Форум - Порекло

ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Тему започео: Amicus март 15, 2019, 02:59:08 поподне

Наслов: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus март 15, 2019, 02:59:08 поподне
Друштво српских родословаца „Порекло“ организује велику акцију тестирања генетичког прапорекла на Светски ДНК дан, 25. априла 2019. године. Позивамо све заинтересоване да се пријаве најкасније до 24. априла 2019. године.

Друштво је за ову прилику обезбедило велики попуст на тестирање. Уместо пуне цене у износу од 13.000 динара, само 25. априла 2019. цена тестирања биће 6.000 динара! Уз овај износ, потребно је уплатити и најмање 500 динара донације за Српски ДНК пројекат.

Пријаве за тестирање шаљите на dnk@poreklo.rs са назнаком: Пријава за тестирање за Светски ДНК дан. По пријему пријаве добићете све неопходне инструкције за даље кораке.

Чланови Друштва српских родословаца „Порекло“ са плаћеном годишњом чланарином, могу да предложе два кандидата за тестирање по цени од по 6.000 динара. За ове кандидате није потребна уплата донације за Српски ДНК пројекат.

Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 23 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата.

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.

Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана обрађени су подаци за преко 1800 људи.

Захваљујући генетичкој генеалогији могуће је одгонетнути тајне порекла појединаца и целе нације.

Будите и Ви један оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.

Добро дошли у свет генетичке генеалогије!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus март 15, 2019, 03:15:59 поподне
Списак до сада пријављених за тестирање на Светски ДНК дан, са посланим пријавама за тестирање:

1. Михајловић, Ђурђевдан, Дољане, Звечан
2. Јовановић, Св. Александар Невски, Буче, Беране
3. Дугалић, Јовањдан, Берак, Томпојевци
4. Трифковић, Ђурђевдан, Горња Врањска, Шабац
5. Величковић, Стевањдан, Куманово
6. Јечменица, Никољдан, околина Пљеваља
7. Зарић, Петковдан, Каона, Кучево
8. Исаиловић, Ђурђиц, Грабовица, Горњи Милановац
9. Мајски, нема славу, Будимпешта
10. Милошевић, Аранђеловдан, Радмировац, Сврљиг
11. Јовановић, Никољдан, Мечковац, Врање
12. Недић, Никољдан,  Кутлово, Крагујевац
13. Жарковић, Св. пророк Јеремија, Херцеговина
14. Срећковић, Никољдан, Велико Крчмаре, Рача

Они који су се пријавили, а нису попунили пријаве, моле се да то ураде, како бисмо исте благовремено обрадили и припремили за датум тестирања.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus март 22, 2019, 03:15:16 поподне
Списак нових пријава за тестирање пристиглих у последњих седам дана:

15. Љубинковић, Аранђеловдан, Брњац, Лозница
16. Гусак, Ђурђевдан, Доњи Лучани, Какањ
17. Јеринкић, Јовањдан, Кикинда
18. Гојковић, Савиндан, Виницка, Пријепоље
19. Минић, Ђурђевдан, Пријепоље
20. Обрадовић, Јовањдан, Осијек
21. Татаревић, Никољдан, Пребреза, Блаце
22. Ђукић, Стевањдан, Велика Сочаница, Дервента
23. Килибарда, Аранђеловдан, Тупан, Велимље, Никшић
24. Бојановић, Никољдан, Бјелуша, Ариље
25. Јелић, Јовањдан, Ерчеге, Ивањица
26. Мијатовић, Ђурђевдан, Љубетово, Врандук
27. Недић, Никољдан, Дубница, Сјеница
28. Новаковић, Петковдан, Горње Добрево, Косово Поље
29. Тодоровић, Никољдан, Мланча, Краљево
30. Табаковић, Никољдан, Мрежице, Билећа
31. Петковић, Никољдан, Длабочица, Куманово
32. Миновић, Јовањдан, Гокчаница, Ушће
33. Цекић, Никољдан, Лесковац
34. Маџовски, Петковдан, Крива Паланка
35. Груловић, Никољдан, Бирбир, Шибеник
36. Станковић, Аранђеловдан, Каштавар, Печењевце
37. Живковић, Никољдан, Алексинац
38. Средојевић, Савиндан, Виницка, Пријепоље
39. Јованов, Никољдан, Радојево, Нова Црња
40. Станић, Аранђеловдан, Мутилић, Лика

Као и прошли пут, они који су се пријавили, а нису попунили пријаве, моле се да то ураде, како бисмо исте благовремено обрадили и припремили за дан тестирања.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus март 29, 2019, 03:15:16 поподне
Списак пријава за тестирање које су стигле у последњих недељу дана:

41. Миливојевић, Ђурђевдан, Кутловац, Блаце
42. Петровић, Никољдан, Мовљане, Сува Река
43. Мажибрада, Андријевдан, Книн
44. Даријевић, Никољдан, Стари Бановци
45. Калајџић, Аранђеловдан, Милатовићи
46. Капларевић, Никољдан, Милатовићи
47. Јовановић, Ђурђевдан, Милатовићи
48. Јокановић, Никољдан, Шобадине, Билећа
49. Пековић, Стевањдан, Крња Јела, Колашин
50. Манојловић, Никољдан, Развође, Дрниш
51. Душанић, Никољдан, Баваниште, Ковин
52. Милосавић, Јовањдан, Кмећани, Бања Лука
53. Павловић, Петковдан, Стубал, Краљево
54. Муиџа, Ђурђевдан, Горњи Класнић
55. Јевремовић, Никољдан, Доња Буковица, Љубовија
56. Адамовић, Ђурђевдан, Бистрица, Бијело Поље
57. Николић, Св. Врачи, Дрежник
58. Плављанин, Никољдан, Радосавска, Доња Пискавица

Као и претходна два пута, сви они који су се пријавили, а нису попунили пријаве, моле се да то ураде, како бисмо исте благовремено обрадили и припремили за дан тестирања.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Банска крајина март 29, 2019, 08:00:03 поподне
54. Муиџа, Ђурђевдан, Горњи Класнић

Муиџе су изворно из Доњег Класнића, тачније из засеока Коса.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus април 05, 2019, 03:48:55 поподне
Списак пристиглих пријава у последњих седам дана:

59. Лужњанин, Пантелијевдан, Корлаће, Рашка
60. Јовановић, Аранђеловдан, Македонски Брод
61. Степановић, Аранђеловдан, Рибник, Трстеник
62. Ђорђевић, Јовањдан, Шекулар
63. Здравковић, Аранђеловдан, Доња Микуљина, Куршумлија
64. Велимировић, Св. Врачи, Врачевић
65. Перкучин, Никољдан, Нови Кнежевац
66. Милошевић, Ђурђевдан, Пасијевић, Гружа, Кнић
67. Љиљак, Срђевдан, Велика Река, Вучитрн
68. Ђукић, Ђурђевдан, Ђукићи, Шипово
69. Илић, Алимпијевдан, Толисавац, Крупањ
70. Бранковић, Аранђеловдан, Крња Јела, Босански Петровац
71. Савић, Ђурђевдан, Баћевићи, Мостар
72. Бисенић, Аранђеловдан, Голобок, Смедеревска Паланка
73. Церовић, Ђурђевдан, Тушина, Шавник
74. Прерадов, Томиндан, Парага, Бачка Паланка
75. Дејановић, Никољдан, Госпођинци, Нови Сад
76. Миловановић, Ђурђиц, Велика Плана
77. Раковић, Стевањдан, Отиш, Сански Мост
78. Дамјановић, Никољдан, Плав, Гусиње, Подгорица
79. Ступар, Лазарева Субота, Мала Крупска Рујишка, Босанска Крупа
80. Лалошевић, Симеундан, Сомбор
81. Владимиров, Никољдан, Драинци, Клисура
82. Јеринић, Илиндан, Вировци, Мионица
83. Младеновић, Митровдан, Клокочевац, Мајданпек
84. Поповић, Ђурђиц, Шавац, Параћин
85. Шакота, Лазарева Субота, Корита, Билећа
86. Праштало, Никољдан, Грдановци, Сански Мост
87. Милојевић, Трифундан, Кушиљево

Као и претходних пута, сви они који су се пријавили, а нису попунили пријаве, моле се да то ураде, како бисмо исте благовремено обрадили и припремили за дан тестирања.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo април 05, 2019, 04:00:26 поподне
62. Ђорђевић, Јовањдан, Шекулар

Вероватно исељеници у Јабланицу, требало би да су од Рмуша.

78. Дамјановић, Никољдан, Плав, Гусиње, Подгорица

Миљанићи кажу:
Дамјановићи - Рашће (Гусиње) и Лазе (Плав) од кучких Булатовића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Atlantische април 05, 2019, 04:05:24 поподне
80. Лалошевић, Симеундан, Сомбор
Дакле, сазнаћемо хаплогрупу Јована Лалошевића (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%9B%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B).

https://www.youtube.com/v/EIEwsnq6ZLA
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош април 05, 2019, 04:14:47 поподне
Дакле, сазнаћемо хаплогрупу Јована Лалошевића (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%9B%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B).



14. Срећковић, Никољдан, Велико Крчмаре, Рача


А и Панте Срећковића (https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Панта_Срећковић)...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: СРБ.МНЕ април 05, 2019, 06:30:32 поподне
mi iz Crne Gore se slabo javljamo trebalobi da to nekako organuzujemo po Crnoj Gori slabo su ljudi iformisani za ovo
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Златан април 05, 2019, 06:41:51 поподне
ЦГ је солидно покривена. Скоро су сви родови профилисани. Права оскудност је у југо-источној Србији.

Отправлено с моего SM-G955F через Tapatalk

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: vidoje 013 април 05, 2019, 09:57:46 поподне
Вероватно исељеници у Јабланицу, требало би да су од Рмуша.

Миљанићи кажу:
Дамјановићи - Рашће (Гусиње) и Лазе (Плав) од кучких Булатовића.

 Ђорђевић је мој кандидат.  Тачно Јабланица - Медвеђа. Имају предање да су од Рмуша, односно Армуша што је исто. 
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: vidoje 013 април 05, 2019, 10:16:58 поподне
ЦГ је солидно покривена. Скоро су сви родови профилисани. Права оскудност је у југо-источној Србији.

Отправлено с моего SM-G955F через Tapatalk




 Црна Гора је покривена, али има простора за још родова.  Неке можете да убјеђујете љетњи дан до подне, али узалуд. За сад имам 2 кандидата који су се пријавили. Један је Банаћанин старосједиоц, други  поријеклом из Црне Горе.   Видим да  двојица још  нијесу попунили упитнике?  Надам се да ће и они одржати ријеч. 
Код југоисточне Србије је очигледна незаинтересованост.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: НСБ април 05, 2019, 10:20:13 поподне
79. Ступар, Лазарева Субота, Мала Крупска Рујишка, Босанска Крупа

Хе хе , најава за ПХ908, 1 маркер разлике са Бјелићима/Белићима Ђурђевдан.  ;D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: СРБ.МНЕ април 05, 2019, 10:22:25 поподне

 Црна Гора је покривена, али има простора за још родова.  Неке можете да убјеђујете љетњи дан до подне, али узалуд. За сад имам 2 кандидата који су се пријавили. Један је Банаћанин старосједиоц, други  поријеклом из Црне Горе.   Видим да  двојица још  нијесу попунили упитнике?  Надам се да ће и они одржати ријеч. 
Код југоисточне Србије је очигледна незаинтересованост.
ja bi odredio ali j3edna trasakcija iz crne gore je oko 20 eura
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: vidoje 013 април 06, 2019, 10:02:46 пре подне
ja bi odredio ali j3edna trasakcija iz crne gore je oko 20 eura

Да, платни промет, поштански саобраћај др. између Црне Горе и Србије је скуп и отежан.
Ваљало би  покренути неку акцију у Црној Гори. Знам да је све то компликовано. Нека ми не замјере форумаши, јер  нас из Црне Горе има прилично, и гласни смо...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ЛукаОБ април 06, 2019, 10:55:17 пре подне
Нек је браћи из Босне и Херцеговине са срећом што се тиче слања новца. Мене су пеглали у Поштама Српске 3 дана и на крају сам одустао од тестирања док лично не дођем у Београд.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Делија април 06, 2019, 10:59:55 пре подне
Да, платни промет, поштански саобраћај др. између Црне Горе и Србије је скуп и отежан.
Ваљало би  покренути неку акцију у Црној Гори. Знам да је све то компликовано. Нека ми не замјере форумаши, јер  нас из Црне Горе има прилично, и гласни смо...

Нема довољно Бокеља тако да ту постоји леп простор за напредовање. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: vidoje 013 април 06, 2019, 11:43:26 пре подне
Нема довољно Бокеља тако да ту постоји леп простор за напредовање. :)


 Да, Бока  је хетерогена и кад су старосједилачки родови у питању.   
 У Боки је такав етнички мозаик, можда и већи него у Војводини.    У то сам се и лично увјерио у задњих 30. година.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Делија април 06, 2019, 11:54:21 пре подне

 Да, Бока  је хетерогена и кад су старосједилачки родови у питању.   
 У Боки је такав етнички мозаик, можда и већи него у Војводини.    У то сам се и лично увјерио у задњих 30. година.

Дајте онда да их некако покренемо да се укључе у причу...већ годинама слушам од старијих како су највећи Срби у Црној Гори управо Бокељи, утиска сам да обзиром на море и могућности које оно данас пружа вероватбо новчано стоје боље него остало становништво. Видим да има доста људи из тих крајева па би стварно било лепо да се и око њох нешто уради.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: vidoje 013 април 06, 2019, 12:47:02 поподне
Дајте онда да их некако покренемо да се укључе у причу...већ годинама слушам од старијих како су највећи Срби у Црној Гори управо Бокељи, утиска сам да обзиром на море и могућности које оно данас пружа вероватбо новчано стоје боље него остало становништво. Видим да има доста људи из тих крајева па би стварно било лепо да се и око њох нешто уради.


 За почетак да у оквиру акције о Банаћанима, укључимо  и потомке Бокеља  - колонизоване у Банат после Првог Свјетског рата. Има их у Јужном Банату -  насељених у Банатском Новом Селу, Ковину.  Има их и у Средњем и Северном Банату.  Покушаћу да анимирам неке у  окружењу.   
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Делија април 06, 2019, 01:21:51 поподне

 За почетак да у оквиру акције о Банаћанима, укључимо  и потомке Бокеља  - колонизоване у Банат после Првог Свјетског рата. Има их у Јужном Банату -  насељених у Банатском Новом Селу, Ковину.  Има их и у Средњем и Северном Банату.  Покушаћу да анимирам неке у  окружењу.   

На крају нема без Баната ништа, он нам дође као спона између малте не свих српских крајева.  ;D
Шалу на страну, подржавам ово, иако не познајем Бокеље у поменутим местима већ углавном Босанце, Херцеговце, Црногорце..
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus април 12, 2019, 02:45:47 поподне
Нови списак пристиглих пријава у последњих седам дана:

88. Миловановић, Никољдан, Гатање, Урошевац
89. Живковић, Никољдан, Печењевце, Лесковац
90. Јоксимовић, Цвети, Милошев До, Пријепоље
91. Богуновић, Јовањдан, Зрмања
92. Ранђеловић, Јовањдан, Житорађа, Прокупље
93. Соколовић, Аранђеловдан, Ивање, Бојник
94. Јоксић, Никољдан, Заглавак, Бајина Башта
95. Милошевски, Петковдан, Јегол, Кичево
96. Селак, Вартоломијевдан, Требовљани, Градишка
97. Драговић, Аранђеловдан, Брезовац, Аранђеловац
98. Раковић, Аранђеловдан, Лешак, Лепосавић
99. Гавриловић, Никољдан, Шавране, Крушевац
100. Мунћан, Аранђеловдан, Сефкерин, Опово
101. Радовановић, Митровдан, Ћуприја
102. Обреновић, Срђевдан, Побрђе, Братунац
103. Лукић, Никољдан, Осечина
104. Боснић, Јовањдан, Пашин Поток, Цетинград
105. Мирковић, Митровдан, Полача, Книн
106. Димитријевић, Аранђеловдан, Ђинђуша, Бојник
107. Јојевић, Јовањдан, Вардиште, Вишеград
108. Бојановић, Лучиндан, Брезова, Ивањица
109. Станковић, Аранђеловдан, Радовница, Трговиште
110. Тошић, Ђурђевдан, Оровац, Сељашница
111. Дишић, Аранђеловдан, Црна Глава, Копаоник
112. Вујасин, Ђурђевдан, Љубачево, Бања Лука
113. Јовановић, Митровдан, Лебане
114. Марковић, Ђурђиц, Ресник, Крагујевац
115. Кромпић, Ђурђиц, Буђановци, Рума
116. Ђурић, Јовањдан, Хоргош, Кањижа

Као и претходних пута, сви они који су се пријавили, а нису попунили пријаве, моле се да то ураде, како бисмо исте обрадили и благовремено припремили за дан тестирања.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Полић април 12, 2019, 03:28:53 поподне
Jedna ispravka, nije Krmpotić nego Krompić iz Buđanovaca
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош април 12, 2019, 03:41:04 поподне
98. Раковић, Аранђеловдан, Лешак, Лепосавић

Треба проврити да ли је заиста Аранђеловдан. Видим по литератури да славе Лучиндан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus април 12, 2019, 04:17:58 поподне
Jedna ispravka, nije Krmpotić nego Krompić iz Buđanovaca

Исправљено.

98. Раковић, Аранђеловдан, Лешак, Лепосавић

Треба проврити да ли је заиста Аранђеловдан. Видим по литератури да славе Лучиндан.

Проверио сам, тако стоји у пријави. Кад стигну резултати, свакако ће се скренути пажња и на ту чињеницу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша април 12, 2019, 07:19:39 поподне
91. Богуновић, Јовањдан,

потенцијални J2a-M92>S8230. Не би требало бити изненађења

96. Селак, Вартоломијевдан, Требовљани, Градишка

биће интересантно видети да ли је I2-PH908, R1a-M458, или J2b-M205

102. Обреновић, Срђевдан, Побрђе, Братунац

на 23andMe постоји Обреновић, Јовањдан, Братунац, R1a-M417. Видећемо да ли су и ови можда исти род, а посебно би то било интересантно због славе

105. Мирковић, Митровдан, Полача, Книн

вероватно род са Крајишницима који су I2-PH908, а славе Митровдан (Вранићи, Шоботи).


Све у свему, доста разноврсне локације и много нових родова, биће занимљиво.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ЛукаОБ април 12, 2019, 09:37:09 поподне
Колико су ми старији причали ми Обреновићи Срђевштаци нисмо повезани са овима што славе Јовањдан, чак моји старији нису ни знали да постоје ови Јовањштаци, а географски гледано Побрђе и Кравица уопште нису далеко. Мада ти што славе Јовањдан су из засеока Мандићи а не из Кравица :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша април 12, 2019, 09:42:56 поподне
Колико су ми старији причали ми Обреновићи Срђевштаци нисмо повезани са овима што славе Јовањдан, чак моји старији нису ни знали да постоје ови Јовањштаци, а географски гледано Побрђе и Кравица уопште нису далеко. Мада ти што славе Јовањдан су из засеока Мандићи а не из Кравица :)

Да, тестирани Обреновић R1a је из Кравице. С обзиром на географски положај и чињеницу да су крајишки Срђевштаци далеко на западу, највеће су шансе за G2a-L497 (због неких ранијих резултата).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: melkijades април 15, 2019, 10:12:44 пре подне
Каква је ситуација у вези пријаве за светски ДНК пројекат старијих особа из унутрашњости који не би могли лично да дођу? Можда бих пријавио деду са мајчине стране за тестирање, уколико би могао некако да пошаље узорак.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus април 15, 2019, 10:25:35 пре подне
Каква је ситуација у вези пријаве за светски ДНК пројекат старијих особа из унутрашњости који не би могли лично да дођу? Можда бих пријавио деду са мајчине стране за тестирање, уколико би могао некако да пошаље узорак.

Можете сами узети узорак и послати га поштом. Пошаљите пријаву на dnk@poreklo.rs, па ћемо вам послати даља упутства.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus април 19, 2019, 03:01:52 поподне
Настављамо са списковима новопристиглих пријава у последњих седам дана:

117. Здравковић, Аранђеловдан, Дреновац, Врање
118. Рабреновић, Аранђеловдан, Бистрица, Мојковац
119. Цветковић, Аранђеловдан, Власка, Младеновац
120. Лаћарак, Ђурђевдан, Бегеч
121. Црнчевић, Јовањдан, Рељино Село, Гламоч
122. Трифуновић, Ђурђевдан, Речице, Пожега
123. Стојановић, Аранђеловдан, Смарница, Власотинце
124. Анкарић, Ђурђевдан, Ердевик, Шид
125. Живковић, Ђурђиц, Горња Црнишава, Трстеник
126. Вукадиновић, Матијевдан, Батајница, Земун
127. Момчиловић, Аранђеловдан, Власина, Сурдулица
128. Ширка, -, Бачки Петровац
129. Величковић, Петковдан, Мачковац, Куршумлија
130. Вујин, Гавриловдан, Војка, Стара Пазова
131. Војновић, Никољдан, Бобота, Вуковар
132. Мишчевић, Јовањдан, Медено Поље, Босански Петровац
133. Кос, Ђурђевдан, Доњи Перван, Бања Лука
134. Живковић, Никољдан, Гаре
135. Станисављев, Ђурђевдан, Златибор
136. Вељковић, Никољдан, Сурдулица
137. Полић, Јовањдан, Мокроноге
138. Чампара, Св. Јоаким и Ана, Невесиње
139. Гиноски, Пречиста Богородица, Инче, Македонски Брод
140. Ковачевић, Јовањдан, Ивањска, Босанска Крупа
141. Бојановић, Лучиндан, Кушићи, Ивањица
142. Бојановић, Никољдан, Круси, Подгорица
143. Џунић, Аранђеловдан, Велико Село, Крупац, Пирот
144. Кизић, Ђурђиц, Доњи Петрић, Клина
145. Марковић, Јовањдан, Туларе, Медвеђа
146. Ђумић, Аранђеловдан, Книн
147. Радуловић, Јовањдан, Кусаче, Хан Пијесак
148. Сушић, Ђурђевдан, Мрзло Поље, Слуњ
149. Бојанић, Ђурђевдан, Жагровић, Книн
150. Тодоровић, Јовањдан, Друговац
151. Пауновић, Алимпијевдан, Велика, Плав
152. Пашајлија, Ђурђевдан, Дабар, Сански Мост
153. Шарчевић, Никољдан, Матијевац, Владимирци
154. Вишњевац, -, Нови Сад

До Светског ДНК дана остало је још шест дана.

Као и претходних пута, сви они који су се пријавили, а нису попунили пријаве, моле се да то ураде, како бисмо исте обрадили и благовремено припремили за дан тестирања.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош април 19, 2019, 03:08:27 поподне
Видим доста пријављених чије резултате са великом вероватноћом можемо предвидети.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo април 19, 2019, 03:22:55 поподне
142. Бојановић, Никољдан, Круси, Подгорица

Ово ће бити занимљив резултат.

„Крусе“ (није познато да ли је братство добило име по селу, или село по братству), чине родови: Бојановићи, Ћетковићи, Раичевићи, Рацковићи, Перовићи. Према предању, даљом старином су из Кроје из Албаније.

Да ли имају везе са братством Cruetio / Cruetin које се помиње на више места у Скадарском земљишнику 1416. године?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo април 19, 2019, 03:27:50 поподне
141. Бојановић, Лучиндан, Кушићи, Ивањица

А ови Бојановићи би требало да су Никшићи (према књизи "Становништво Моравичког Старог Влаха").
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша април 19, 2019, 03:36:43 поподне
140. Ковачевић, Јовањдан, Ивањска, Босанска Крупа

Таман да видимо да ли су ово Ковачевићи-Богуновићи Ј2а-М92, или неки други. Ови Ковачевићи су, према Карановићевој подели, најбројнији огранак "Богуновића" у Поуњу.

"У првој су групи Богуновићи 21 к. у десет насеља; Ковачевићи 97 к. у 21 н.; Пашићи 31 к. у 6 н.; Пјанићи 3 к.; Анушићи 10 к. у 4 н.; Мазалице 12 к. у 6 н.; Бундале 4 к. у 2 н. и Ђурашиновићи 5 к. свега је од ове гране 183 куће.
У другој су у Далмацији разрођеној групи најјачи Адамовићи. Из Далмације су пали пре 200. у Смољану више Босанског Петровца. Ту побију Турке, јер су им хтели да проведу силу на слави, па побегну преко планине у ову област, а једни у Прекосање."

Реално је да нису сви генетски повезани, с обзиром да је у питању често презиме и честа слава, а упитна је и веза са Богуновићима, зато што смо већ имали доста промашаја на ту тему.

Од Ковачевића из Поуња (Јовањдан) је и Василије Вајан Ковачевић, српски вођа у "Босанско-херцеговачком устанку" (1875-1878)
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/0/03/Srpski_pop_Vasilije-Vajan_Kovacevic_%281844-1896%29.jpeg/220px-Srpski_pop_Vasilije-Vajan_Kovacevic_%281844-1896%29.jpeg)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo април 19, 2019, 03:39:46 поподне
151. Пауновић, Алимпијевдан, Велика, Плав

И ово ће бити занимљиво, да видимо да ли велички "Цеклињани" потичу од Ђурашковића или неког стариначког цеклинског рода, и имају ли везе с Ралевићима из Калудре, или можда с Ђурашковићима из Горњег Полимља.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: boka78 април 19, 2019, 06:42:43 поподне
Настављамо са списковима новопристиглих пријава у последњих седам дана:

152. Пашалија, Ђурђевдан, Дабар, Сански Мост


Само мала корекција овде јер је изостављено слово у презимену.... тестирани се презива "ПашаЈлија"

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus април 19, 2019, 06:51:47 поподне
Само мала корекција овде јер је изостављено слово у презимену.... тестирани се презива "ПашаЈлија"

Извињавам се. Ево исправљено је. И овде и у евиденцији. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Бећар април 19, 2019, 08:02:15 поподне
Уколико има ресурса, неко упознавање кроз трибине и предавања би свакако помогло.
Наравно да влада генерално мање интересовање, али је већини ипак занимљиво да чују нешто о тој области. Велики број обичних људи уопште и не зна да тако нешто постоји.

Права блокада долази тек када се помене цена од 6-6500 динара за тестирање.

Ја исто верујем да је такво неко упознавање и образовање одлична инвестиција.  Већина људи би бенефицирала о сазнању шта Pорекло ради и пројекте које има.  Не можемо одмах закључити да ће сви људи из једне области резоновати негативно или некако подједнако. Ако неко од њих из источне Србије постне члан и допринесу својом активности то је већ успех.  Можда је ту још  неки наш "Пашић."
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Бећар април 19, 2019, 08:12:57 поподне
Amicus или неко од уредника, да ли постоји некакво географско приказивање тестираних у Српски ДНК Пројекат као проценат из појединих крајева? Често се спомене да имамо мало људи тестираних из источне тј. југо-источне Србије али ја не знам како се то може прецизније оценити.  Ја сма још увек нов у друштву па не замерите ако је то почетничко питање.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus април 19, 2019, 08:50:38 поподне
Amicus или неко од уредника, да ли постоји некакво географско приказивање тестираних у Српски ДНК Пројекат као проценат из појединих крајева? Често се спомене да имамо мало људи тестираних из источне тј. југо-источне Србије али ја не знам како се то може прецизније оценити.  Ја сма још увек нов у друштву па не замерите ако је то почетничко питање.

