Аутор Тема: Српски ДНК дан 2019  (Прочитано 14859 пута)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1872
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #100 послато: септембар 27, 2019, 07:50:14 поподне »
"Вујачићи од њих су Граховски Даковићи, Булајићи, Вучетићи, Јакшићи и Цвијетићи и Голијски Лубурићи и Перишићи, Бањски Делибашићи, Чолаковићи, Гатачки Стевановићи и Невесињски Радовићи. Вујачићи су из Хота дошли у Куче па у Пипере".

Ово је цитат из моје књиге "Радовићи, порекло, људи и догађаји"; питам, да ли ови тестирани Булајићи имају генетске везе са Невесињским Радовићима?

Цитирана тврдња је у доброј мери нетачна. Булајићи, Вучетићи, Делибашићи и Радовићи према предању не потичу од Вујачића, већ потичу од браће родоначелника Вујачића.

Резултат Радовића је доступан на затвореном делу форума на теми о тестираним Херцеговцима.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1872
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #101 послато: септембар 27, 2019, 07:54:46 поподне »
Иначе, Вујачићи и остали Драгошевићи немају предање о пореклу из Хота. Рођакање између Вујачића из Грахова и Вујачића из Зете је искључиво на основу истог презимена.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #102 послато: септембар 27, 2019, 08:07:28 поподне »
Да ли Допуђ има генетске везе са морачким Радовићима R1b>R-Z67*?

Не. Допуђ припада грани која је веома удаљена од гране у којој су Морачани (реч је о најмање 4500 година до заједничког претка).
« Последња измена: септембар 28, 2019, 09:56:11 пре подне Amicus »

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #103 послато: септембар 27, 2019, 08:08:56 поподне »
Цитат
Да ли тестирани Ловренски има генетске везе са Радовићима из Мораче?

Не. Ловренски заправо нема никог блиског међу до сада тестиранима.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1838
  • I2>Z17855>BY210265
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #104 послато: септембар 27, 2019, 08:18:54 поподне »
70. Орестијевић, Ђурђевдан, Косовица, Ивањица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду Д у Табели Српског ДНК пројекта.

Орестијевић поседује хаплотип за који се може рећи да се добро уклапа у род Д, а уз то и слави Ђурђевдан – славу коју прослављају и сви други из ове групе. Премда нема ниједно потпуно поклапање, на основу неких специфичних заједничких вредности (DYS549 = 10, DYS533 = 12, повишена вредности на DYS458) могли бисмо претпоставити да му је из овог рода најближи Васиљевић из Правошева код Пријепоља.

О овој групи писали смо више пута на форуму, нарочито на затовреном делу, јер је доста тестираних у оквиру подухвата тестирања Херцеговаца. Укратко, постоје индиције да су везани или за средњовековне влахе Пилатовце, или за село Пилатовци у близини Билеће (данас са црногорске стране границе). Реч је о бројном роду, и било би занимљиво утврдити којој подграни динарика припадају. Гледајући све Динарик Север хаплотипове из наше базе, може се спекулисати да би могли бити чак и ретка Y3120*. Наравно, ништа без теста.

Тестирани нема никакво предање о даљем пореклу. У самој Косовици Орестијевићи су у центру села, поред школе, цркве и горобља. У литератури се може наћи да ни најстарији из ове фамилије не знају како је настало презиме, нити одакле су дошли. Стари кумови (били) су им Марићи из Бреснице и Бечња код Чачка, који воде порекло из Буткова. 

Свети Мученик Орест(иј) прославља се у новембру у Православној Цркви, а лично име Орестије среће се у прошлости код Срба.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8073
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #105 послато: септембар 27, 2019, 09:04:18 поподне »
70. Орестијевић, Ђурђевдан, Косовица, Ивањица

могли бисмо претпоставити да му је из овог рода најближи Васиљевић из Правошева код Пријепоља.

Васиљевићи из села Правошево у златарском крају ту су се доселили из Дробњака почетком 19. века, али нису сасвим сигурни да ли су у Дробњаку били дуже у прошлости или су однекуд другде из Херцеговине, а Дробњак им био успутна станица. Старије презиме овог рода је Велисављевић (Василије или Васиљ Велисављевић је родоначелник који се доселио у Правошево), које је, напоредо са млађим презименом Васиљевић, било у употреби још до 1884. године.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Окир

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 19
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #106 послато: септембар 27, 2019, 09:10:43 поподне »
52. Манојловић, Никољдан, Омсица, Грачац

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Једина карактеристична вредност у хаплотипу тестираног је благо повишена 19 на маркеру DYS458 коју дели са више припадника N2 хаплогрупе у табели СДП.

Тестирани је навео да су Манојловићи давним пореклом из Црне Горе и да су у Лици присутни од њеног првог насељавања. Због припадности N2 хаплогрупи сада се може још уже локализовати њихова стара матица а то је потез Бањани-Голија-Пива.

