тестираног са простора данашње Хрватске који припада овом роду (такође је десет маркера упоредиво), али његов резултат није јаван.

Тестирани Бижић, као и ова друга двојица којe поменух, поседују специфичну вредност DYS385 = 14-14. Међутим, новотестирани Бижић поседује вредност DYS19 = 16, док је код друге двојице DYS19 = 15, што нам говори да је предачка вредност вероватно била DYS19 = 15.

Можда би, узевши то у обзир, могли бити повезани са Y3120* родом у Далмацији, али то би требало проверити СНП тестирањем.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић септембар 30, 2019, 11:44:29 поподне
54. Савчић, Никољдан, Соколац, E-V13>Z5017>Z19851>A18833

Највероватније припада роду Катуњана и Риђана. Од модалног хаплотипа овог рода се разликује са следеће две вредности: DYS576=16 и DYS570=18. Ове вредности поседује по свега пар припадника споменутог рода.

Тестирани је у упитнику навео да његова породица потиче из Никшића што иде у прилог овом резултату.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: ДушанВучко септембар 30, 2019, 11:57:01 поподне
54. Савчић, Никољдан, Соколац, E-V13>Z5017>Z19851>A18833

Највероватније припада роду Катуњана и Риђана. Од модалног хаплотипа овог рода се разликује са следеће две вредности: DYS576=16 и DYS570=18. Ове вредности поседује по свега пар припадника споменутог рода.

Тестирани је у упитнику навео да његова породица потиче из Никшића што иде у прилог овом резултату.
Vladimir Savčić Čobi (Niš, 6. jun 1948 — Beograd, 20. mart 2009) je bio srpski muzičar i glumac.
Otac, poreklom sa Sokoca, mu je bio vojno lice. Kao i sve porodice vojnih lica, i Savčići su se selili širom Jugoslavije, da bi na kraju iz kolonističkog mesta Lazarevo došli u Sarajevo, gde Čobi započinje svoju muzičku karijeru.
(http://resources.wimpmusic.com/images/2321efc6/3546/40a8/9500/e432ca10ffa8/640x640.jpg)
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D0%A7%D0%BE%D0%B1%D0%B8
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Лука октобар 01, 2019, 12:03:03 пре подне
54. Савчић, Никољдан, Соколац, E-V13>Z5017>Z19851>A18833

Највероватније припада роду Катуњана и Риђана. Од модалног хаплотипа овог рода се разликује са следеће две вредности: DYS576=16 и DYS570=18. Ове вредности поседује по свега пар припадника споменутог рода.

Тестирани је у упитнику навео да његова породица потиче из Никшића што иде у прилог овом резултату.

Савчићи прислужују Томиндан, а то је и прислуга Делибашића који припадају такође овом роду. И то иде у прилог оваквом резултату.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја октобар 01, 2019, 01:20:49 пре подне
97. Згоњанин, Никољдан, Горња Драготиња, Приједор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. По маркерима се најбоље уклапа у род А у табели ("Шаренци"), због вредности Y-GATA-H4=11 и DYS549=13. Једина вредност која одудара је прилично ниска DYS19=15 (код већине је 17, код неколицине 16, а само још један тестирани из Херцеговине има вредност 15). Најближи му је Ивковић из Пожарнице код Тузле, разликују се на 2 од 18 упоредивих маркера. Није му превише далеко ни већина осталих из рода А, у највећем броју случајева разлика је 3-5 маркера. Тестирани није у упитнику оставио више информација, а ни у литератури нема никаквих детаља о ранијем пореклу. Од Згоњанина из Горње Драготиње је и бивши генерал-потпуковник ЈНА, Жарко Згоњанин.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%96%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%97%D0%B3%D0%BE%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD (https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%96%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%97%D0%B3%D0%BE%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Полић октобар 01, 2019, 07:18:43 пре подне
Савчићи прислужују Томиндан, а то је и прислуга Делибашића који припадају такође овом роду. И то иде у прилог оваквом резултату.
Zanimljivo ovo za Tomindan, jer moj tast slavi tu slavu, a isto pripada ovom rodu.Poreklom iz sela Gubin između Livna i Grahova.Izgleda su u jednom trenutku samo prešli na slavu koju prislužuju
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша октобар 01, 2019, 09:05:55 пре подне
97. Згоњанин, Никољдан, Горња Драготиња, Приједор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. По маркерима се најбоље уклапа у род А у табели ("Шаренци"), због вредности Y-GATA-H4=11 и DYS549=13. Једина вредност која одудара је прилично ниска DYS19=15 (код већине је 17, код неколицине 16, а само још један тестирани из Херцеговине има вредност 15). Најближи му је Ивковић из Пожарнице код Тузле, разликују се на 2 од 18 упоредивих маркера. Није му превише далеко ни већина осталих из рода А, у највећем броју случајева разлика је 3-5 маркера. Тестирани није у упитнику оставио више информација, а ни у литератури нема никаквих детаља о ранијем пореклу. Од Згоњанина из Горње Драготиње је и бивши генерал-потпуковник ЈНА, Жарко Згоњанин.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%96%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%97%D0%B3%D0%BE%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD (https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%96%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%97%D0%B3%D0%BE%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD)

Интересантан резултат за Крајину, свакако. Мислим да је ово други "Шаренац" у западним деловима Крајине. Први је био онај Јакшић са Баније, слава Лазаревдан.

Згоњани су у Поткозарје доселили "од Сане" (М. Карановић, 1925.)

На 23andme постоји и један Згоњанин из Новог Града (Никољдан) E-V13, па ће бити да ни овај крајишки род није генетски хомоген.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша октобар 01, 2019, 09:11:25 пре подне
92. Салата, Митровдан, Равно

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује хаплотип близак модалном, једина вреност која мало одудара од осталих припадника ове гране у Херцеговини је повишена DYS549=13. Има неколико релативно блиских поклапања у Херцеговини, од којих ниједан не слави Митровдан, али ти хаплотипови нису још увек јавни.

"Салате (4 к., Митровдан), старином Драгојловићи, су давно дошли из Риђана. Када је предак дошао у Равно, дошао је у „насеље“, јер је место било готово празно: затекао је само две католичке куће. Не знају да ли су им род Салате у Невесињу и др. (в. опис Галичића)."

Јевто Дедијер, Херцеговина

Не бих да будем досадан са овим, али и на 23andme видех Салате R1a. :)

Иначе је тај Салата са 23andMe R1a-M458>YP417, па је то вероватно њихова дубља подграна.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша октобар 01, 2019, 09:48:59 пре подне
91. Савић, Пантелијевдан, Крајчиновићи, Прибој, J2b-M205>Y22059


Петар Мркоњић, у свом раду "Средње Полимље и Потарје у новопазарском санџаку", не помиње даље место порекла ових Савића. Наводи само да их је било у Ритошићима, Пенезићима, Бари, Ђаковићима и Стрмцу и да сви славе Св. Пантелију.

Ово је иначе први J2b-M205 са овом славом. У Дробњаку неке породице прислужују Пантелијевдан, па можда постоји нека веза.

И по хаплотипу се Савић лепо уклапа у ону групу Y22059 из Затарја. Потпуно поклапање са Исаиловићима из Мачве, Гајићима из Босанске Крајине, Кричкама и Ераковићима из Северне Далмације. По једна разлика са Радовићима и Тодовићима из Фоче, са Обрадовићем из Љубачева код Бања Луке, као и многим другим породицама из Затарја и Доњег Полимља.
 
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Делија октобар 01, 2019, 10:29:43 пре подне
92. Салата, Митровдан, Равно

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује хаплотип близак модалном, једина вреност која мало одудара од осталих припадника ове гране у Херцеговини је повишена DYS549=13. Има неколико релативно блиских поклапања у Херцеговини, од којих ниједан не слави Митровдан, али ти хаплотипови нису још увек јавни.

"Салате (4 к., Митровдан), старином Драгојловићи, су давно дошли из Риђана. Када је предак дошао у Равно, дошао је у „насеље“, јер је место било готово празно: затекао је само две католичке куће. Не знају да ли су им род Салате у Невесињу и др. (в. опис Галичића)."

Јевто Дедијер, Херцеговина

Да ли Салате са острва Хвара имају везе са Салатама из Херцеговине?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша октобар 01, 2019, 10:41:56 пре подне
93. Бадрић, Ђурђевдан, Драготина, Глина, Банија, J2b-M205>Y22059


Бадрићи припадају роду Б у табели пројекта. Ту се налазе углавном тестирани из Затарја, Полимља, западне Србије и Крајине. Генетски, али и географски, су им најближи Демићи (Тубићи) из Горњег Класнића. Свега 2 разлике на 23 маркера. Треба нагласити да су се, у односу на модални хаплотип рода Б, код Бадрића десиле неке мутације. Нпр. вредност на маркеру 576 је отишла за један горе (20), док је вредност на маркеру 570 отишла за један на доле (17). То је разлог зашто Бадрић нема више потпуних поклапања.

Осим Демића, блиске су им и остале породице из овог "подрода". Са једном породицом из околине Вучитрна такође 2 разлике на 23 маркера, са Мијаиловићем из Ивањице 3 разлике, итд.

Код ове групе је интересантно што скоро сви славе Ђурђевдан и Никољдан и имају јасну матицу на простору Затарја и Полимља. По томе подсећају на неке исељенике из других већих српских племена, попут Бањана, Дробњака, Пјешиваца, итд.

Код оне друге, опште групе Y22059 (род А у пројекту), ситуација је много компликованија. Није сигурно која је тачна матица, а раширени су на знатно већем простору. Осим тога, славе више различитих слава, па се не може извући неки конкретан закључак. Нпр., само у Крајини славе Никољдан, Томиндан, Вартоломијевдан, Св. Враче, Василијевдан, Стевањдан, Јовањдан, итд.

Изгледа као да су они раније ушли у српски корпус и као такви се ширили ка разним областима, док су ови из Затарја (племе Крича) ипак задржали неку посебност мало дуже. Стога су генетски готово једнобразни, а и славе практично 2-3 славе, иако их има прилично у динарском појасу.

Хаплогрупа J2b-M205 код Срба са Баније тренутно износи 16%.


Од ових Бадрића са Баније би требало да је и хрватска пјевач'ца, Нина Бадрић.

Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Окир октобар 01, 2019, 10:59:11 пре подне
80. Вигњевић, Василијевдан, Мазин, Грачац

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду који је у табели обележен као "Б2" и који карактеришу маркери 389II=30, 458=18, као и слава Василијевдан. Најближи му је Пјевац са Кордуна, са којим има две разлике на упоредива 23 маркера. Како блиске хаплотипове има у северној Далмацији, Босанској Крајини и Кордуну, може се претпоставити правац миграција.  Од оних који не славе Василијевдан најближи су му Суботићи из Рисна и Леденице, као и Њего из околине Илиџе.

Сам тестирани је као могућност даљег порекла навео Гацко. Сакако Херцеговина би могла бити место одакле су кренулу у сеобу.

Као другу могућност спомиње између осталог и Котор. Занимљиво је да су му најближи по хаплотипу двојица Суботића из Рисна и Леденице код Котора, па можда заиста нека веза постоји.

Вигњевићи нису пописани у Мазину 1712. године, што значи да су досељени нешто касније.


Према крајишким списковима Личке крајишке регименте из 1770. године, у Мазину су тада постојале најмање четири породичне задруге Вигњевића (бројеви 13, 16, 17, 18). Поименично су пописани Петар Вигњевић (13), Павал Вигњевић (16), Дмитар Вигњевић (16), Раде Вигњевић (16), Лазо Вигњевић (18), Петар Вигњевић (18), Лазо Вигњевић (13), Тодор Вигњевић (16), Михаило Вигњевић (16), Никола Вигњевић (16), Гајо Вигњевић (17), Божо Вигњевић (18), Пилип Вигњевић (18) и Тодор Вигњевић (18).

(https://i.postimg.cc/XNcvgLN9/record-image-undefined-10.jpg)


Године 1915. у Мазину је пописана 21 кућа Вигњевића.

(https://i.postimg.cc/jSMkbpxt/image.png)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Окир октобар 01, 2019, 11:51:11 пре подне
95. Бижић, Никољдан, Крбавица, Плитвичка Језера

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Бижић је очито исти род са другим Бижићем са нашег пројекта (слава Никољдан, Дуги Дол, Крњак, Кордун). Нажалост, само је десет маркера упоредиво. Поседујемо и још једног тестираног са простора данашње Хрватске који припада овом роду (такође је десет маркера упоредиво), али његов резултат није јаван.

Тестирани Бижић, као и ова друга двојица којe поменух, поседују специфичну вредност DYS385 = 14-14. Међутим, новотестирани Бижић поседује вредност DYS19 = 16, док је код друге двојице DYS19 = 15, што нам говори да је предачка вредност вероватно била DYS19 = 15.

Можда би, узевши то у обзир, могли бити повезани са Y3120* родом у Далмацији, али то би требало проверити СНП тестирањем.

Бижићи су потврђени у Крбавици још 1712. године, када је пописана велика породична задруга на челу са Благојем Бижићем.

(https://i.postimg.cc/kGxT3Qqp/image.png)
(https://i.postimg.cc/HL6GFCBy/image.png)


Године 1915. у Крбавици су пописане 2 куће Бижића.

(https://i.postimg.cc/vBR8HVJs/image.png)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша октобар 01, 2019, 11:57:16 пре подне
93. Бадрић, Ђурђевдан, Драготина, Глина, Банија, J2b-M205>Y22059

Бадрићи припадају роду Б у табели пројекта. Ту се налазе углавном тестирани из Затарја, Полимља, западне Србије и Крајине. Генетски, али и географски, су им најближи Демићи (Тубићи) из Горњег Класнића. Свега 2 разлике на 23 маркера.

Бадрићи и Демићи, осим што деле исту славу Ђурђевдан, поседују и исту мутацију на маркеру 481 (24), што их вероватно сврстава у неки, условно речено, ближи род.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Wolf Sagash октобар 01, 2019, 12:14:13 поподне
92. Салата, Митровдан, Равно

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује хаплотип близак модалном, једина вреност која мало одудара од осталих припадника ове гране у Херцеговини је повишена DYS549=13. Има неколико релативно блиских поклапања у Херцеговини, од којих ниједан не слави Митровдан, али ти хаплотипови нису још увек јавни.

"Салате (4 к., Митровдан), старином Драгојловићи, су давно дошли из Риђана. Када је предак дошао у Равно, дошао је у „насеље“, јер је место било готово празно: затекао је само две католичке куће. Не знају да ли су им род Салате у Невесињу и др. (в. опис Галичића)."

Јевто Дедијер, Херцеговина
Занимљиво. Равно је већином католичко село, али има на Облату Митрова црква, врло стара. Католици из Равног су до 1931 славили Митровдан а данас га славе само двије православне породице, Салате и Краљи
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша октобар 01, 2019, 12:19:22 поподне
Вигњевићи нису пописани у Мазину 1712. године, што значи да су досељени нешто касније.
(https://i.postimg.cc/jSMkbpxt/image.png)

Или су евентуално имали друго презиме у Северној Далмацији. Пошто су одатле досељени, а имају тамо и ДНК рођаке.

Занимљиво да је у Бобанима крај Требиња некада било присутно презиме Вигњевић (још у средњем веку). Али је овде пре реч о корену "Вигањ", па су презимена могла настати и независно.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Окир октобар 01, 2019, 01:00:02 поподне
93. Бадрић, Ђурђевдан, Драготина, Глина, Банија, J2b-M205>Y22059


Бадрићи припадају роду Б у табели пројекта. Ту се налазе углавном тестирани из Затарја, Полимља, западне Србије и Крајине. Генетски, али и географски, су им најближи Демићи (Тубићи) из Горњег Класнића. Свега 2 разлике на 23 маркера. Треба нагласити да су се, у односу на модални хаплотип рода Б, код Бадрића десиле неке мутације. Нпр. вредност на маркеру 576 је отишла за један горе (20), док је вредност на маркеру 570 отишла за један на доле (17). То је разлог зашто Бадрић нема више потпуних поклапања.

Осим Демића, блиске су им и остале породице из овог "подрода". Са једном породицом из околине Вучитрна такође 2 разлике на 23 маркера, са Мијаиловићем из Ивањице 3 разлике, итд.

Код ове групе је интересантно што скоро сви славе Ђурђевдан и Никољдан и имају јасну матицу на простору Затарја и Полимља. По томе подсећају на неке исељенике из других већих српских племена, попут Бањана, Дробњака, Пјешиваца, итд.

Код оне друге, опште групе Y22059 (род А у пројекту), ситуација је много компликованија. Није сигурно која је тачна матица, а раширени су на знатно већем простору. Осим тога, славе више различитих слава, па се не може извући неки конкретан закључак. Нпр., само у Крајини славе Никољдан, Томиндан, Вартоломијевдан, Св. Враче, Василијевдан, Стевањдан, Јовањдан, итд.

Изгледа као да су они раније ушли у српски корпус и као такви се ширили ка разним областима, док су ови из Затарја (племе Крича) ипак задржали неку посебност мало дуже. Стога су генетски готово једнобразни, а и славе практично 2-3 славе, иако их има прилично у динарском појасу.

Хаплогрупа J2b-M205 код Срба са Баније тренутно износи 16%.


Од ових Бадрића са Баније би требало да је и хрватска пјевач'ца, Нина Бадрић.

Очито је да је на подручју јужно од Глине присутан један огранак кричког рода, који слави Ђурђевдан и који, судећи по Бадрићима, спада међу родове који су досељени на подручје Баније још крајем XVII вијека. Судећи по карактеристичној вриједности на маркеру 481 (24), у овај огранак кричког рода спадају Бадрићи из Драготине, Демићи из Горњег Класнића (имамо потврду да су и Демићи из Бијелих Вода J2b1-M205, али немамо њихове маркере) и Муиџе из Доњег Класнића. По свему судећи, овом огранку припадају и Стојаковићи из Доњег Класнића (немамо још директну потврду за то).


Што се тиче банијских Бадрића, ријеч је о једном од најраније потврђених српских родова на подручју Глинске крајине.

(https://i.postimg.cc/DzWjPCxq/image.jpg)


Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте из 1772. и 1778. године, као и крајишким извјештајима исте регименте из периода од 1779. до 1786. године, у Драготини је тада постојало најмање седам породичних задруга Бадрића (бројеви 17, 18, 22, 26, 30, 31, 33). Године 1772. поименично су пописани Андре Бадрић (30), Саван Бадрић (18), Михаило Бадрић (22), Јован Бадрић (26), Сава Бадрић (33) и Данило Бадрић (17).

(https://i.postimg.cc/X7c3FgJH/2.jpg)


Осим у Драготини, Бадрићи су потврђени током XVIII вијека и у сусједној Дабрини, гдје су у периоду од 1772. до 1786. године потврђени у најмање двије породичне задруге (бројеви 7 и 19). Године 1772. поименично је пописан Јаков Бадрић (7). Од огранка из Дабрине потиче и пјевачица Нина Бадрић.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Одисеј октобар 01, 2019, 01:35:35 поподне
Значи истина је да Нина потиче из српске православне породице? Ја сам мислио да то медији фантазирају само на основу идентичног презимена, јер има доста неуобичајених или регионално снажно "обојених" презимена код људи који су генетски неповезани (знамо да има тестираних из Србије и БИХ који имају презимена која сви сматрају "црногорским", па се је ипак испоставило да нису сродни својим презимењацима из ЦГ).
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Окир октобар 01, 2019, 02:02:54 поподне
Значи истина је да Нина потиче из српске православне породице? Ја сам мислио да то медији фантазирају само на основу идентичног презимена, јер има доста неуобичајених или регионално снажно "обојених" презимена код људи који су генетски неповезани (знамо да има тестираних из Србије и БИХ који имају презимена која сви сматрају "црногорским", па се је ипак испоставило да нису сродни својим презимењацима из ЦГ).

Отац Нине Бадрић је од Бадрића из Дабрине (Глина, Банија), а мајка јој је од Пешута из истог села.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша октобар 01, 2019, 02:56:23 поподне
Нађох на мрежи неки, вероватно делимично тачан, текст на ову тему:


Nina ima srpsko poreklo

"Poznata kao hrvatska zvezda, Nina Badrić zapravo ima srpsko poreklo, a to je pre šest godina i objavljeno u jednim domaćim novinama, a pevačica, koliko nam je poznato, ovo nikada javno nije demantovala.