То је могуће видети на Српском ДНК пројекту тако што се кликне на иконицу са глобусом. Наравно, треба подесити да приказује већи број тестираних од 50. Може и опција да се прикажу сви, али она се дуже учитава, а довољно је ставити 500, па ће се видети где је колико тестираних.

Постоји Heatmaps опција, која приказује степен концентрације тестираних на неком подручју, па то изгледа овако.

(https://i.postimg.cc/ZKN72jfb/Screen-Shot-04-19-19-at-08-38-PM.png)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић април 19, 2019, 08:52:17 поподне
Amicus или неко од уредника, да ли постоји некакво географско приказивање тестираних у Српски ДНК Пројекат као проценат из појединих крајева? Често се спомене да имамо мало људи тестираних из источне тј. југо-источне Србије али ја не знам како се то може прецизније оценити.  Ја сма још увек нов у друштву па не замерите ако је то почетничко питање.

Статистички подаци по областима се могу видети на следећој страници:
https://dnk.poreklo.rs/Statistike/Regioni
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша април 19, 2019, 09:10:54 поподне
Делује да ова мапа није представила реално стање, у супротном би било много више тестираних у областима које су одрађене у режији Порекла (Херцеговина нпр.). Или је једноставно показало пресек по једној страници.

Углавном, области из којих се Срби најчешће тестирају (рачунам овде и 23andMe резултате) су Босанска Крајина, Лика, Западна Србија, Црна Гора, Далмација, дакле махом динарски крајеви. Најмање је тестираних (тј. најслабије се тестирају) из источне Србије, са Косова и Метохије, из Славоније, итд.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Бећар април 19, 2019, 09:24:17 поподне
Амикус, Иване и Небојша хвала за коментаре и мапе.  Ове је баш добро урађено, похвале тиму!

Ја сам исто запазио да има више разговора о тестирању по неким крајевима, као Херцеговина. Верујем да ће се то временом поправити кад будемо стигли и до других крајева.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus април 19, 2019, 09:24:47 поподне
Делује да ова мапа није представила реално стање, у супротном би било много више тестираних у областима које су одрађене у режији Порекла (Херцеговина нпр.). Или је једноставно показало пресек по једној страници.

Углавном, области из којих се Срби најчешће тестирају (рачунам овде и 23andMe резултате) су Босанска Крајина, Лика, Западна Србија, Црна Гора, Далмација, дакле махом динарски крајеви. Најмање је тестираних (тј. најслабије се тестирају) из источне Србије, са Косова и Метохије, из Славоније, итд.

Показао сам само као пример, ово није пресек Српског ДНК пројекта, већ последњих 500 тестираних.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Бадин април 19, 2019, 11:12:27 поподне
Занима ме кад ће бити објављени резултати тестираних поводом светског днк дна?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus април 19, 2019, 11:28:43 поподне
Занима ме кад ће бити објављени резултати тестираних поводом светског днк дна?

До краја маја би требали бити познати резултати свих тестираних.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus април 24, 2019, 05:59:53 поподне
На корак смо од Светског ДНК дана, и у наставку објављујемо списак последње редовно пристигле туре пријава:

155. Милисављевић, Томиндан, Иричићи, Брус
156. Сјеран, Јовањдан, Житомислић, Мостар
157. Шарац, Никољдан, Доњи Полој, Слуњ
158. Мрдак, Никољдан, Трновце, Пљевља
159. Вујић, Аранђеловдан, Рабровац, Младеновац
160. Бједов, Ђурђевдан, Оћестово, Книн
161. Станковић, Митровдан, Костадиновац, Мерошина
162. Савичић, Стевањдан, Герзово, Мркоњић Град
163. Довезенски, Аранђеловдан, Куманово
164. Благојевић, Никољдан, Сушиће, Штрпце
165. Бижић, Трифундан, Славонски Бродаш
166. Николић, Никољдан, Земун
167. Милојко, Ђурђевдан, Грбаљ, Побрђе
168. Петронијевић, Аранђеловдан, Риђаге, Чачак
169. Чубрило, Лучиндан, Орашко Брдо, Пркоси, Босански Петровац
170. Симоновић, Јовањдан, Гњилане
171. Бојановић, Лучиндан, Буковица, Ивањица
172. Драмићанин, Стевањдан, Вучак, Ивањица
173. Шушић, Симеундан, Рекавице, Бања Лука
174. Ђачанин, Јовањдан, Вашица, Шид
175. Перуничић, Никољдан, Дајићи, Ивањица
176. Манчић, -, -
177. Богдановић, Томиндан, Бзенице, Александровац
178. Кашић, Јовањдан, Жабаљ

Овај списак биће накнадно допуњен пријавама које ћемо регистровати у току сутрашњег дана и наредних дана од оних које буду стизале поштом са узорцима.

Пријавељени који нису попунили пријаве имаће могућност сутра да их попуне и потпишу на лицу места.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo април 24, 2019, 07:03:07 поподне
163. Довезенски, Аранђеловдан, Куманово

Да ли ћемо то, можда, сазнати хаплогрупу војводе Јована Довезенског?

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo април 24, 2019, 07:14:29 поподне
167. Милојко, Ђурђевдан, Грбаљ, Побрђе

Дошли из Црне Горе почетком 17. столећа, ништа детаљније од тога.
Биће занимљиво видети резултат.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo април 24, 2019, 07:18:36 поподне
172. Драмићанин, Стевањдан, Вучак, Ивањица

По предању - Дробњаци.
Слава мало уноси сумњу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Aleksandar R21 април 24, 2019, 08:56:11 поподне
Pozdrav,

Hoću da se prijavim na testiranje, nadam se da nije kasno.
Iz Beograda sam pa jel me može neko uputiti kako i gde se prijavljuje, gde se predaju uzorci, kako, koliko se čeka itd.

Hoću da proverim predanje o poreklu od Popovića iz Lipe Cucke.

Hvala
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош април 24, 2019, 08:58:32 поподне
По предању - Дробњаци.
Слава мало уноси сумњу.

Имамо већ једног тестираног Драмићанина из Вучка. И по хаплогрупи нису Дробњаци. Макар таква веза не постоји.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo април 24, 2019, 09:45:31 поподне
Имамо већ једног тестираног Драмићанина из Вучка. И по хаплогрупи нису Дробњаци. Макар таква веза не постоји.

Нисам знао за тај резултат.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош април 24, 2019, 09:49:21 поподне
Нисам знао за тај резултат.

Тестирани Драмићанин је интересантан, јер је I2a-YP196*.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus април 24, 2019, 09:51:31 поподне
Pozdrav,

Hoću da se prijavim na testiranje, nadam se da nije kasno.
Iz Beograda sam pa jel me može neko uputiti kako i gde se prijavljuje, gde se predaju uzorci, kako, koliko se čeka itd.

Hoću da proverim predanje o poreklu od Popovića iz Lipe Cucke.

Hvala

Сутра од 9:00 до 19:00 на адреси Илије Гарашанина 5, у дворишном објекту Библиотеке Милутин Бојић, вршиће се узимање узорака. Дођите тамо, попунићете један упитник, даћете узорак, и добићете уплатнице за плаћање тестирања. После тога, чекамо мај, и почетак пристизања резултата. ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo април 24, 2019, 10:12:49 поподне
Тестирани Драмићанин је интересантан, јер је I2a-YP196*.

Да, да, сад се сетих... Ово ће бити провера. Мада, извесно је.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus април 30, 2019, 03:59:16 поподне
Као што смо и обећали, следи допуна списка, пријавама које су стигле 25. априла.

179. Деспотовић, Никољдан, Граб, Бијело Поље
180. Симовић, Мратиндан, Клење
181. Зубац, Ђурђевдан, Ходбина, Мостар
182. Бановић, Стевањдан, Буковик, Аранђеловац
183. Скоко, Ђурђевдан, Југовићи, Гацко
184. Топаловић, Никољдан, Скиповац, Добој
185. Богдановић, Томиндан, Бзенице, Александровац
186. Матијашевић, Јовањдан, Барзиловица, Лазаревац
187. Комарица, Јовањдан, Бучје, Прибој
188. Кашић, Јовањдан, Жабаљ
189. Буловић, Јовањдан, Бителић, Сињ
190. Остојић, Никољдан, Грачац
191. Вукшић, Св. Николај Мирликијски, Љесковац, Двор на Уни
192. Васиљевић, Лазаревдан, Крупањ
193. Вујанић, Василијевдан, Крагуј, Пакрац
194. Радојичић, Јовањдан, Савковић, Љубовија
195. Филиповић, Ђурђевдан, Прошћење, Мојковац
196. Ћеран, Ђурђевдан, Бужим, Чагавица
197. Кујунџић, Јовањдан, Сремски Карловци
198. Митровић, Петковдан, Љешница, Кучево

Овај списк ћемо допунити пријавама које буду стизале поштом наредних дана.

Иначе, информација за све заинтересоване, а који можда касне са слањем узорака, да се узорци могу послати на Биолошки факултет до 10. маја.

Наравно, заједно са попуњеним пријавама и овереним уплатницама као доказима уплате.

Очекује се да сви узорци буду анализирани до краја маја.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Делија април 30, 2019, 04:01:57 поподне
Бог те ово је највећи одзив до сада или ми се чини? :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus април 30, 2019, 04:09:04 поподне
Бог те ово је највећи одзив до сада или ми се чини? :)

Јесте, ово је највећи одзив до сада, бар што се тиче пријава.

Очекивати је да приближно толико на крају буде и послатих узорака.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Aleksandar R21 мај 03, 2019, 12:17:53 поподне
Znate li koliko se otprilike čekaju rezultati?
Ovi momci mi na testiranju rekoše početkom maja da će biti.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ЛукаОБ мај 03, 2019, 12:21:23 поподне
Ових дана би требали дочекати прве резултате, а сви резултати су готови крајем Маја, ипак је ја мислим стиго преко 100 узорака... Тако је барем мени речено :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ДушанВучко мај 03, 2019, 12:22:45 поподне
Ових дана би требали дочекати прве резултате, а сви резултати су готови крајем Маја, ипак је ја мислим стиго преко 100 узорака... Тако је барем мени речено :)
197 пријављених за сада
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ЛукаОБ мај 03, 2019, 12:26:40 поподне
Душане може ли се знати колико је стигло узорака до сада?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ДушанВучко мај 03, 2019, 12:31:08 поподне
Душане може ли се знати колико је стигло узорака до сада?
Не знам :) Да, погрешно сам разумео, под претпоставком да неће можда сви који су се пријавили послати и узорак, али верујем да ће већина послати узорак, значи претпостављам да ће бити преко 150 узорака од овог броја пријављених (не знам какав је ранији однос био "број пријављених : број послатих узорака", тј. проценат реализованих пријава, па би се могло претпоставити како ће сада бити)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus мај 03, 2019, 12:35:47 поподне
Znate li koliko se otprilike čekaju rezultati?
Ovi momci mi na testiranju rekoše početkom maja da će biti.

Као што сам написао и раније, очекује се да ће сви узорци бити обрађени до краја маја, а први резултати ће вероватно стићи у току следеће недеље.

Не знам :) Да, погрешно сам разумео, под претпоставком да неће можда сви који су се пријавили послати и узорак, али верујем да ће већина послати узорак, значи претпостављам да ће бити преко 150 узорака од овог броја пријављених

Чекамо извештај са Биолошког факултета, па ћемо знати тачан број до сада пристиглих узорака.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Clavdivs мај 12, 2019, 02:29:57 поподне
Пошто су пристигли први резултати, почећемо са њиховим објављивањем.

Црнчевић, Јовањдан, Рељино Село, Гламоч

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а најближи би му могао бити Туфегџић из Мркоњић Града који такође слави Јовањдан. Разликују се на 2 од упоредива 23 маркера.

Перо М. Црнчевић за Црнчевиће у Красинцу и Рељином Селу бележи следеће:

Цитат
Према предању, поријекло овдашњих Црнчевића води из Црне Горе и да су се преци доселили на подручје Гламоча крајем 15–ог или почетком 16-ог вијека и населили се у село Брајиће – Хасанбеговце, а презивали су се Милошевићи. Према предању у Брајиће се доселило бројно племе Милошевића које је бројало око 70 чланова. Доказ да су Милошевићи заиста живјели у Брајићима је и назив једне долине која се налази сјеверно од села и сада носи назив Милошевића Долина.

Познато је да су у та времена турски освајачи аге и бегови одводили лијепе и згодне невјесте (младе) српског народа у своје чадоре, задржавали их неколико дана и ноћи и онда их враћали младожењи. Ова појава је позната под називом “прва брачна ноћ".

Ta судбина задесила је и младу једног младожење из племена Милошевића, коју су Турци одвели бегу у село Оџак. Брат младожењин по имену Дмитар, дошао је са пута кући и одмах примјетио да снаха није код куће. Упитао је укућане гдје је снаха? Одговорили су му да су снаху Турци одвели бегу у Оџак. Дмитар није могао поднијети такво понижење и срамоту, одмах се упутио у Оџак да види шта је са снахом, не рекавши ништа укућанима.

Кад је дошао у бегов чадор видио је снаху са бегом и након краће свађе, Дмитар је убио бега. Нема података шта је било са снахом. Претпоставка је да је Дмитар и њу убио да је Турци не би за одмазду мучили, злостављали и на крају убили. Пошто је убио бега, Дмитар се дао у бјекство преко брда Озрен, планине Старетине, Ливањског поља и Динаре стигао до Книна који је припадао Далмацији, и на тај начин се спасио од Турака. Пошто Турци нису ухватили Дмитра, истог дана учинили су одмазду и страшан злочин над племеном Милошевића у Брајићима.

Све што се од племена Милошевића затекло код куће поубијали су, мушко и женско, а сву имовину спалили. На сву срећу, два одрасла мушка члана племена Милошевића тог дана нису били код куће, у селу, па су остали живи.

Није познато гдје су тог дана били, али се претпоставља да су били у шуми код стоке. Нису позната ни имена двојице преживјеле браће. Не знајући да се страшна трагедија догодила у њиховој породици, браћа су пошла кући у Брајиће, вјероватно по храну. Комшије су примјетиле браћу изнад села, отрчали пред њих и рекли им да не иду у село, јер су Турци поубијали сву породицу и попалили сву имовину у знак одмазде што је њихов брат Дмитар убио бега y Оџаку. Може се само претпоставити како су се у том тренутку браћа осјећала и како су поднијели трагедију породице.

Избора нису имали, него су се помирили са судбином и заједнички одлучили да се пријаве бегу у другом беглуку и замоле га да им поштеди живот. Бег је пристао да их прими у свој беглук и поштеди им живот, уз велики откуп. Нема података колико је кеса блага — новца у злату требало сакупити. Родбина, пријатељи и комшије сакупили су тражену своту новца у злату, предали бегу, а бег је браћу преселио у Рељино Село западно од Брајића.

Брзо се пронијела вијест цијелим Гламочом о страшној одмазди Турака над племеном Милошевића у селу Брајићи. Народ је говорио: “Милошевићи зацрнили, зацрнили Милошевићи..." Од тог страшног догађаја, преживјела браћа Милошевића који су се настанили у Рељином Селу мијењају презиме Милошевић у презиме Црнчевић. Сасвим је извјесно и поуздано да је тако од Милошевића настало садашње презиме Црнчевић.

Одбјегли брат Дмитар, који је убио бега у Оџаку, настанио се у селу Косовски Кланац код Книна у Далмацији. Одлучивши да убије бега, знао је да ће Турци извршити одмазду над његовом породицом, али није могао ни претпоставити да ће учинити такав злочин да сву породицу поубијају и имовину попале. Нажалост, након извјесног времена сазнао је за страшну трагедију своје породице. Сазнао је, такође, да су му двојица браће преживјела и да су се из Брајића преселили y Рељино Село и да су промијенила презиме Милошевић упрезиме Црнчевић. Сазнавши да су му браћа промијенила презиме и он је промјенио своје презиме Милошевић у презиме Црнчевић. Дмитар из Косовског Кланца, код Книна, и браћа из Рељина Села, су се међусобно посјећивала и одржавали братске везе.

Племе Црнчевића почело се бројчано увећавати од тројице преживјеле браће Милошевић–Црнчевић, двојица у Рељину Селу и Дмитар у Косовском Кланцу код Книна. Нема вјеродостојних података о броју потомака Дмитра, али се зна да је настало цијело село Црнчевића. По неким сазнањима, до 1991. године у Косовском Кланцу код Книна било је око 30 домаћинстава са презименом Црнчевића. Поуздано се зна да је Црнчевића било и на подручју Дрниша и Далмације, вјероватно да су потомци Црнчевића из Косовског Кланца код Книна. Такође, нема вјеродостојних података о броју потомака од браће који су живјели у Рељину Селу нити о њиховим именима.

Први преци Црнчевића из Рељина Села којима се знају имена су Аћим и Инићија. Кућиште на којем су живјели налазило се на западној страни градине у Рељином Селу и то кућиште мјесно становништво је звало “Гаџићи". Свим Црнчевићима у Рељину Селу и Красинцу је крсна слава свети Јован — двадесети јануар, што је још један доказ да смо сви потомци двојице преживјеле браће Милошевића који су се из Брајића преселили у Рељино Село.

Према предању браћа, Аћим и Инићија се нису добро слагали у заједничком домаћинству, па је Инићија замолио бега да му да земљу на другом мјесту. Бег је удовољио Инићији и као свог кмета преселио га у данашње село Красинац. Аћим је остао у Рељину Селу са својом породицом.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 12, 2019, 02:36:07 поподне
Пошто су пристигли први резултати, почећемо са њиховим објављивањем.

Црнчевић, Јовањдан, Рељино Село, Гламоч

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а најближи би му могао бити Туфегџић из Мркоњић Града који такође слави Јовањдан. Разликују се на 2 од упоредива 23 маркера.

Перо М. Црнчевић за Црнчевиће у Красинцу и Рељином Селу бележи следеће:

Пре неког времена видех Црнчевиће (БиХ), I1-P109 и на 23andMe. Претпоставили смо и тада су у питању они из Босанске Крајине. Узевши у обзир и резултат Гузијана из Бања Луке (старином из Гламоча), такође с 23andMe, можемо рећи да се концентрација ове подгране I1-M253, у том делу Босанске Крајине, значајно повећала.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Clavdivs мај 12, 2019, 02:42:12 поподне
Церовић, Ђурђевдан, Тушина, Шавник

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Ово је трећи тестирани Церовић из Дробњака, тако да су му претходна двојица веома блиска. Од Церовића који су одсељени у Стублу код Медвеђе се разликује на једном од 23 упоредива маркера, а од Церовића који су такође из Тушине на 2 од 23.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Atlantische мај 12, 2019, 02:56:22 поподне
Мрдак, Никољдан, Трновице, Пљевља

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028, роду Г (DYS439=13) у табели пројекта. Са претходно тестираним Мрдаком из Пљеваља има потпуно поклапање, док са Бојанићем из Трнаваца код Рудог из истог рода има 2 разлике, на DYS635 (где се очигледно ради о њиховој братственичкој мутацији, јер оба Мрдака поседују вредност 19, што их чини јединим припадницима ове хаплогрупе са оваквом вредношћу) и DYS576 где Мрдаци имају вредност 15, а Бојанић из Трнаваца и Бојанић из Воћина у Славонији 16.

Навешћу оно што је тестирани попунио у упитнику приликом узимања бриса:

Из родослова братства Мрдак-Мрдаковић: ''Према предању, братство Мрдак потиче од старословенске породице Маричић,
која је живјела прије Косовског боја у Брњаку-Ибарски Колашин. За родоначелника узимају Брајила Маричића-Крунослава, који је
по предању био један од барјактара у Маричкој бици 1371. године По легеннди погинуо је у Косовској бици 1389. године као барјактар пред ескадроном коњице ритера Ивана (Ђона) Кастриоте. За Брајила се зна, према легенди, да је учесник Маричке битке, те да је надимак Мердек добио усљед Маричке трагедије. Име Брајило замијењено је надимком Мердек, што на турско-арапском језику значи барјак, барјактар. Тако је Брајило Маричић постао Мрдак, отпало је оно Брајило и Крунослав. Легенда такође казује да су Мрдакови синови, ради очувања успомене на свог храброго оца, узели за породичне име Мрдак; тако што је отпало старо презием Маричић, а истовреме узет надимак Кастриоте.''


Из приложеног, може се рећи да генетика не иде у прилог наведеној легенди, и да се за Мрдаке са добром претпоставком може рећи да представљају стариначко и предсловенско становништво на подручју Затарја и Старе Херцеговине.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 12, 2019, 03:16:16 поподне
Мрдак, Никољдан, Трновице, Пљевља

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028, роду Г (DYS439=13) у табели пројекта. Са претходно тестираним Мрдаком из Пљеваља има потпуно поклапање, док са Бојанићем из Трнаваца код Рудог из истог рода има 2 разлике, на DYS635 (где се очигледно ради о њиховој братственичкој мутацији, јер оба Мрдака поседују вредност 19, што их чини јединим припадницима ове хаплогрупе са оваквом вредношћу) и DYS576 где Мрдаци имају вредност 15, а Бојанић из Трнаваца и Бојанић из Воћина у Славонији 16.

Навешћу оно што је тестирани попунио у упитнику приликом узимања бриса:

Из родослова братства Мрдак-Мрдаковић: ''Према предању, братство Мрдак потиче од старословенске породице Маричић,
која је живјела прије Косовског боја у Брњаку-Ибарски Колашин. За родоначелника узимају Брајила Маричића-Крунослава, који је
по предању био један од барјактара у Маричкој бици 1371. године По легеннди погинуо је у Косовској бици 1389. године као барјактар пред ескадроном коњице ритера Ивана (Ђона) Кастриоте. За Брајила се зна, према легенди, да је учесник Маричке битке, те да је надимак Мердек добио усљед Маричке трагедије. Име Брајило замијењено је надимком Мердек, што на турско-арапском језику значи барјак, барјактар. Тако је Брајило Маричић постао Мрдак, отпало је оно Брајило и Крунослав. Легенда такође казује да су Мрдакови синови, ради очувања успомене на свог храброго оца, узели за породичне име Мрдак; тако што је отпало старо презием Маричић, а истовреме узет надимак Кастриоте.''


Из приложеног, може се рећи да генетика не иде у прилог наведеној легенди, и да се за Мрдаке са добром претпоставком може рећи да представљају стариначко и предсловенско становништво на подручју Затарја и Старе Херцеговине.

Што је забележио и Милета Војиновић.

Иначе су, по мени, уз Криче (J2b-M205), добри кандидати за најстарије становништво тог краја. Можда су чак имали сличан миграицони пут (исељавање из области). Наиме, ове G2a-L497 нема превише у осталим крајевима Црне Горе, на северу Албаније, док је заступљена у Потарју, Подрињу, Шоплуку, Војној Крајини, итд.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Atlantische мај 12, 2019, 03:22:58 поподне
Што је забележио и Милета Војиновић.

Иначе су, по мени, уз Криче (J2b-M205), добри кандидати за најстарије становништво тог краја. Можда су чак имали сличан миграицони пут (исељавање из области). Наиме, ове G2a-L497 нема превише у осталим крајевима Црне Горе, на северу Албаније, док је заступљена у Потарју, Подрињу, Шоплуку, Војној Крајини, итд.
Тако је, једино што је за разлику од M205 има код једног рода на подручју жупе Врм недалеко од Требиња, па би у том подручју један део (нарочито крајишких и ''србијанских'' Y128028) ту требао тражити даљу своју матицу. А зашто да не поставити тезу да је то подручје матично свим Y60799, старости око 1000 година. Подсетићу да су бугарски ''рођаци'' негативни на ову грану.

Свакако, користим прилику да свим Y128028 предложим тестирање на Y128028>Y60799 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=81123) и DYS413 (http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2262). Ја свој прибор чекам. ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 12, 2019, 03:29:25 поподне
Владимиров, Никољдан, Драјинци, Сурдулица, J1-FGC11>Y13481

Овај хаплотип J1 се релативно често јавља на југу/југоистоку Србије, осим тога присутан је и на северу Македоније. Владимиров има неколико прилично блиских поклапања на простору јабланичког округа, Косова, итд. Већина је са необјављених истраживања, али неки славе Никољдан, па може бити и ближе везе. Иначе је карактеристично да су генетски сви доста блиски, а нека специфичност код Владимирова била би вредност 22 на DYS635 и евентуално вредност 20 на маркеру 458.

У анонимним базама (YHRD) постоји једно поклапање међу Хрватима из Славоније.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук мај 12, 2019, 03:53:43 поподне
Николић, Никољдан, Алексинац

Припада хаплогрупи I2a-M223>L701>A427, роду А у табели Српског ДНК пројекта. Има блиска али не и потпуна поклапања у оквиру овог рода, који се састоји од родова са Космета (највећим делом Ковачани) и Македоније, те је и даље порекло тестираног (пре алексиначког краја) вероватно из тих предела. Николић је први припадник овог рода са славом Никољдан.

У упитнику је тестирани навео да се његов деда (рођен 1903. године) као дете заједно са породицом доселио на београдски Сењак из околине Алексинца. Са Сењака су касније прешли у Сурчин, где се родио отац тестираног.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Clavdivs мај 12, 2019, 03:56:40 поподне
Мажибрада, Андријевдан, Кистање

Припада хаплогрупи I1-A11380. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи би требало да су му двојица тестираних Драча из Бенковца. Од једног се разликује на 2, а од другог на 3 од 23 упоредива маркера.

Нисам успео да пронађем ништа о пореклу Мажибрада, па ако неко зна нешто нека дода.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 12, 2019, 04:03:22 поподне
Раковић, Стевањдан, Отиш, Лушци Паланка (Сански Мост), J2b-M241>Z638

Раковићи са овом славом присутни су на потезу од Бања Луке до Санског Моста. Ово је уједно и потврда неких резултата од раније, па можемо рећи да су сви Раковићи (Стевањдан) из тог краја и генетки повезани. Нисам у литератури нашао више о пореклу ове породице. Интересантно да немају ближих поклапања у пројекту. Исто је и у региону, као и у анонимним базама. Можда би могло бити даље везе са неким српским породицама са Косова (такође слава Стевањдан), али то би се сводило на нагађање. С обзиром на место порекла и Y-ДНК поклапања, овде се можда ради о нешто старијој породици из тог краја. Није искључено да су Раковићи, условно, староседеоци у Босанској Крајини.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 12, 2019, 04:06:46 поподне
Раковић, Стевањдан, Отиш, Лушци Паланка (Сански Мост), J2b-M241>Z638

Раковићи са овом славом присутни су на потезу од Бања Луке до Санског Моста. Ово је уједно и потврда неких резултата од раније, па можемо рећи да су сви Раковићи (Стевањдан) из тог краја и генетки повезани. Нисам у литератури нашао више о пореклу ове породице. Интересантно да немају ближих поклапања у пројекту. Исто је и у региону, као и у анонимним базама. Можда би могло бити даље везе са неким српским породицама са Косова (такође слава Стевањдан), али то би се сводило на нагађање. С обзиром на место порекла и Y-ДНК поклапања, овде се можда ради о нешто старијој породици из тог краја. Није искључено да су Раковићи, условно, староседеоци у Босанској Крајини.