Према крајишким списковима Личке крајишке регименте из 1770. године, у Омсици су тада постојале најмање три породичне задруге Манојловића (бројеви 10, 11, 12). Поименично су пописани Никола Манојловић (10), Милин Манојловић (11), Зекан Манојловић (10), Гајо Манојловић (11), Тодор Манојловић (10), Тома Манојловић (11) и Петар Манојловић (12).




Године 1915. у Омсици је пописано 10 кућа Манојловића.




Очекивао сам да би Манојловићи из Омсице (Грачац, Лика) могли бити повезани са Манојловићима из Братишковаца (Шибеник, Далмација) и да би даље могли бити повезани са братишковачким Кричкама (J2b1-M205>Y22066). На то је указивало то што је подручје Грачаца махом насељено из сјеверне Далмације након 1712. године, затим иста крсна слава (Никољдан) ове двије гране Манојловића, као и постојање рода Кричковића у Омсици сусједним Кијанима (Грачац, Лика). У сваком случају, ваљало би тестирати неког од братишковачких Манојловића.
« Последња измена: септембар 27, 2019, 09:55:19 поподне НиколаВук »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8073
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #107 послато: септембар 27, 2019, 09:17:40 поподне »
70. Орестијевић, Ђурђевдан, Косовица, Ивањица

1822. године у османском тефтеру у Трнави код Чачка уписан је Сретен Орестијевић, ту досељен из Косовице. Његов син је узео презиме по очевом имену, па се овај род надаље презива Сретеновић.

С обзиром на неустаљеност презимена у то доба у Србији, могуће је да је Сретенов отац био Орестије, по којем долази патроним. Ако се Сретен доселио у Трнаву почетком 19. века, Орестије је могао живети у другој половини 18. и почетком 19. века. Од њега, односно осталих његових мушких потомака, су остали Орестијевићи у Косовици.

Ово су, наравно, само претпоставке.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #108 послато: септембар 27, 2019, 09:39:04 поподне »
46. Станић, Никољдан, Вражогрнци, Александровац, J2a-L26>Y14439


Станићи се не помињу у овом месту у монографији Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Међутим, једини род који је славио Никољдан у Вражогрнцима, јесте род Петровића. О њима Лутовац каже следеће:

"Петровићи, Никољдан и Св. Агатоник. Предак Петар Џугурдић доселио се из Златара (Расина), где још имају рођаке. Предак Џугурдића је дошао из Тетова у село Горе код Крушевца, отуда у Златаре а потом у Вражогрнце."

Проблем је што је тестирани навео да је старија слава била Аранђеловдан. Према томе, могли би бити и део рода Атанацковића, који једини у селу славе ову славу.

"Атанацковићи, Аранђеловдан су пореклом из Црне Горе"
https://www.poreklo.rs/2015/10/19/poreklo-prezimena-selo-vrazogrnci-aleksandrovac/

Углавном, оба предања се могу лепо уклопити у причу о овој подграни код нас. Наиме, припадника ове Y14439 има највише у западној Србији, Херцеговини и Лици. Недавно се појавио и један на југоистоку Србије (околина Власотинца). За западне (динарске) крајеве, матица је свакако источна Херцеговина.

Са друге стране, у YHRD бази постоји једно веома блиско поклапање на простору Македоније. Због тога би се и ово предање о Тетову добро уклопило, а ту би можда могла бити и нека даља матица овог рода.

Сама J-Y14439 је у ове крајеве могла доћи у нека старија времена и то са простора Западног Медитерана.

Yfull стабло:
https://www.yfull.com/tree/J-Y14439/


Ван мреже Bulajić

  • Гост
  • *
  • Поруке: 11
  • E-V13>Z5017>A18833 род Катуњана и Риђана
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #109 послато: септембар 27, 2019, 10:17:26 поподне »
Тестиран је:
 Радовић из Братача-Невесиње: EV13>Z5018>S2972>Z1666
 Радовић из Шипачно: R1a>Z282>M458>L1029

 Постављам питање:
Да ли тестирани Булајић има генетске везе са Радовићем из Братача-Невесиње?

Ne, nemam genetske veze sa Radovićima.
« Последња измена: септембар 28, 2019, 10:03:55 пре подне Amicus »

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1272
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #110 послато: септембар 27, 2019, 10:25:29 поподне »
62. Малиџан, Ђурђевдан, Шљиванско, Пљевља

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028. На 23 тестирана маркера поседује две ретке вредности за припаднике ове гране у Срба, попут DYS391=11 (овде је важно нагласити да исту вредност поседује и Ђурђевштак Мићовић из Седобра код Пријепоља) и DYS389II=30 (овакву вредност има Ђурђевштак Ђукић из Плоче код Александровца, за чији род се у литератури каже да су стари досељеници из Васојевића). Малиџан је једини са оваквом комбинацијом поменутих вредности у табели пројекта, па ако би то било мерило може се рећи да тренутно нема ближих поклапања.