- Nina Badrić je takođe Srpkinja. Njeni su iz sela Dragotina, smeštenog uz put Glina-Dvor na Uni. Posle akcije „Oluja“ 1995, Ninu su neki hrvatski mediji optuživali da je okrenula leđa svojoj baki, koja je nakon proterivanja Srba ostala sama u Dragotini - stoji u tekstu iz 2006. godine, a komentar pevačice ni po ovom pitanju nismo dobili do zaključenja broja."

http://arhiva.alo.rs/v-i-p/estrada/badriceva-se-krije-iza-srpskih-pevaca/4559
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук октобар 01, 2019, 03:13:38 поподне
88. Тадић, Јовањдан, Смријечно, Плужине

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Једина вредност која није модална у његовом хаплотипу је благо снижена 17 на DYS458 коју дели са више тестираних N2 појединаца на Пројекту. Занимљиво је да се са раније тестираним Тадићем на 18 упоредивих маркера разликује само на DYS385b, где раније тестирани има благо повишену вредност 17 док новотестирани има модалних 16. Очигледно је овде у питању нека релативно скорија мутација код раније тестираног Тадића.

Тадићи су знаменито братство из Пиве који по предању потичу од Бранила, родоначелника великог братства Браниловића. Од ових Тадића је и бивши председник Србије Борис Тадић. Обрен Благојевић је у свом раду "Пива" записао следеће о њиховом пореклу:

"Тадићи. Једно од највећих, а и најстаријих пивских братстава. Сад их има око 45 кућа. Живе одавно у Смријечну, гдје су се углавном концентрисали и сада, али их по једна или двије куће има и у Потприсојима, Доњим Брезнима и Стабнима, гдје су се расељавали касније. Славили су Јовањдан и од стабла су Браниловића. У раније поменутом запису из Пивског манастира o завјештању Бара на Језерцима манастиру помиње се, измећу осталих свједока, и кнез Јован Тадић. По предању, које је код њих врло живо, из Плужина је заједнички предак Тадића и Блечића одселио прво у Сељане, па Блечићи остали ту, а Тадићи се преселили на Постолаче у Смријечну. У запису наведени кнез Јован имао је брата Јакшу. Јован је умро рано, па кнежевство пређе на брата му Јакшу, а затим на сина Јакшина Николу. Пиро Голубовић из Ораха, уз помоћ збора на Пресјеци, хтио је да узме кнежевство, па га Драгић, унук кнеза Јована, а син Остојин, убије код Буковичког моста. Осим Јована и Јакше, Тадићи су имали и низ других кнезова, мећу којима: Николу, Арсенија (старијег), Аћима, Арсенија (млађег), Новицу и друге. Једна њихова линија, почев од кнеза Јована, иде овако: Јован–Остоја–Мијат—Стојан—Тадија–Миро—Гашо—Шурко—Тадија, а једна линија почев од кнеза Јакше иде овако: Јакша—Аћим—Арсеније–Аћим—Арсеније–Амза–Петар—Антоније. Смаил–ага Ченгић је приликом свог посљедњег путовања у Дубровник, преноћио на Смријечну, код кнеза Тадића, који га је затим пратио и на даљем путу у Дробњак. У црногорско вријеме Тадићи су имали више официра, а помиње их и краљ Никола у „Пивском колу“. Од осталих породица у Пиви најближи су им Јововићи, а затим Блечићи, Секуловићи и Вукосављевићи у Сељанима.. Од Тадића у Пиви су и Тадићи у Горњем Пољу, код Никшића. Они су потомци Милете, сина кнеза Јована, који се био одселио у Требиње, па се неки отуда вратили и населили у Горњем Пољу."
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Miroslav Erić октобар 01, 2019, 03:51:36 поподне
92. Салата, Митровдан, Равно

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује хаплотип близак модалном, једина вреност која мало одудара од осталих припадника ове гране у Херцеговини је повишена DYS549=13. Има неколико релативно блиских поклапања у Херцеговини, од којих ниједан не слави Митровдан, али ти хаплотипови нису још увек јавни.

"Салате (4 к., Митровдан), старином Драгојловићи, су давно дошли из Риђана. Када је предак дошао у Равно, дошао је у „насеље“, јер је место било готово празно: затекао је само две католичке куће. Не знају да ли су им род Салате у Невесињу и др. (в. опис Галичића)."

Јевто Дедијер, Херцеговина

Ha,baš sam se razočarao,očekivao sam I2-PH908,očekivao sam da su moji,mada sam bio ubedjen da će izaći EV13,katunjani i Ridjani,eventualno haplogrupa Miljana Grka,ali eto,sad da testiramo Kralje iz Ravnog....Mada pod upit je sada i njihovo poreklo od Ridjana,oni znaju tačno odakle su ,sa Krupačkog polja(danas jezero)...,vidim da je ova grupa dosta retka u Crnoj Gori...za Salate možda zanimljivo,za mene razočarenje ...idemo dalje
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Miroslav Erić октобар 01, 2019, 03:52:56 поподне
Иначе је тај Салата са 23andMe R1a-M458>YP417, па је то вероватно њихова дубља подграна.
Mogu dobiti pojašnjenje za ovo?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Bulajić октобар 01, 2019, 03:55:21 поподне
88. Тадић, Јовањдан, Смријечно, Плужине

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Једина вредност која није модална у његовом хаплотипу је благо снижена 17 на DYS458 коју дели са више тестираних N2 појединаца на Пројекту. Занимљиво је да се са раније тестираним Тадићем на 18 упоредивих маркера разликује само на DYS385b, где раније тестирани има благо повишену вредност 17 док новотестирани има модалних 16. Очигледно је овде у питању нека релативно скорија мутација код раније тестираног Тадића.

Тадићи су знаменито братство из Пиве који по предању потичу од Бранила, родоначелника великог братства Браниловића. Од ових Тадића је и бивши председник Србије Борис Тадић. Обрен Благојевић је у свом раду "Пива" записао следеће о њиховом пореклу:

"Тадићи. Једно од највећих, а и најстаријих пивских братстава. Сад их има око 45 кућа. Живе одавно у Смријечну, гдје су се углавном концентрисали и сада, али их по једна или двије куће има и у Потприсојима, Доњим Брезнима и Стабнима, гдје су се расељавали касније. Славили су Јовањдан и од стабла су Браниловића. У раније поменутом запису из Пивског манастира o завјештању Бара на Језерцима манастиру помиње се, измећу осталих свједока, и кнез Јован Тадић. По предању, које је код њих врло живо, из Плужина је заједнички предак Тадића и Блечића одселио прво у Сељане, па Блечићи остали ту, а Тадићи се преселили на Постолаче у Смријечну. У запису наведени кнез Јован имао је брата Јакшу. Јован је умро рано, па кнежевство пређе на брата му Јакшу, а затим на сина Јакшина Николу. Пиро Голубовић из Ораха, уз помоћ збора на Пресјеци, хтио је да узме кнежевство, па га Драгић, унук кнеза Јована, а син Остојин, убије код Буковичког моста. Осим Јована и Јакше, Тадићи су имали и низ других кнезова, мећу којима: Николу, Арсенија (старијег), Аћима, Арсенија (млађег), Новицу и друге. Једна њихова линија, почев од кнеза Јована, иде овако: Јован–Остоја–Мијат—Стојан—Тадија–Миро—Гашо—Шурко—Тадија, а једна линија почев од кнеза Јакше иде овако: Јакша—Аћим—Арсеније–Аћим—Арсеније–Амза–Петар—Антоније. Смаил–ага Ченгић је приликом свог посљедњег путовања у Дубровник, преноћио на Смријечну, код кнеза Тадића, који га је затим пратио и на даљем путу у Дробњак. У црногорско вријеме Тадићи су имали више официра, а помиње их и краљ Никола у „Пивском колу“. Од осталих породица у Пиви најближи су им Јововићи, а затим Блечићи, Секуловићи и Вукосављевићи у Сељанима.. Од Тадића у Пиви су и Тадићи у Горњем Пољу, код Никшића. Они су потомци Милете, сина кнеза Јована, који се био одселио у Требиње, па се неки отуда вратили и населили у Горњем Пољу."

Ето, сада имамо и хаплогрупу бившег нам председника Бориса Тадића и његовог оца Љубе Тадића.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук октобар 01, 2019, 04:02:55 поподне
Ето, сада имамо и хаплогрупу бившег нам председника Бориса Тадића и његовог оца Љубе Тадића.

Било је то познато и раније због резултата првог Тадића из Смријечна.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша октобар 01, 2019, 07:35:11 поподне
73. Малетић, Мала Госпојина, Косијери, Цетиње, J2b-M205>Y22059

Интересантно је свакако што Малу Госпојину славе и Ројевићи из Озринића крај Никшића, који су такође потврђени као Y22059 и имају потпуно поклапање са Малетићима.

Помињао сам и раније да један део црногорских Y22059 поседује предање о пореклу из Катунске нахије (Супићи-Варезићи, Годијељи, Марковићи, Дедејићи, Медојевићи, итд.). Косијери су у Ријечкој Нахији, али то је у непосредној близини.

Небо је писао о презимену Кричије, које се среће у Грађанима, у Ријечкој нахији:

"Кричије (Ђурђев-дан) у Гађима су се, према предању, доселили у 13. или 14. столећу из Комана. Није познато, али је могуће, да имају везе са потарским Кричима. У једном которском документу из 1323. године помиње се извесни Лоре Кричко, могуће из Грађана. Од Кричија су Радановићи у Врањини."
https://www.poreklo.rs/2016/02/11/bratstva-plemena-gradjani/

Није сигурно да су Кричије у вези са осталим припадницима Y22059, али је тај помен свакако занимљив. Што због овог резултата, што због поменутих предања. Могуће да је у нека старија времена било тих повратних миграција на релацији Стара Црна Гора - Затарје.

Углавном, важно је налгасити да, по хаплотипу, Малетић не стоји блиско тестиранима из Затарја и Полимља. У питању је онај хаплотип који има поклапања у околини Никшића, источној Херцеговини, Крајини и западној Србији претежно.

Ово се деси када се упитник не попуни лепо. Малетић је унео податке очеве мајке (Косијери, Мала Госпојина). Малетићи су заправо пореклом из Турије (Србобран) и славе Аранђеловдан.