Сад видех да је претходно тестирани Раковић оставио предање о пореклу "из Црне Горе", али таква предања се морају узимати с резервом. Посебно када су у питању Крајишници.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Atlantische мај 12, 2019, 04:06:58 поподне
Љиљак, Срђевдан, Горњи Жировац, Двор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>YP6098. Има потпуна поклапања са свим Срђевштацима који су припадници ове хаплогрупе. Са Грбићем из Рачића код Бихаћа и са Грунчићем из Зрењанина на 23 маркера, а са Богдановићем из Јелићке код Приједора и необјављеним резултатом из околине Костајнице на 17 маркера.

Тестирани је у упитнику оставио следеће податке:

''Презивали смо се Стефановић. Кретање породице Стефановић се креће из Призрена, преко Скадра до села Поде код Херцег Новог где се мења презиме у Љиљак. Након промене презимена део Љиљака се сели на Банију. Сматра се да смо у Скадру живели око 200 година.''

Као и у случају претходно објављеног Мрдака и овде се може рећи да генетика не иде у прилог предању, и да се највероватније ради о стариначком (предтурском) становништву крајишких области.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Бадин мај 12, 2019, 04:10:12 поподне
Мажибрада, Андријевдан, Кистање

Припада хаплогрупи I1-A11380. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи би требало да су му двојица тестираних Драча из Бенковца. Од једног се разликује на 2, а од другог на 3 од 23 упоредива маркера.

Нисам успео да пронађем ништа о пореклу Мажибрада, па ако неко зна нешто нека дода.

Помињу се у Кистањама око 1766, детаљније https://html1-f.scribdassets.com/1ios3kox8g244dqs/images/135-ec1df364e4.jpg (https://html1-f.scribdassets.com/1ios3kox8g244dqs/images/135-ec1df364e4.jpg)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ЛукаОБ мај 12, 2019, 04:14:27 поподне
На сајту Srdjevdan.org пише да су Љиљци сродници Лакетића. Иначе ти Лакетићи су грана Трипковића, Љешанско братсво које је Срђевдан као славу узело од своје ујчевине Јасеноваца, и припадају хаплогрупи I2-PH908 што можемо закључити из резултата тестираног Ковијанића, Љешанског срђевштака који је тестиран као I2-PH908 . Такође се за Љиљке наводи да су настањени у Зборишту а не у Горњем Жировцу. Не знам шта ви кажете на све ово...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 12, 2019, 04:23:50 поподне
Љиљак, Срђевдан, Горњи Жировац, Двор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>YP6098. Има потпуна поклапања са свим Срђевштацима који су припадници ове хаплогрупе. Са Грбићем из Рачића код Бихаћа и са Грунчићем из Зрењанина на 23 маркера, а са Богдановићем из Јелићке код Приједора и необјављеним резултатом из околине Костајнице на 17 маркера.

Тестирани је у упитнику оставио следеће податке:

''Презивали смо се Стефановић. Кретање породице Стефановић се креће из Призрена, преко Скадра до села Поде код Херцег Новог где се мења презиме у Љиљак. Након промене презимена део Љиљака се сели на Банију. Сматра се да смо у Скадру живели око 200 година.''

Као и у случају претходно објављеног Мрдака и овде се може рећи да генетика не иде у прилог предању, и да се највероватније ради о стариначком (предтурском) становништву крајишких области.

Важна потврда за Крјаишнике са Срђевданом. Милан Карановић Љиљке смешта уз Грбиће, Башиће, Угреновиће и Брекиће из Поуња. Смаих Љиљака је било свега две куће у средњем Поуњу почетком 20. века. За читаву ову крајишку групу матична област је Северна Далмација.

О даљем пореклу ове крајишке Y2613 причали смо више пута. Колико знам, они ипак имају Y-ДНК поклапања на простору јужног и централног Балкана, а веома им је близак генетски и Мијач из Црне Горе. Углавном су занимљива ова њихова предања о пореклу "с југа". Код Љиљака се помиње Скадар, код оних из Поуња Крушевац, код оних из Унца Крушево у Македонији (неки верују да је ово пак Крушево крај Обровца). Можда она и нису без основа, видећемо у будућности.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 12, 2019, 04:26:44 поподне
На сајту Srdjevdan.org пише да су Љиљци сродници Лакетића. Иначе ти Лакетићи су грана Трипковића, Љешанско братсво које је Срђевдан као славу узело од своје ујчевине Јасеноваца, и припадају хаплогрупи I2-PH908 што можемо закључити из резултата тестираног Ковијанића, Љешанског срђевштака који је тестиран као I2-PH908 . Такође се за Љиљке наводи да су настањени у Зборишту а не у Горњем Жировцу. Не знам шта ви кажете на све ово...

Дезинформација, а као друго Ковијанићи нису I2-PH908 него I2-Z17855.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 12, 2019, 04:28:37 поподне
За читаву ову крајишку групу матична област је Северна Далмација.

Не знам колико је реално ово, с обзиром да у Далмацији малтене нема родова који славе Срђевдан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 12, 2019, 04:30:24 поподне
Не знам колико је реално ово, с обзиром да у Далмацији малтене нема родова који славе Срђевдан.

Има их у Лици, Унцу, а пореклом из Северне Далмације. Морало је бити и ту, бар у рубним крајевима ка Лици. Ипак је ово карпатско-далматински кластер. :D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ЛукаОБ мај 12, 2019, 04:31:31 поподне
Код Љиљака се помиње Скадар, код оних из Поуња Крушевац, код оних из Унца Крушево у Македонији (неки верују да је ово пак Крушево крај Обровца). Можда она и нису без основа, видећемо у будућности.

Колико ја знам и колико сам изучавао и род Дапчевића слави Срђевдан а они су у Кртоле дошли из Скадра. У Скадру и дан данас имају остаци цркве Св. Срђа и Вакха, а знамо да је култ тих светаца био итекако распросрањен између Поповог поља тј. Дубровника и Скадра. Знам за још пар породица са славом Срђевдан које имају предање да су из Скадра, и ваљало би их наћи и наговорити да се тестирају :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 12, 2019, 04:31:34 поподне
Мажибрада, Андријевдан, Кистање

Припада хаплогрупи I1-A11380. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи би требало да су му двојица тестираних Драча из Бенковца. Од једног се разликује на 2, а од другог на 3 од 23 упоредива маркера.

Нисам успео да пронађем ништа о пореклу Мажибрада, па ако неко зна нешто нека дода.

У Далмацији, Андријевдан славе још само Милијаши из Модриног Села, што је близу Кистања, тако да су Милијаши вероватно исти род са Мажибрадама.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 12, 2019, 04:32:02 поподне
Има их у Лици, Унцу, а пореклом из Северне Далмације. Морало је бити и ту, бар у рубним крајевима ка Лици. Ипак је ово карпатско-далматински кластер. :D

У Лици их има, да.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 12, 2019, 04:33:01 поподне
Колико ја знам и колико сам изучавао и род Дапчевића слави Срђевдан а они су у Кртоле дошли из Скадра. У Скадру и дан данас имају остаци цркве Св. Срђа и Вакха, а знамо да је култ тих светаца био итекако распросрањен између Поповог поља тј. Дубровника и Скадра. Знам за још пар породица са славом Срђевдан које имају предање да су из Скадра, и ваљало би их наћи и наговорити да се тестирају :)

Мислим да се они "хватају" за те крајеве на основу ретке славе - Срђевдан. Не постоји јасна генетска веза, али треба узети у обзир та предања о пореклу из јужних српских крајева.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ЛукаОБ мај 12, 2019, 04:35:02 поподне
Извињавам се на грешци ово за хаплогрупу, а ово за дезинформацију нисам баш сигуран. За ово мора постојати нека веза нису могли из досаде лупити такво нешто. Можда су селећи се из Скадра пролазили кроз Љешанску нахију и због слава се присвојатали. Наравно ово сада говорим хипотетички и на основу искустава, јер знамо да је било много таквих повезивања.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 12, 2019, 04:38:05 поподне
Извињавам се на грешци ово за хаплогрупу, а ово за дезинформацију нисам баш сигуран. За ово мора постојати нека веза нису могли из досаде лупити такво нешто. Можда су селећи се из Скадра пролазили кроз Љешанску нахију и због слава се присвојатали. Наравно ово сада говорим хипотетички и на основу искустава, јер знамо да је било много таквих повезивања.

То је извесно конструкција новијег датума, тешко да су Љиљци знали у прошлости за Лакетиће и Ковијаниће.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ЛукаОБ мај 12, 2019, 04:42:30 поподне
Све је могуће, вријеме ће показати :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 12, 2019, 04:47:37 поподне
Гиноски, Ваведење, Инче, Македонски Брод, J2b-M241>Z638

Нисам нашао више о пореклу ове породице у литератури. Можда треба пратити по крсној слави, која спада у ређе. Гиноском су генетски блиске неке српске породице са Косова (Штимље, Клина). То су управо они родови што славе Стевањдан, које поменух малопре у случају крајишких Раковића. Интересантно да су Гиноском у анонимним базама најближи Пољаци, Немци и Италијани.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Банска крајина мај 12, 2019, 04:52:16 поподне
Љиљак, Срђевдан, Горњи Жировац, Двор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>YP6098. Има потпуна поклапања са свим Срђевштацима који су припадници ове хаплогрупе. Са Грбићем из Рачића код Бихаћа и са Грунчићем из Зрењанина на 23 маркера, а са Богдановићем из Јелићке код Приједора и необјављеним резултатом из околине Костајнице на 17 маркера.

Тестирани је у упитнику оставио следеће податке:

''Презивали смо се Стефановић. Кретање породице Стефановић се креће из Призрена, преко Скадра до села Поде код Херцег Новог где се мења презиме у Љиљак. Након промене презимена део Љиљака се сели на Банију. Сматра се да смо у Скадру живели око 200 година.''

Као и у случају претходно објављеног Мрдака и овде се може рећи да генетика не иде у прилог предању, и да се највероватније ради о стариначком (предтурском) становништву крајишких области.

Љиљци су у Жировцу потврђени у другој половини XVIII вијека, када их је било најмање четири породичне задруге. Према подацима из 1772. године, у Жировцу су пописани Матија Љиљак, Тривун Љиљак, Танасија Љиљак, Глиго Љиљак и Јефтенија Љиљак. Дио Љиљака из Жировца населио се у Класнићу (Горњи Класнић) половином XIX вијека.

Осим у Жировцу, Љиљци су на подручју Прве банске (глинске) крајишке регименте потврђени и у Обљају, такође у другој половини XVIII вијека и ту их је било најмање двије породичне задруге. Славе Срђевдан, као и Љиљци у Жировцу и Класнићу.

Битно је напоменути да су Срђевдан прослављали још неки родови на подручју Глинске крајине, попут Кладара и Ребрача. Оба рода потврђена су на подручју Прве банске крајишке регименте у другој половини XVIII вијека, а посебно су Ребраче биле значајан род, пошто су током XVIII вијека давали крајишке кнезове. Нема сумње да су банијски Срђевштаци на Банију прешли или са подручја Зринског поља, или из Поткозарја и Поуња, свакако током или након рата 1683-1699. године.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 12, 2019, 04:54:49 поподне
Раковић, Аранђеловдан, Лешак, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим вредности 15 на маркеру DYS19, остале вредности су модалне, па самим тим има доста блиских хаплотипова. Да би направио неки ужи круг, узео сам само оне који славе Аранђеловдан, тако да блиско поклапање има са једним из херцеговачког подухата из околине Равног, као и неколико њих са југа Србије. Али дефинитивно му је са пројекта најближи Милетић из Међухане код Блаца, даљим пореклом из Требића на Рогозни. Са њим има две разлике на упоредива 23 маркера. И сам тестирани је навео да су Раковићи из Требића и да су се презивали Ковачевићи.

Може се рећи да је овим резултатом то потврђено. О овом роду смо писали када је објављен режултат Милетића.

Тестирани је директан потомак јелечког војводе Радосава из Првог српског устанка који ке држао линију на планини Рогозни и у долини Средњег Ибра, која је требала да онемогући пролазак турских одреда из правца Приштине.

О војводи Радосав јелечком има више писаних трагова од који је највреднији помена запис, и разматрање порекла војводе Радосава који је оставио Аврама Поповића.

Поповић лоцира место одакле потиче Војвода Радосав у Требићу и наводи драгоцене информације о расељавању његових синова након Српско-турских ратова.

Радосав је, по казивању његовог унука, Арсенија Милетића (деде тестираног Милосава) досељеног 1879. године у село Међухана (Блаце) у Топлици, имао три сина - Саву, Милету и Морђа чији су се потомци раселили у два правца. Сави потомци су се иселили у оближње Кончулиће, док су се Милетини и Ђорђеви потомци иселили у Међухану и Трнаву.

Тестирани броји следећа колена од Војводе јелечког Радосава:
Радосав-Милета-Арсеније-Андреја-Милосав.

Нажалост, предање о даљем пореклу, па чак и војводи Радосаву је ишчезло код његових исељених потомака.

Међутим, два податка које је тестирани саопштио нам дефинитивно могу помоћи да реконструишемо даље порекло Војводе Радосава као и миграције његових потомака. Наиме, тестирани памти да је чуо да су његови стари пореклом из “Јасенице”, као и да имају рођаке Ковачевиће, у Горњој Трнави ( Прокупље) са којима су вези одржавали његов деда и отац, крајем 19. и почетком 20. века.

Ковачевићи јеси пописани у првом попису топличког округа 1884. године у селу Горња Трнава који су досељени из Требића и који славе исту славу као и потомци Војводе Радосава.

Петар Петровић је током својих теренских истраживања у Требићима забележио следеће фамилије које славе Аранђеловдан, и то:

У Горњем Требићу, Ковачевиће (10 кућа, Св. Аранђео), Морачани, који су по предању добили презиме по претку који је био рударски ковач, и који имају своје одељке у Горњој Трнави у Топлици, и

У Доњем Требићу, Вукадиновиће (10 кућа) који су досељене из Каменице (Лепосавић).

На крају разматрања о становништву Требића, Петровић наводи следеће породице које потичу од Вукадиновића и које су исељене у првој десетини 19. века:

Ранковићи, Кнежевићи и Живковићи (Св. Арханђео) у Закуту у Доњој Гружи

Требићани: Марковићи и Минићи
(Св. Арханђео) у подибарску Ратину

Вукадиновићи (Св. Арханђео) у Баничину у Доњој Јасеници.

У монографији “Јасеница” Боривоје Дробњаковић у опису становништва села Баничина наводи Вукадиновиће 2 к. Слава: св Аранђел, који су досељени 1865. г. из Требића (код Н. Пазара). Такође наводи да их има их у Требићу, као и да су се четири куће населиле у Велику Плану (добрички-топлички [срез]).

Када се све ове чињенице укрсте, јасно се оцртава еволуција породице, односно рода војводе јелечког Радосава [Вукадиновића] која је готово идентична са описом повратних миграција породица истакнутих устаника из Првог српског устанка у ибарској области.

Велика је вероватноћа да је род војводе Радосава управо род Вукадиновића, које је П. Петровић назвао Морачанима, који су се у Требиће доселили из оближње Каменице (највероватније током 18. века) и чији су се представници након неуспелих акција на Рогозни иселили у Шумадију, а затим се вратиле у стари крај, као и Ћирковићи из Лозне и друге фамилије које су избегле у Србији након пропасти устанка у новопазарском санџаку.

Такође имамо и резултат Вукадиновића из Требића, на 23andMe и који се делимично слаже са овим резултатима.


Вукадиновић, Аранђеловдан, Требиће, Лепосавић, I-P37

У Доњем Требићу су:

-Вукадиновићи, 10 кућа, су од Вукадиновића у Каменици. Спомињу се по архивској грађи у првој десетини 19. века; овамо дошли из Рватске, у коме су неко време били мухамеданци, па су повратили стару веру.

Од Вукадиновића води порекло велики број породица из тог краја

Одселили се у првој десетини 19. века:

-Ранковићи, Кнежевићи и Живковићи (Арханђео) у Закуту у Доњој Гружи;
-Требићани Марковићи и Минићи (Арханђео) у подибарску Ратину;
-Вукадиновићи (Арханђео) у Баничину у Доњој Јасеници, тамо дошли 1865. године из Топлице.

Сви ови родови су од:

-Вукадиновића Морачана у Требићу.
https://www.poreklo.rs/2018/03/11/poreklo-prezimena-selo-trebice-leposavic/
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Clavdivs мај 12, 2019, 05:02:26 поподне
Бојанић, Ђурђевдан, Жагровић, Книн

Требало би да припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Најближи му је претходно тестирани Бојанић из Жагровића (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3104.msg90177#msg90177), од кога се разликује на 2 од 23 упоредива маркера.

Не би било лоше да Бојанићи тестирају дробњачке СНП-ове (FGC22045 и FGC33034).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 12, 2019, 05:08:44 поподне
Јовановић, Аранђеловдан, Ореовац, Македонски Брод, J2a-M67

Јовановићу су генетски најближе неке породице процењене као L210 и Z7671. На 17 маркера има 3 разлике са једном породицом из Тимочке Крајине, док на је на 23 маркера чини се најближи Јелачић из Нових Карловаца (5 разлика). Сврстао сам га у L210, па ћемо видети како ће се одвијати ситуација.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Банска крајина мај 12, 2019, 05:12:23 поподне
Извињавам се на грешци ово за хаплогрупу, а ово за дезинформацију нисам баш сигуран. За ово мора постојати нека веза нису могли из досаде лупити такво нешто. Можда су селећи се из Скадра пролазили кроз Љешанску нахију и због слава се присвојатали. Наравно ово сада говорим хипотетички и на основу искустава, јер знамо да је било много таквих повезивања.

Љиљци су род који је преко 250 година на Банији. Предање које је тестирани навео је по свему судећи плод накнадне конструкције на основу прича о повезаности култа прослављања Срђевдана са крајевима око Скадра. Банијски родови имају свијест о томе да су на Банију прешли углавном из сусједних крајева Босанске крајине (Поткозарје, Поуње, Сува међа) и то је генетика више пута потврдила, нарочито у случају Срђевштака.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 12, 2019, 05:19:46 поподне
Бисенић, Аранђеловдан, Голобок, Смедеревска Паланка

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Поседује мало другачији хаплотип од свих осталих на пројекту из ове гране. Има нешто вишу вредност 14 на маркеру 439, затим за ову грану нешто нижу вредност 30 на 389II, као и веома ниску вредност 27 на 481. Због овога нема блиских поклапања у роду Y56203. Можда су му због прва два споменута карактеристична маркера, најближи тестирани са САНУ истраживања из околине Мионице (16/17), као и из околине Сврљига (15/17).

О Бисенићима се у литературу каже:

"Бисенићи (Јовановићи, Радојевићи, Васићи, Радивојевићи (укупно 40 к., св. Арханђел). Стари су им се доселили са Косова – од Вучитрна".

https://www.poreklo.rs/2012/05/03/prezimena-selo-golobok-smed-palanka/

Ово је веома интересантан резултат, пре свега због даљег порекла тестираног. На истраживању Срба са КиМ, имали смо један необичан хаплотип, који припада грани Y56203 и чије је даље порекло Бело Брдо. Такође се и у косовском Поморављу, недалеко од Новог Брда, појавио један Y56203, али непознатог порекла. Како Бисенићи имају предање о Вучитрну, могуће да се ради о средњовековном становништву рударских центара, а које је досељено из западних крајева, где је епицентар Y56203. Или је можда у питању "источни" огранак ове гране, одвојен много пре. Само дубља тестирања би отклонила ту дилему.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Маре мај 12, 2019, 05:19:57 поподне
Поздрав свима. Нов сам на овом форуму и управо су ми стигли резултати тестирања, па вас молим да ме упутите у даље кораке.

Хвала унапред,
Марко
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 12, 2019, 05:23:20 поподне
Муиџа, Ђурђевдан, Горњи Класнић, Глина, Банија, J2b-M205

Муиџи су генетски несумњиво најближи Демићи из Горњег Класнића, који такође славе Ђурђевдан. Са Демићима-Даштовићима свега једна разлика и то на DYS458. Муиџа ту има вредност 16, па је упитно колико се на основу овог маркера могу правити неке конструкције. Он је до сада често служио у класификацији на Y22063-/+. Са Демићима-Тубићима две разлике и то због мутације на маркеру 358b, која се очито десила код Демића (мада ће бити да су у питању повратне мутације).

Нека специфичност код овог рода Ђурђевдан, Класнић/Банија, била би вредност 16 на маркеру 358a. Подсетићу да су Демићи негативни на Y22063 и да су им по маркерима најближи тестирани из околине Пљеваља, Северне Далмације, итд. Карактеристичне вредности 385b=18, 458=15, 576=19 и 481=24.

Петар би могао рећи више о пореклу ове породице.

Хаплогрупа J2b-M205 је иначе на Банији (у овим границама из пројекта) заступљена са 18,2% и то је тренутно, поред Лике, крајишка област са највише M205.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus мај 12, 2019, 05:23:27 поподне
Поздрав свима. Нов сам на овом форуму и управо су ми стигли резултати тестирања, па вас молим да ме упутите у даље кораке.

Хвала унапред,
Марко

Добродошли Марко на Форум Порекло.

Сачекаћемо да колеге уредници Српског ДНК пројекта објаве коментар вашег резултата.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Маре мај 12, 2019, 05:30:52 поподне
Добродошли Марко на Форум Порекло.

Сачекаћемо да колеге уредници Српског ДНК пројекта објаве коментар вашег резултата.

Хвала на информацији. Враћам се у дискусију кад будем видео своје податке.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Veljko Gruzanin мај 12, 2019, 05:36:24 поподне
Pozdrav drugari
Sad sam dobio rezultate.
Samo izbacujte, lako je za pracenje;-)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Atlantische мај 12, 2019, 05:51:52 поподне
Остојић, Никољдан, Грачац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029, највероватније подграни YP417. Генетски су му најближи остали Никољштаци са овом хаплогрупом из Крајине. Са Радановићем из Поточана код Прњавора има 2 разлике на 23 упоредива маркера, са Загорцем из Медака код Госпића и Копањом из Бање Луке има 3 разлике на исто толико упоредивих маркера, са Метлићем из Рора код Гламоча има 4 разлике. Са свима наведенима је најуочљивија разлика на DYS458, где Остојић поседује вредност 17, док остали из ове групе на том маркеру имају вредност 16.

Нека бољи познаваоци Крајине додају шта имају на овај резултат. ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук мај 12, 2019, 05:52:13 поподне
Гиноски, Ваведење, Инче, Македонски Брод, J2b-M241>Z638

Нисам нашао више о пореклу ове породице у литератури. Можда треба пратити по крсној слави, која спада у ређе. Гиноском су генетски блиске неке српске породице са Косова (Штимље, Клина). То су управо они родови што славе Стевањдан, које поменух малопре у случају крајишких Раковића. Интересантно да су Гиноском у анонимним базама најближи Пољаци, Немци и Италијани.

Гиноски припада роду Поповаца из Инча, који су били једини становници овог поречког села. О њима је писао Петар С. Јовановић у књизи "Порече" (испитивања вршена 1926. године):

(https://i.postimg.cc/sxt2ddxh/image.jpg)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: СРБ.МНЕ мај 12, 2019, 06:00:34 поподне
sasad haplogrupa J ozbiljno vodi
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук мај 12, 2019, 06:11:31 поподне
Јовановић, Аранђеловдан, Ореовац, Македонски Брод, J2a-M67

Јовановићу су генетски најближе неке породице процењене као L210 и Z7671. На 17 маркера има 3 разлике са једном породицом из Тимочке Крајине, док на је на 23 маркера чини се најближи Јелачић из Нових Карловаца (5 разлика). Сврстао сам га у L210, па ћемо видети како ће се одвијати ситуација.

Из Ореовца имамо тестираног Ђуровског (Q1-L713) који припада роду Рашајковаца, старинаца из овог села (слава Аранђеловдан). Једини други род присутан у Ореовцу а који није од рода Рашајковаца је род Карпузоваца, који исто славе Аранђеловдан. О њиховом пореклу је писао Јован Трифуноски у свом делу "Кичевска котлина":

"Досељеници су Карпузовци (5 к, св. Арханђео). Потичу од претка Карпуза. Пометути предак „на врвење“ дошао је у ово село. Ту је остао за стално јер му је оснивач рода Рашајковци („да не бидет сам“) уступио место Горни огради (у Горњој махали). Насељавање рода Карпузовци извршено је пре око 200 до 230 година (око 1730. или 1760. г.)."

Пошто се генетски не поклапа са Ђуровским, биће да је Јовановић од рода Карпузоваца. Са његовим резултатом, имамо комплетну Y-ДНК генетску слику Ореовца, села у области Доње Рабетино.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Банска крајина мај 12, 2019, 06:17:15 поподне
Муиџа, Ђурђевдан, Горњи Класнић, Глина, Банија, J2b-M205

Муиџи су генетски несумњиво најближи Демићи из Горњег Класнића, који такође славе Ђурђевдан. Са Демићима-Даштовићима свега једна разлика и то на DYS458. Муиџа ту има вредност 16, па је упитно колико се на основу овог маркера могу правити неке конструкције. Он је до сада често служио у класификацији на Y22063-/+. Са Демићима-Тубићима две разлике и то због мутације на маркеру 358b, која се очито десила код Демића (мада ће бити да су у питању повратне мутације).

Нека специфичност код овог рода Ђурђевдан, Класнић/Банија, била би вредност 16 на маркеру 358a. Подсетићу да су Демићи негативни на Y22063 и да су им по маркерима најближи тестирани из околине Пљеваља, Северне Далмације, итд. Карактеристичне вредности 385b=18, 458=15, 576=19 и 481=24.

Петар би могао рећи више о пореклу ове породице.

Хаплогрупа J2b-M205 је иначе на Банији (у овим границама из пројекта) заступљена са 18,2% и то је тренутно, поред Лике, крајишка област са највише M205.

Потајно сам се надао оваквом резултату. :)

Све Муиџе су из Доњег Класнића, тачније из засеока Коса, тако да треба стајати Муиџа, Доњи Класнић/Глина/Банија. У сваком случају, ријеч је о занимљивом роду, који је имао предање о поријеклу од непознатог Наполеоновог војника (пошто је Банија у периоду од 1809. до 1813. године била дио Илирских провинција Француског царства).