Тестирани је у упитнику навео да су Малиџани по предању пореклом Кучи, да су се раније презивали Лазовић (пре 18. века Дрекаловић) и да су славили Никољдан. Може се рећи да је генетика у потпуности одбацила ово предање. Занимљиво је да и Мрдаци, који су такође припадници ове хаплогрупе из пљеваљског краја гаје предање о пореклу од Куча, међутим због поменутих вредности Малиџана, као и Мрдацима карактеристичних DYS439=13 и DYS635=19 дефинитивно нису ближе повезани.

С друге стране, Милета Војиновић је у свом раду о пљеваљском крају о Малиџанима написао следеће:

Цитат
7. Малиџани су дошли из неког места у Херцеговини у Глисницу. Раније су се презивали Лазовићи. У Глисници су живели најмање 50 година.Око 1865. године прешли су у Шљиванско ради бољих пашњака за овце. Тамо су нашли једну кућу Бајчета и једну Миљића. Памте имена предака од Ђока (рођ. око 1835). Његови су синови Лазар, Јоксим и Стјепан. Лазареви синови су одселили на Готовушу, а Милијини у Горњу Брвеницу.

У лето 1912. године, Стјепан је седео у кафани Гркића и пио са неким пријатељима. Ушао је у кафану Садо Авдићевић и ножем га убио. Турске власти су га ухапсиле, али му је убрзо било дозвољено да оде у Турску. Ново презиме су добили по свом претку Ђоку. Он је био мали, па су га Турци звали Малиџан, те и његови потомци осташе Малиџани.


« Последња измена: септембар 27, 2019, 11:17:17 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1272
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #111 послато: септембар 27, 2019, 10:51:39 поподне »
83. Ракић, Мратиндан, Рухотина, Бијељина

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028. Поседује две карактеристичне вредности, YGATAH4=9 и DYS570=19. Поред њега, ниједан други припадник ове хаплогрупе нема поменуту комбинацију вредности на ова два маркера. У овом моменту нема ближих поклапања на пројекту.

Како је бијељински крај у литератури практично необрађен, надам се да ће о пореклу тестираног више рећи наш Ацо.
« Последња измена: септембар 27, 2019, 11:17:35 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4046
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #112 послато: септембар 27, 2019, 10:56:00 поподне »
24. Грујић, Ђурђиц, Гораждевац, Пећ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један необичан хаплотип са неколико карактеристичних маркера: 385=14-16, 576=15, 481=32. Овакву комбинацију има једино један тестирани у оквиру подухвата "400 Срба са КиМ" из околине Истока и са истом славом. Разликују се само на једном маркеру на упоредива 23, Грујић има нешто вишу вредност 14 на 439. Нема сумње да се ради о блиским рођацима. И код једних и код других предање је слично. Грујић наводи Шекулар, а тестирани из подухвата околину Берана. За сада нема генетске потврде овог рода у ширем реону Горњег Полимља.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8073
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #113 послато: септембар 27, 2019, 11:04:48 поподне »
Малиџан, Ђурђевдан, Шљиванско, Пљевља

Од њих је познати гуслар Драшко Малиџан.
Можда се баш он тестирао, с обзиром да се бави и истраживањем порекла свог рода...
« Последња измена: септембар 27, 2019, 11:07:40 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1272
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #114 послато: септембар 27, 2019, 11:10:03 поподне »
Можда се баш он тестирао, с обзиром да се бави и истраживањем порекла свог рода...
Нећемо откривати идентитет тестираног, али није у питању Драшко. :)

Свакако, било би корисно када би из ''прве руке'' добили још информација о пореклу Малиџана.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8073
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #115 послато: септембар 27, 2019, 11:11:25 поподне »
24. Грујић, Ђурђиц, Гораждевац, Пећ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један необичан хаплотип са неколико карактеристичних маркера: 385=14-16, 576=15, 481=32. Овакву комбинацију има једино један тестирани у оквиру подухвата "400 Срба са КиМ" из околине Истока и са истом славом. Разликују се само на једном маркеру на упоредива 23, Грујић има нешто вишу вредност 14 на 439. Нема сумње да се ради о блиским рођацима. И код једних и код других предање је слично. Грујић наводи Шекулар, а тестирани из подухвата околину Берана. За сада нема генетске потврде овог рода у ширем реону Горњег Полимља.

Грујићи су један од родова који су се иселили из шекуларског села Мезгале 1851. године, након сукоба с Васојевићима.

Ово је још једна потврда да становништво Мезгала није било истог порекла. Поред Грујића, имамо Микариће G2a и Портиће РН908.

