Светски ДНК дан 2019

[Небо_Сав]

Килибарда, Аранђеловдан, Тупан, Никшић

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Најближи му је Ђуровић, Ораси, Подгорица. Имају једну разлику на упоредива 23 маркера. Ђуровићи заједно са Пејовићима спадају у Озриниће- Градашевиће.

Килибарде и Ераковићи су један род и заједно су у Тупан дошли из Велестова са Чева.

https://www.poreklo.rs/2016/02/20/poreklo-prezimena-selo-tupan-niksic/

Недавно сам видео да су се недавно  појавили резултати  за  Килибарду. Ја сам од Ераковића, из Бањана, и са тестираним Килибардом имам две разлике на 23 маркера, а са горепоменутим  Ђуровићем из Ораха имам три разлике од 23 маркера. Ево како изгледа матрица наших разлика:

                                                               DYS439    DYS389i           DYS635
Савићевић (од Ераковића, из Тупана)          12             13                   21
Килибарда, из Тупана                                  13             13                   23

Ђуровић, Ораси                                           13             14                   23

Рекао бих да је потврђено предање да су Ераковићи и Килибарде један род.

Даље, приметио сам да ја једини у кластеру Озринића имам на DYS 635   вредност 21, док сви остали имају 23, изузев Николића и Радовића из Никшића, који имају вредност 22. 

Има ли неко од зналаца коментар у погледу наведених разлика и даљих корака у погледу тестирања?

[Clavdivs]

Мијаиловић, Јовањдан, Стубо, Ваљево

Припада хаплогрупи I1-Z63. Од претходно тестираних му је најближи Миљанић из Бањана од кога се разликује на једном 23 упоредива маркера (додуше, разлика је трострука). Такође му је близак (2/23) и један тестирани из околине Требиња, који слави Јовањдан као и Мијаиловић и Миљанић.

За Мијаиловиће у Стублу Љуба Павловић каже следеће:

Марјани, Михаиловићи и Радовановићи: У најраније досељене породице рачунају се Марјани. Марјани су по њиховом причању досељени у 4 породице од Новог у Далмацији, одакле су се прво населили у Конавлима, па су одатле у другој половини 17. века досељени у ово село. Од две породице су Марјани, од треће Михаиловићи а од четврте Радовановићи у Бучјанима. Сви се зову Марјани, а држи се, што они поричу, да су првобитно били католици, њих је 28 кућа и славе Јовањдан.

Тестираном бих свакако препоручио СНП тестирање (најбоље панел), како би се утврдило којој грани испод Z63 припада.

[sinisab]

Можеш радити I1-Z63 панел за утврђивање дубље подгране (YSEQ лабораторија).
Линк:
https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=21060

Prije 10 minuta sam izvršio uplatu ovih 88,00 $, tako da nastavljam istraživanje. Kada dođu rezultati obavjestiću vas o njima.
Hvala na uputama.
Pozdrav

[Equinox]

Груловић, Никољдан, Брибир, Шибеник

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Овај резултат ме је, морам признати, намучио. С обзиром да Груловићи поуздано знају да су се среднином 19. века преселили из Кистања, очекивао сам везу са Томасовићем или неким другим из околине ко слави Никољдан.

Међутим, Груловић има специфичан хаплотип, ретку комбинацију DYS576-DYS570 = 20-20, као и ретку вредност DYS533 = 11. Ово последње кандидује га за припадника рода П у Табели нашег Пројекта, где се налазе његови земљаци - Бербер из Билишана (слави Стевањдан), Ђурица из Зечева (слави Ђурђевдан) и Миодраг из Гаћелеза (слави Аранђеловдан). Иако све ове породице славе различите славе и поседују унеколико различите хаплотипове, мислим да би DYS533 = 11 могао бити маркер за њихово распознавање. Наравно, ово сврставање у исти род треба узети са резервом - ништа без дубљих СНП тестова и потврде која би из тога могла проистећи.

Иначе и за раније тестираног Љуштину из Лике, за кога знамо и једну подграну дубље (I2>CTS10228>Y3120>Z17855), би се могло посумњати да је припадник овог рода.

Ове породице могле би бити прилично старе у Далмацији.

Груловић је код Усека потврђен као Z17855+

[Иван Вукићевић]

Минић, Ђурђевдан, Барице, Доње Бабине, Пријепоље

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера са Мартиновићем из Бабина који такође слави Ђурђевдан, тако да је извесно да су повезани.

Нисам успео да пронађем ништа о пореклу ових Минића, па ако неко нешто зна нека напише.