Муиџе су у Класнићу потврђене у другој половини XVIII вијека, када их је била најмање једна породична задруга, тако да поријекло од француског војника свакако отпада. Према подацима из 1772. године, у Класнићу је пописан Михаило Муиџа. Нешто касније (1779-1786), осим Михаила Муиџе, помињу се и Петар Муиџа и Никола Муиџа.

Муиџе су у Класнићу смјештене између Стојаковића (крсна слава Ђурђевдан) и Шикања (крсна слава Стевањдан). Напоменуо бих да имамо Стојаковиће из Љубине код Двора, који славе Ђурђевдан и који су потврђени као J2b1-M205. Занимљиво је то што у Класнићу и у Љубини осим презимена Стојаковић, као заједничко презиме постоји и презиме Рудић (крсна слава Пантелијевдан). Пошто се породична задруга Муиџи (бр. 20) у Класнићу налази уз три породичне задруге Стојаковића (бр. 17, 18, 19), мислим да је готово извјесно да су Муиџе само огранак Стојаковића, који је презиме вјероватно добио по надимку (сличне примјере настанка нових презимена имамо у Далмацији почетком XVIII вијека).

Очито је да на подручју Баније постоји један огранак Крича који слави Ђурђевдан и коме припадају Демићи, Муиџе и Стојаковићи, као и један необјављени род са подручја Вргинмоста чије презиме свакако упућује на Криче.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Clavdivs мај 12, 2019, 06:25:44 поподне
Буловић, Јовањдан, Бителић, Сињ

Припада хаплогрупи I1-Z63. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи су му Чекић из Грбаваца код Градишке (разликују се на једном од 23 упоредива маркера), Поповић из Биовичиног села који такође слави Јовањдан (2/23) и Ћук из Зрмање (2/23).

О пореклу Буловића је више речи било на овој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4167.msg114708#msg114708

Било би добро да тестирани уради СНП тестирање, како би се утврдило којој грани испод Z63 Буловићи припадају.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 12, 2019, 06:26:45 поподне
Остојић, Никољдан, Грачац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029, највероватније подграни YP417. Генетски су му најближи остали Никољштаци са овом хаплогрупом из Крајине. Са Радановићем из Поточана код Прњавора има 2 разлике на 23 упоредива маркера, са Загорцем из Медака код Госпића и Копањом из Бање Луке има 3 разлике на исто толико упоредивих маркера, са Метлићем из Рора код Гламоча има 4 разлике. Са свима наведенима је најуочљивија разлика на DYS458, где Остојић поседује вредност 17, док остали из ове групе на том маркеру имају вредност 16.

Нека бољи познаваоци Крајине додају шта имају на овај резултат. ;)

Остојићи су очито из Томингаја крај Грачаца, где их је 1915. године било 14 кућа. Као и највећи део српског становништва тог краја, пореклом су из Северне Далмације. Осим Остојића, имамо још R1a-M458 родова из тог дела Лике (пореклом из Далмације).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 12, 2019, 06:27:46 поподне
sasad haplogrupa J ozbiljno vodi

Не води. У питању је другачији темпо објављивања резултата. ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 12, 2019, 06:45:53 поподне
Шарац, Никољдан, Доњи Полој, Слуњ, Кордун, J2b-M205

Шарци са простора Горње Крајине славе Јовањдан и Никољдан. Могуће да постоји веза са Шарцима из Лике (Доњи Лапац и Грачац), који такође славе Никољдан. Генетски су Шарцу најближи лички Усорци. Од осталих Крајишника, нису далеко ни Новаковићи из Подгрмечја, који славе исту славу. Према томе, нема сумње да су и Шарци Y22063+. Шараца са овом славом има и у Поуњу, а досељени су из Лике, после окупације.

Тестирани је навео како у породици постоји предање о пореклу из области Пиве. Биће да је и то предање новијег датума, пошто у Пиви има Шараца (Јовањдан). У сваком случају, ако је део Y22063+ у Крајину дошао из Потарја и околине, онда предање није пуно промашено (случајно, или не). 

Неко од Кордунаша можда зна више о овим Шарцима из околине Слуња.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Бадин мај 12, 2019, 06:49:15 поподне
Буловић, Јовањдан, Бителић, Сињ

Припада хаплогрупи I1-Z63. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи су му Чекић из Грбаваца код Градишке (разликују се на једном од 23 упоредива маркера), Поповић из Биовичиног села који такође слави Јовањдан (2/23) и Ћук из Зрмање (2/23).

О пореклу Буловића је више речи било на овој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4167.msg114708#msg114708

Било би добро да тестирани уради СНП тестирање, како би се утврдило којој грани испод Z63 Буловићи припадају.

Буловићи су из Бителића покрај Сиња.

Иначе Срби из Бителића и околних села причају чисту икавицу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 12, 2019, 06:53:14 поподне
Буловић, Јовањдан, Бителић, Сињ

Припада хаплогрупи I1-Z63. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи су му Чекић из Грбаваца код Градишке (разликују се на једном од 23 упоредива маркера), Поповић из Биовичиног села који такође слави Јовањдан (2/23) и Ћук из Зрмање (2/23).

О пореклу Буловића је више речи било на овој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4167.msg114708#msg114708

Било би добро да тестирани уради СНП тестирање, како би се утврдило којој грани испод Z63 Буловићи припадају.

Буловићи би пре свега због славе могли бити најближи Поповићима из Биовичиног села.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Clavdivs мај 12, 2019, 07:04:30 поподне
Милошевић, Ђурђевдан, Пајсијевић, Кнић

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема ближих поклапања међу претходно тестираним због неких неуобичајених вредности које поседује (DYS393=12 и DYS389II=29).

Михаило Драгић за Милошевиће у Пајсијевићу каже следеће:
Цитат
Јовановићи и Милошевићи су стари досељеници из Прељине. Славе Ђурђиц.
Претпостављам да Драгић говори о овим Милошевићима иако се слава разликује. С тим у вези, и сам тестирани каже да је у неким публикацијама налазио да је слава његових Милошевића Ђурђиц, али да нема податке о томе да је слава мењана.

Милошевићи и Јовановићи из Пајсијевића би требало да су од Топаловића из чачанске Прељине, а даљим пореклом од Звркета (Топаловића) из Негришора у Драгачеву.

Радомир Илић за Топаловиће у Прељини пише следеће:
Цитат
Баш пред Први српски устанак доселили су се:
ТОПАЛОВИЋИ из села Негришора (Доње Драгачево), славе Ђурђиц. Сад их има и у Горњој Горијевници (срез љубићски) и у Пајсјевићима (Гружа).
Јован Ердељановић за Звркете (Топаловиће) у Негришорима бележи следеће:
Цитат
Најстарија је у селу породица Топаловића. То је врло давнашња породица: неки кажу, да је овде још „од прије Косова“, а други тврде, да је досељена пре 300 година. Пореклом је из Колашина у Црној Гори. Њено је најстарије станиште на месту Кућишту на Главици према долини Плавичевачког Потока. Они су једном морали из села бежати од Турака, па се доцније само један вратио и обновио породицу. Ово се лепо слаже са оним податком аустриске карте, да су Негришори 1718. године били пусти. О старини ове породице сведочи и њена велика разгранатост и велики број кућа: 66. У њу спадају данашњи: Топаловићи, Ружићи, Дуњићи и Звркете. Вероватније се чини, да је старо презиме или назив целе ове породице Звркете, па су се доцније Топаловићи као најјачи њихов џемат истакли, док су се остале Звркете растуриле по другим џематима и измењале презимена; тако су се Топаловићи почели сматрати као главни представник целе породице. Иначе су Звркете најмногобројније међу Топаловићима, јер у њих спадају: Звркете, Дмитровићи (они у Плавичевцу), Живановићи, Кузмановићи, Стевановићи, Аксовићи и Станићи. – Сви Топаловићи славе Ђурђиц (јесењи, у новембру). – Ових Топаловића има много у Пријељини (у срезу љубићском), где чине читав џемат. Знају, да су с овима негришорским једна породица а имају и исту славу. Такође знају поуздано, да од исте породице има Топаловића у Горијевници (срезу љубићском), у Пајсијевићу у Гружи и у неком селу у Срему близу Земуна.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Банска крајина мај 12, 2019, 07:05:56 поподне
Осим у Жировцу, Љиљци су на подручју Прве банске (глинске) крајишке регименте потврђени и у Обљају, такође у другој половини XVIII вијека и ту их је било најмање двије породичне задруге. Славе Срђевдан, као и Љиљци у Жировцу и Класнићу.

У другој половини XVIII вијека потврђени су и у Бијелим Водама. Ту их је била најмање једна породична задруга, али је тај огранак временом угашен.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Ćirilovac мај 12, 2019, 07:14:56 поподне
U vezi Mažibrada najstariji zapis je iz 1709 u Mletačkom popisu, Marko je glavar porodice a spominje se kao sin Vuka ili Vuke, svi su u Kistanjama.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 12, 2019, 07:20:42 поподне
Филиповић, Ђурђевдан, Прошћење, Мојковац, J2b-M205

Још један M205 резултат из овог дела Црне Горе. Имамо од раније у пројекту Медојевиће из Прошћења, као и Дедејиће са Жабљака, који су пореклом из тих крајева. Као и код Дедејића и код Филиповића постоји предање о пореклу "са Чева", тј. из Катунске нахије. Подсетићу да се Прошћење налази на самом истоку некадашње Кричке територије, па оваква предања изазивају сумњу, али нису искључене неке повратне миграције, посебно ако узмемо у обзир да се M205 јавља и у околини Катунске нахије (Озринићи крај Никшића, Котор, итд.). Такође, одређен број M205 родова из Полимља/Затарја негује предање о пореклу из Катунске нахије.

Важно је нагласити да Филиповић по хаплотипу не подсећа на оне J-М205 из Полимља, већ најближа поклапања има међу Годијељима, Крајишницима (Усорци и остали), затим по Западној Србији, итд.


О Филиповићима из околине Пљеваља (Љутићи)

Предак породице Филиповић у Љутићима је, према предању, живио у Загарчу, а презиме су добили по неком Филипу. Из Загарча је један Филиповић, због убиства, побјегао и настанио се у Прошћење. Одатле је жена тог Филиповића са сином Пејом побјегла и настанила се у Љутиће, засеок Говеђе Брдо око 1810. године. Пејо је ту одрастао, оженио се и стекао потомке, који су се почетком 20. вијека, као чифчије Селмановића, преселили на садашње имање.

Пејо Филиповић је имао синове: Дмитра, Бошка, Богдана, Сгевана, Петра и Видоја. Од Дмитра, Бошка, Петра и Видоја није остао пород. Богдан Филиповић и Мила, рођена Кљајевић, је имао сина Мила и ћерке: Неду и Савету. Миле Богданов послије очеве смрти је одселио са мајком у Вранеш и живио на мајчином имању. Миле Богданов и Илинка, рођена Бајчетић, је имао синове: Митра, Петра и Љуба чији потомци живе у Војводини. Стеван Пејов и Стака, рођена Пурић, је имао сина Јована и ћерке: Стаку, Милушу и Јовану. Јован Стеванов и Анђа, рођена Пејовић, је имао синове: Милоша, Михаила и Стевана и ћерку Милицу удату за Обренића. Стеван Јованов је погинуо као борац НОР 1945. године и није оставио пород.

 
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Veljko Gruzanin мај 12, 2019, 07:23:00 поподне
Ima vrv veze sa Dragacevom kao sto tvrdite..
Za Jovanovice u Pajsijevicu mi nije poznato ali raspitacu se
Prema predanju negde smo sa Pestera, vrv je ta linija isla preko Uzice i Dragaceva..
Vise od 50 posto Gruzanskog kraja je sa prostora Sjenice, Pestera i Dragaceva..
To za Topolovice mi nije poznato, jer prvi izvori moje porodice su sa kraja 15.veka, videcu raspitacu se jos:-)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Veljko Gruzanin мај 12, 2019, 07:30:15 поподне
Tu knjigu je sastavio moj deda-stric, ima je u porodici, ali ja sam samo deo video, posto nije u jednom rukopisu,ali planiram sa je sakupim.
Samo jedan porodica je starija od nas, to sam napisao u prijavi, i to su Samanovici, oni i dalje postoje i oni su starinim isto sa Pestera..druge knjige sam vidjao po knjizarama i bibliotekama, nisam zapamtio imena autora, ali se secam da su se dosta poklapala sa knjigom mog deda strica u smislu starosti porodice.
A to za Jovanovice cu proveriti;-)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 12, 2019, 08:09:32 поподне
Ковачевић, Јовањдан, Ивањска, Босанска Крупа, J2a-M92>S8230

Значајан резултат за крајишке Богуновиће. Када је објављен списак пријављених, осврнуо сам се на могући резултат ових Ковачевића:

Таман да видимо да ли су ово Ковачевићи-Богуновићи Ј2а-М92, или неки други. Ови Ковачевићи су, према Карановићевој подели, најбројнији огранак "Богуновића" у Поуњу.

"У првој су групи Богуновићи 21 к. у десет насеља; Ковачевићи 97 к. у 21 н.; Пашићи 31 к. у 6 н.; Пјанићи 3 к.; Анушићи 10 к. у 4 н.; Мазалице 12 к. у 6 н.; Бундале 4 к. у 2 н. и Ђурашиновићи 5 к. свега је од ове гране 183 куће.
У другој су у Далмацији разрођеној групи најјачи Адамовићи. Из Далмације су пали пре 200. у Смољану више Босанског Петровца. Ту побију Турке, јер су им хтели да проведу силу на слави, па побегну преко планине у ову област, а једни у Прекосање."

Реално је да нису сви генетски повезани, с обзиром да је у питању често презиме и честа слава, а упитна је и веза са Богуновићима, зато што смо већ имали доста промашаја на ту тему.

Од Ковачевића из Поуња (Јовањдан) је и Василије Вајан Ковачевић, српски вођа у "Босанско-херцеговачком устанку" (1875-1878)
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/0/03/Srpski_pop_Vasilije-Vajan_Kovacevic_%281844-1896%29.jpeg/220px-Srpski_pop_Vasilije-Vajan_Kovacevic_%281844-1896%29.jpeg)

Дакле Ковачевићи су ипак Богуновићи! Иако међу породицама које је Карановић у Крајини уврстио у Богуновиће, има више хаплогрупа, делује да је ипак постојао костур овог рода негде у прошлости. Наиме, имамо сада већ више потврђених крајишких Богуновића J2a-M92, као и њихове огранке (према литератури) попут Цвјетићана и Ковачевића, који припадају истој хаплогрупи.

Ковачевићи су у Ивањску дошли из Великог Радића. Почетком 20. века било их је тамо 6 кућа. У Великом Радићу су били најстарија породица. Досељени су из Дољана, а миграицони пут пре тога, према предању, ишао је: Змијање - Далмација - Поуње.

Више пута смо причали о пореклу крајишких Богуновића, али није лоше споменути још једном. Они су дакле старином негде "с југа", из Рашке, тако је бар запамтило предање. Дакле пре неких 500 година су "пали" на Змијање, а онда се ширили по Крајини. Данас, уз помоћ ДНК резултата, знамо да је њима матица заправо на простору Старе Црне Горе (Катунска нахија).

Генетски Ковачевић одудара од модалног хаплотипа на маркеру 389I/II (14/30), мада се и код неких хаплотипова у матици јавља ова мутација. Интересантно да Ковачевић поседује вредност 12 на маркеру YGATAH4, која се јавља и код Живковића са Баније (слава Јовањдан).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић мај 12, 2019, 08:10:26 поподне
Соколовић, Аранђеловдан, Ивање, Бојник

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Соколовићи су према предању од Соколовића из Старе Херцеговине-Пиве. Око 1670. доселили су се у околину Тополе, одакле су преци тестираног прешли у Црну Траву (око 1790. године), а на послетку у Ивање око 1850. О овоме у литератури нема говора - може се само пронаћи да су Соколовићи дошли из Црне Траве после ратова 1877-78, када је насељавано Ивање.

Иако сви знамо да је прича о Соколовићима, Мехмед-паши, патријарху Макарју и Бају Пивљанину замршена, недоречена и обавијена митолошким велом, ипак постоје два хаплотипа који би се могли довести у везу са њима, макар са Бајом Пивљанином - цео наш N2 род, и R1a хаплотип Бајовића из Безуја.

Наш тестирани има три мање уобичајене вредности, DYS19=17, DYS635 = 24 и DYS389 II-I = 19. Не бих могао са сигурношћу рећи да је повезан са било киме од до сада тестираних. Формално му је близак Вујасиновић из околине Книна (један маркер разлике од упоредивих 17, слави Стевањдан), а могле би му бити блиске и неке српске породице из околине Урошевца (необјављена истраживања, славе Ђурђиц и Алимпијевдан). 

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Банска крајина мај 12, 2019, 08:16:55 поподне
Ковачевић, Јовањдан, Ивањска, Босанска Крупа, J2a-M92>S8230

Значајан резултат за крајишке Богуновиће. Када је објављен списак пријављених, осврнуо сам се на могући резултат ових Ковачевића:

Дакле Ковачевићи су ипак Богуновићи! Иако међу породицама које је Карановић у Крајини уврстио у Богуновиће, има више хаплогрупа, делује да је ипак постојао костур овог рода негде у прошлости. Наиме, имамо сада већ више потврђених крајишких Богуновића J2a-M92, као и њихове огранке (према литератури) попут Цвјетићана и Ковачевића, који припадају истој хаплогрупи.

Ковачевићи су у Ивањску дошли из Великог Радића. Почетком 20. века било их је тамо 6 кућа. У Великом Радићу су били најстарија породица. Досељени су из Дољана, а миграицони пут пре тога, према предању, ишао је: Змијање - Далмација - Поуње.

Више пута смо причали о пореклу крајишких Богуновића, али није лоше споменути још једном. Они су дакле старином негде "с југа", из Рашке, тако је бар запамтило предање. Дакле пре неких 500 година су "пали" на Змијање, а онда се ширили по Крајини. Данас, уз помоћ ДНК резултата, знамо да је њима матица заправо на простору Старе Црне Горе (Катунска нахија).

Генетски Ковачевић одудара од модалног хаплотипа на маркеру 389I/II (14/30), мада се и код неких хаплотипова у матици јавља ова мутација. Интересантно да Ковачевић поседује вредност 12 на маркеру YGATAH4, која се јавља и код Живковића са Баније (слава Јовањдан).

Честитке Богуновићима!

Занимљиво је ово поклапање са Живковићем. Његови Котарани су одмах са друге стране Суве међе у односу на Ивањску.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 12, 2019, 08:17:50 поподне
Ковачевић, Јовањдан, Ивањска, Босанска Крупа, J2a-M92>S8230

Значајан резултат за крајишке Богуновиће. Када је објављен списак пријављених, осврнуо сам се на могући резултат ових Ковачевића:

Дакле Ковачевићи су ипак Богуновићи! Иако међу породицама које је Карановић у Крајини уврстио у Богуновиће, има више хаплогрупа, делује да је ипак постојао костур овог рода негде у прошлости. Наиме, имамо сада већ више потврђених крајишких Богуновића J2a-M92, као и њихове огранке (према литератури) попут Цвјетићана и Ковачевића, који припадају истој хаплогрупи.

Ковачевићи су у Ивањску дошли из Великог Радића. Почетком 20. века било их је тамо 6 кућа. У Великом Радићу су били најстарија породица. Досељени су из Дољана, а миграицони пут пре тога, према предању, ишао је: Змијање - Далмација - Поуње.

Више пута смо причали о пореклу крајишких Богуновића, али није лоше споменути још једном. Они су дакле старином негде "с југа", из Рашке, тако је бар запамтило предање. Дакле пре неких 500 година су "пали" на Змијање, а онда се ширили по Крајини. Данас, уз помоћ ДНК резултата, знамо да је њима матица заправо на простору Старе Црне Горе (Катунска нахија).

Генетски Ковачевић одудара од модалног хаплотипа на маркеру 389I/II (14/30), мада се и код неких хаплотипова у матици јавља ова мутација. Интересантно да Ковачевић поседује вредност 12 на маркеру YGATAH4, која се јавља и код Живковића са Баније (слава Јовањдан).

За родове у Крајини који припадају хаплогрупи J2a-M92>S8230 може бити занимљив резултат Нинковића из Павловца код Бања Луке, који су по свему судећи пореклом од Нинковића из околине Гламоча:

Нинковићи су из Херцеговине дошли у Поповиће. Кад их се ту народило четрдесеторо чељади, они су се изделили и прешли овде око 1856. године. Славе Св. Јована.

https://www.poreklo.rs/2013/10/22/poreklo-prezimena-selo-glavica-glamoc/

Дакле, могуће је да су даље миграције у крајишке области ишле управо преко Гламоча.

Иначе, на подручју Гламоча има још стариначких (стариначких у смислу да нису на то подручје досељени из Далмације) српских родова који се и по хаплотипу и по крсној слави подударају са српским породицама на подручју Лике, Кордуна, Баније и Далмације. То су Париповићи J2b-M241>PH1602, затим један необјављени резултат који је исти род са Мандићима из Лике итд.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 12, 2019, 08:20:43 поподне
За родове у Крајини који припадају хаплогрупи J2a-M92>S8230 може бити занимљив резултат Нинковића из Павловца код Бања Луке, који су по свему судећи пореклом од Нинковића из околине Гламоча:

Нинковићи су из Херцеговине дошли у Поповиће. Кад их се ту народило четрдесеторо чељади, они су се изделили и прешли овде око 1856. године. Славе Св. Јована.

https://www.poreklo.rs/2013/10/22/poreklo-prezimena-selo-glavica-glamoc/

Дакле могуће је да су миграције у крајишке области ишле преко Гламоча.

Иначе, на подручју има још стариначких (стариначких у смислу да нису на то подручје досељени из Далмације) српских родова који се и по хаплотипу и по крсној слави подударају са српским породицама на подручју Лике, Кордуна, Баније и Далмације. То су Париповићи J2b-M241>PH1602, затим један необјављени резултат који је исти род са Мандићима из Лике итд.

Заборави да кажем како је и тестирани навео да у породици постоји предање о пореклу из околине Гламоча. Али пренео сам и оно што је Карановић забележио о овима из Ивањске почетком 20. века.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић мај 12, 2019, 08:51:00 поподне
Адамовић, Ђурђевдан, Бистрица, Бијело Поље

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду Д у Табели нашег Пројекта.

Овај род дефинисали смо вредношћу 15 на DYS19 и славом Ђурђевдан, а сви тестирани до сада су из Херцеговине или Старе Херцеговине и околине. Неке од породица из овог рода везују се за средњевековне Пилатовиће, или за село Пилатовце, мада су сви тестирани лоцирани северније, око Гацка, и даље на север. Многи резултати тестираних из овог рода још увек нису јавни (тестирање Херцеговаца), али неки јесу - Беатовић из Жањевице (Гацко), Васиљевић из Правошева (Пријепоље)...

Наравно, да су сви тестирани из ове групе заиста један род тек треба потвдити дубљим СНП тестовима.

Адамовић нема потпуних поклапања ни са ким, односно са преосталом осморицом из овог рода има углавном два или три маркера разлике. Ни остали из овог рода немају међусобно пуна поклапања.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nikola М мај 12, 2019, 09:04:10 поподне
Шарац, Никољдан, Доњи Полој, Слуњ, Кордун, J2b-M205

Шарци са простора Горње Крајине славе Јовањдан и Никољдан. Могуће да постоји веза са Шарцима из Лике (Доњи Лапац и Грачац), који такође славе Никољдан. Генетски су Шарцу најближи лички Усорци. Од осталих Крајишника, нису далеко ни Новаковићи из Подгрмечја, који славе исту славу. Према томе, нема сумње да су и Шарци Y22063+. Шараца са овом славом има и у Поуњу, а досељени су из Лике, после окупације.

Тестирани је навео како у породици постоји предање о пореклу из области Пиве. Биће да је и то предање новијег датума, пошто у Пиви има Шараца (Јовањдан). У сваком случају, ако је део Y22063+ у Крајину дошао из Потарја и околине, онда предање није пуно промашено (случајно, или не). 

Неко од Кордунаша можда зна више о овим Шарцима из околине Слуња.

Доњи Полој је ближи Вељуну него Слуњу и раније је административно припадао Котару Војнић.
Шараца на Кордуну је било у селима: Будачка Ријека, Буковац Перјасички (село до Доњег Полоја), Горња Височка (село до Буковца Перјасичког), Перјасица, Доњи Полој, Подгорје Крњачко, Понорац, Својић.
Када се анализирају позиције села, може се приметити да су се Шарци у населили у селима западно и северно од Вељуна, на потезу од 15-ак км дужине.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 12, 2019, 09:07:44 поподне
Адамовић, Ђурђевдан, Бистрица, Бијело Поље

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду Д у Табели нашег Пројекта.

Овај род дефинисали смо вредношћу 15 на DYS19 и славом Ђурђевдан, а сви тестирани до сада су из Херцеговине или Старе Херцеговине и околине. Неке од породица из овог рода везују се за средњевековне Пилатовиће, или за село Пилатовце, мада су сви тестирани лоцирани северније, око Гацка, и даље на север. Многи резултати тестираних из овог рода још увек нису јавни (тестирање Херцеговаца), али неки јесу - Беатовић из Жањевице (Гацко), Васиљевић из Правошева (Пријепоље)...

Наравно, да су сви тестирани из ове групе заиста један род тек треба потвдити дубљим СНП тестовима.

Адамовић нема потпуних поклапања ни са ким, односно са преосталом осморицом из овог рода има углавном два или три маркера разлике. Ни остали из овог рода немају међусобно пуна поклапања.

Ови Адамовићи су по Лутовцу даљим пореклом из Дробњака. Иначе, са истим предањем и славом по селима Бијелог Поља има још родова, попут Шебека.

Мада је за Адамовиће конкретно сада на основу овог резултата то предање доведено у питање.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић мај 12, 2019, 09:21:03 поподне
Ђорђевић, Јовањдан, Медвеђа

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855, роду Шекулараца.

Ђорђевићи знају да су из Шекулара, од (А)Рмуша. Са раније тестираним Рмушем из Шекулара има поклапање на 22 од 23 упоредива маркера.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 12, 2019, 09:28:26 поподне
Јечменица, Никољдан, Доброселица, Чајетина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Најближи на Пројекту му је један несумњиви рођак из околине Пљевље, а који је тестиран у оквиру херцеговачког подухвата. У оквиру овог подухвата има још један близак хаплотип из околине Стоца, а по предању даљим пореклом из Риђана. Сва тројица поред сличног хаплотипа, који карактеришу маркери 458=18, 576=19, 635=24, имају и исту славу. Сва тројица имају једну до две разлике на упоредива 23 маркера. И тестирани је навео раније порекло из околине Пљевље, што је овим резултатом и потврђено.