Мезгале су до средине 19. века биле својеврсно прибежиште родова који су добегли са разних страна, нешто слично подручју Ускока у Дробњаку.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8073
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #116 послато: септембар 27, 2019, 11:12:32 поподне »
Нећемо откривати идентитет тестираног, али није у питању Драшко. :)

Наравно. Само "размишљам наглас"  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 282
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #117 послато: септембар 27, 2019, 11:46:23 поподне »
62. Малиџан, Ђурђевдан, Шљиванско, Пљевља

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028. На 23 тестирана маркера поседује две ретке вредности за припаднике ове гране у Срба, попут DYS391=11 (овде је важно нагласити да исту вредност поседује и Ђурђевштак Мићовић из Седобра код Пријепоља) и DYS389II=30 (овакву вредност има Ђурђевштак Ђукић из Плоче код Александровца, за чији род се у литератури каже да су стари досељеници из Васојевића). Малиџан је једини са оваквом комбинацијом поменутих вредности у табели пројекта, па ако би то било мерило може се рећи да тренутно нема ближих поклапања.

Тестирани је у упитнику навео да су Малиџани по предању пореклом Кучи, да су се раније презивали Лазовић (пре 18. века Дрекаловић) и да су славили Никољдан. Може се рећи да је генетика у потпуности одбацила ово предање. Занимљиво је да и Мрдаци, који су такође припадници ове хаплогрупе из пљеваљског краја гаје предање о пореклу од Куча, међутим због поменутих вредности Малиџана, као и Мрдацима карактеристичних DYS439=13 и DYS635=19 дефинитивно нису ближе повезани.

С друге стране, Милета Војиновић је у свом раду о пљеваљском крају о Малиџанима написао следеће:
ЈОКО (родоначелник) -  Рођен је око 1820. год. у Кучима, надомак Подгорице. Тамо се презивао Лазовић и 1840. год., као момак од 20 год., доселио се у пљеваљски крај, село Глисницу, које се налази око 15 километара низводно ријеком Ћехотином од Пљеваља. Познат је разлог Јоковог преласка из Куча у пљеваљски крај, јер околности и чињенице, које су сада већ јасне, указују да се ради о бјежању од крвне освете. Тај разлог је вјешто чуван већ 160 год.
. Јоко је, по казивањима, био ниског раста, али чио и крепак, тако да је по причама које су остале у народу, могао из мјеста да прескочи коња. Због малог раста, по једној варијанти, мјештани су га звали Малишан, Малићан, Мали цин, тј. надјели му надимак, који касније прераста у измјењеном облику, у презиме Малиџан, које оста до данас.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 836
  • I2-Z16982
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #118 послато: септембар 27, 2019, 11:46:52 поподне »
Цитат
83. Ракић, Мратиндан, Рухотина, Бијељина

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028. Поседује две карактеристичне вредности, YGATAH4=9 и DYS570=19. Поред њега, ниједан други припадник ове хаплогрупе нема поменуту комбинацију вредности на ова два маркера. У овом моменту нема ближих поклапања на пројекту.


Нажалост нема се шта рећи о поријеклу, односно оно што је навео у упитнику (Вучитрн) очигледно није тачно. Ракић се од мог ујака Марковића разликује на два маркера али, као што наводи Атлантише, нема ту комбинацију јер се YGATAH4 разликује.

 На простору Семберије и Мајевице од 31. резултата то је 3. G2a.

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 282
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #119 послато: септембар 27, 2019, 11:50:36 поподне »
ЈОКО (родоначелник) -  Рођен је око 1820. год. у Кучима, надомак Подгорице. Тамо се презивао Лазовић и 1840. год., као момак од 20 год., доселио се у пљеваљски крај, село Глисницу, које се налази око 15 километара низводно ријеком Ћехотином од Пљеваља. Познат је разлог Јоковог преласка из Куча у пљеваљски крај, јер околности и чињенице, које су сада већ јасне, указују да се ради о бјежању од крвне освете. Тај разлог је вјешто чуван већ 160 год.
. Јоко је, по казивањима, био ниског раста, али чио и крепак, тако да је по причама које су остале у народу, могао из мјеста да прескочи коња. Због малог раста, по једној варијанти, мјештани су га звали Малишан, Малићан, Мали цин, тј. надјели му надимак, који касније прераста у измјењеном облику, у презиме Малиџан, које оста до данас.

Јоко Малиџан се око 1860. год., преселио у село Шљиванско, на лијеву страну Ћехотине, 18 километара југозападно од Пљеваља. Ту су били бољи пашњаци за бављење сточарством, пошто је та грана пољопривреде била тада најзаступљенија и која је давала највише прихода. Шљиванско је иначе много височије од Глиснице (око 1000 метара надморске висине),  а трава је изузетно питома за напасање стада. Шљиванско се сматра постојбином свих касније расељених Малиџана.