Иако засеок Барице можда више гравитира ка Доњим Бабинама, званично припада насељу Ђурашићи, тако да је то исправљено у табели.

[Неродимац]

Џунић, Аранђеловдан, Велико Село, Пирот

Здраво да ли може да де нађе контатк од овог тестираног?

[Крни Јелац]

Скоко, Ђурђевдан, Југовићи, Гацко

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико специфичних вредности: 393=14, 456=16, 635=22. Најсличнији хаплотип, а уједно и најближи на пројекту су му Аврамовић из Драгинца код Лознице и Лукић из Велике Сочанице код Дервенте, који славе Аранђеловдан и који су несумњиво исти род. Са обојицом дели споменуте специфичне маркере и има по три разлике на 23 упоредива маркера. Нешто удаљенији, 4 разлике на 23, је Вишњевац, који слави Никољдан и који има још нижу вредност на 635=21, али он му је географски веома близу, па је самим тим и веза веома извесна.

За Скоке се каже да су досељени из Бодежишта. Неки сматрају да су Скоке од Вујачића из Нудола у Црној Гори. Нису у сродству са Скокама католицима.

На основу чега се изводи закључак да нису у сродству са Скокама католицима? Знамо ли њихов хапло?

[НиколаВук]

На основу чега се изводи закључак да нису у сродству са Скокама католицима? Знамо ли њихов хапло?

На основу литературе, мислим да је у овом случају примарни извор књига Риста Милићевића "Херцеговачка презимена". Треба проверити да ли има тестираних Скока католика па то упоредити са овим резултатом.

[Ojler]

Симоновић, Јовањдан, Гњилане

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани коју карактеришу маркери 389I=14 и 389II=32. Симоновић има још две карактеристике 19=15 и 576=19. На пројекту су му најближи један тестирани из Миљковца код Ниша, са којим има две разлике на 17 упоредивих маркера, као и Кургаш из Бијелог Поља, са којим има 4 разлике на 23 упоредива маркера и са којим дели карактеристике 389I=14, 389II=32 и 576=19. Кургаш има 561=16 и 557=17, па вероватно сви који су 448=19, 389I=14, 389II=32, су и 561=16 и 557=17 и чине још једну грану поред Y56203, Y52621 и Y189804. Али свакако ваља то проверити, па бих предложио тестирање маркера 561 и 557.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2298

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2255

За Симоновиће се каже да су у Гњилане дошли између 1820. и 1830. из Партеша. У Партешу Урошевић пише о њима, где их бележи као Симониће

"Павичићи (12 к., Св. Јован), пресељени из Жеговца пре 180 година. Симонићи (5 к.) и Ковачовци (18 к.) су постали од Павичића и имају исту славу."

Једино комликује ситуацију што имамо тестираног Перића-Павичића, који је хаплгрупа I1-Z63.

https://www.poreklo.rs/2013/12/22/poreklo-prezimena-selo-partes-gnjilane/

Ја сумњам да је тестирани Симоновић од поменутих Симонића из Партеша. Тестирани је навео да су мењали презимена у последњих неколико генерација (претходно су били Васићи барем две генерације), а у Гњилану су наводно од 1820-их година. Мислим да је сличност презимена Симонић и Симоновић чиста коинциденција, односно да су мале шансе да је презиме поново "васкрсло" после сто година. Сроднике Симоновића бих пре тражио међу припадницима рода Караканци у Гњилану, који слави Јовањдан и има предање да су досељени из Партеша.

[Јовица Кртинић]

Мрдак, Никољдан, Трновице, Пљевља

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028, роду Г (DYS439=13) у табели пројекта. Са претходно тестираним Мрдаком из Пљеваља има потпуно поклапање, док са Бојанићем из Трнаваца код Рудог из истог рода има 2 разлике, на DYS635 (где се очигледно ради о њиховој братственичкој мутацији, јер оба Мрдака поседују вредност 19, што их чини јединим припадницима ове хаплогрупе са оваквом вредношћу) и DYS576 где Мрдаци имају вредност 15, а Бојанић из Трнаваца и Бојанић из Воћина у Славонији 16.

Случајно налетех на податак да је отац чувеног "Жике" Драгомира Бојанића Гидре од западнославонских Бојанића из села Ољаси (северно од Славонске Пожеге). Због близине Воћина, који је северно од Ољаса, сасвим је могуће да и он припада овом генетичком роду.