Предложио бих тестирање маркера 561 код Yseq-а.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2298
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Clavdivs мај 12, 2019, 09:35:14 поподне
Тодоровић, Јовањдан, Друговац, Смедерево

Припада хаплогрупи I1-Z58. Најближи му је Панић из Репе код Подујева који слави Јовањдан, од кога се разликује на једном од 23 упоредива маркера. Такође, блиски су му и тестирани из околине Урошевца који такође слави Јовањдан (3/23) и тестирани из околине Смедеревске Паланке (2/17).

Боривоје М. Дробњаковић је за друговачке Тодоровиће забележио следеће:
Цитат
Топаловића (Илићи, Тодоровићи, Петровићи) 38 к. Слава: св. Јован. Стара породица. Били њихови стари у фрајкору. Старином су од Косова.
Имајући у виду поклапања тестираног, може се закључити да Тодоровићи заиста јесу пореклом са Косова.

Сви претходно наведени тестирани би требало да припадају грани Y3560 (https://www.yfull.com/tree/I-Y3560/), а вероватно и грани испод (Y14516). Било би добро када би се тестирани Тодоровић тестирао на ове СНП-ове.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лепеничанин мај 12, 2019, 10:20:52 поподне
Јованов, Никољдан, Радојево (Кларија), Нова Црња, Банат

Припада хаплогрупи R1b L51 највероватније грани U106, што би морало бити потврђено СНП тестирањем.

Нема ближих поклапања са до сада тестиранима на српском ДНК пројекту.

Предање рода Јованових, који су најбројнији у старом српском селу Кларији, каже да су досељени из Јармате (са румунске стране границе), као и већина родова у Кларији.

Српско становништво Јармате је по предању потицало од Крушевца, а за Јованове се још помиње да су даљим пореклом из Грчке, те да су дошли с ковчегом злата.

Редак хаплотип оставља отвореним све наведене могућности...а од користи би било урадити дубље СНП тестирање.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лепеничанин мај 12, 2019, 10:56:13 поподне
Илић, Алимпијевдан, Толисавац, Крупањ

Припада хаплогрупи R1b, највероватније рано одвојеној грани PF7562-BY16680, роду А

Илић једини има вредност 16 на дис 385б, а за по неколико маркера се разликује и од осталих у поменутом роду А,
па и од Ненадовића из Бранковине, са којима дели славу Алимпијевдан.

У књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“, у тексту о селу Толисавац, каже се:

–Тодоровићи, Марковићи, Ристановићи, Максимовићи, Глишићи и Илићи су из Црне Реке у Црној Гори одакле су досељени почтком 18. века, сви славе Алимпијевдан.

Тешко је одговорити на шта се ту мисли, одакле су могли бити досељени. Осат делује као најлогичније исходиште.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лепеничанин мај 12, 2019, 11:11:11 поподне
Мунћан, Аранђеловдан, Сефкерин, Опово

Припада хаплогрупи R1b. За одређивање гране потребно је дубље тестирање,
пре свега јер тестирани поседује необично ниску вредност 9 на дис 438.

Место порекла Мунћана заправо је Борча, где су по предању досељени из Сефкерина,
али ја то нисам пронашао у доступној литератури.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 12, 2019, 11:25:48 поподне
Савић, Ђурђевдан, Баћевићи, Мостар

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних маркера: 391=10, 385=14-14, 576=16, 481=29, 549=12, 635=21. И поред 4 разлике на упоредива 23 маркера, нема сумње да му је Рајковић из Косијера код Цетиња близак. Деле све споменуте карктеристичне вредности (изузев 385 и код Рајковића је 481 још нижа, 28). За Рајковиће смо већ писали:

Цитат

„Братићевићи“ (Мала Госпођа) су братство настало од претка Братића, који се око 1650. године доселио из Пипера, Од његова три сина су следећи родови: од Рајка су Рајковићи, од Рада Радовићи, и од (В)Латка Латковићи. Рајковићи и Радовићи су у Косијерима, а Латковићи у Ђиновићима. Братићевићи су раније славили Ђурђев-дан, што можда, као и време досељења, указује да су они од пиперских Лужана.

Од Рајковића потичу Митровићи у Паштровићима (Моровић), као и Рајковићи у Лици (код Оточца), који су већином покатоличени."

Спомињање Ђурђевдана као раније славе, још више даје на снази овој вези Савића и Рајковића.

Савић је навео да су даљим пореклом из Мостарског Блата, па ова два предања некако треба "помирити". Рекао бих да се ради о сеоби из Зете.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лепеничанин мај 12, 2019, 11:28:35 поподне
Недић, Никољдан, Кутлово, Крагујевац

Припада хаплогрупи R1b подграни BY611-Z2705, добро профилисаном роду
са славом Никољдан, коме припада и тестирани Зрнић са српског ДНК пројекта.

Иако већина тестираних у том роду потиче из западнијих крајева, очигледно је да један део тог рода матицу има у пределима Старе Србије, односно у Полимљу.

Према књизи Тодора Радивојевића "Лепеница", међу досељеним породицама у периоду од 1737. до 1787. године, то јест у тзв. Другој сеоби, налазе се Недовићи (Недићи) из Новог Пазара.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 12, 2019, 11:52:09 поподне
Јеринкић, Јовањдан, Кикинда

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности на маркерима, могу се издвојити: 19=15, 458=18, 456=16. Најближи му је Милићевић из Мирашевца код Раче, са којим дели споменуте карактеристике и славу. Имају три разлике на упоредива 23 маркера, где је на једном двострука разлика.

Ако неко има више података о овој фамилији, нека напише.

И Јеринкићу бих предложио да тестира маркер 561 преко Yseq-а.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2298
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук мај 12, 2019, 11:52:42 поподне
Мунћан, Аранђеловдан, Сефкерин, Опово

Припада хаплогрупи R1b. За одређивање гране потребно је дубље тестирање,
пре свега јер тестирани поседује необично ниску вредност 9 на дис 438.

Место порекла Мунћана заправо је Борча, где су по предању досељени из Сефкерина,
али ја то нисам пронашао у доступној литератури.

Кад сам провлачио Мунћанов хаплотип кроз Невген, врло велике шансе је давао да припада DF27>Z195>Z295, а још низводније некој иберијско-баскијској грани. Не знам колико је прецизан у израчунавању R1b подграна на основу 23 маркера, али би било занимљиво ако би се та процена показала као тачна.  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 12, 2019, 11:57:17 поподне
Лукић, Никољдан, Осечина, E-V13>Z5018>S2979

Најближе поклапање (1/23) има са Јовановићем из Дечана који такође слави Никољдан.
Тестирани је у упитнику навео да су Лукићи према предању досељени "од Дрине".
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 12, 2019, 11:59:10 поподне
Лукић, Никољдан, Осечина, E-V13>Z5018>S2979

Најближе поклапање (1/23) има са Јовановићем из Дечана који такође слави Никољдан.
Тестирани је у упитнику навео да су Лукићи према предању досељени "од Дрине".

И 17/17 са Лапчевићем из места Рокци код Александровца.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 13, 2019, 12:04:11 пре подне
Милосављевић, Ђурђиц, Велика Плана, E-V13>Z5017>CTS6377>PH1173

Припада роду А из табеле Српског ДНК пројекта у оквиру кога има више блиских поклапања, док са Јордановим из села Уланци код Градског у Македонији има потпуно поклапање на 23 маркера. Исту славу у оквиру овог рода славе и двојица тестираних из Мачванског округа чији резултати још увек нису јавни.

Тестирани је у упитнику навео да се његов чукундеда доселио у Велику Плану почетком 19. века.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 13, 2019, 12:35:08 пре подне
Драговић, Аранђеловдан, Брезовац, Аранђеловац, E-V13>Z5018>S2979>FGC11457

Нема ближих поклапања на пројекту. Од специфичних вредности се издвајају DYS570=17 и DYS438=11.

Боривоје Дробњаковић је у књизи о Јасеници забележио следеће:
Драговићи 8 к. Слава: св. Аранђел. „Дотерао“ их Карађорђе из села Бороштице (Пештер). Још отуда су им кумови Вукадиновићи — Радоњићи у Барама (гружански).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 13, 2019, 12:51:55 пре подне
Величковић, Стевањдан, Куманово, E-V13>Z5018>S2979>L241

Нема ближих поклапања на пројекту. Од специфичних вредности се издваја DYS458=17 коју у оквиру ове гране има још само Терзић из Вапе код Сјенице.

Тестирани је навео да према предању потичу из Никшића. Стевањдан су почели да славе 90-их година у Београду, а није му познато да су у прошлости славили неку другу славу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Zor мај 13, 2019, 01:05:29 пре подне
Драговић, Аранђеловдан, Брезовац, Аранђеловац, E-V13>Z5018>S2979>FGC11457

Нема ближих поклапања на пројекту. Од специфичних вредности се издвајају DYS570=17 и DYS438=11.

Боривоје Дробњаковић је у књизи о Јасеници забележио следеће:
Драговићи 8 к. Слава: св. Аранђел. „Дотерао“ их Карађорђе из села Бороштице (Пештер). Још отуда су им кумови Вукадиновићи — Радоњићи у Барама (гружански).

 dys389b? dys439? У Невгену још увијек изађе мој хаплотип под FGC11457 (због једног сличног те гране мада има он битних разлика), а те локације су ми занимљиве.. Мада тај DYS570 је врло нетипичан..
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Гаџић Црнчевић мај 13, 2019, 08:30:09 пре подне
Пре неког времена видех Црнчевиће (БиХ), I1-P109 и на 23andMe. Претпоставили смо и тада су у питању они из Босанске Крајине. Узевши у обзир и резултат Гузијана из Бања Луке (старином из Гламоча), такође с 23andMe, можемо рећи да се концентрација ове подгране I1-M253, у том делу Босанске Крајине, значајно повећала.
Поздрав за учеснике у теми.Ја сам добио сертификат у којем пише "Припадате хаплогрупи I1-M253".Која је веза између  I1-P109 и  I1-M253, нисам у овој тематици (апсолутни почетник аматер).Међутим што се тиче Црнчевића то имам неких и чињеница а и сазнања.Црнчевићи у Босанској крајини су из Рељиног села у Гламочу.Одатле су се расељавали у сусједно село Красинац (апсолутно поуздан податак са временском одредницом и именима), затим у околину Мркоњић града и то као Црнчевићи-још увијек су Црнчевићи и имају предање о доласку из Рељина села , као и о старом презимену Милошевић, и као Гаџићи (надимак Црнчевића из Рељиног села), данас носе презиме Гачић, како је дошло до промјене, немам идеју (можда грешка у аустријском попису или слично, намјеравам посјетити те људе , можда имају неке корисне информације).Иначе и за њих сам случајно сазнао од трећих лица и то у причи која нема везе са мојим поријеклом, причали о сточарству, и човјек ми исприча причу за сточаре у мркоњић граду који су дошли изу Гаџића у Рељином селу , на Тријебово код Мркоњић града, притом немајући појма о мом презимену и мом поријеклу.Што се тиче цитата из књиге Пере Црнчевића (књигу посједујем, са посветом аутора), могу да кажем да је "мало" бајковито и ушминкано написано о поријеклу Црнчевића.Неке ствари не стоје као нпр. село у Далмацији (у вријеме кад су људи из Далмације прелазили у Босну и Крајину , због немаштине и глади-недостатка обрадиве површине и пашњака, немогуће да се пребјези тако добро  "снађу" и размноже и буде цијело село Црнчевића.Мој велики пријатељ и рођо Миленко Црнчевић (Биочић, Дрниш), поуздано зна да је у Биочићу у то вријеме (половина  18 вијека) у Биочићу било више десетина мушких глава , а јучерашњи мој  резултат можете да упоредите са његовим.Волио бих видјети резултате са 23andMe, који се односе на тестиране Црнчевиће , можда знам тестиране.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 13, 2019, 09:02:17 пре подне
Поздрав за учеснике у теми.Ја сам добио сертификат у којем пише "Припадате хаплогрупи I1-M253".Која је веза између  I1-P109 и  I1-M253, нисам у овој тематици (апсолутни почетник аматер).Међутим што се тиче Црнчевића то имам неких и чињеница а и сазнања.Црнчевићи у Босанској крајини су из Рељиног села у Гламочу.Одатле су се расељавали у сусједно село Красинац (апсолутно поуздан податак са временском одредницом и именима), затим у околину Мркоњић града и то као Црнчевићи-још увијек су Црнчевићи и имају предање о доласку из Рељина села , као и о старом презимену Милошевић, и као Гаџићи (надимак Црнчевића из Рељиног села), данас носе презиме Гачић, како је дошло до промјене, немам идеју (можда грешка у аустријском попису или слично, намјеравам посјетити те људе , можда имају неке корисне информације).Иначе и за њих сам случајно сазнао од трећих лица и то у причи која нема везе са мојим поријеклом, причали о сточарству, и човјек ми исприча причу за сточаре у мркоњић граду који су дошли изу Гаџића у Рељином селу , на Тријебово код Мркоњић града, притом немајући појма о мом презимену и мом поријеклу.Што се тиче цитата из књиге Пере Црнчевића (књигу посједујем, са посветом аутора), могу да кажем да је "мало" бајковито и ушминкано написано о поријеклу Црнчевића.Неке ствари не стоје као нпр. село у Далмацији (у вријеме кад су људи из Далмације прелазили у Босну и Крајину , због немаштине и глади-недостатка обрадиве површине и пашњака, немогуће да се пребјези тако добро  "снађу" и размноже и буде цијело село Црнчевића.Мој велики пријатељ и рођо Миленко Црнчевић (Биочић, Дрниш), поуздано зна да је у Биочићу у то вријеме (половина  18 вијека) у Биочићу било више десетина мушких глава , а јучерашњи мој  резултат можете да упоредите са његовим.Волио бих видјети резултате са 23andMe, који се односе на тестиране Црнчевиће , можда знам тестиране.

Поздрав, Жељко

I1-P109 се налази низводно од I1-M253. Дакле Ви сте свакако I1-M253 и то је као сигурна информација уписано и у сертификат. На основу Y-STR (маркера) постоји велика вероватноћа да припадате подграни P109. Погледајте Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/I-P109/

Иначе је подграна P109 код нас карактеристична за племе Дробњака у Старој Херцеговини. Осим тога, високе проценте бележи у југозападној Србији, на Романији и у Северној Далмацији.

Преко 23andMe је тестиран Ратко Црнчћевић. Тамо дају само СНП, не и маркере, па не можемо упоредити хаплотипове.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук мај 13, 2019, 09:55:24 пре подне
Мој велики пријатељ и рођо Миленко Црнчевић (Биочић, Дрниш), поуздано зна да је у Биочићу у то вријеме (половина  18 вијека) у Биочићу било више десетина мушких глава , а јучерашњи мој  резултат можете да упоредите са његовим.Волио бих видјети резултате са 23andMe, који се односе на тестиране Црнчевиће , можда знам тестиране.

Ваш пријатељ припада другој хаплогрупи, N2-P189.2, па изгледа да Црнчевићи из северне Далмације и из западне Босне нису једнородни.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Маре мај 13, 2019, 11:15:23 пре подне
Ковачевић, Јовањдан, Ивањска, Босанска Крупа, J2a-M92>S8230

Значајан резултат за крајишке Богуновиће. Када је објављен списак пријављених, осврнуо сам се на могући резултат ових Ковачевића:

Дакле Ковачевићи су ипак Богуновићи! Иако међу породицама које је Карановић у Крајини уврстио у Богуновиће, има више хаплогрупа, делује да је ипак постојао костур овог рода негде у прошлости. Наиме, имамо сада већ више потврђених крајишких Богуновића J2a-M92, као и њихове огранке (према литератури) попут Цвјетићана и Ковачевића, који припадају истој хаплогрупи.

Ковачевићи су у Ивањску дошли из Великог Радића. Почетком 20. века било их је тамо 6 кућа. У Великом Радићу су били најстарија породица. Досељени су из Дољана, а миграицони пут пре тога, према предању, ишао је: Змијање - Далмација - Поуње.

Више пута смо причали о пореклу крајишких Богуновића, али није лоше споменути још једном. Они су дакле старином негде "с југа", из Рашке, тако је бар запамтило предање. Дакле пре неких 500 година су "пали" на Змијање, а онда се ширили по Крајини. Данас, уз помоћ ДНК резултата, знамо да је њима матица заправо на простору Старе Црне Горе (Катунска нахија).

Генетски Ковачевић одудара од модалног хаплотипа на маркеру 389I/II (14/30), мада се и код неких хаплотипова у матици јавља ова мутација. Интересантно да Ковачевић поседује вредност 12 на маркеру YGATAH4, која се јавља и код Живковића са Баније (слава Јовањдан).

Хвала на информацијама. Да ли сада постоји неки други део форума на којем могу да сазнама више информација о братству Богуновића и о самој хаплогрупи којој припадам, која колико видим није претерано честа на нашим просторима?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 13, 2019, 11:34:27 пре подне
Хвала на информацијама. Да ли сада постоји неки други део форума на којем могу да сазнама више информација о братству Богуновића и о самој хаплогрупи којој припадам, која колико видим није претерано честа на нашим просторима?

Нема на чему, Маре

Све те информације имате на овом форуму. Погледајте следеће теме:

https://www.poreklo.rs/2018/10/22/haplogrupa-j2-sa-osvrtom-na-srpske-zemlje/
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1305.0
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1713.msg65457#msg65457
https://www.poreklo.rs/2017/11/19/rodovi-starobalkanskog-porekla-u-crnoj-gori/


Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Маре мај 13, 2019, 11:47:52 пре подне
Извињавам се што можда мало смарам, али нов сам у целој овој причи па бих волео боље да се упутим. Дакле, да ли постоји тема на овом форуму или негде другде на нету на којој могу да сазнам како се тумачи овај други део шифре J2a-M92>S8230 и како се сналазити на оним табелама у које људи уносе своје податке?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Гаџић Црнчевић мај 13, 2019, 11:56:58 пре подне
Ваш пријатељ припада другој хаплогрупи, N2-P189.2, па изгледа да Црнчевићи из северне Далмације и из западне Босне нису једнородни.
Поздрав Вуче,
и сам имам Вука (10година), па си ми одмах при срцу.Ово за Миленка сам и навео да би указао на "благи превид" у цитату из књиге пере Црнчевића , који сматра да смо ми из Брајића (тад Милошевићи- ) населили Далмацију и вратили се назад, као Црнчевићи.Да пластично будем јасан, швабо сад због неког преступа у Њемачкој , бјежи у землје из којих иду економски мигранти и тамо се обогати и размножи , да их има више од старосједилаца.Моја премисао је да смо због неког преступа према отоманском царству( убиство, крађа,и сл) због непримјерене одмазде побјегли у Далмацију и тамо "зиме презимили" код Црнчевића-старосједилаца на петровом пољу (разлог њиховог опсстанка-плодна земља) и послије неког времена се вратили у Рељино село са другим презименом(чест случај сакривања трага од турака), преузетим од Црнчевића из Биочића.У селу постоји још једна кућа Црнчевића али нисмо род( у задњих 300 година не знамо да јесмо) и они имају своје посебно гробље.Од њих би требало неког тестирати, па онда би неке ствари биле јасније.такође има и презимена у гламочу која за себе кажу да су од Црнчевића( нпр Симиџија..).
поздрав
Жељко
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 13, 2019, 12:13:25 поподне
Извињавам се што можда мало смарам, али нов сам у целој овој причи па бих волео боље да се упутим. Дакле, да ли постоји тема на овом форуму или негде другде на нету на којој могу да сазнам како се тумачи овај други део шифре J2a-M92>S8230 и како се сналазити на оним табелама у које људи уносе своје податке?

S8230 је подграна J2a-M92. Погледајте тренутно стабло на Yfull
https://www.yfull.com/tree/J-S8230/

Као што можете видети, на основу анализе доступних узорака, процењена старост подгране износи 4200 година. Дакле прилично је стара. Од недавно знамо и један СНП низводно од S8230 на који су позитивни наши, а то је SK1357. Има га у понуди Yseq: http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=106378

Ако мислите на табелу с маркерима, ту се на основу разлика/сличности види ко је коме близак и сл.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Маре мај 13, 2019, 12:22:37 поподне
Хвала, покушаћу да скапирам :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Гаџић Црнчевић мај 13, 2019, 12:25:38 поподне
Пошто су пристигли први резултати, почећемо са њиховим објављивањем.

Црнчевић, Јовањдан, Рељино Село, Гламоч

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а најближи би му могао бити Туфегџић из Мркоњић Града који такође слави Јовањдан. Разликују се на 2 од упоредива 23 маркера.

Перо М. Црнчевић за Црнчевиће у Красинцу и Рељином Селу бележи следеће:
Добро јутро Миленко,
Предање о нашем презимену ,  и поријеклу, сам већ трећи пут чуо(прочитао ) из различитих извора, и сви су скоро идентични. Родоначелници су били Милошевићи , који су живјели у данашњим Брајићима-Гламоч, па су због убиства турског великаша напустили станиште (дијелом у Далмацију, дијелом у Рељино село-Подградину).
Што се тиче даљег расељавања из Рељиног села или Далмације, немам неких потврђених предања (пошто нема писаних трагова , све је засновано на предању).
У Мркоњић граду Црнчевићи за себе кажу да су дошли негдје из Гламоча (игром судбине упознао сам монаха Доситеја из манастира Осовица-Србац, који о свом поријеклу испричао ову причу горе, и то прије него сам се нјему представио и потврдио исту, наравно славе Јовањдан), такође Симиџије из Грахова су у разговору са мојим братом , сазнавши његово презиме, тврдили да су они поријеклом Црнчевићи из Гламоча.

Будући да у Рељином селу (гдје сам рођен), на почетку ХХ вијека је била само једна кућа Црнчевића, те у сусједном Красинцу двије (за њих се сигурно зна да су из Рељина села прешли у Красинац), поставља се логично питање : Како је могуће да за неких 150-200 година , Црнчевићи остану на једној кући, док Ајдери који су доселили у Рељино село знатно касније , у истом периоду имају разгранату родбинску везу (Кљајићи, Глишчевићи, Петровићи, Аџићи, Ћипуновићи, Гаврановићи). Недоумица је и у погледу површине земље који је припадао Црнчевићима, јер појединачно много већи земљишни посјед , на почетку ХХ вијека , у односу на било ког Ајдера, опет говори да су "у неко доба" морали бити бројнији од "једне куће", јер бегови нису били склони том да велике земљишне посједе обрађује неко ко нема радну снагу, јер ако се не обради нема ни њему прихода. Следеће је положај куће Црнчевића у дносу на Ајдере, Радичиће, и Вучене. По мом неком истраживању (аматер -лаик-дипл.инг.машинства), у село су први доселили Вучени, како због најбољег положаја за куће, тако и због пашњака и њива које су одмах уз куће, такође и близина извора воде то потврђује. Њихово гробље је садашње гробље села Красинац (нису се "копали " у Рељинском (данашњем) гробљу. Следећи су дошли Радичићи-положај насупрот Вучена, са такође повољним положајем за кућишта, следећи би требали бити наши Црнчевићи, који су доселили у комшилук Вучена. Гробље у Рељином селу су основали Радичићи (централно мјесто у гробљу), па онда Црнчевићи, доласком Ајдера гробље је проширено. Други Црнчевићи у селу су Кебићи, и нису род нама које зову Гаџићи. Једноставно нико од нас нема ни представу , а камоли неку причу о заједничком поријеклу, иако славе Јовањдан, они имају своје гробље које је недалеко од њихових кућа. На старим споменицима из 1886 пише само презиме Кебић, тако да их ни ја не сматрам "рођацима". Следеће је да земљишни посједи мојих Црнчевића готово увијек "међе" са Радичићима-разлог тога је што су они по доласку у Рељино село имали све то за посјед, уступањем или неко врстом продаје, првим досељеницима посли себе Радичићи су за међаше добили нас Црнчевиће. Са Црнчевићима који су Кебићи немамо ни једну заједничку међу, нити њиве или ливаде на сличном предјелу. Е сад случај са Црнчевићима који су отишли у Красинац, они из првобитног мјеста (Рељино село) имају само презиме, никакве земљишне посједе или слично. Могућа је виш варијанти:прва- да нису хтјели "узети" свој дио, или им нису хтјели дати оно који остају у Рељином селу, друга- можда су у Красинац отишли непосредно након доласка у Рељино село, па у том тренутку нису ни имали земљишни посјед или право на посјед. Овдје би било много тога јасније да отац и стриц (Јован и Стојан Црнчевић) од мог дједа Симе, нису погинули у првом свјетском рату, а бака мог дједа кад су јавили и за Стојана да је погинуо, "остала на мјесту мртва". Пошто је остао сам сироче од 4 године (мајка му се преудала након погибије мужа), дједу није имао ко да пренесе шта се дешавало у породици у 19 вијеку.

Нешто ми је пало на памет у вези са вашим тестирањем, односно са топонимом "Брајићи". Брајићи постоје у околини Будве, као и у Гламочу гдје су живјели горе поменути Милошевићи, па сад можда је могућа веза Милошевића са неким од племена из околине ЦГ Брајића?

извињавам се ако сам "претрпао", и ако сам напоран, али некако ми просто драго кад чујем да је неко Црнчевић, јер има баш мало.
срдачан поздрав
Жељко Црнчевић
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus мај 13, 2019, 01:00:33 поподне
Само да пренесем да су сви до сада објаваљени резултати прослеђени тестиранима.

Amicus
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Radul мај 13, 2019, 02:20:15 поподне
Хвала, покушаћу да скапирам :)

Поздрав Маре,

Ваш/наш филогенетски родослов је:

J2a PF4610>L26>PF5087>PF5116>Z2227>L558>M67>Z500>M92>Z8096(CTS2906)>S8230>Z38463>SK1357

Хаплогрупа J2a-M92 настала је прије 10.800 година, а предак свих данашњих М92 живио је прије 8.000 година. Мјесто настанка хаплогрупе J2a-M92 је сјеверозападна Турска. Грана се на двије велике гране, PF7412 и Z8096(CTS2906). Ми смо потомци од Z8096(CTS2906), те од његовог потомка, човјека који је носилац мутације S8230 итд(S8230>Z38463>SK1357). Сам S8230 формиран је прије 6.100 година, а сви његови данашњи потомци имали су заједничког претка прије 4.200 година. Према јавним базама података J2a-S8230 има своје потомство махом у европи. Даље, Z38463 (ф.4.200г/з. 4.100), грана се на двије гране PH2651 и SK1357. Ми припадамо SK1357.
 
Цивилизације са значајним удјелом Ј2а-М92 биле су: Троја, Кикладска цивилизација, Минојска цивилизација, Хетити, Грци, Ромеји.
 