дакле,

Малетић, Аранђеловдан, Турија, Србобран, Бачка, J2b-M205>Y22059

У Турији се јавља и презиме Малетин, па вероватно постоји веза. По предању, у тај крај су дошли још давно и то из Херцеговине. Малетићи су иначе рано дошли у Кладово (прадеда), па ако би се гледала дужина боравка, испуњавају услов да се под том локацијом нађу у пројекту. Међутим, са гледишта порекла мушке линије, то не би било исправно.

Што се тиче Ројевића, проверили смо и његову поријаву и испоставило се да су они раније славили Никољдан. Овде је дакле било превише случајности, дефинитивно. Потпуно поклапање на 23 маркера и иста ретка слава, која притом није изворна ни код једних ни код других.

Прича, односно предање неких родова о пореклу из Катунске нахије ће ипак морати да сачека и генетску потврду.

Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош октобар 01, 2019, 08:31:44 поподне
11. Гладовић, Ђурђевдан, Вариводе, Кистање

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити: 19=15, 385=15-15, 389II=30, 635=22. Очито му је вредност на маркеру 19 приватна мутација, јер му је на пројекту најближи Ракић из истог места, који ту има модалну вредност 16. Управо на овом маркеру се и разликују на упоредива 23 маркера. Обојици је можда релативно близак један Херцеговац из околине Невесиња са истом славом. Деле карактеристичне маркере, а разликују се на 2-3 маркера на упоредвих 23.

Гладовићи се помињу у Млетачком катастру, па ће надам се већ неко за њих написати нешто више.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош октобар 01, 2019, 08:36:38 поподне
78. Басташић, Тривуњдан, Велики Зденци, Грубишино Поље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип близак модалу. Могу се једину издвојити 439=12, 576=17. Блиски су му по хаплотипу многи, али како су сви блиски модалу, питање је да ли је веза између њих и реална.

Тестирани је навео да постоји веза са Жумберком и да је стара слава била Никољдан.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша октобар 01, 2019, 08:58:15 поподне
11. Гладовић, Ђурђевдан, Вариводе, Кистање

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити: 19=15, 385=15-15, 389II=30, 635=22. Очито му је вредност на маркеру 19 приватна мутација, јер му је на пројекту најближи Ракић из истог места, који ту има модалну вредност 16. Управо на овом маркеру се и разликују на упоредива 23 маркера. Обојици је можда релативно близак један Херцеговац из околине Невесиња са истом славом. Деле карактеристичне маркере, а разликују се на 2-3 маркера на упоредвих 23.

Гладовићи се помињу у Млетачком катастру, па ће надам се већ неко за њих написати нешто више.

Презиме Гладовић се помиње код Срба из околине Задра још 1527., али није сигурно да су у вези са овим Гладовићима. Осим у Вариводама, где им је изгледа била матица, било их је још и у Брибиру, Врани и Жажвићу.

Хаплогрупа I2-Y3120, осим у Херцеговини, бележи веома висок проценат и код Срба из Северне Далмације. Након 103 тестирана Србина из тог краја (са маркерима), I2-Y3120 износи 44,7% (PH908 = 26,2%).
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја октобар 01, 2019, 10:59:59 поподне
43. Грујић, Ђурђевдан, Стапар, Сомбор

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније грани Z92>YP270. Нема ближих поклапања у табели Пројекта. Поседује једну прилично специфичну вредност, DYS385=11-16, а од осталих предвиђених припадника ове гране разликује се још и благо повишеним вредностима DYS458=17 и DYS643=11. О овим Грујићима нема детаљнијих података у литератури, а тестирани је у упитнику навео да Грујићи по предању потичу од неке од породица које су по наређењу Марије Терезије 1752. године пресељене у Стапар из неколико села у околини Апатина (Бокченовићи, Врањешево и Пригревица), јер су пресретали и пљачкали немачке лађе на Дунаву.

Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја октобар 01, 2019, 11:27:51 поподне
82. Драмићанин, Стевањдан, Вучак, Ивањица

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Има хаплотип јако близак модалном, али нема потпуних поклапања међу до сада тестираним припадницима ове гране. Једине нешто ређе вредности су снижена Y-GATA-H4=10 и повишена DYS456=18. Резултат се може сматрати изненађењем, јер овај Драмићанин не припада истој хаплогрупи као тројица раније тестираних презимењака из истог села, који су I2-Y3120*.

"Драмићани, 30 к. (Стевањдан), имају и друга презимена:

-Спасенићи и Бобићи. На другој-левој страни Јабуковачког потока су куће Драмићана који носе надимке Оџићи и Пецијаши. По надимку (највероватније по баби Спасенији) део Драмићана је добио ово друго презиме које се y Вучаку мало употребљава, а у Ивањици Спасенићи су означавали познате трговце пре рата. Воде порекло од Дробњака, истичу потомци. У кући Тиодора Драмићанина (Бобића) је радила четвороразредна школа након другог светског рата. Одселили су се у: Ивањицу (5), Заблаће, Мојсиње (2), Трнаву, Чачак (4), Београд (2), Крагујевац (село Петровац, 6), Куршумлију, Слатину код Новог Пазара, па је та породица прешла y Нови Пазар."

https://www.poreklo.rs/2018/05/12/poreklo-prezimena-selo-vucak-ivanjica/ (https://www.poreklo.rs/2018/05/12/poreklo-prezimena-selo-vucak-ivanjica/)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош октобар 01, 2019, 11:39:31 поподне
Презиме Гладовић се помиње код Срба из околине Задра још 1527., али није сигурно да су у вези са овим Гладовићима. Осим у Вариводама, где им је изгледа била матица, било их је још и у Брибиру, Врани и Жажвићу.

У катастру из 1709. Гладовићи се помињу на подручју Кашића.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Vlatko октобар 02, 2019, 01:27:01 поподне
Molio bih Vašu pomoć. U pokušaju da si razjasnim rezultat testiranja, a ograničen svojim apsolutnim neznanjem o ovom području, čitam različite članke na ovu temu dostupne na Vašoj stranici kao i na ostatku Interneta.  Na jednom mjestu sam pronašao da je vrijednost 12 markera DYS533 karakteristična za granu A19454. Da li je ta vrijednost samo karakteristična ili je isključivo vezana za ovu granu? Ako je samo karakteristična, s kolikom vjerojatnošću svoje porijeklo mogu vezati za podgrupu Z17855, i dalje do grane A1221 samo na temelju ovog markera?


95. Бижић, Никољдан, Крбавица, Плитвичка Језера

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Бижић је очито исти род са другим Бижићем са нашег пројекта (слава Никољдан, Дуги Дол, Крњак, Кордун). Нажалост, само је десет маркера упоредиво. Поседујемо и још једног тестираног са простора данашње Хрватске који припада овом роду (такође је десет маркера упоредиво), али његов резултат није јаван.

Тестирани Бижић, као и ова друга двојица којe поменух, поседују специфичну вредност DYS385 = 14-14. Међутим, новотестирани Бижић поседује вредност DYS19 = 16, док је код друге двојице DYS19 = 15, што нам говори да је предачка вредност вероватно била DYS19 = 15.

Можда би, узевши то у обзир, могли бити повезани са Y3120* родом у Далмацији, али то би требало проверити СНП тестирањем.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Ojler октобар 02, 2019, 02:58:12 поподне
Molio bih Vašu pomoć. U pokušaju da si razjasnim rezultat testiranja, a ograničen svojim apsolutnim neznanjem o ovom području, čitam različite članke na ovu temu dostupne na Vašoj stranici kao i na ostatku Interneta.  Na jednom mjestu sam pronašao da je vrijednost 12 markera DYS533 karakteristična za granu A19454. Da li je ta vrijednost samo karakteristična ili je isključivo vezana za ovu granu? Ako je samo karakteristična, s kolikom vjerojatnošću svoje porijeklo mogu vezati za podgrupu Z17855, i dalje do grane A1221 samo na temelju ovog markera?

Само на основу маркера DYS533 не можеш да закључиш ништа. Вредност 12 на том маркеру има око једне трећине до сада тестираних Срба који су одређивали тај маркер.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Clavdivs октобар 02, 2019, 04:23:59 поподне
28. Јакић, Усековање главе Св. Јована Крститеља, Добра Села, Шавник

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима. Најближи му је Ненезић из Доње Бијеле, од кога се разликује на 2 од 23 упоредива маркера.

Стојан Караџић и Вук Шибалић за Јакиће бележе следеће:
Цитат
Јакићи су огранак Милошевића. Од њих су се одвојили веома давно, а не знају по коме су добили данашње презиме. Знају да су живјели у Горњој Бијелој, испод Црвене греде. Некада су били врло бројни, али средином 18. вијека спадну на три куће – Јанкову, Спасојеву и Алексину. Они се тада раселише из Горње Бијеле. Алекса оде на Малинско у своју тазбину Ђиласе, а Спасоје и Јанко у село Кочане код Никшића. Тамо добију имање Лековића, који су се одатле били већ иселили.

Јакићи су се исељавали из Дробњака. Од њих су Лучићи у Забрђу и Калушићима, као и Топаловићи у Пљевљима. Преци и једних и других су се иселили из Дробњака у другој половини 18. вијека. Има их и у Бачком Добром Пољу у Војводини, гдје су колонизовани 1945. године.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Усјековање св. Јована.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Clavdivs октобар 02, 2019, 04:52:54 поподне
64. Јуришић, Никољдан, Смиљан, Госпић

Припада хаплогрупи I-M253. Међу претходно тестиранима из базе Српског ДНК пројекта нема никога блиског.

О пореклу ових Јуришића нисам успео да пронађем било шта, тако да ако неко нешто зна - нека напише.

Било би занимљиво видети којој грани припадају Јуришићи, па бих тестираном предложио да уради СНП панел.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Clavdivs октобар 02, 2019, 05:34:19 поподне
74. Добриковић, Никољдан, Кулен Вакуф, Бихаћ

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи су му Туфегџић из Мркоњић Града и Црнчевић из Рељиног Села. Од обојице се разликује на 3 од упоредива 23 маркера.

О Добриковићима сам успео да пронађем оно што је Милан Карановић забележио у опису Дољана:
Цитат
Из Лике су после окупације: Врањеш 1 к. (Јовањдан) са Удбине; Добриковићи 2 к. (Никољдан) из Ћелија; Балаћи 2 к. (Арханђеловдан) из Круга...
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Clavdivs октобар 02, 2019, 05:45:27 поподне
90. Радовић, Ђурђевдан, Славковица, Љиг

Припада хаплогрупи I1-A11380. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи му је највероватније Станковић из Осеченице код Мионице, који такође слави Ђурђевдан (разликују се на 2 од 23 упоредива маркера).