[ultrakide]

Из Ореовца имамо тестираног Ђуровског (Q1-L713) који припада роду Рашајковаца, старинаца из овог села (слава Аранђеловдан). Једини други род присутан у Ореовцу а који није од рода Рашајковаца је род Карпузоваца, који исто славе Аранђеловдан. О њиховом пореклу је писао Јован Трифуноски у свом делу "Кичевска котлина":

"Досељеници су Карпузовци (5 к, св. Арханђео). Потичу од претка Карпуза. Пометути предак „на врвење“ дошао је у ово село. Ту је остао за стално јер му је оснивач рода Рашајковци („да не бидет сам“) уступио место Горни огради (у Горњој махали). Насељавање рода Карпузовци извршено је пре око 200 до 230 година (око 1730. или 1760. г.)."

Пошто се генетски не поклапа са Ђуровским, биће да је Јовановић од рода Карпузоваца. Са његовим резултатом, имамо комплетну Y-ДНК генетску слику Ореовца, села у области Доње Рабетино.

Поштовани господине Никола,
Моји преци Јовановићи, тј. пре тога Стефановићи по деди Стефану, су из рода Карпузоваца из села Ореовца, Македонски Брод. То је моје село у које редовно одлазим и знам своје етничко српско порекло. У праву сте, такође, за наводе о делу "Кичевска котлина". Припадник сам групе Ј2а-Л210, род Карпузовци, слава Свети Архангел Михаил, досељен управо у време средине 18. века. Знате ли по наведној хаплогрупи где су наши преци били пре доласка у село Ореовац и евентуално још неке појединости.
Пријатељски поздрав!

[Небојша]

Случајно налетех на податак да је отац чувеног "Жике" Драгомира Бојанића Гидре од западнославонских Бојанића из села Ољаси (северно од Славонске Пожеге). Због близине Воћина, који је северно од Ољаса, сасвим је могуће да и он припада овом генетичком роду.

Зар није он негде из околине Крагујевца? Писали смо о његовом пореклу (мада је истина рано остао без родитеља)? Одакле је овај податак, тј. колико је поуздан? Не мислим да није могуће, само не могу да замислим Гидру као Славонца, много се више уклапа у Шумадинца пореклом из Црне Горе. 

Драгомир Бојанић Гидра I1 P109?
Гидрини Бојанићи су род са Арсенијевићима из околине Крагујевца, и једни и други славе Ђурђевдан, (Арсенијевићи су се презивали Бојанић док у тадашњој Србији није почело са увођењем породичних презимена), прецизније из Баљковца, који имају даље предање да су пореклом из Дробњака, што је потврђено и у дробњачкој литератури.
Надам се да ће се један од ових Арсенијевића тестирати на Светски ДНК дан.

[Јовица Кртинић]

Зар није он негде из околине Крагујевца? Писали смо о његовом пореклу (мада је истина рано остао без родитеља)? Одакле је овај податак, тј. колико је поуздан? Не мислим да није могуће, само не могу да замислим Гидру као Славонца, много се више уклапа у Шумадинца пореклом из Црне Горе. 

Податак је поуздан јер је преузет из књиге "Пажња! Снима се : Драгомир Бојанић Гидра (1933-1993)" аутора Славка Степановића, а у издању Историјског архива Шумадије у Крагујевцу.
Наводи се да је његов отац Јоца жандармеријски наредник рођен 1900. године у месту Ољаси, у близини Славонске Пожеге.
Дакле, погрешан је податак да су Бојанићи род са Арсенијевићима из околине Крагујевца.
Из Крагујевца је Гидрина мајка Новка, која је у овом граду рођена 1904. године.
У Ољасима је по попису из 1948. била једна кућа Бојанића (са два члана).

[Небојша]

Податак је поуздан јер је преузет из књиге "Пажња! Снима се : Драгомир Бојанић Гидра (1933-1993)" аутора Славка Степановића, а у издању Историјског архива Шумадије у Крагујевцу.
Наводи се да је његов отац Јоца жандармеријски наредник рођен 1900. године у месту Ољаси, у близини Славонске Пожеге.
Дакле, погрешан је податак да су Бојанићи род са Арсенијевићима из околине Крагујевца.
Из Крагујевца је Гидрина мајка Новка, која је у овом граду рођена 1904. године.
У Ољасима је по попису из 1948. била једна кућа Бојанића (са два члана).

Одлично. Само што ови Бојанићи G2a-L497 славе Никољдан, а Гидрини претпостављам Јовањдан, па вероватно нису род. У сваком случају, значајан податак.

Крагујевчани су га потпуно асимиловали. 