Што се тиче наших J2a-Z38463>SK1357, пратимо зону грчког утицаја.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ilic.m мај 13, 2019, 02:40:11 поподне
Илић, Алимпијевдан, Толисавац, Крупањ

Припада хаплогрупи R1b, највероватније рано одвојеној грани PF7562-BY16680, роду А

Илић једини има вредност 16 на дис 385б, а за по неколико маркера се разликује и од осталих у поменутом роду А

Pozdrav svima,
Prvi put sam na forumu i dobio sam rezultate testiranja koji kazu da sam R1b-L51, kao i tumacenje gore navedeno. Guglajuci nisam uspeo bas da stvorim neku sliku, pa bih zamolio da mi neko malo sire pojasni ako je moguce. Unapred hvala svima! Pozdrav
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Јованов мај 13, 2019, 03:03:26 поподне
Јованов, Никољдан, Радојево (Кларија), Нова Црња, Банат

Припада хаплогрупи R1b L51 највероватније грани U106, што би морало бити потврђено СНП тестирањем.

Нема ближих поклапања са до сада тестиранима на српском ДНК пројекту.

Предање рода Јованових, који су најбројнији у старом српском селу Кларији, каже да су досељени из Јармате (са румунске стране границе), као и већина родова у Кларији.

Српско становништво Јармате је по предању потицало од Крушевца, а за Јованове се још помиње да су даљим пореклом из Грчке, те да су дошли с ковчегом злата.

Редак хаплотип оставља отвореним све наведене могућности...а од користи би било урадити дубље СНП тестирање.

Поштовани Лепеничанин,

Хвала Вам на детаљној анализи.
Да ли бисте били љубазни да ме упутите у даље кораке везано за СНП тестирање?

Хвала.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Тодоровић мај 13, 2019, 04:41:42 поподне
Тодоровић, Јовањдан, Друговац, Смедерево

Припада хаплогрупи I1-Z58. Најближи му је Панић из Репе код Подујева који слави Јовањдан, од кога се разликује на једном од 23 упоредива маркера. Такође, блиски су му и тестирани из околине Урошевца који такође слави Јовањдан (3/23) и тестирани из околине Смедеревске Паланке (2/17).

Боривоје М. Дробњаковић је за друговачке Тодоровиће забележио следеће:Имајући у виду поклапања тестираног, може се закључити да Тодоровићи заиста јесу пореклом са Косова.

Сви претходно наведени тестирани би требало да припадају грани Y3560 (https://www.yfull.com/tree/I-Y3560/), а вероватно и грани испод (Y14516). Било би добро када би се тестирани Тодоровић тестирао на ове СНП-ове.

Поздрав свима на форуму.
Хвала вам на овом коментару. Мене такође занима каква је процедура око СНП тестирања, па ако можете нешто о томе.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Мића мај 13, 2019, 04:45:23 поподне
Pozdrav svima,
Prvi put sam na forumu i dobio sam rezultate testiranja koji kazu da sam R1b-L51, kao i tumacenje gore navedeno. Guglajuci nisam uspeo bas da stvorim neku sliku, pa bih zamolio da mi neko malo sire pojasni ako je moguce. Unapred hvala svima! Pozdrav
Поздрављам Вас, Илићу.
Више о својој грани хаплогрупе R1b можете прочитати на овој теми:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2711.0 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2711.0)

Надам се да ће неко од уредника написати и коју реч више :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 13, 2019, 05:32:59 поподне
dys389b? dys439? У Невгену још увијек изађе мој хаплотип под FGC11457 (због једног сличног те гране мада има он битних разлика), а те локације су ми занимљиве.. Мада тај DYS570 је врло нетипичан..

DYS389ii=30, DYS439=13
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 13, 2019, 05:55:40 поподне
Живковић, Никољдан, Алексинац, E-V13>Z1057

Најближе поклапање (1/23) има са Димчићем из Лесковца који такође слави Никољдан. Како је тестирани Живковић навео да су у Алексинац досељени управо из Лесковца, може се закључити да су Живковић и Димчићи исти род.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Zor мај 13, 2019, 06:02:52 поподне
DYS389ii=30, DYS439=13

 439 је поклапање, али 389 не иде никако, једино ако му 389i није 14? То има један Македонац из мог кластера дакле 14-30 тј. 14-16 али са 13-30 нема шансе мислим за везу, 389ii је доста важан маркер за моју грану.

 Али ако има 13-30 онда заиста може он бити у вези са једним Пољаком који је FGC11457 (FGC11450-), који је прије СНП тестова изгледао блиско мојима (осим на 389 нпр), јер тај Пољак има и DYS439=13.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 13, 2019, 06:09:25 поподне
439 је поклапање, али 389 не иде никако, једино ако му 389i није 14?

Да, има вредност DYS389i=14.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 13, 2019, 06:23:31 поподне
Јовановић, Александровдан, Брежаник, Пећ, E-V13>PH1246>BY14151

Припада роду Бобана и Васојевића. Има повишену вредност DYS437=15, док сви други до сада тестирани припадници овог рода имају вредност 14.

Тестирани је навео да су се у Брежаник дослелили из села Буче у Доњим Васојевићима, а да су даљим пореклом из Лијеве Ријеке. Стара слава им је Аранђеловдан, а као и многи други исељени Васојевићи, нису вратили стару славу, већ су задржали Александровдан. У Бучу није било Јовановића почетком прошлог века, тако је ово презиме вероватно настало по доласку у Метохију.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Zor мај 13, 2019, 06:23:46 поподне
Да, има вредност DYS389i=14.

 :) :) да, онда мора бити сродан Ракоњцима. Дијели 3 најважније мутације, а четврта је на сету од 68-111. И обзиром на спорост 389i могуће да му је Македонац најближи.

 Локације су ми рекох биле занимљиве. Видим неке двије паралеле:
1) дакле ако је старинац ту гдје је (што није по предању), онда оно што сам говорио, близу су Јарменовци, Рудник, Шаторња. Код Ракоња је 1571. постојао неки земин именом "Шотрић" и мислио сам да ту можда има везе са Шаторњом. Има још један род на том ширем подручју који је сродан а који исто спомиње долазак са Пештера, као и неки Ракоњци који кажу да су одавно код Г.Милановца (17. вијек, 6 пасова прије Карађорђа).

2) Ако јесте са Пештери као по предању онда то само потврђује оно о чему сам такођер говорио, да је наш род имао на Пештеру некад јаче присуство, дијелом и због гране Ракоњаца на западу Пештера која није у ближој вези нити са мојом граном нити са граном ових из Штавља и др. села који су ту око 200 г, а чије је поријекло из Комарана.

 И другачија слава говори у прилог нешто давније везе. Чим сам видио локације одмах сам посумњао.:)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић мај 13, 2019, 06:27:58 поподне
Вукшић, Никољдан, Љесковац, Двор на Уни

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

У хаплотипу Вукшића срећемо две мање уобичајене вредности, повишен DYS570 = 20 (овај маркер иначе спада у оне који су склонији мутацији) и DYS635 = 22. На основу повишене вредности на DYS570, и вредности DYS635 = 22, могао би бити повезан са једном породицом из околине Мостара из необјављеног истраживања Херцеговаца. Ова породица слави такође Никољдан, а чини ми се има предање о пореклу из Храсна. Најближе поклапање на 23 маркера има са једним тестираним из Борја код Фоче, који слави Никољдан (21/23, DYS635 = 22), такође са истраживања Херцеговаца. С обзиром да је тестирани пореклом са Баније, не знам колико би ове потенцијалне везе могле бити старе.

На мањем броју маркера (17) има потпуних поклапања са људима из Бачке, Шумадије, Јабланице, али сви они славе неке друге славе и вероватно нису (ближе) повезани са Вукшићем, јер су му и географски удаљенији (сем овога из Бачке).

Породица тестираног иначе има предање о пореклу из Сутваре у Грбљу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић мај 13, 2019, 07:04:44 поподне
Груловић, Никољдан, Брибир, Шибеник

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Овај резултат ме је, морам признати, намучио. С обзиром да Груловићи поуздано знају да су се среднином 19. века преселили из Кистања, очекивао сам везу са Томасовићем или неким другим из околине ко слави Никољдан.

Међутим, Груловић има специфичан хаплотип, ретку комбинацију DYS576-DYS570 = 20-20, као и ретку вредност DYS533 = 11. Ово последње кандидује га за припадника рода П у Табели нашег Пројекта, где се налазе његови земљаци - Бербер из Билишана (слави Стевањдан), Ђурица из Зечева (слави Ђурђевдан) и Миодраг из Гаћелеза (слави Аранђеловдан). Иако све ове породице славе различите славе и поседују унеколико различите хаплотипове, мислим да би DYS533 = 11 могао бити маркер за њихово распознавање. Наравно, ово сврставање у исти род треба узети са резервом - ништа без дубљих СНП тестова и потврде која би из тога могла проистећи.

Иначе и за раније тестираног Љуштину из Лике, за кога знамо и једну подграну дубље (I2>CTS10228>Y3120>Z17855), би се могло посумњати да је припадник овог рода.

Љуштина, Ђурђевдан, Дабар, Оточац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Љуштина поседује збиља занимљив хаплотип. На DYS533 има вредност 11, што нема скоро нико, док на DYS570 има вредност 22, што збиља нема нико (сем њега). Сем тога, остатак хаплотипа готово да је модалан -  и многи из Пројекта релативно су му блиски. Ниска вредност на 533 приближава га роду П (Ђурица-Бербер-Миодраг) из Далмације, а они су му и географски блиски. Међутим, како постоје и одређене разлике у хаплотиповима, ипак не бих Љуштину за сада сврставао ни са киме, али свакако би друга мишљења била корисна.

На "23андме" имамо једног Љуштину који је Z17855+, што значи да тестирани практично извесно припада овој грани, и као такав унет је у Пројекат.

Ове породице могле би бити прилично старе у Далмацији.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo мај 13, 2019, 07:09:45 поподне
Вукшић, Никољдан, Љесковац, Двор на Уни

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Породица тестираног иначе има предање о пореклу из Сутваре у Грбљу.

У Сутвари заиста постоји род Вукшића. староседеоци су, славе Свету Варвару.
Е, сад, имају ли ова два рода заиста неке везе, или је само исто презиме у питању...?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић мај 13, 2019, 07:11:18 поподне
У Сутвари заиста постоји род Вукшића. староседеоци су, славе Свету Варвару.
Е, сад, имају ли ова два рода заиста неке везе, или је само исто презиме у питању...?

Било би добро да нам неко од Банијаца прискочи у помоћ.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo мај 13, 2019, 07:26:12 поподне
Било би добро да нам неко од Банијаца прискочи у помоћ.

Ма, било би добро да се тестира неки Грбљанин...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Банска крајина мај 13, 2019, 07:34:25 поподне
Вукшић, Никољдан, Љесковац, Двор на Уни

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

У хаплотипу Вукшића срећемо две мање уобичајене вредности, повишен DYS570 = 20 (овај маркер иначе спада у оне који су склонији мутацији) и DYS635 = 22. На основу повишене вредности на DYS570, и вредности DYS635 = 22, могао би бити повезан са једном породицом из околине Мостара из необјављеног истраживања Херцеговаца. Ова породица слави такође Никољдан, а чини ми се има предање о пореклу из Храсна. Најближе поклапање на 23 маркера има са једним тестираним из Борја код Фоче, који слави Никољдан (21/23, DYS635 = 22), такође са истраживања Херцеговаца. С обзиром да је тестирани пореклом са Баније, не знам колико би ове потенцијалне везе могле бити старе.

На мањем броју маркера (17) има потпуних поклапања са људима из Бачке, Шумадије, Јабланице, али сви они славе неке друге славе и вероватно нису (ближе) повезани са Вукшићем, јер су му и географски удаљенији (сем овога из Бачке).

Породица тестираног иначе има предање о пореклу из Сутваре у Грбљу.

Вукшићи су потврђени у Љесковцу у другој половини XVIII вијека, када их је било најмање двије породичне задруге. Према подацима из 1772. године, у Љесковцу су пописани Костадин Вукшић и Станко Вукшић.

Мислим да је и овдје ријеч о предању које је плод накнадне конструкције на основу истог презимена. Старији банијски родови, прије свега због своје старости на подручју Баније, по правилу немају сачувана предања која их везују за конкретна мјеста (ако их и имају, углавном је ријеч о накнадним конструкцијама на основу истог презимена). Магловито се памти углавном боравак на подручју Поткозарја и Поуња, а понегдје постоји магловито предање о поријеклу са подручја Старе Херцеговине.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић мај 13, 2019, 07:45:07 поподне
Вукшићи су потврђени у Љесковцу у другој половини XVIII вијека, када их је било најмање двије породичне задруге. Према подацима из 1772. године, у Љесковцу су пописани Костадин Вукшић и Станко Вукшић.

Мислим да је и овдје ријеч о предању које је плод накнадне конструкције на основу истог презимена. Старији банијски родови, прије свега због своје старости на подручју Баније, по правилу немају сачувана предања која их везују за конкретна мјеста (ако их и имају, углавном је ријеч о накнадним конструкцијама на основу истог презимена). Магловито се памти углавном боравак на подручју Поткозарја и Поуња, а понегдје постоји магловито предање о поријеклу са подручја Старе Херцеговине.

Хвала ти! И ја верујем да се неки накнадно стечен податак можда увукао у предање.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 13, 2019, 07:53:56 поподне
Пауновић, Алимпијевдан, Велика, Плав

Припада хаплогрупи I2-PH908. На 23 маркера има потпуно поклапање са Гојковићем из истог места, па би се рекло да нема сумње да су повезани, а самим тим вероватно да постоји и веза и са осталим родовима у Велици који су Гојковићима сродни (тестирани Јокић, Јанковић и Кнежевић).

Сами Пауновићи у Велици према предању нису сродни Гојковићима и осталим родовима које наведох. Више о Пауновићима ће надам се рећи бољи познаваоци Велике и Плава.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 13, 2019, 08:02:48 поподне
Радуловић, Јовањдан, Кусаче, Хан Пијесак, J2a-M92>S8230

Радуловић на 23 маркера има потпуно поклапање са претходно тестираним Радуловићима из Хан Пијеска. Према предању, ови Радуловићи су пореклом из Кривошија у Црној Гори. Радул би нам могао рећи колико је блиска рођачка веза између тестираних Радуловића.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo мај 13, 2019, 08:06:19 поподне
Пауновић, Алимпијевдан, Велика, Плав

Припада хаплогрупи I2-PH908. На 23 маркера има потпуно поклапање са Гојковићем из истог места, па би се рекло да нема сумње да су повезани, а самим тим вероватно да постоји и веза и са осталим родовима у Велици који су Гојковићима сродни (тестирани Јокић, Јанковић и Кнежевић).

Сами Пауновићи у Велици према предању нису сродни Гојковићима и осталим родовима које наведох. Више о Пауновићима ће надам се рећи бољи познаваоци Велике и Плава.

Пауновићи би, према предању, требало да су пореклом из Цеклина. Резултат је прилично изненађујући.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Ранко Бубања мај 13, 2019, 08:09:52 поподне
Пауновић, Алимпијевдан, Велика, Плав

Припада хаплогрупи I2-PH908. На 23 маркера има потпуно поклапање са Гојковићем из истог места, па би се рекло да нема сумње да су повезани, а самим тим вероватно да постоји и веза и са осталим родовима у Велици који су Гојковићима сродни (тестирани Јокић, Јанковић и Кнежевић).

Сами Пауновићи у Велици према предању нису сродни Гојковићима и осталим родовима које наведох. Више о Пауновићима ће надам се рећи бољи познаваоци Велике и Плава.

Изненађење.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo мај 13, 2019, 08:22:37 поподне
Из "Плавско-гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар", Андрије Јовићевића:

"Цеклињани произлазе од заједничког предка. Њихови преци, њих пет брата, иселили су се из Цеклинске Жупе и најприје се населили у Плавским Коритима (код Плава), одакле су се доцније раселили: Андрија у Биор и од њега су тамошњи Адровићи; Рале у Калудру и од њега су Ралевићи; а Столета, Вучета и Пано доселе се у Велику, гдје и данас њихово потомство живи. Од Столете су Бошковићи, Томовићи и Стешевићи; од Вучете су Вучетићи, а од Пана Пауновићи.
Браћа су имала и једног стрица, који је са њима дошао у Плав, и од њега су, по предању Величана, Ђуричани. Велички Цеклињани се своје са Ђуричанима, сматрају се као један род и до скоро се нијесу међусобно узимали. Цеклињани славе 26 новембар, а послужују Ђурђев-дан. То исто славе и послужују Ђуричани, што понајбоље доказује њихово сродство.
Ђуричани у плавско-гусињској области доводе поријекло од Ђурашковића из Цеклина, а велички Цеклињани то не кажу. Како је предање код Величана уопште живо, да му се са доста поузданости може вјеровати, то ће бити понајприје, да су се преци ових Величана, Ђуричана, Ралевића и Адровића пресељени из Цеклинске жупе при крају 17. вијека, када је Цеклинска Жупа опустјела због гладних година или због најезде Бјелица. На тај начин они би били потомци старих исељеника из Цеклинске Жупе, а не огранци Ђурашковића. Да се може помишљати тако, наводи нас и то, што Ђурашковићи од старине славе Никољ-дан, што нема никакве везе са крсним именом ових цеклинских исељеника, и што се ни сами не сјећају, да су њихови преци икад славили Никољ-дан. Да су ови потомци Ђурашковића, и ако би промијенили славу, остала би у послужници успомена на стару славу. 26. новембар нико не слави у Цеклину; то је слава старих становника, по чему се и преци величких Цеклињана могу рачунати у старо цеклинско становништво, које је, због разних узрока, исељено.

Дакле, предање је, очито, омануло у више појединости. Најпре, сви ови полимски родови изгледа немају везе с цеклинским Ђурашковићима, а надаље, ни они међусобно изгледа нису сродни (барем ови чије резултате имамо).

Цеклински Ђурашковићи су I2-Z17855, полимски Ђурашковићи Е-Z19851 (Бјелице?), Ралевићи E-L791, Адровићи G-L91, сад Пауновићи РН908.

Надам се да ћемо ускоро имати резултат величких Вучетића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 13, 2019, 08:26:32 поподне
Рабреновић, Аранђеловдан, Бистрица, Мојковац

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203>Y134578, роду Тарских Никшића. Од претходно тестираног Рабреновића из истог места се разликује на само једном маркеру.

О самим Рабреновићима је својевремено писао Милош:

У Добриловинском катастиху се у селу Бистрица у кући проте Радула, спомињу двојица Храбрена, као и у селу Виријевићи, где се спомиње Храбрен Манојловић. Сами Рабреновићи имају предање да су од Храбрена-Милорадовића из Херцеговине.

Од Рабреновића из Бистрице потичу према предању Ковачевићи у месту Доње Горачиће код Сјенице, као и Спасојевићи у Брњици код Сјенице (и огранци Спасојевића Биочани у Подујеву и Куршумлији). С обзиром на резултат Ковачевића, ово се предање може сматрати потврђеним.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Radul мај 13, 2019, 08:29:17 поподне
Радуловић, Јовањдан, Кусаче, Хан Пијесак, J2a-M92>S8230

Радуловић на 23 маркера има потпуно поклапање са претходно тестираним Радуловићима из Хан Пијеска. Према предању, ови Радуловићи су пореклом из Кривошија у Црној Гори. Радул би нам могао рећи колико је блиска рођачка веза између тестираних Радуловића.

Заједнички предак нам је живио око 1800. године. У Хан Пијеску смо од средине 19. вијека, прије тога Црквице-Комар, Кривошије. Поздрав за тестираног рођа 8)

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo мај 13, 2019, 08:30:04 поподне
Дакле, мојковачки Рабреновићи, сад се може рећи, дефинитивно јесу РН908. Старовлашки Рабреновићи са предањем о истом пореклу, са хаплогрупом R1b, су неки други род старином из истог краја... Да ли је исто презиме случајност, или постоји нека веза између ова два рода, тешко је рећи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 13, 2019, 08:31:18 поподне
Вукадиновић, Матијевдан, Батајница

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Нема потпуних поклапања међу припадницима ове гране на пројекту, мада би због неких вредности попут 14 на 439 и нешто ниже 28 на 481 могао бити ближе повезан са тестираним Бисенићем из Голобока код Смедеревске Паланке.

Вукадиновићи су стариначка породица у Батајници, са магловитим предањем о даљем пореклу са Косова.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 13, 2019, 08:36:15 поподне
Довезенски, Аранђеловдан, Куманово

Припада хаплогрупи I2-PH908. Изузев комбинације 13-15 на 385 и вредности 14 на 389i, хаплотип је близак модалу, па је тешко рећи ко је Довезенском на 23 маркера заиста близак.

Тестирани је потомак Јована Станојковића "Довезенског", чувеног четничког војводе са подручја Старе Србије.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Atlantische мај 13, 2019, 08:36:52 поподне
Војновић, Никољдан, Бобота, Вуковар

Припада хаплогрупу H1a-M82. Од тестираних припадника ове хаплогрупе са 23 маркера на пројекту има потпуно поклапање  у околини Ораховца (23/23) са особом чија породица слави Васиљевдан, међутим како се ради о тестираном у склопу истраживања Космета и јужне Србије детаљније податке није могуће изнети. Географски му је најближи нејавни Васиљевштак из студије САНУ из околине Сремске Митровице са којим има 2 разлике на 17 упоредивих маркера.

У попису Боботе из 18. века не налазим на Војновиће, а село се тада а и касније наводи као етнички чисто српско. Не знам како се овај резултат уклапа у те и податке које је Војновић оставио приликом тестирања:

''Старином из Лике, село Мазин, тамо досељени вероватно почетком 18. века из Книнске крајине (лит.: К. Касер, Попис Лике и Крбаве) ; најраније у четвртој деценији 18. века из Мазина пресељени у Срем, село Бобота.''
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић мај 13, 2019, 08:37:14 поподне
Последњи Динарик Север из прве туре пристиглих резултата је најнеобичнији:

Васиљевић, Лазаревдан, Томањ, Крупањ

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Васиљевићи су пореклом из Томња, а презиме им потиче, како тестирани наводи, од претка Васиља Стефановића. Имају предање о пореклу из Херцеговине, одакле су дошли почетком 19. века. Код Боривоја Милојевића у "Рађевини и Јадру" нема Васиљевића/Стефановића - он у Томњу помиње само један род који слави Лазаревдан:

Цитат
Којићи и Ерићи из Мокре Горе, досељени почетком 19. века. Доселили су се њихови преци Којо и Васиљ „Еро“, славе Лазаревдан.

Васиљевић има јако необичан хаплотип, који се огледа у двема веома ретким вредностима: DYS390 = 22, DYS643 = 9. Нажалост, нема ближих поклапања.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Zaric мај 13, 2019, 08:38:18 поподне
Zdravo svima!
Nov sam ovde na forumu, pratim desavanja i nadam se da cu doprineti onim sto znam. Ja sam iz Istocne Srbije, okrug Branicevski (vidim da smo u deficitu inace ovde zastupljeni) ja sam se testirao i cekam rezultate. Testirao se i moj kum iz okoline. Toliko za sada, sad ostaje da vidimo sta i kako. Pratim inace "Poreklo" vec par godina i diskutovao sam na sajtu u vezi prezimena, ali bar za sada nema nekog prihvatljivijeg odgovora. Inace upoznao sam jos par ljudi iz moje okoline koji bi hteli da se testiraju, ali nazalost uvek ima neki problem ponajvise u vezi finansija.. Kako god nadam se da cu licno doprineti sa jos mojih poznanika testiranju.
Svako dobro!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo мај 13, 2019, 08:45:39 поподне
Вукадиновић, Матијевдан, Батајница

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Нема потпуних поклапања међу припадницима ове гране на пројекту, мада би због неких вредности попут 14 на 439 и нешто ниже 28 на 481 могао бити ближе повезан са тестираним Бисенићем из Голобока код Смедеревске Паланке.

Вукадиновићи су стариначка породица у Батајници, са магловитим предањем о даљем пореклу са Косова.

Батајница је запустела у 17. веку, па је аустријски попис 1720-их бележи као пустару. До 1733. године, овде је насељено ново становништво ("Срби у Срему до 1736/37", Душан Ј. Поповић).

Дакле, старина Вукадиновића у Батајници сеже најдаље уназад око три столећа. Уопште није немогуће порекло са Косова, имајући у виду да је Доњи Срем у то време (почетка 18. века) насељаван пребезима са подручја јужно од Саве и Дунава.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 13, 2019, 08:46:07 поподне
Табаковић, Никољдан, Мрежица, Билећа

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y51673>BY97555. Табаковић је, мада вероватно не у скоријој прошлости, повезан са многим тестираним родовима у Херцеговини који славе Никољдан и имају вредност 14 на 393 (један од тих родова су и Фржовићи из Биограда код Невесиња на основу којих и можемо претпоставити ком СНП-у припадају и Табаковићи).

Ристо Милићевић за Табаковиће у Мрежици наводи да су стариначка породица и да су се раније презивали Барјактаревић.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 13, 2019, 08:48:05 поподне
Калајџић, Аранђеловдан, Милатовићи, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908. Модалан хаплотип, без неких вредности које значајније одударају од модала, изузев можда вредности 32 на 439. Мада и поред свега тога, нема ближих поклапања односно потпуних поклапања.

У литератури која обрађује Милатовиће за Калајџиће се наводи следеће:

Најстарије су породице:

Калајџићи, славе Арханђелов-дан

https://www.poreklo.rs/2013/07/02/poreklo-prezimena-selo-milatovi%C4%87i-lu%C4%8Dani-gornje-draga%C4%8Devo/
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Златан мај 13, 2019, 08:48:07 поподне
Zdravo svima!
Nov sam ovde na forumu, pratim desavanja i nadam se da cu doprineti onim sto znam. Ja sam iz Istocne Srbije, okrug Branicevski (vidim da smo u deficitu inace ovde zastupljeni) ja sam se testirao i cekam rezultate. Testirao se i moj kum iz okoline. Toliko za sada, sad ostaje da vidimo sta i kako. Pratim inace "Poreklo" vec par godina i diskutovao sam na sajtu u vezi prezimena, ali bar za sada nema nekog prihvatljivijeg odgovora. Inace upoznao sam jos par ljudi iz moje okoline koji bi hteli da se testiraju, ali nazalost uvek ima neki problem ponajvise u vezi finansija.. Kako god nadam se da cu licno doprineti sa jos mojih poznanika testiranju.
Svako dobro!
Поздрав! Баш нас је мало... Одакле си конкретно?

Отправлено с моего SM-G955F через Tapatalk

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Atlantische мај 13, 2019, 08:49:32 поподне
Довезенски, Аранђеловдан, Куманово

Припада хаплогрупи I2-PH908. Изузев комбинације 13-15 на 385 и вредности 14 на 389i, хаплотип је близак модалу, па је тешко рећи ко је Довезенском на 23 маркера заиста близак.

Тестирани је потомак Јована Станојковића "Довезенског", чувеног четничког војводе са подручја Старе Србије.
У то име. ;)

https://www.youtube.com/v/Sg4nFSYIw28
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo мај 13, 2019, 08:51:13 поподне
Довезенски, Аранђеловдан, Куманово

Припада хаплогрупи I2-PH908. Изузев комбинације 13-15 на 385 и вредности 14 на 389i, хаплотип је близак модалу, па је тешко рећи ко је Довезенском на 23 маркера заиста близак.