Љуба Павловић за Радовиће у Славковици бележи следеће:
Цитат
Радовићи у Ржаници су такође старинци, има их 11 кућа, славе Ђурђевдан и једна кућа у Иконићима, где се један од њих призетио, који осим Ђурђевдана слави и Никољдан.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Гаџић Црнчевић октобар 02, 2019, 06:01:32 поподне
Није бинго, али има макар дима.
Недавно сам на дијелу сајта о презименима , видио "Порекло презимена, село Висућ (Удбина, Лика)" гдје сам уочио Милошевић-слава Јовањдан, такође ту су и Кртинићи који имају исту групу као и ја , и у табели су изнад мени најближег Туфегџића из Мркоњић града.Моји су прије 1750 се презивали Милошевићи, и немам никакву представу одакле су дошли у Гламоч, сад из подручја које је у околини Удбине долази близак(релативно) тестирани резултат.Мислим да би Милошевић из Брувна могао или обасјати или угасити евентуални повратак у период прије почетка 18. вијека.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош октобар 02, 2019, 06:09:03 поподне
94. Раниловић, Стевањдан, Велико Двориште, Козарска Дубица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити 19=15, 391=10, 389I=12, 576=17, 570=17. Осим маркера 19=15 и 389II=31, са осталим маркерима се лепо уклапа у исти род са Бучевцима и осталим тестираним, којима је матица село Бучје код Прибоја. Најмања разлика је на 3 маркера са тестиранима из овог рода, али нема сумње да се ради о једном роду, који карактеришу маркери 391=10, 389I=12, 570=17. Сви тестирани славе Стевањдан, што овој вези даје на тежини. Због 391=10, могуће да овај род припада некој грани испод I2-PH908>Z16983>A493. То можемо знати једино ако неко из овог рода уради BgY или неки слични тест.

О Раниловићима ако неко зна нешто, нека напише.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша октобар 02, 2019, 06:41:30 поподне
64. Јуришић, Никољдан, Смиљан, Госпић

Припада хаплогрупи I-M253. Међу претходно тестиранима из базе Српског ДНК пројекта нема никога блиског.

О пореклу ових Јуришића нисам успео да пронађем било шта, тако да ако неко нешто зна - нека напише.

Било би занимљиво видети којој грани припадају Јуришићи, па бих тестираном предложио да уради СНП панел.

Срба Јуришића, колико знам, није било у Лици. У том крају, околина Перушића, било је покрштених муслимана Јуришића. Могуће да је тестирани од те гране. То би можда и објаснило зашто нема поклапања по Крајини и међу Србима уопште.

Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша октобар 02, 2019, 06:46:07 поподне
74. Добриковић, Никољдан, Кулен Вакуф, Бихаћ

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи су му Туфегџић из Мркоњић Града и Црнчевић из Рељиног Села. Од обојице се разликује на 3 од упоредива 23 маркера.

О Добриковићима сам успео да пронађем оно што је Милан Карановић забележио у опису Дољана:

Водим неку статистику за одређене регионе Босанске Крајине. Хаплогрупа I1-P109, додуше на не тако великом узорку (испод 50) тамо износи +10%. Становништво овог дела Босанске Крајине насељено је углавном из Лике и Северне Далмације.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Гаџић Црнчевић октобар 02, 2019, 06:59:44 поподне
Срба Јуришића, колико знам, није било у Лици. У том крају, околина Перушића, било је покрштених муслимана Јуришића. Могуће да је тестирани од те гране. То би можда и објаснило зашто нема поклапања по Крајини и међу Србима уопште.

Можда помогне
https://www.radixindex.com/en/databases/8/surname/jurisic/location_tmp/kroatien_-_lika-krbava
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша октобар 02, 2019, 07:12:56 поподне
Водим неку статистику за одређене регионе Босанске Крајине. Хаплогрупа I1-P109, додуше на не тако великом узорку (испод 50) тамо износи +10%. Становништво овог дела Босанске Крајине насељено је углавном из Лике и Северне Далмације.

Заборавих да напишем на коју област мислим. У питању је Средње Поуње (на слици)

(http://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2012/09/Milan-Karanovic-Pounje-u-Bosanskoj-Krajini-mapa_Page_211-e1346671081514.jpg)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош октобар 02, 2019, 07:32:45 поподне
85. Марковић, Митровдан, Кусадак, Смед. Паланка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим маркера 576=17, 570=19, један модални хаплотип. И поред тога нема ближих поклапања. Препоручио бих Марковићу даља тестирања, пре свега маркер 561, па затим и остало.

За Марковиће из Кусадака се каже: "Стојаковићи (Митровићи, Марковићи, Бркићи, Петрушићи, Перићи (50 дом., Митровдан). Доселио се њихов предак Остоја, и од њега се запатила ова породица. Становали у старом Селишту. Старином су од Бијелог Поља (данашњи север Црне Горе). Род су са Михајловићима и Јовановићима у Умчарима (општина Гроцка)".

https://www.poreklo.rs/2012/05/16/poreklo-prezimena-selo-kusadak-smed-palanka/
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Лука октобар 02, 2019, 07:39:34 поподне
85. Марковић, Митровдан, Кусадак, Смед. Паланка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим маркера 576=17, 570=19, један модални хаплотип. И поред тога нема ближих поклапања. Препоручио бих Марковићу даља тестирања, пре свега маркер 561, па затим и остало.

За Марковиће из Кусадака се каже: "Стојаковићи (Митровићи, Марковићи, Бркићи, Петрушићи, Перићи (50 дом., Митровдан). Доселио се њихов предак Остоја, и од њега се запатила ова породица. Становали у старом Селишту. Старином су од Бијелог Поља (данашњи север Црне Горе). Род су са Михајловићима и Јовановићима у Умчарима (општина Гроцка)".

https://www.poreklo.rs/2012/05/16/poreklo-prezimena-selo-kusadak-smed-palanka/

Има овог рода и на 23andme:

Перић, Митровдан, Кусадак, Смедеревска Паланка, I2-PH908>Z16983

Најстарије породице досељене су у 17. и 18. веку:

Стојаковићи (Митровићи, Марковићи, Бркићи, Петрушићи, Перићи (50 дом., Митровдан). Доселио се њихов предак Остоја, и од њега се запатила ова породица. Становали у старом Селишту. Старином су од Бијелог Поља (данашњи север Црне Горе). Род су са Михајловићима и Јовановићима у Умчарима (општина Гроцка).
https://www.poreklo.rs/2012/05/16/poreklo-prezimena-selo-kusadak-smed-palanka/

Дакле, Марковић би пре свега требало да тестира Z16983.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош октобар 02, 2019, 07:58:01 поподне
Има овог рода и на 23andme:

Дакле, Марковић би пре свега требало да тестира Z16983.

Да. Хвала Лука!

Како Марковић има 391=11, вероватно је Z16983+ и A493-.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Гаџић Црнчевић октобар 02, 2019, 08:56:24 поподне
74. Добриковић, Никољдан, Кулен Вакуф, Бихаћ

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи су му Туфегџић из Мркоњић Града и Црнчевић из Рељиног Села. Од обојице се разликује на 3 од упоредива 23 маркера.

О Добриковићима сам успео да пронађем оно што је Милан Карановић забележио у опису Дољана:
Из Лике су после окупације: Врањеш 1 к. (Јовањдан) са Удбине; Добриковићи 2 к. (Никољдан) из Ћелија; Балаћи 2 к. (Арханђеловдан) из Круга
Ако сам добро запазио (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%87%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5) Ћелије су уствари Очигрије (Налазе се близу границе са Хрватском, на десној обали реке Уне. Очигрије су смештене под шумом обраслог брда званог "Очигријанско брдо". А други назив за село је Ћелије[1],
 Место Очигрије се налазе 1894. године у саставу Бобољуске парохије са седиштем у Бобољусци, гдје је гро Карановића, са истом групом, поклапања не знам.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош октобар 02, 2019, 10:43:28 поподне
89. Катић, Ђурђевдан, Прогар, Сурчин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један хаплотип са доста карактеристичних маркера. Могу се издвојити: 385=14-16, 439=12, 456=16, 576=17, 570=16, 481=29. Нема ближа поклапања на пројекту. Ако се као одређујући маркери узму 385=14-16 и 570=16, онда нема сумње да припада грани A22312, где спадају Милатовић, Шестовић, Рајевац...

О Катићима из Прогора нисам ништа нашао. Надам се да ће неко рећи нешто о њима.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић октобар 03, 2019, 01:07:59 пре подне
55. Јовановић, Ђурђевдан, Вршац, E-V13>Z5017>Z19851>A18833

Припада роду Катуњана и Риђана. Једина вредност која одступа од модалног хаплотипа је DYS635=22, али ту вредност има још неколико тестираних припадника овог рода. Ђурђевдан у матичном подручју овог рода слави једино Шпадијер из Доњег Краја на Цетињу, међутим и он и сви остали тестирани припадници овог рода који славе исту славу имају модалну вредност DYS635=23.

Тестирани је у упитнику навео да је старије презиме породице Јованов.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић октобар 03, 2019, 01:38:18 пре подне
56. и 57. Младеновић, Никољдан, Ретимље, Ораховац, E-V13>Z5018>S2979>L241

У питању су два блиска сродника који међусобно имају потпуно поклапање на 23 маркера, тако да ове резултате заједно објављујем.
Припадају роду Ђ из табеле СДНКП који карактерише комбинација две ретке вредности за ову грану: DYS456=16 и DYS576=16. Истом роду припадају још и Арсић из Горњег Ливоча код Гњилана и Петровић из Ресника код Београда.

Ниједан од двојице тестираних нема предање о даљем пореклу, већ је само наведено да су им најближи рођаци Јосифовићи и Андрејевићи.  Милета Букумирић 1979. године није пописао у селу ниједну од ове три породице, тако да су се вероватно иселили пре његовог истраживања.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић октобар 03, 2019, 01:50:25 пре подне
69. Бојковић, Ђурђиц, Урошевац, E-V13>Z1057

Нема ближих поклапања на пројекту. Поседује три релативно ретке вредности за ову грану: DYS549=11, DYS533=11 и DYS635=24.