[НиколаВук]

Поштовани господине Никола,
Моји преци Јовановићи, тј. пре тога Стефановићи по деди Стефану, су из рода Карпузоваца из села Ореовца, Македонски Брод. То је моје село у које редовно одлазим и знам своје етничко српско порекло. У праву сте, такође, за наводе о делу "Кичевска котлина". Припадник сам групе Ј2а-Л210, род Карпузовци, слава Свети Архангел Михаил, досељен управо у време средине 18. века. Знате ли по наведној хаплогрупи где су наши преци били пре доласка у село Ореовац и евентуално још неке појединости.
Пријатељски поздрав!

Вама је као најнижа грана у нашој табели одређена FGC30266*:

https://www.yfull.com/tree/J-FGC30266/

Поред вас, овој грани припадају још неки необјављени резултати, сви из Македоније и сви са различитим славама (из Ложана код Струге, Глува код Чучур-Сандева и из Битоља). Осим чињенице да сте "домаћи" на том простору, тешко да се тренутно само на основу вашег и осталих резултата може рећи нешто више. Најбоље би било да урадите неки од великих тестова генома како би за почетак могли да вас "лоцирамо" прецизније у односу на друге који су урадили велики тест и пребацили свој резултат у базу Yfull-a, а припадају поменутој грани.

[Јовица Кртинић]

Одлично. Само што ови Бојанићи G2a-L497 славе Никољдан, а Гидрини претпостављам Јовањдан, па вероватно нису род. У сваком случају, значајан податак.

Крагујевчани су га потпуно асимиловали. 

Да, Бојанићи у Епархији пакрачкој славе Св. Николу и Св. Јована. Што се тиче Ољаса тј. родног места Гидриног оца, оно је масовније насељавано у 19. веку (Бојанићи се не помињу међу првим насељеницима почетком 18. века), па је готово извесно да су тамо дошли из неког од околних села. Ако исправно тумачим податке из Шематизма Епархије пакрачке 1898. чак за овај род Бојанића из Воћина, који је тестиран, стоји да би требало да слави Св. Јована. Свакако ово треба даље истражити.

[Небојша]

Поштовани господине Никола,
Моји преци Јовановићи, тј. пре тога Стефановићи по деди Стефану, су из рода Карпузоваца из села Ореовца, Македонски Брод. То је моје село у које редовно одлазим и знам своје етничко српско порекло. У праву сте, такође, за наводе о делу "Кичевска котлина". Припадник сам групе Ј2а-Л210, род Карпузовци, слава Свети Архангел Михаил, досељен управо у време средине 18. века. Знате ли по наведној хаплогрупи где су наши преци били пре доласка у село Ореовац и евентуално још неке појединости.
Пријатељски поздрав!

Вама је као најнижа грана у нашој табели одређена FGC30266*:

https://www.yfull.com/tree/J-FGC30266/

Поред вас, овој грани припадају још неки необјављени резултати, сви из Македоније и сви са различитим славама (из Ложана код Струге, Глува код Чучур-Сандева и из Битоља). Осим чињенице да сте "домаћи" на том простору, тешко да се тренутно само на основу вашег и осталих резултата може рећи нешто више. Најбоље би било да урадите неки од великих тестова генома како би за почетак могли да вас "лоцирамо" прецизније у односу на друге који су урадили велики тест и пребацили свој резултат у базу Yfull-a, а припадају поменутој грани.

Тестирани из Ложана код Струге постоји и на FTDNA, Поповски, Попов, некада и Климов. Према предању, из села Рајца, област Черменика у Албанији. Њему је на FTDNA потпуно близак тестирани из Грчке са турским презименом Akinci. Раније Korda/Kordo, порекло Микрополи, Тракија, 1885. Поповски је радио BIGY500 али му је одређена само узводна грана J-L84, док је Akinci радио BIGY700 и припада подграни J-BY173731.



Док не откријемо на ком је нивоу ова грана на Yfull, уредник J2a може пребацити тестиране из ове групе на узводни SNP J-FT159176.

https://www.yfull.com/tree/J-FT159176/

[Небојша]

[Јовица Кртинић]

Податак је поуздан јер је преузет из књиге "Пажња! Снима се : Драгомир Бојанић Гидра (1933-1993)" аутора Славка Степановића, а у издању Историјског архива Шумадије у Крагујевцу.
Наводи се да је његов отац Јоца жандармеријски наредник рођен 1900. године у месту Ољаси, у близини Славонске Пожеге.
Дакле, погрешан је податак да су Бојанићи род са Арсенијевићима из околине Крагујевца.
Из Крагујевца је Гидрина мајка Новка, која је у овом граду рођена 1904. године.
У Ољасима је по попису из 1948. била једна кућа Бојанића (са два члана).

Ево и краћег чланка о Гидрином пореклу: https://www.poreklo.rs/2025/12/15/poreklo-glumca-dragomira-bojanica-gidre/