Тестирани је потомак Јована Станојковића "Довезенског", чувеног четничког војводе са подручја Старе Србије.

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/55/Jovan_Dovezenski.jpg)
(са википедије)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Zaric мај 13, 2019, 08:54:18 поподне
Kaona kod Kuceva Zlatane. Ti?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Златан мај 13, 2019, 09:15:30 поподне
Шетоње код Петровца.

Отправлено с моего SM-G955F через Tapatalk

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Бадин мај 13, 2019, 09:15:48 поподне
Вукадиновић, Матијевдан, Батајница

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Нема потпуних поклапања међу припадницима ове гране на пројекту, мада би због неких вредности попут 14 на 439 и нешто ниже 28 на 481 могао бити ближе повезан са тестираним Бисенићем из Голобока код Смедеревске Паланке.

Вукадиновићи су стариначка породица у Батајници, са магловитим предањем о даљем пореклу са Косова.

У источном Среми доминира крајишка струја (Сев. Далмација, Лика, Кордун и Банија). Крајишници су почели масовно насељвати источни Срем од XVIII века https://en.wikipedia.org/wiki/Batajnica#History (https://en.wikipedia.org/wiki/Batajnica#History)



Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Zaric мај 13, 2019, 09:23:55 поподне
Шетоње код Петровца.

Отправлено с моего SM-G955F через Tapatalk
Svako Dobro Komsija!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Јосиф из Трбушнице мај 13, 2019, 09:33:02 поподне
Војновић, Никољдан, Бобота, Вуковар

Припада хаплогрупу H1a-M82. Од тестираних припадника ове хаплогрупе са 23 маркера на пројекту има потпуно поклапање  у околини Ораховца (23/23) са особом чија породица слави Васиљевдан, међутим како се ради о тестираном у склопу истраживања Космета и јужне Србије детаљније податке није могуће изнети. Географски му је најближи нејавни Васиљевштак из студије САНУ из околине Сремске Митровице са којим има 2 разлике на 17 упоредивих маркера.

У попису Боботе из 18. века не налазим на Војновиће, а село се тада а и касније наводи као етнички чисто српско. Не знам како се овај резултат уклапа у те и податке које је Војновић оставио приликом тестирања:

''Старином из Лике, село Мазин, тамо досељени вероватно почетком 18. века из Книнске крајине (лит.: К. Касер, Попис Лике и Крбаве) ; најраније у четвртој деценији 18. века из Мазина пресељени у Срем, село Бобота.''


Добро вече!

Не уклапа се никако. Очигледно се неки страни фактор умешао у неко доба и на неком месту. :)
Породично предање је да смо од Мазина, то се не доводи у сумњу, али се не зна у које доба стигосмо у Срем. Мој отац је давних дана саставио родослов од неких 7-8 колена уназад, само ће ми требати времена да га нађем. Кад сам гледао Касерову књигу, у њој је у Мазину поменута фамилија Војновића са три сина, о томе је и на форуму већ негде писано. Вероватно да је то та грана, коју треба некако спојити са резултатима до којих је дошао мој отац.
А што се тиче овог резултата, шта да му радим: то је нешто објективно, али не задире пресудно у целокупну културолошку слику коју имамо, а камоли у онтологију.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Јосиф из Трбушнице мај 13, 2019, 10:03:03 поподне
Војновић, Никољдан, Бобота, Вуковар

У попису Боботе из 18. века не налазим на Војновиће, а село се тада а и касније наводи као етнички чисто српско. Не знам како се овај резултат уклапа у те и податке које је Војновић оставио приликом тестирања:


Пост скриптум:
О којем попису се ради? Никако да почнем овим да се бавим мало озбиљније, па ко велим ајде да од неке тачке кренем.
Најранији попис који сам видео потиче из треће деценије 18. века, тамо стварно нема Војновића, а има доста породица које су и данас у селу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Atlantische мај 13, 2019, 10:12:03 поподне
Пост скриптум:
О којем попису се ради? Никако да почнем овим да се бавим мало озбиљније, па ко велим ајде да од неке тачке кренем.
Најранији попис који сам видео потиче из треће деценије 18. века, тамо стварно нема Војновића, а има доста породица које су и данас у селу.
Попис из 1736/7, из истоимене књиге Душана Ј. Поповића Срби у Срему до 1736/7.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Делија мај 13, 2019, 10:13:59 поподне
Пост скриптум:
О којем попису се ради? Никако да почнем овим да се бавим мало озбиљније, па ко велим ајде да од неке тачке кренем.
Најранији попис који сам видео потиче из треће деценије 18. века, тамо стварно нема Војновића, а има доста породица које су и данас у селу.

Поздрав Војновићу, добродошао на Порекло !  :)

https://www.google.com/search?q=karl+kaser+popis+like+i+krbave&oq=karl+kaser+popis+like+i+krbave&aqs=chrome..69i57.8024j0j7&client=ms-android-huawei&sourceid=chrome-mobile&ie=UTF-8
Уђи на први фајл и ту ћеш видети цео попис,можег га скинути. То је попис Лике и Крбаве.  Што се резултата тиче лепо си све рекао, то је само једна грана од ко зна колико од времена када су се наши стари прозвали Србима-или једна пузла у слагалици која је готово бесконачна. :)

Ево га попис што ти га Атлантише саветовао.
http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/3582
Ја ћу се потрудити да погледам још неке пописе које не можеш ногде у литератури пронаћи па ти јавим. Свако добро !
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo мај 13, 2019, 10:15:51 поподне
У попису Вуковарског властелинства из 1736. године, у Боботи је пописан Ostoia Vuinoviz. Могло би бити исто презиме. Или погрешно уписано, или је изворно презиме било Вујновић, па се временом променило у Војновић. Опет, не мора бити ни тако. Можда је неки други род у питању.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Јосиф из Трбушнице мај 13, 2019, 10:17:13 поподне
Попис из 1736/7, из истоимене књиге Душана Ј. Поповића Срби у Срему до 1736/7.

Благодарим. Та ствар је толико широко позната да сам чак и ја обавештен о њој. Покушаћу да дођем до података из наредног периода.
Хвала још једном.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Atlantische мај 13, 2019, 10:18:47 поподне
У попису Вуковарског властелинства из 1736. године, у Боботи је пописан Ostoia Vuinoviz. Могло би бити исто презиме. Или погрешно уписано, или је изворно презиме било Вујновић, па се временом променило у Војновић. Опет, не мора бити ни тако. Можда је неки други род у питању.
У праву си, Небо. Превидео сам њега, свакако користан податак. Ја се овом приликом извињавам тестираном Војновићу јер сам очигледно лоше погледао попис (иначе се баш не сналазим са хабзбуршким пописима), добро је да ме је неко исправио. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Јосиф из Трбушнице мај 13, 2019, 10:25:03 поподне
Поздрав Војновићу, добродошао на Порекло !  :)

https://www.google.com/search?q=karl+kaser+popis+like+i+krbave&oq=karl+kaser+popis+like+i+krbave&aqs=chrome..69i57.8024j0j7&client=ms-android-huawei&sourceid=chrome-mobile&ie=UTF-8
Уђи на први фајл и ту ћеш видети цео попис,можег га скинути. То је попис Лике и Крбаве.  Што се резултата тиче лепо си све рекао, то је само једна грана од ко зна колико од времена када су се наши стари прозвали Србима-или једна пузла у слагалици која је готово бесконачна. :)

Ево га попис што ти га Атлантише саветовао.
http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/3582
Ја ћу се потрудити да погледам још неке пописе које не можеш ногде у литератури пронаћи па ти јавим. Свако добро !


Хвала ти, да си жив и здрав. Немам баш неке нарочите праксе у овим пословима, иако сам провео доста времена копајући по архивима ради неких других ствари.
Сад не знам напамет да кажем јесу ли црквене књиге у Боботи уопште сачуване у селу, да ли су дигитализоване, итд. Мораћу старог оца да пошаљем да то извиди, јер сам ја у близини наше метрополе, па ми није на руку. А код Мормона, колико се сећам кад сам гледао прошле године, има књига из прве половине 19. века, тамо Војновића већ има доста, али кад сам оцу показао, он нема појма који су то, нису му позната имена.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus мај 13, 2019, 10:27:04 поподне
Војновић, Никољдан, Бобота, Вуковар

У попису Боботе из 18. века не налазим на Војновиће, а село се тада а и касније наводи као етнички чисто српско.

Почетком 19. века било је Вој(и)новића у Бршадину (1828), који је у суседству Боботи, тада су пописани Vojinovics, Gajo и Vojnovics, Axent.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Јосиф из Трбушнице мај 13, 2019, 10:28:43 поподне
У праву си, Небо. Превидео сам њега, свакако користан податак. Ја се овом приликом извињавам тестираном Војновићу јер сам очигледно лоше погледао попис (иначе се баш не сналазим са хабзбуршким пописима), добро је да ме је неко исправио. :)

Што би се извињавао, ја бих то ионако погледао, волим рукописе из тог доба, чак и ако су на проклетој писаној готици, коју не знам читати. :)
Вероватно није грешка код Вујновића. То је презиме дошло од имена Вујин, ако не грешим. Није блиско етимолошки корену мог презимена.
Мада није искључено да може доћи и до писарске грешке, свакако.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Јосиф из Трбушнице мај 13, 2019, 10:31:04 поподне
Почетком 19. века било је Вој(и)новића у Бршадину (1828), који је у суседству Боботи, тада су пописани Vojinovics, Gajo и Vojnovics, Axent.

Колико ме памћење служи, овог Гају имамо у родослову, и ако се не варам, отац ми је поменуо да смо нека имали шпицнаме Гајини. Одлична информација, хвала.
Видиш шта су стручњаци, нађу и оно о чему немаш појма.
Хвала браћо.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Мића мај 13, 2019, 10:38:32 поподне
Svako Dobro Komsija!
Поздрав од још једног земљака и добро нам дошао :)
Знаш ли надимак своје породице, пошто се у овом раду породице у Каони пописане по надимцима?
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=287.msg881#msg881 (http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=287.msg881#msg881)
Жив био!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus мај 13, 2019, 10:38:46 поподне
Колико ме памћење служи, овог Гају имамо у родослову, и ако се не варам, отац ми је поменуо да смо нека имали шпицнаме Гајини. Одлична информација, хвала.
Видиш шта су стручњаци, нађу и оно о чему немаш појма.
Хвала браћо.

На сајту Hungaricana.hu постоје дигитализована три пописа из 18. века (18. в. (https://archives.hungaricana.hu/en/urbarium/hu_mnl_ol_e156_a_fasc129_no026/), 1722 (https://archives.hungaricana.hu/en/urbarium/hu_mnl_ol_e156_a_fasc129_no015_a/?list=eyJmaWx0ZXJzIjogeyJEQVRBQkFTRSI6IFsiVVJCQVJJVU0iXX0sICJxdWVyeSI6ICJib2JvdGEifQ), 1728 (https://archives.hungaricana.hu/en/urbarium/hu_mnl_ol_e156_a_fasc129_no016/?list=eyJmaWx0ZXJzIjogeyJEQVRBQkFTRSI6IFsiVVJCQVJJVU0iXX0sICJxdWVyeSI6ICJib2JvdGEifQ)) у којима су пописани Бобота и Бршадин. Ако већ негде није транскрибовано, мислим да ће бити занимљиво за истраживање, а свакако би било добро да нађеш још неког даљег рођака и тестираш.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Јосиф из Трбушнице мај 13, 2019, 10:42:58 поподне
Иако не знам откуд је народ све досељаван у Боботу, постоји један можда важан аргумент у корист личке/крајишке везе, а то је да је село ијекавско, иако је у Срему, који је иначе екавски (баба и прабаба су ми из Борова, обе су екавке). А специфичност рефлекса јата код њих је да је заиста несразмерно дугачак.
На екавски се прелази тек данас, и то код млађих, због потребе идентификације са Србијом.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo мај 13, 2019, 10:45:04 поподне
свакако би било добро да нађеш још неког даљег рођака и тестираш.

То је, и иначе, препорука за све родове. Једна ласта... Без најмање два резултата из једног рода (и то - што удаљенијих припадника рода), не може се донети коначан закључак.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Јосиф из Трбушнице мај 13, 2019, 10:48:41 поподне
На сајту Hungaricana.hu постоје дигитализована три пописа из 18. века (18. в. (https://archives.hungaricana.hu/en/urbarium/hu_mnl_ol_e156_a_fasc129_no026/), 1722 (https://archives.hungaricana.hu/en/urbarium/hu_mnl_ol_e156_a_fasc129_no015_a/?list=eyJmaWx0ZXJzIjogeyJEQVRBQkFTRSI6IFsiVVJCQVJJVU0iXX0sICJxdWVyeSI6ICJib2JvdGEifQ), 1728 (https://archives.hungaricana.hu/en/urbarium/hu_mnl_ol_e156_a_fasc129_no016/?list=eyJmaWx0ZXJzIjogeyJEQVRBQkFTRSI6IFsiVVJCQVJJVU0iXX0sICJxdWVyeSI6ICJib2JvdGEifQ)) у којима су пописани Бобота и Бршадин. Ако већ негде није транскрибовано, мислим да ће бити занимљиво за истраживање, а свакако би било добро да нађеш још неког даљег рођака и тестираш.

Мислим да сам гледао раније управо овај попис из 1722, није тешко за читање. Хвала.
Свакако да би требало да нађем неког рођака да га се испита, али бих вероватно добио и батине ако му испадне овакав резултат као мени. :)
Проблем је и што нас уопште није остало, сви нестадоше, а ови које знам, исувише су блиски.
Мислим да би најефикасније било наћи неког ко се одвојио од наше гране још у Лици, и то она два брата што су оставила потомке Карановиће и Грубишиће, ако историчари нису погрешили у томе. Али чини ми се да немам начина, бар за сада, да их икако нађем.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Romanijski мај 13, 2019, 10:50:39 поподне
Калајџић, Аранђеловдан, Милатовићи, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908. Модалан хаплотип, без неких вредности које значајније одударају од модала, изузев можда вредности 32 на 439. Мада и поред свега тога, нема ближих поклапања односно потпуних поклапања.

У литератури која обрађује Милатовиће за Калајџиће се наводи следеће:



Калајџићи, славе Арханђелов-дан

https://www.poreklo.rs/2013/07/02/poreklo-prezimena-selo-milatovi%C4%87i-lu%C4%8Dani-gornje-draga%C4%8Devo/

До 1992 Калаџића је било у Реновици Пале, али са славом Никољдан...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo мај 13, 2019, 10:55:41 поподне
Иако не знам откуд је народ све досељаван у Боботу, постоји један можда важан аргумент у корист личке/крајишке везе, а то је да је село ијекавско, иако је у Срему, који је иначе екавски (баба и прабаба су ми из Борова, обе су екавке). А специфичност рефлекса јата код њих је да је заиста несразмерно дугачак.
На екавски се прелази тек данас, и то код млађих, због потребе идентификације са Србијом.

Крај где се налази Бобота је неко прелазно подручје Срема и (источне) Славоније. То знам јер ми је баба из Тење, која је у непосредној близини. Становништво ових села је већином ијекавског говора, али има и доста икавштине, што (као и акценат) указује на већинско порекло из Босне. У прилог томе иду и презимена и предања. Борово је више насељавано из оног правог Срема источније, а његово становништво је било и под утицајем Бачвана који су одмах преко реке, па отуд и више екавштине.

Из Лике и Крајине су више насељавана села средње и западне Славоније. После Другог светског рата уследио је досељенички талас из тих крајева и у источна славонска села, али он није могао оставити јачи траг у говору.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Јосиф из Трбушнице мај 13, 2019, 11:01:44 поподне
Крај где се налази Бобота је неко прелазно подручје Срема и (источне) Славоније. То знам јер ми је баба из Тење, која је у непосредној близини. Становништво ових села је већином ијекавског говора, али има и доста икавштине, што (као и акценат) указује на већинско порекло из Босне. У прилог томе иду и презимена и предања. Борово је више насељавано из оног правог Срема источније, а његово становништво је било и под утицајем Бачвана који су одмах преко реке, па отуд и више екавштине.

Из Лике и Крајине су више насељавана села средње и западне Славоније. После Другог светског рата уследио је досељенички талас из тих крајева и у источна славонска села, али он није могао оставити јачи траг у говору.

Све је то тако као што кажеш, али морам признати да у Боботи нисам запазио неке значајније икавске трагове, што наш говор одваја од Шокадије. Босна јесте била, колико знам, успутна станица ових сеоба. Тад није било воза, па је и осма офанзива морала тећи у етапама.
Колико сам досад овде читао, сеоба из Лике у Босну било је много, па очекујем и да је нека моја 300 лета стара фамилија тамо отишла и да се још увек тамо налазе, ако ми у међувремену нису дошли испред носа у Београд. А на челу им не пише ко су.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Јосиф из Трбушнице мај 13, 2019, 11:06:47 поподне
Ево нађох на овој страници оно од чега сам кренуо, мада сам сам стигао куд нисам мислио:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.msg78358;topicseen#msg78358

Цитирам:
"Грубишић, Ђурђевдан, Велика Попина, Грачац

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има неких релативно блиских хаплотипова, али не и потпуних поклапања.

Милан Дивјак Лички у свом раду „Лички водац“ помиње Грубишиће у личком Мазину:

„У атестату далматинског провидура Данијела Долфина пише: „да су Милош Војновић, кнез Попова Поља, брат му од стрица Сава Војновић и млађи брат му Јован Војновић превели шездесетак породица из Херцеговине y млетачки крај.“ Из Далмације су прешли њихови потомци у Лику, крајем XVII вијека, и основали село Мазин. Све се то збивало за вријеме изгона Турака из Лике 1689. године, када су многи Личани под водством Стојана Јанковића ослобађали Лику и Крбаву. Мазин су населили три брата: Војин, Каран и Грубиша Војновић. Војинови потомци оставише старо презиме, од Карана прозову се Карановићи (Карани), а од Грубише постадоше Грубишићи (Грубјешићи).“

Занимљиво је да Карановићи припадају истој хаплогрупи, као и један тестирани из необјављеног истраживања који се може довести у везу са овим родом."



Кад се упореди с Касером, то би требала да буде та фамилија од које креће гранање на Војновиће, Карановиће и Грубишиће, ако је овај Дивјак иоле поуздан...
... А то нисам сигуран, јер не знам откуд му подаци да су то баш ти Војновићи из Попова Поља, јер је та сеоба била доста раније, колико сам схватио из других извора. А крајње ми је сумњива могућност да се све отад сачувало једно исто презиме.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 13, 2019, 11:26:11 поподне
Младеновић, Митровдан, Клокочевац, Мајданпек, E-V13>Z5017>Z16988>BY155589

Припада роду Бјелопавлића. Једина вредност која донекле одступа од модала је DYS576=16, али исту вредност има још неколико Бјелопавлића. Ово је први тестирани из Источне Србије који припада овом роду, а исто важи и за славу - ово је прво братство које слави Митровдан за које је утврђено да припада овом роду.

Како тестирани не зна ништа о даљем пореклу, овај резултат је надмашио сва очекивања јер је утврђено не само одакле, већ и од ког тачно рода потиче ова породица :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 13, 2019, 11:36:41 поподне
Вељковић, Никољдан, Сурдулица, E-V13>Z5017>CTS6377>Z17264

Нема ближих поклапања на пројекту. Поседује следеће две повишене вредности: DYS570=22 и DYS549=14.

Тестирани је навео да се његов чукундеда доселио из околине Велеса, али није познато из ког тачно места.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Zaric мај 14, 2019, 12:52:47 пре подне
Поздрав од још једног земљака и добро нам дошао :)
Знаш ли надимак своје породице, пошто се у овом раду породице у Каони пописане по надимцима?
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=287.msg881#msg881 (http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=287.msg881#msg881)
Жив био!

Pozdrav Mico! Hvala na ovom tekstu, imao sam prilike da ga procitam. Mogu da potvrdim da je precizno uradjen,  zato sto se poklapa sve sa mestanima koji su navedeni.. Osim par prezimena koje danas ne postoje u Kaoni kao sto je na primer Djurdjevic. Na primer Miletici koji su dosli iz Rabrova su mi prve komsije, interesantno je to da su iz Rabrova u to vreme preneli i kucu koja je do pre 20tak godina postojala, koju pamtim odlicno, sa obzirom da imam 32 godine. Inace zanimljiva stvar za Miletice je da postoje danas zivi dva brata, jedan nema potomstvo, dok je drugi ozenjen Portugalkom i imaju jednog sina. I ostali primeri na primer Novakovici imaju nadimak "Madjar" i tako dalje.. Ako nwkog zanima od ovih navedenih u tekstu jos nesto, mogu da dam odgovore (koliko znam) a od prilike mozda 70% bih znao. Od navedenih "nadimka" moji nisu tu. Sto je zanimljivo posto najdublje sto sam saznao i iskopao jesete da je moj prapraded bio ovde u Kaoni oko 1850 godine, koji se prezivao Zaric i zvao se Ilija. Po nekoj staroj prici, moji su dosli iz Grcke., koliko je sigurno to, ne mogu da potvrdim. Moja "Poljikra" (poljikra bi sa Vlaskog znacilo PLEME, od prilike) jeste BRETKANJ, koje nije navedeno.

Sa postovanjem Mico
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: sinisab мај 14, 2019, 07:28:56 пре подне
Буловић, Јовањдан, Бителић, Сињ

Припада хаплогрупи I1-Z63. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи су му Чекић из Грбаваца код Градишке (разликују се на једном од 23 упоредива маркера), Поповић из Биовичиног села који такође слави Јовањдан (2/23) и Ћук из Зрмање (2/23).

О пореклу Буловића је више речи било на овој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4167.msg114708#msg114708

Било би добро да тестирани уради СНП тестирање, како би се утврдило којој грани испод Z63 Буловићи припадају.

Hvala na informacijama i toliko željenim rezultatima.
Molio bih Vas da mi malo približite rezultate jer mi je sve ovo špansko selo.
Istražio sam značenje HAPLOGRUPE I1-M253, to mi je jasno. Sad konkretno interesujeme značenje u citatu navedene haplogrupe I-Z63. Ako sam dobro razumio to je grana ove osnovne haplogrupe. Dalje me interesuje značenje toga što su Bulovići i Čekići iz Grbavaca bliski. Inače, sa njima se dobro poznajem.
Na kraju molim Vas da mi pojasnite dalje preporuke...koji je moj sledeći logičan korak. Navodite da uradim SNP testiranje. Na koji način to testiranje radim i gdje se može uraditi.
Hvala Vam na prethodnim komentarima i unaprijed hvala za pojasnjenja.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Sergio мај 14, 2019, 09:32:29 пре подне
... molim Vas da mi pojasnite dalje preporuke...koji je moj sledeći logičan korak. Navodite da uradim SNP testiranje. Na koji način to testiranje radim i gdje se može uraditi.

Можеш радити I1-Z63 панел за утврђивање дубље подгране (YSEQ лабораторија).
Линк:
https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=21060 (https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=21060)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 14, 2019, 10:01:04 пре подне
Петровић, Никољдан, Мовљане, Сува Река, Косово, J2a-L24>L70

Петровићу је генетски најближа једна породица из Мовљана (необјављено истраживање), која такође слави Никољдан. Имају свега једну разлику на 23 маркера. Иначе је ова подграна J2a код нас најзаступљенија на југу/југоистоку Србије. Тренутно је највећа концентрација на простору Понишавља (3,3%). Ако неко при руци има литературу о Косову, нека провери има ли више информација о пореклу ових Петровића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Мића мај 14, 2019, 10:36:21 пре подне
Pozdrav Mico! Hvala na ovom tekstu, imao sam prilike da ga procitam. Mogu da potvrdim da je precizno uradjen,  zato sto se poklapa sve sa mestanima koji su navedeni.. Osim par prezimena koje danas ne postoje u Kaoni kao sto je na primer Djurdjevic. Na primer Miletici koji su dosli iz Rabrova su mi prve komsije, interesantno je to da su iz Rabrova u to vreme preneli i kucu koja je do pre 20tak godina postojala, koju pamtim odlicno, sa obzirom da imam 32 godine. Inace zanimljiva stvar za Miletice je da postoje danas zivi dva brata, jedan nema potomstvo, dok je drugi ozenjen Portugalkom i imaju jednog sina. I ostali primeri na primer Novakovici imaju nadimak "Madjar" i tako dalje.. Ako nwkog zanima od ovih navedenih u tekstu jos nesto, mogu da dam odgovore (koliko znam) a od prilike mozda 70% bih znao. Od navedenih "nadimka" moji nisu tu. Sto je zanimljivo posto najdublje sto sam saznao i iskopao jesete da je moj prapraded bio ovde u Kaoni oko 1850 godine, koji se prezivao Zaric i zvao se Ilija. Po nekoj staroj prici, moji su dosli iz Grcke., koliko je sigurno to, ne mogu da potvrdim. Moja "Poljikra" (poljikra bi sa Vlaskog znacilo PLEME, od prilike) jeste BRETKANJ, koje nije navedeno.

Sa postovanjem Mico
Надам се да ће резултат тестирања нешто резрешити у вези даљег порекла :)
Поздрав
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Мића мај 14, 2019, 10:47:52 пре подне
Младеновић, Митровдан, Клокочевац, Мајданпек, E-V13>Z5017>Z16988>BY155589

Припада роду Бјелопавлића. Једина вредност која донекле одступа од модала је DYS576=16, али исту вредност има још неколико Бјелопавлића. Ово је први тестирани из Источне Србије који припада овом роду, а исто важи и за славу - ово је прво братство које слави Митровдан за које је утврђено да припада овом роду.

Како тестирани не зна ништа о даљем пореклу, овај резултат је надмашио сва очекивања јер је утврђено не само одакле, већ и од ког тачно рода потиче ова породица :)
Веома занимљив резултат :)
Надам се да тестирани прати тему. Било би интересантно да знамо породични надимак ("пољикру") Младеновића. Да ли можемо да претпоставимо да тестирани припада косовској струји?

На овој карти сам обележио положај Клокочевца.
Зна ли неко који је извор коришћен за ову карту? На карти је означено  да подручје Клокочевца насељава становништво тимочко-браничевске струје:

(https://i.imgur.com/xu062rx.jpg)

Оригинална карта: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:S._Srbija.pdf (https://commons.wikimedia.org/wiki/File:S._Srbija.pdf)


У попису 1863. је било 2 куће Младеновића у Клокочевцу. Овде је тема о селу Клокочевац:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4257.0 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4257.0)




 
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 14, 2019, 12:01:10 поподне
Веома занимљив резултат :)
Надам се да тестирани прати тему. Било би интересантно да знамо породични надимак ("пољикру") Младеновића. Да ли можемо да претпоставимо да тестирани припада косовској струји?