Тестирани ништа није навео у упитнику о пореклу своје породице.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Витомир Радовић октобар 03, 2019, 07:59:47 пре подне
90. Радовић, Ђурђевдан, Славковица, Љиг

Припада хаплогрупи I1-A11380. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи му је највероватније Станковић из Осеченице код Мионице, који такође слави Ђурђевдан (разликују се на 2 од 23 упоредива маркера).

Љуба Павловић за Радовиће у Славковици бележи следеће:

Да ли овај Радовић има генетске везе са дробњачким Радовићима и са једним Радовићем из Јечмишта-Фоча?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук октобар 03, 2019, 09:48:49 пре подне
69. Бојковић, Ђурђиц, Урошевац, E-V13>Z1057

Нема ближих поклапања на пројекту. Поседује три релативно ретке вредности за ову грану: DYS549=11, DYS533=11 и DYS635=24.

Тестирани ништа није навео у упитнику о пореклу своје породице.

Могуће је да Бојковић припада роду Сојеваца из Скуланова, које је релативно близу Урошевца:

"Сојевци, породични надимак Бојковића, Лекића и Милића. Доселили су се из Сојева (Горња Морава) око 1820. године, због чега су добили породични надимак Сојевци. Слава Свети Ђорђе (16. ХI), мала слава Ђурђевдан. Информатор Гапа Милић."
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош октобар 03, 2019, 10:12:17 пре подне
Могуће је да Бојковић припада роду Сојеваца из Скуланова, које је релативно близу Урошевца:

"Сојевци, породични надимак Бојковића, Лекића и Милића. Доселили су се из Сојева (Горња Морава) око 1820. године, због чега су добили породични надимак Сојевци. Слава Свети Ђорђе (16. ХI), мала слава Ђурђевдан. Информатор Гапа Милић."

Зар немамо оне Сојевце са подухвата "400 Срба са КиМ", који припадају другој хаплогрупи? Изгледа да су "Сојевци" хетерогени род.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук октобар 03, 2019, 12:18:44 поподне
Зар немамо оне Сојевце са подухвата "400 Срба са КиМ", који припадају другој хаплогрупи? Изгледа да су "Сојевци" хетерогени род.

Изгледа да је ту у питању други род. Сојевци из Доње Гуштерице и из Топличана су род и од њих је тестирани из подухвата, док за ове из Скуланова Урошевић није напоменуо да су са њима род. За њих пише да им је старо презиме било Дурсунчићи. Славе исту славу као и ови из Д. Гуштерице и Топличана али то не мора да значи да су сродни по мушкој линији, ако је Бојковић заиста од тог рода. Занимљиво је да су се сва три рода Сојеваца из села по коме су добили име иселили око 1820. године. Постоји још једна могућност, да тестирани Бојковић потиче из Доње Брњице:

"Бојковић, осамнаест кућа из братства Џепари. Презивали су се Спасић до 1910. године када су по информаторовом деди узели ново презиме. Слава Свети Ђорђе (16. ХI), мала слава Ђурђевдан. Информатор Вукадин Бојковић, 1916."

За Џепаре је Урошевић навео да су дошли око 1860. од Пећи, одакле су избегли "од крви". У самом Урошевцу је била једна породица Бојковића, али они славе Никољдан:

"Бојковић, једна кућа. Доселили су се из Грлице 1950, а ту из Готовуше (Сиринићка жупа) 1923. године. Припадају братству Кевкини. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Драган Бојковић (1958)."

Такође, већ имамо тестирано братство Кевкиних у подухвату и хаплогрупа се не уклапа са Бојковићевом, тако да ове последње можемо највероватније отписати.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Sergius октобар 03, 2019, 12:20:11 поподне
11. Гладовић, Ђурђевдан, Вариводе, Кистање

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити: 19=15, 385=15-15, 389II=30, 635=22. Очито му је вредност на маркеру 19 приватна мутација, јер му је на пројекту најближи Ракић из истог места, који ту има модалну вредност 16. Управо на овом маркеру се и разликују на упоредива 23 маркера.

Симо ми је једном приликом спомињао да су Ракићи у ствари огранак Гладовића. Ракића и нема у млетачком попису из 1709. године:
Блажо Радинковић, Боромиша Биљановић, Комен Ћосо, Иван Добријевић, Илија Марић, Јосип Радинковић, Милин Покрајац, Милиша Покрајац, Милаш Гладовић, Миланко Дукић, Михајло Мијић, Милић Дукић, Никола Покрајац, Пава Сигојевић, Радоња Дукић, Раниша Дукић, Радосав Лабус, Вуко Ђумић, Видо Граховац и Вукајло Драганић

што значи да је презиме Ракић настало касније, очигледно од Гладовића, што је потврдила сада и генетика, а оно што се знало у селу.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: marko.medin октобар 03, 2019, 12:20:20 поподне
44. Медин, Томиндан, Чами До, Будва

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристика се могу издвојити: 458=18, 570=19, 549=12. Занимљиво да не дели карактеристике које има раније тестирани Медин из Петровца на мору, са којим има чак 8 разлика на упоредива 23 маркера. Једину карактеристику коју деле је 570=19, што није довољно. Тако да је тешко рећи ни да нису род, због исте хаплогрупе, али ни да јесу због великог броја разлика. Медину из Чамог Дола је најближи по хаплотипу Икач из околине Бенковца и један Херцеговац из околне Невисиња. Са обојицом има две разлике на упоредива 23 маркера, деле карактеристичне вредности, али сви славе различите славе.

По речима тестираног Медини су у Чами До дошли из Брестовика изнад Петровца, где су дошли пре много векова.

Свакако би предложио обојици Медина даља тестирања, како би потврдили или оповргли своју везу, тим пре што имају велики број разлика и не може се рећи да су род.

Узевши у обзир резултат тестирања и један документ хрватског института за повијест о исељеницима из Паштровића у Задру, да ли се може претпоставити да Икач води порекло од Медина исељеника из Задра, обзиром на релативну близину Бенковца и Задра.

Документ хрватског института за повијест о исељеницима из Паштровића у Задру
https://www.dropbox.com/s/89p0eewxtjc6uo9/Coralic_HZ_1_2011.pdf?dl=0 (https://www.dropbox.com/s/89p0eewxtjc6uo9/Coralic_HZ_1_2011.pdf?dl=0)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош октобар 03, 2019, 12:21:52 поподне
87. Латић, Св. Врачи, Томашевац, Зрењанин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера могу да се издвоје 439=12, 389II=30, 458=16. Када се овим маркерима дода и ретка слава Св. Врачи, може се рећи да је Латићу близак Спасојевић из Врановца код Јагодине. Они имају 4 разлике на упоредива 23 маркера, где је на једном маркеру разлика четворострука, па ова веза можда због тих разлика губи на тежини.

Спасојевић, Св. Врачи, Врановац, Јагодина

 Предлажем даља тестирања свакако. О Латићима нисам ништа нашао.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош октобар 03, 2019, 12:27:08 поподне
Узевши у обзир резултат тестирања и један документ хрватског института за повијест о исељеницима из Паштровића у Задру, да ли се може претпоставити да Икач води порекло од Медина исељеника из Задра, обзиром на релативну близину Бенковца и Задра.

Документ хрватског института за повијест о исељеницима из Паштровића у Задру
https://www.dropbox.com/s/89p0eewxtjc6uo9/Coralic_HZ_1_2011.pdf?dl=0 (https://www.dropbox.com/s/89p0eewxtjc6uo9/Coralic_HZ_1_2011.pdf?dl=0)

Занимљив рад.  За Икача из Коларине смо остали недоречени. Нисмо рекли ништа о њиховом пореклу. Могли би се можда некако довести у везу Медини и Икачи. Међутим 23 маркера код PH908 су често непоуздано средство за дубљу анализу. Када би Медин и Икач радили дубља тестирања, можда би учврстили ту везу.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук октобар 03, 2019, 01:32:02 поподне
Изгледа да је ту у питању други род. Сојевци из Доње Гуштерице и из Топличана су род и од њих је тестирани из подухвата, док за ове из Скуланова Урошевић није напоменуо да су са њима род. За њих пише да им је старо презиме било Дурсунчићи. Славе исту славу као и ови из Д. Гуштерице и Топличана али то не мора да значи да су сродни по мушкој линији, ако је Бојковић заиста од тог рода. Занимљиво је да су се сва три рода Сојеваца из села по коме су добили име иселили око 1820. године. Постоји још једна могућност, да тестирани Бојковић потиче из Доње Брњице:

"Бојковић, осамнаест кућа из братства Џепари. Презивали су се Спасић до 1910. године када су по информаторовом деди узели ново презиме. Слава Свети Ђорђе (16. ХI), мала слава Ђурђевдан. Информатор Вукадин Бојковић, 1916."

За Џепаре је Урошевић навео да су дошли око 1860. од Пећи, одакле су избегли "од крви". У самом Урошевцу је била једна породица Бојковића, али они славе Никољдан:

"Бојковић, једна кућа. Доселили су се из Грлице 1950, а ту из Готовуше (Сиринићка жупа) 1923. године. Припадају братству Кевкини. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Драган Бојковић (1958)."

Такође, већ имамо тестирано братство Кевкиних у подухвату и хаплогрупа се не уклапа са Бојковићевом, тако да ове последње можемо највероватније отписати.

Милош ми је обратио пажњу да је Бојковић можда близак једном тестираном са косметског подухвата који је из Грачанице и слави Никољдан. Имају 5 разлика на 23 маркера (на једном од бржих маркера је двострука разлика). Тај тестирани је сврстан у подграну L241, па би можда и Бојковића требало ту определити.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Bojan октобар 03, 2019, 01:36:15 поподне
87. Латић, Св. Врачи, Томашевац, Зрењанин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера могу да се издвоје 439=12, 389II=30, 458=16. Када се овим маркерима дода и ретка слава Св. Врачи, може се рећи да је Латићу близак Спасојевић из Врановца код Јагодине. Они имају 4 разлике на упоредива 23 маркера, где је на једном маркеру разлика четворострука, па ова веза можда због тих разлика губи на тежини.

 Предлажем даља тестирања свакако. О Латићима нисам ништа нашао.
Помињу се неки братоношки Латиќи и да су (Х)уремовиќи од њих.Какав им је 385?Хуремовиќу је 15-15.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош октобар 03, 2019, 01:39:24 поподне
Помињу се неки братоношки Латиќи и да су (Х)уремовиќи од њих.Какав им је 385?Хуремовиќу је 15-15.

Сви остали маркери, осим три наведена, су модални. Самим тим је и 385=14-15.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Bojan октобар 03, 2019, 01:42:07 поподне
Сви остали маркери, осим три наведена, су модални. Самим тим је и 385=14-15.
У реду а јесу ли рекли за било какво предање?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук октобар 03, 2019, 01:52:46 поподне
Да ли овај Радовић има генетске везе са дробњачким Радовићима и са једним Радовићем из Јечмишта-Фоча?

Не, ово је друга грана у односу на FGC22045 род Дробњака коме припадају поменути Радовићи.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Bojan октобар 03, 2019, 01:54:48 поподне
Сви остали маркери, осим три наведена, су модални. Самим тим је и 385=14-15.
Ево сад проверих,нас тројица који смо А20333 смо сви 12 на 439, можда ту ипак има нешто.Видеќемо..
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo октобар 03, 2019, 02:11:06 поподне
Не знам да ли је неко водио досадашњу евиденцију резултата овог подухвата, ја пребројах, надам се да се нисам негде забројао:

I2a............34 (PH908 = 22, CTS10228 = 8, Z17855 = 3, M223 = 1)
R1a.....……..17 (M458 = 9, Z280 = 8 )
E V13...…….14
R1b.........…..6 (U106 = 2, U152 = 2, остали = 2)
N P189.2......5
I1......………...4 (P109 = 2, остали = 2)
J2b M205.....4
G2a.........…..2
J2a.........…...2
J1.........……..1

Колико би још требало да буде резултата?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић октобар 03, 2019, 07:40:43 поподне
72. Ћулибрк, Праштали, Сански Мост, Јовањдан, E-V13>Z1057

Тестирани има врло неуобичајен хаплотип, тако да нема ближих поклапања на пројекту. Поседује следеће специфичне вредности: DYS385a=18, DYS635=24 и DYS643=15. Последњу вредност нема ниједан припадник Е хаплогрупе код нас.

Тестирани је у упитнику навео за своју породицу да потиче из Грачца и да им је старо презиме Мајсторовић.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша октобар 03, 2019, 07:50:58 поподне
72. Ћулибрк, Праштали, Сански Мост, Јовањдан, E-V13>Z1057

Тестирани има врло неуобичајен хаплотип, тако да нема ближих поклапања на пројекту. Поседује следеће специфичне вредности: DYS385a=18, DYS635=24 и DYS643=15. Последњу вредност нема ниједан припадник Е хаплогрупе код нас.

Тестирани је у упитнику навео за своју породицу да потиче из Грачца и да им је старо презиме Мајсторовић.

Један од бројнијих родова из Средњег Поуња. Карановић за њих каже следеће:

"Grupa rodova Majstorovic-Ćulibrk raseLjavala se po ovoj oblasti iz Like. Slave Jovanjdan. Ima ih Ćulibrka 107 kuća u 17 naseLja, Majstorovica 11 k. u 4 n.; Stojnića 10 k. u 5 n.; Tubića 7 k. u 2 n. i Sirotke 4 k."

Нису им сродни Латиновићи-Бањци, иако је Карановић поменуо да би могли бити у вези.

На 23andМe има и Мајсторовића и Ћулибрка који су E-L241.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Zor октобар 03, 2019, 08:25:32 поподне
DYS385a=18, DYS635=24 и DYS643=15. Последњу вредност нема ниједан припадник Е хаплогрупе код нас.

На 23andМe има и Мајсторовића и Ћулибрка који су E-L241.

 Модал за L241 је повишен 643=13 (код неких 14), тако да ће прије одатле мутирати на 15 него са 12. Могуће да је нека неоткривена грана L241 јер се са тим вриједностима не уклапа добро у постојеће.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић октобар 03, 2019, 09:09:05 поподне
На 23andМe има и Мајсторовића и Ћулибрка који су E-L241.

Одлично, баш сам и помислио да би могао припадати грани L241 због повишених вредности на  DYS635 и DYS643, али има пар маркера на којима се издваја у оквиру те гране, тако да сам био опрезан са предвиђањима.

Тестирани је пребачен на грану L241 у табели.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић октобар 03, 2019, 09:24:38 поподне
84. Кајевић, Ђурђиц, Чучер-Сандево, E-V13>Z1057

Има потпуно поклапање на 23 маркера са Цветковићем чији смо резултат такође добили у овој акцији тестирања:

41. Цветковић, Никољдан, Гегља, Лебане, E-V13>Z1057

Нема ближих поклапања на пројекту. Поседује вредност DYS385=14-18 коју међу припадницима ове гране на нашим прострима има још само један тестирани из Имотског.

Тестирани ништа није навео о даљем пореклу у упитнику. Цветковићи се не спомињу међу породицама из Гегље у радовима Јована Јовановића и Милутина Ђорђевића о Пустој Реци.

Јован Трифуноски је забележио следеће о Кајевићима у свом раду о Скопској Црној Гори:
Кајевићи или Кајови (20 к., Св. Ђурђиц), право порекло им је из села Ђелекара у околини Витине. Њихов предак најпре се доселио у Горњане. па је одатле прешао у Чучер. У Чучеру остала су три његова сина, док се четврти преселио у суседно Бањани где је имао воденицу тамо имају 13 кућа.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Сремац октобар 03, 2019, 10:23:23 поподне
Један од бројнијих родова из Средњег Поуња. Карановић за њих каже следеће:

"Grupa rodova Majstorovic-Ćulibrk raseLjavala se po ovoj oblasti iz Like. Slave Jovanjdan. Ima ih Ćulibrka 107 kuća u 17 naseLja, Majstorovica 11 k. u 4 n.; Stojnića 10 k. u 5 n.; Tubića 7 k. u 2 n. i Sirotke 4 k."

Нису им сродни Латиновићи-Бањци, иако је Карановић поменуо да би могли бити у вези.

На 23andМe има и Мајсторовића и Ћулибрка који су E-L241.

Постоји ли могућност да су сродни са Тошићима пореклом из Крајишника (Лозница). Иако имају поприличан број разлика, деле високу вредност на 635 и исту славу. У Крајишницима се помињу Ћулибрци из Крајине:
https://www.poreklo.rs/2014/04/23/poreklo-prezimena-selo-krajisnici-loznica/
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Зрно октобар 04, 2019, 12:23:08 пре подне
48. Мрдаљ, Ђурђевдан, Смилчић, Бенковац, E-V13>PH1246>BY14151

Припада роду Бобана и Васојевића и има модални хаплотип. Од претходно тестираног Мрдаља из Ервеника се разликује на једном маркеру.

Мрдаљи су у Смилчићу забележени још у 18. веку, а настањују више села у Далмацији. Из Смилчића потичу и Врцељи који такође славе Ђурђевдан и припадају овом роду, тако да се очигледно ради о братствима која била део исте миграције.

Мрдаљи се разликују на два, а не на једном маркеру.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић октобар 04, 2019, 09:10:45 поподне
Мрдаљи се разликују на два, а не на једном маркеру.

Јесте, разликују се на два маркера, само у овом случају то ништа не мења.
Ништа ти не промиче кад су земљаци у питању ;)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Кајевић СЦГ октобар 05, 2019, 04:36:37 поподне
84. Кајевић, Ђурђиц, Чучер-Сандево, E-V13>Z1057
Има потпуно поклапање на 23 маркера са Цветковићем чији смо резултат такође добили у овој акцији тестирања

Здраво свима ја сам тестирани Кајевић. Интересује ме то преклапање на 23 маркера, колко блиски роћаци смо са тестираним Цветковић.


Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus октобар 07, 2019, 02:27:04 поподне
Занимљив рад.  За Икача из Коларине смо остали недоречени. Нисмо рекли ништа о њиховом пореклу. Могли би се можда некако довести у везу Медини и Икачи. Међутим 23 маркера код PH908 су често непоуздано средство за дубљу анализу. Када би Медин и Икач радили дубља тестирања, можда би учврстили ту везу.

Тестирани Медин се данас интересовао шта би могао даље да тестира?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Лука октобар 07, 2019, 06:14:06 поподне
66. Марић, Петковдан, Прогорелица, Краљево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15 и 458=16. Најближе поклапање има са Раковићем из Лешка, даљим пореклом из Требића на Рогозни (22/23). Такође су му блиски и Пејић из околине Црне Траве (21/23) и један Херцеговац из околине Љубиња (20/23). Интересантно да сви они славе Аранђеловдан. Упитно је  и поред овог поклапања, колико су и да ли су уопште блиски сви они.

Марићи из Прогорелице су непознатог порекла. 1990-их била их је једна кућа.

https://www.poreklo.rs/2017/11/18/poreklo-prezimena-selo-progorelica-kraljevo/

Предложио бих Марићу даља тестирања, пре свега маркер 561.

Можда би Марић могао бити близак Жарићу из Пећи а даљим пореклом из Бјелопавлића, иако имају 4 разлике на 23 упоредива маркера.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Милош октобар 07, 2019, 06:22:57 поподне
Тестирани Медин се данас интересовао шта би могао даље да тестира?

Па за почетак као најјефтинију опцију маркер 561 преко Yseq-а.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2298
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus октобар 07, 2019, 06:28:28 поподне
Па за почетак као најјефтинију опцију маркер 561 преко Yseq-а.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2298

Хвала, Милоше.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић октобар 09, 2019, 07:23:44 поподне
63. Поповић, Ђурђевдан, Велики Бастаји, Ђуловац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

У хаплотипу Поповића срећемо две ређе вредности – DYS19 = 15 и DYS391 = 10 – као и јединствену и врло необичну вредност 21 на DYS458 (модална вредност је 17).

И поред ових необичних вредности, мислим да је сва прилика да је Поповић повезан са Y3120* родом чија је матица у Далмацији, при чему би ова вредност на DYS458 вероватно била нека скорија, „лична“ мутација. Са овом групом породица из Далмације тестирани дели готово све остале карактеристичне вредности, док би му на основу вредности DYS391 = 10 евентуално мoгли бити најближи Бијелићи из Брибира, премда они славе Никољдан. Поповићи имају предању о досељавању „у време Прве сеобе Срба“.

Дакле, по свој прилици, Поповић припада групи I2>CTS10228>Y3120*, роду Б у нашој табели. Наравно, за дефинитивну потврду потребно је даље тестирање.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Никола Ђорђевић октобар 11, 2019, 11:12:01 поподне
60. Ђорђевић, Никољдан, Банковац, Алексинац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера могу се издвојити 19=17 и 576=17. Најближи на пројекту му је Весић из Жабара код Тополе. Имају две разлике на упоредива 23 маркера. Деле исте славе, али су им предања дијаметрално другачија.

Ђорђевићи имају предање да су дошли из околине Гњилана током 19. века.

Такође и Ђорђевићу предлажем даља тестирања.
79. Грмуша, Јовањдан, Голеши, Бања Лука

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=17, 576=17. Најближи му је у оквиру овог Српског ДНК дана тестирани Ђорђевић из околине Алексинца. Деле карактеристике и имају само једну разлику на упоредива 23 маркера. Али су географски прилично удаљени, а и славе су им различите, па ову везу не знам објаснити.

Од оних који славе Јовањдан су му можда релативно блиски појединци из Херцеговине, која би могла бити и матица овог рода.

Грмуше су средином 19. века у Голешу дошли из Бос. Петровца.

Поздрав свима, овде бр. 60 Ђорђевић.  :) Прочитао сам све, хвала на анализи. Свакако планирам даља тестирања у блиској будућности, па ћу са вама делити резултате. Таман да прочитам детаљније о свему овоме, да се уходам.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Luka Popovic октобар 14, 2019, 12:11:52 поподне
63. Поповић, Ђурђевдан, Велики Бастаји, Ђуловац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

У хаплотипу Поповића срећемо две ређе вредности – DYS19 = 15 и DYS391 = 10 – као и јединствену и врло необичну вредност 21 на DYS458 (модална вредност је 17).

И поред ових необичних вредности, мислим да је сва прилика да је Поповић повезан са Y3120* родом чија је матица у Далмацији, при чему би ова вредност на DYS458 вероватно била нека скорија, „лична“ мутација. Са овом групом породица из Далмације тестирани дели готово све остале карактеристичне вредности, док би му на основу вредности DYS391 = 10 евентуално мoгли бити најближи Бијелићи из Брибира, премда они славе Никољдан. Поповићи имају предању о досељавању „у време Прве сеобе Срба“.

Дакле, по свој прилици, Поповић припада групи I2>CTS10228>Y3120*, роду Б у нашој табели. Наравно, за дефинитивну потврду потребно је даље тестирање.

 Поштовање,ово је мој тест,пре свега хвала на резултатима,оно што мене интересује је који даљи тестови су потребни и које су то далматинске породице с којима делимо најсличнију генетику с обзиром на ту мутацију У3120(*) , рода Б? ::)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић октобар 14, 2019, 03:48:01 поподне
Поштовање,ово је мој тест,пре свега хвала на резултатима,оно што мене интересује је који даљи тестови су потребни и које су то далматинске породице с којима делимо најсличнију генетику с обзиром на ту мутацију У3120(*) , рода Б? ::)

Поздрав, Лука! Хвала на јављању!

Тај "род Б" из Далмације има више чланова, међутим само један од њих радио је дубље тестове - Јаснић из околине Книна. Том приликом испоставило се да је негативан на све четири мутације које дефинишу четири подгране хаплогрупе I2 Y3120, коју колоквијално назвамо Динарик. Све оне који не припадају нити једној познатој подграни неке групе означавамо звездицом, отуда Y3120*.

Пошто ви благо одударате од овог рода по хаплотипу, ја препоручих даље тестирање, премда лично мислим да је скоро извесно да сте повезани са њима. Ви немате неки СНП да "гађате" да бисте потврдили сродство, већ бисте парадокслано морали да се тестирате на ове четири гране да бисте доказали да не припадате ниједној. Не знам да ли је то у овом тренутку вредно вашег труда и новца, уколико сте више заинтересовани за ову причу мислим да је боље да у неком тренутку радите BigY тест, на пример.

Овом роду по свој прилици припадају, сем Јаснића, Гагићи, Вучковићи, Керкези, Тутуши, Бијелићи, Гњидићи... сви махом из Далмације.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Luka Popovic октобар 14, 2019, 05:29:41 поподне
Хвала г.Селаковићу на појашњењу.Ја сам погрешно веровао да имамо везе са Поповићима из Његуша јер сам чуо да сви Поповићи који славе Ђурђевдан потичу из Његушког братства,а сад прочитах да су они носиоци Е-V13 групе,мада колико видим ни то није сигурно.Претпостављам да bigY тест има барем сто маркера,неки ћу сигурно радити у догледно време.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Bojan октобар 14, 2019, 07:29:05 поподне
Хвала г.Селаковићу на појашњењу.Ја сам погрешно веровао да имамо везе са Поповићима из Његуша јер сам чуо да сви Поповићи који славе Ђурђевдан потичу из Његушког братства,а сад прочитах да су они носиоци Е-V13 групе,мада колико видим ни то није сигурно.Претпостављам да bigY тест има барем сто маркера,неки ћу сигурно радити у догледно време.
Биг у на ФТДНА има седамсѕо маркера и не само то ,веќ и снипове,новеле,свашта нешто,лудило.Зато акп имаш потенцијала гадјај и уживај у животу....
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Luka Popovic октобар 14, 2019, 09:57:14 поподне
 Слажем се Бојане,гледао сам њихову понуду скоро,имали су неке попусте,неких стотинак долара.Мислио сам да причате о неком домаћем "ВigY" тесту јер на овом сада што сам обавио на 23 маркера сам питао да ли ће бити код нас неки јачи,рекли су ми да управо раде на томе.Колико ће маркера бити,нисам питао.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Bojan октобар 14, 2019, 10:32:31 поподне
Слажем се Бојане,гледао сам њихову понуду скоро,имали су неке попусте,неких стотинак долара.Мислио сам да причате о неком домаћем "ВigY" тесту јер на овом сада што сам обавио на 23 маркера сам питао да ли ће бити код нас неки јачи,рекли су ми да управо раде на томе.Колико ће маркера бити,нисам питао.
Е то је друга ствар,нисам укапирао да се о том ради.И то би била фантастична стват обзиром на платежну моќ наших људи.И много би лакше било решавати ове наше загонетке са ,наравно,веќом тачношќу и вероватноќом.Надам се да ќе до тога у истину и доќи.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша октобар 22, 2019, 07:10:38 поподне
Последњи резултат са овогодишњег Српског ДНК дана:


98. Миросављевић, Аранђеловдан, Врњачка Бања, Рашка, J2b-M241>Z638

Делује да Миросављевићу може бити близак Брауновић из Мораче (староседеоци). И Миросављевић и Брауновић поседују нешто специфиичнију мутацију на маркеру 385ab. Код првог је 14-14, код другог 13-15. Како миграциони пут ка овој области иде углавном из ЦГ Брда, то би био и неки логичан закључак.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: filipi октобар 22, 2019, 07:52:09 поподне
I koja je statistika?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша октобар 22, 2019, 08:42:11 поподне
I koja je statistika?

Узорак 95

I2-Y3120 = 36.8% / PH908 23.2%
R1a = 18.9% /  M458 9.5%
E-V13 = 16.8%
R1b = 6.3%
J2b = 5.3% / M205 4.2%
N-P189.2 = 5.3%
I1 = 4.2% / P109 2.1%
G2a = 2.1%
J2a = 2.1%
J1 = 1.1%
I2-M223 = 1.1%


Као што се да видети, I2 у оквиру просека. PH908 можда нешто испод просека, али углавном је близу. Као што смо већ најавили, R1a-M458 изнад просека, па је самим тим и R1a појачана. Обично на подграну R1a-Z280 одлази 2/3 укупне R1a (тј. неких 10%). И сада је R1a-Z280 у оквиру тог процента, с тим што се M458 "удвостручила".

Хаплогрупа N-P189.2 такође изнад неког српског просека. Више у оквиру просека међу динарским Србима. И на овом истраживању је било пуно тестираних из тих крајева, па отуда вероватно и овакав резултат. Остале хаплогрупе мање-више у оквиру просека (нешто слабија I1).
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: Лука октобар 22, 2019, 08:44:13 поподне
Последњи резултат са овогодишњег Српског ДНК дана:


98. Миросављевић, Аранђеловдан, Врњачка Бања, Рашка, J2b-M241>Z638

Делује да Миросављевићу може бити близак Брауновић из Мораче (староседеоци). И Миросављевић и Брауновић поседују нешто специфиичнију мутацију на маркеру 385ab. Код првог је 14-14, код другог 13-15. Како миграциони пут ка овој области иде углавном из ЦГ Брда, то би био и неки логичан закључак.

Миросављевићи по свему судећи потичу из села Лопиже код Сјенице:

-Михајловићи, раније Брауновићи (12 к., сл. Аранђеловдан), дошли су из Мораче у првој половини 18. века. У Морачи и данас живе њихови рођаци Брауновићи који су пореклом из Братоножнћа. У Морачи су узели славу Аранђеловдан, а као прислужбицу задржали стару славу Св. Николу. Исељавали су се. Њихови рођаци су Миросављевићи у Лопижама код Сјенице и Станковићи у Расинској општини (Србија).

https://www.poreklo.rs/2019/05/26/poreklo-prezimena-selo-prijelozi-bijelo-polje/

По свему судећи је генетика потврдила предање да Миросављевићи потичу од Брауновића.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: на Црвeњском путу октобар 22, 2019, 09:00:37 поподне
Миросављевићи по свему судећи потичу из села Лопиже код Сјенице:

-Михајловићи, раније Брауновићи (12 к., сл. Аранђеловдан), дошли су из Мораче у првој половини 18. века. У Морачи и данас живе њихови рођаци Брауновићи који су пореклом из Братоножнћа. У Морачи су узели славу Аранђеловдан, а као прислужбицу задржали стару славу Св. Николу. Исељавали су се. Њихови рођаци су Миросављевићи у Лопижама код Сјенице и Станковићи у Расинској општини (Србија).

https://www.poreklo.rs/2019/05/26/poreklo-prezimena-selo-prijelozi-bijelo-polje/

По свему судећи је генетика потврдила предање да Миросављевићи потичу од Брауновића.

Тачно.
Село Горње Лопиже, општина Сјеница.

Аранђеловдан

https://www.poreklo.rs/2015/02/28/poreklo-prezimena-selo-gornje-lopize-sjenica/

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2019
Порука од: СРБ.МНЕ новембар 06, 2019, 12:10:41 пре подне
JESU LI SVi REZULTATi OBJAVljeni