У попису 1863. је било 2 куће Младеновића у Клокочевцу. Овде је тема о селу Клокочевац:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4257.0 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4257.0)

Судећи по мапи, у околини Бора постоји једна оаза досељеника из динарских крајева (динарски досељеници и староседеоци). Слично је и у околини Кладова, где већ имамо неке "Риђане и Катуњане" E-V13. По хаплотипу би се рекло да су и Младеновићи таквог порекла.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук мај 14, 2019, 12:08:58 поподне
Hvala na informacijama i toliko željenim rezultatima.
Molio bih Vas da mi malo približite rezultate jer mi je sve ovo špansko selo.
Istražio sam značenje HAPLOGRUPE I1-M253, to mi je jasno. Sad konkretno interesujeme značenje u citatu navedene haplogrupe I-Z63. Ako sam dobro razumio to je grana ove osnovne haplogrupe. Dalje me interesuje značenje toga što su Bulovići i Čekići iz Grbavaca bliski. Inače, sa njima se dobro poznajem.
Na kraju molim Vas da mi pojasnite dalje preporuke...koji je moj sledeći logičan korak. Navodite da uradim SNP testiranje. Na koji način to testiranje radim i gdje se može uraditi.
Hvala Vam na prethodnim komentarima i unaprijed hvala za pojasnjenja.

Можеш радити I1-Z63 панел за утврђивање дубље подгране (YSEQ лабораторија).
Линк:
https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=21060 (https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=21060)

Овде имате текст о I1 хаплогрупи на енглеском:

https://www.eupedia.com/europe/Haplogroup_I1_Y-DNA.shtml

Није лош за почетно упознавање. Још да напоменем да Невген даје око 30% шансе да припадате подграни Z63>L1237 (https://yfull.com/tree/I-L1237/), али је то само предвиђање које није сигурно; најбоље би било да одрадите панел, за који вам је линк послао Сергио.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Слатинац мај 14, 2019, 01:02:37 поподне
Петровић, Никољдан, Мовљане, Сува Река, Косово, J2a-L24>L70

Петровићу је генетски најближа једна породица из Мовљана (необјављено истраживање), која такође слави Никољдан. Имају свега једну разлику на 23 маркера. Иначе је ова подграна J2a код нас најзаступљенија на југу/југоистоку Србије. Тренутно је највећа концентрација на простору Понишавља (3,3%). Ако неко при руци има литературу о Косову, нека провери има ли више информација о пореклу ових Петровића.
Петровићи се помињу у књизи Данила Стијовића "Ономастика Суве Реке и околних села" стр. 509: "Петровић, две куће. Чувају предање о свом црногорском пореклу. Слава свети Никола, мала слава Свети никола летњи. Информатор Александар Петровић (46 год.)."
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук мај 14, 2019, 01:23:00 поподне
Петровићи се помињу у књизи Данила Стијовића "Ономастика Суве Реке и околних села" стр. 509: "Петровић, две куће. Чувају предање о свом црногорском пореклу. Слава свети Никола, мала слава Свети никола летњи. Информатор Александар Петровић (46 год.)."

Ово је још један пример како се не треба превише поуздавати у предања родова са КиМ, нарочито ако су у питању старинци, као што је по свему судећи случај са овим родом. Хаплогрупа јасно указује да са Црном Гором немају везе; једино ако је можда у питању Скопска Црна Гора, она је ближа и логичнија би била та веза.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ZO мај 14, 2019, 04:40:33 поподне
Јеринкић, Јовањдан, Кикинда

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности на маркерима, могу се издвојити: 19=15, 458=18, 456=16. Најближи му је Милићевић из Мирашевца код Раче, са којим дели споменуте карактеристике и славу. Имају три разлике на упоредива 23 маркера, где је на једном двострука разлика.

Ако неко има више података о овој фамилији, нека напише.

И Јеринкићу бих предложио да тестира маркер 561 преко Yseq-а.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2298

Јеринкићи, слава Свети Јован, се помињу на стр.280 Срби у Банату Јована Ердељановића.

Велика Кикинда, прва четврт,  Семлачки крај (досељени из Семлака), као стари род (према протоколу исповедајушчих за 1818. годину).

Семлак (рум. Semlac) је насеље је у Румунији у округу Арад у општини Семлак.Oпштина се налази на надморској висини од 105 m

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D0%B5%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%BA_(%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B4)


На сајту Порекла је из неког разлога А. Маринковић пропустио да наведе ову фамилију.

https://www.poreklo.rs/2012/07/29/poreklo-prezimena-kikinda-gornji-banat/
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Atlantische мај 14, 2019, 05:33:51 поподне
Сјеран, Јовањдан, Житомислић, Мостар

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278, роду херцеговачких Јовањштака (род Б2) у табели пројекта. Најближа поклапања има међу нејавним резултатима из истраживања херцеговачких Срба. Нема потпуних поклапања, а најближе поклапање (21/23) има са тестираним који припада братству чија је матица такође у Житомислићу, као и са тестираним из околине Љубиње (такође 2 разлике али на другим маркерима). Сјеранова вредност која одударa од модалне јесте DYS533=13.

За Сјеране Ристо Милићевић каже следеће:
Цитат
Сјеран, у Зијемљу и Ходбини (Мостар). Сјерани су различитог поријекла. У Зијемљу су били старосједиоци, али су се, са осталим старим становништвом, раселили. У Зијемља је ''послије куге'' у XIX вијеку дошао неки Ковачевић из Срђевића (Гацко), населио се на ''Сјераново имање па се прозвао Сјеран''. Дакле, Сјерани у Зијемљу су Ковачевићи из Срђевића. Славе Игњатдан. Сјерани у Ходбини су старином из Житомислића.

Јевто Дедијер у свом капиталном делу ''Херцеговина'' пишући о Ходбини за тамошње Сјеране бележи:
Цитат
Сјерани су прије 10 година из Житомислића. Славе Јовањдан.

Сјерани се у делу Др Радивоја Симоновића ''Манастир Житомислић у Херцеговини'' из 1890-е године наводе као једно од локалних братстава које обрађује манастирску земљу.
Цитат
За обрађивање земље насељено је на манастирском земљишту 19 кућа кметова, који су све сами Срби, и то породице: Кузмани, Лелићи, Гаћићи, Сврдлини и Сјерани. Куће су им у Житомислићу, у Врхдолу и у Драчевом пољу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 14, 2019, 06:31:25 поподне
Милошевић, Аранђеловдан, Радмировац, Сврљиг, E-V13>Z1057

Има потпуно поклапање на 17 маркера са двојицом тестираних из Давидовца код Сврљига у оквиру истраживања САНУ. Како оба братства из Давидовца такође славе Аранђеловдан, највероватније су исти род са Милошевићима.

Тестирани није навео у упитнику податке о даљем пореклу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 14, 2019, 06:54:30 поподне
Ђачанин, Јовањдан, Вашица, Шид, E-V13>Z5018>S2972>Y128213

Припада роду А из табеле Српског ДНК пројекта. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Лучићем из Увца код Прибоја и Петровићем из Радановаца код Косјерића, као и на 17 маркера са Пантићем из Ваљева. Сви славе Јовањдан.

Тестирани је навео да су Ђачани преко 250 година у Вашици, а на основу овог резултата се може закључити да потичу из Старог Влаха.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја мај 14, 2019, 07:48:12 поподне
Момчиловић, Аранђеловдан, Власина, Сурдулица

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280>YP3987. Најближе поклапање има са Станковићем из Слишана код Лебана (слава Никољдан), разликују се на само 1 од 23 маркера. Релативно близак му је и Цветковић из Дупљана код Владичиног Хана (3/17), са којом дели и исту славу. Са обојицом наведених дели карактеристичну високу вредност DYS448=22, која их издваја од већине осталих припадника ове гране.

Тестирани је у упитнику навео да су у попису из 1905. године забележени под презименом Марковић, и да су по предању досељени пре 1860. године из Црне Горе (Брда). У дефтеру из 1861. године у селу је забележена Марковића махала, са Андрејем као старешином домаћинства.

Према студији „Власина и Крајиште“, Риста Т. Николића из 1912. године заиста се помињу Марковићи, и њихови сродници који по свему судећи потичу од горенаведеног Андреја:

"У Марковичевој Мали Марковичеви (5 к.) и Андрејчови (2 к.) су једна породица (славе св. Арханђела), с њима су исто по некима и Зељари (3 к. славе св. Арханђела) и Концови (4 к., славе св. Арханђела)."

https://www.poreklo.rs/2014/09/03/poreklo-prezimena-selo-vlasina-surdulica/ (https://www.poreklo.rs/2014/09/03/poreklo-prezimena-selo-vlasina-surdulica/)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 14, 2019, 08:07:47 поподне
Капларевић, Никољдан, Милатовићи, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један, може се рећи, потпуно модални хаплотип. Има доста блиских поклапања на Пројекту, али и поред 3 разлике (једна двострука), рекао бих да му је најближи Калајџић из истог места, са славом Аранђеловдан. По казиању тестираног, даљим пореклом су из околине Рожаја. Али по литератури стоји:

"Најстарије су породице:

Вукићевићи славе Ђурђев-дан;
Капларевићи, славе Арханђелов-дан; 
Калајџићи, славе Арханђелов-дан
; и
Вуличевићи славе Ђурђиц
."

https://www.poreklo.rs/2013/07/02/poreklo-prezimena-selo-milatovi%C4%87i-lu%C4%8Dani-gornje-draga%C4%8Devo/

Било би добро када би се тестирани јавио и објаснио ово око слава, јер резултат делимично има потврду овом предању из литературе.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја мај 14, 2019, 08:32:34 поподне
Милојевић, Св. Трифун, Кушиљево, Свилајнац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније грани YP4278. Поседује неколико вредности које се ретко јављају код припадника ове гране, па нема претерано блиских поклапања међу до сада тестиранима. У питању су благо повишене вредности DYS390=24 и DYS643=11, и благо снижене вредности DYS576=17 и DYS481=23. Све ове вредности осим DYS481=23 јављају се и код неких других припадника ове гране, тако да се може рећи да Милојевић упада у шири опсег ове гране, пошто је његов хаплотип нешто више измутирао у односу на остале.

Једини род у Кушиљеву који слави Св. Трифуна су Андрејевци, па Милојевићи највероватније припадају том роду:

"Андрејевци (12 к., Св. Трифун). Досељени су из села Топонице код Ниша."

https://www.poreklo.rs/2012/07/22/poreklo-prezimena-selo-ku%C5%A1iljevo-svilajnac/ (https://www.poreklo.rs/2012/07/22/poreklo-prezimena-selo-ku%C5%A1iljevo-svilajnac/)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 14, 2019, 08:50:23 поподне
Величковић, Петковдан, Мачковац, Куршумлија, E-V13>Z5017>Z16988>BY155589

Припада роду Бјелопавлића и има хаплотип близу модалног за овај род.

Тестирани је навео за своју породицу да према предању потиче из Бјелопавлића одакле најпре долазе на Косово, а одатле у Мачковац у Топлици. Враћају се 1920. године на Косово у околину Вучитрна. Презиме носе по Величку, наврдеди тестираног.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук мај 14, 2019, 08:52:39 поподне
Величковић, Петковдан, Мачковац, Куршумлија, E-V13>Z5017>Z16988>BY155589

Припада роду Бјелопавлића и има хаплотип близу модалног за овај род.

Тестирани је навео за своју породицу да према предању потиче из Бјелопавлића одакле најпре долазе на Косово, а одатле у Мачковац у Топлици. Враћају се 1920. године на Косово у околину Вучитрна. Презиме носе по Величку, наврдеди тестираног.

Близак је род (мислим да је поклапање 23/23) са Савићем из Мачковца, чији су преци такође пре насељавања у косаничком крају боравили на Косову.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: melkijades мај 14, 2019, 08:53:18 поподне
Милојевић, Св. Трифун, Кушиљево, Свилајнац


Поздрав и хвала на тумачењу резултата. Волео бих да знам шта бих могао даље да урадим како бих сазнао нешто више о пореклу са те генетске стране.

Захвалио бих се форумашима  Златан, НиколаВук и Ojler који су ме дали одличне савете на теми коју сам отворио пре пар месеци. У међувремену сам, на основу тих информација, дошао до рођака који су ипак сачували више породичног предања. Тако сам дошао у посед прилично обимног породичног стабла .Моја линија: Прадеда Божидар, чукундеда Милош, наврдеда Милоје Станојевић, курђел Станоје Маленовић, аскурђел Мален Мујић (Мален Мујић је према породичном предању погинуо са Синђелићем на Чегру. ), курђул Муја. Оно што ми је интересантно је да породицу зову Андрејевци и да се дели на Мујинце и Шекинце, а ова два имена вуку на муслиманска...

Још једном, хвала!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 14, 2019, 09:08:34 поподне
Матијашевић, Јовањдан, Барзиловица, Лазаревац, E-V22

Нема ближих поклапања на пројекту у оквиру ове гране која је слабо заступљена на нашим просторима .

Петра Петровића у својој књизи "Шумадија и Шумадијска Колубара" наводи да су Матијешевићи један од пет родова који су се доселили крајем 18. и почетком 19. века:
Матијашевићи (Радовановићи, Ђорђевићи и Никићи) су један род и најстарији досељеници. Доселила су се два брата Маријаш и Никаш од Сјенице, славе Јовањдан.

Тестирани је навео да су према предању пореклом из Рашке.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја мај 14, 2019, 09:09:35 поподне
Кујунџић, Јовањдан, Сремски Карловци

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>YP6098. Најближе поклапање има са Галићем из Босанског Грахова (слава Ђурђевдан), разликују се на 2 од 23 маркера. Од ређих вредности има нешто вишу DYS19=17 и нешто нижу DYS458=15. Блискост са Галићем могла би да указује на даље порекло из Босанске Крајине, мада је тамо слава Јовањдан готово непостојећа код припадника ове гране. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, па ако неко има више информација нека напише.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја мај 14, 2019, 09:53:17 поподне
Радојичић, Јовањдан, Савковић(и), Љубовија

Припада хаплогрупи R1a-Z280, роду А у табели. Релативно близак је са свим припадницима овог рода (ни са ким нема више од три маркера разлике), а најближи су му Тешић из Мионице и Јефтић из Осечине од којих се разликује на само 1 од 23 маркера. Од свих осталих јовањштака из овог рода разликује се на 2 од 23 маркера (Васић и Бојић из Земуна, Миловановић из Осечине, Драгојевић из Горње Сипуље код Лознице и Јаковљевићи из Криваје код Шапца). Једина вредност која одступа од модалне за овај род је нешто нижа DYS458=15.

Тестирани је у упитнику навео само да постоји породично предање о даљем пореклу из Цуца у Црној Гори, међутим досадашњи резултати не иду у прилог овом предању. У тексту о селу Савковићима нема помена Радојичића, али постоји више родова који славе Јовањдан од којих би Радојичићи могли да потичу.

https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-savkovi%C4%87i-ljubovija/ (https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-savkovi%C4%87i-ljubovija/)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 14, 2019, 09:56:03 поподне
Радојичић, Јовањдан, Савковић(и), Љубовија

Припада хаплогрупи R1a-Z280, роду А у табели. Релативно близак је са свим припадницима овог рода (ни са ким нема више од три маркера разлике), а најближи су му Тешић из Мионице и Јефтић из Осечине од којих се разликује на само 1 од 23 маркера. Од свих осталих јовањштака из овог рода разликује се на 2 од 23 маркера (Васић и Бојић из Земуна, Миловановић из Осечине, Драгојевић из Горње Сипуље код Лознице и Јаковљевићи из Криваје код Шапца). Једина вредност која одступа од модалне за овај род је нешто нижа DYS458=15.

Тестирани је у упитнику навео само да постоји породично предање о даљем пореклу из Цуца у Црној Гори, међутим досадашњи резултати не иду у прилог овом предању. У тексту о селу Савковићима нема помена Радојичића, али постоји више родова који славе Јовањдан од којих би Радојичићи могли да потичу.

https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-savkovi%C4%87i-ljubovija/ (https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-savkovi%C4%87i-ljubovija/)

Заправо би Радојичићи према подацима које је тестирани навео у упитнику требало да су део овог рода из текста о Савковићу:

У ово село од данашњих родова најраније су дошли:

Стакићи (25 к.; Св. Јован). Нема још пуних 200 година откада је у ово село дошао Савко Стакић из Пиве, из истог села одакле и поп Тома Сајић из Грчића. И Савко је прво дошао у Жлијебац у Осату и преко познатих, као сточар, дигао се на високу Равну Гору и у њој закућио. По Савку је село названо Савковићима, али се његови потомци у овом селу не зову ни Стакићи него Обрадовићи. Имао је три сина: Обрада, Луку и Јована. После смрти очеве, синови су били мало у задрузи па се поделе тако да Лука остане у старој кући, Обрад оде у Трибућу насред јужног дела села а Јован у Г. Буковицу у Росуље и тамо се стално насели. Обрад је имао три сина и његови се синови разделе у неколике мале махале, а Лука је имао једног сина од кога су данас три куће. Они су се много исељавали и данас се стално селе по занатима и службама. Јован у Росуљама имао је три сина: Марка, Максима и Петра. Јован је био необично вредан и он је лично отворио и издржавао о свом трошку школу на Баурићу и у њој научио писмености синове Марка и Максима. Још за живота је запопио и Марка и Максима; за Марка је испросио кћер војводе Петра Молера. Марко је био и прота, због чега се једна линија Јованових потомака зове Протићи. Јован је сина Петра оставио себи да ради у пољу. Од проте Марка остала су три сина: поп Василије, сељак Димитрије и студент Петар (умро у Хајделбергу на студијама). Од попа Василија су: учитељ Грујица и поп Захарије и од њих има потомства. Од сељака Димитрија су: поп Милован и сељак Дамњан и оба имају потомства. Максим је поповао и умро на Љубовији и оставио је после себе два сина: попа Крсту и попа Гаврнла и од оба има потомства, растурена по Србији. Петрови су потомци остали у селу, у Росуљама, с далеко више продица него од свих попова што је било.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић мај 14, 2019, 10:38:27 поподне
Радојичић, Јовањдан, Савковић(и), Љубовија

Припада хаплогрупи R1a-Z280, роду А у табели. Релативно близак је са свим припадницима овог рода (ни са ким нема више од три маркера разлике), а најближи су му Тешић из Мионице и Јевтић из Осечине од којих се разликује на само 1 од 23 маркера. Од свих осталих јовањштака из овог рода разликује се на 2 од 23 маркера (Васић и Бојић из Земуна, Миловановић из Осечине, Драгојевић из Горње Сипуље код Лознице и Јаковљевићи из Криваје код Шапца). Једина вредност која одступа од модалне за овај род је нешто нижа DYS458=15.


О, доби моја ујчевина још једног рођака!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus мај 14, 2019, 10:57:39 поподне
Обавештени су сви који су добили сертификат.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Aleksandar R21 мај 15, 2019, 02:33:27 пре подне
Poštovani administratori i članovi foruma,

Hvala na rezultatima. Veliko iznenađenje jer sam smatrao da su "istraživanja" o poreklu od Popovića iz Cuca tačna i očekivao sam E haplogrupu (koliko znam cucki Popovići nisu testirani).

Drago mi je da sam konačno dobio rezultate jer se mogu fokusirati na dublja istraživanja.
Pre svega da potvrdim da su Radojičići "Stakići" i da postoji više izvora da su doseljeni sa  ujacima Tadićima.

Цитат
  VELIKI srpski pesnik Milutin Bojić, autor čuvene "Plave grobnice", pripadao je haplogrupi R1a. Ovaj rezultat stručnjaci "Srpskog DNK projekta" dobili su testiranjem Bojićevog sinovca. No, kako kaže Jovica Krtinić, sve je iznenadilo kad su ustanovili da se Milutinovi Bojići najbliže "poklapaju" sa Tešićima iz Mionice.

Iz porodice Tešić potiče i drugi veliki srpski pesnik i diplomata, akademik Milan Rakić, autor pesama "Na Gazimestanu", "Simonida", "Jefimija", "Dolap"... Sam Milan Rakić bio je potomak kneza Rake Tešića, učesnika Prvog i Drugog srpskog ustanka, koministra (popečitelja) prosvete od 1822. godine, obor-kneza Valjevske nahije i kneza Kolubarske knežine Valjevske nahije.

Osim što imaju vrlo blisku genetiku, Bojići i Tešići odnosno Rakići slave istu slavu - Svetog Jovana Krstitelja, što je još jedna potvrda srodstva. U porodici Bojić, međutim, nije bilo poznato da su na bilo koji način povezani sa Tešićima odnosno Rakićima, a test urađen u okviru "Srpskog DNK projekta" ukazuje da ta bliskost nije davnog datuma. Štaviše, pokazuje da je zajednički muški predak Milutina Bojića i Milana Rakića, najverovatnije živeo pre oko 300 godina.

Zanima me koliko je otprilike bliskost naše porodice sa Tešićima i Bojićima? Pre koliko vekova smo mogli imati zajedničkog pretka.
Posebno mi je zanimljivo  da je iz moje porodice je Petar Protić Sokoljanin, takodje pesnik sa kraja 19-og veka, prvi doktor nauka u Srbiji.


Hvala unapred i molio bi Vas da me uputite na dalje linkove gde bih mogao saznati nešto o svojoj haplogrupi.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Зоран Величковић мај 15, 2019, 07:42:35 пре подне
Величковић, Петковдан, Мачковац, Куршумлија, E-V13>Z5017>Z16988>BY155589

Припада роду Бјелопавлића и има хаплотип близу модалног за овај род.

Тестирани је навео за своју породицу да према предању потиче из Бјелопавлића одакле најпре долазе на Косово, а одатле у Мачковац у Топлици. Враћају се 1920. године на Косово у околину Вучитрна. Презиме носе по Величку, наврдеди тестираног.

Овим резултатом сам потврдио предање мог деде, који је говорио да смо од Бјелопавлића, "из неког места близу Подгорице". Да ли смо из Брда прешли у Топлицу директно, или смо се привремено задржали на Косову не знам са сигурношћу, али ипак мислим да смо пре Топлице имали једну успутну станицу на Косову (тачније негде у околини Грачанице) по причи мога деде. То није проверено. Ставио сам Мачковац/Куршумлија као родно место с обзиром да од тада поуздано имам физичке доказе о миграцијама моје породице. Покушаћу да ступим у контакт са Савићем с обзиром на поклапање, може бити да имамо заједничког претка чији су синови родоначелници 2 братства (Величко - Величковићи, Сава - Савићи), или је мој предак променио презиме Савић. Свакако ми резултат у многоме олакшава истраживање порекла по мушкој линији.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 15, 2019, 10:01:19 пре подне
Лужњанин, Пантелијевдан, Корлаће, Рашка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 385=15-15, 389I=12, 458=16.
Ову комбинацију маркера има једини на пројекту, па самим тим нема ближа поклапања.

За њих се у литератури каже:

"Лужњани (3 куће, Св. Панталеј), од Лужњана из Јошаничке Бање".

https://www.poreklo.rs/2018/08/05/poreklo-prezimena-selo-korlace-raska/

По речима тестираног село код Јошаничке Бање одакле су дошли у Корлаће је Жерађе. У том селу има Бојовића са славом Пантелијевдан.

"Бојовићи (2 куће, Св. Пентелејмон, 27. јула), има више од две стотине година како су се доселили из Горњих Села у Васојевићима. Даљим пореклом су од племена Куча. Јочовићи,грана овога рода је изумрла по мушкој линији."

https://www.poreklo.rs/2018/08/06/poreklo-prezimena-selo-zeradje-raska/

И сам тестирани спомиње порекло од Куча, што се као и у многим другим случајевима, показало као нетачно. Могуће да због овог предања и славе можемо их повезати са Коматовићима из Брњака, али им се хаплотип значајно разликује.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Алексеј мај 15, 2019, 10:23:42 пре подне
Вељковић, Никољдан, Сурдулица, E-V13>Z5017>CTS6377>Z17264

Нема ближих поклапања на пројекту. Поседује следеће две повишене вредности: DYS570=22 и DYS549=14.

Тестирани је навео да се његов чукундеда доселио из околине Велеса, али није познато из ког тачно места.

Волео бих да нам Вељковић јави нешто више о свом предању да потиче из Велеса. Читао сам то само у књигама, било би интересантно ако је то и неки предак пренео. Можда зна још неки податак. Иначе, предање да су из Велеса имају и Вучковићи из Сурдулице, а Китановићи да су из Дебра.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Milosavljevic мај 15, 2019, 11:20:56 пре подне
Милосављевић, Ђурђиц, Велика Плана, E-V13>Z5017>CTS6377>PH1173

Припада роду А из табеле Српског ДНК пројекта у оквиру кога има више блиских поклапања, док са Јордановим из села Уланци код Градског у Македонији има потпуно поклапање на 23 маркера. Исту славу у оквиру овог рода славе и двојица тестираних из Мачванског округа чији резултати још увек нису јавни.

Тестирани је у упитнику навео да се његов чукундеда доселио у Велику Плану почетком 19. века.
Хвала на одговору. Морам само себе да исправим, предак Мијат (отац Радован) са њеном Станком дошао на подручје Велике Плане у другој половини 18. века. Јован Ердељановић је записао да су Радосављевићи, Радисављевићи, Радојковићи, Милосављевићи, Петронијевићи, Славнићи и Бељићи један род и да су им се чукундеда доселио са Косова.
Према Боривоју Дробњаковићу Мијат Радованов се доселио из Црне Горе много пре Првог Српског Устанка.
Кумови: Миливојевићи, Радовановићи, Вучићевићи, Васиљевићи и Лазаревићи су из Ресника код Крагујевца.

Питање:
1. Шта значи то потпуно поклапање маркера са Јордановим? Пошто је порекло Јорданових из Македоније а могуће и Грчка да ли је могуће да се ова подгрупа PH1173 доселила из Македоније-Грчке у Црну Гору па после на Косово?
2. Из https://www.yfull.com/tree/E-PH1173/ видимо да већ имамо 1 Бугарина и 1 Грка. Који још постоје извори PH1173 и њихових носилаца осим yfull.com?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Маре мај 15, 2019, 11:51:28 пре подне
Поздрав Маре,

Ваш/наш филогенетски родослов је:

J2a PF4610>L26>PF5087>PF5116>Z2227>L558>M67>Z500>M92>Z8096(CTS2906)>S8230>Z38463>SK1357

Хаплогрупа J2a-M92 настала је прије 10.800 година, а предак свих данашњих М92 живио је прије 8.000 година. Мјесто настанка хаплогрупе J2a-M92 је сјеверозападна Турска. Грана се на двије велике гране, PF7412 и Z8096(CTS2906). Ми смо потомци од Z8096(CTS2906), те од његовог потомка, човјека који је носилац мутације S8230 итд(S8230>Z38463>SK1357). Сам S8230 формиран је прије 6.100 година, а сви његови данашњи потомци имали су заједничког претка прије 4.200 година. Према јавним базама података J2a-S8230 има своје потомство махом у европи. Даље, Z38463 (ф.4.200г/з. 4.100), грана се на двије гране PH2651 и SK1357. Ми припадамо SK1357.
 
Цивилизације са значајним удјелом Ј2а-М92 биле су: Троја, Кикладска цивилизација, Минојска цивилизација, Хетити, Грци, Ромеји.
 
Што се тиче наших J2a-Z38463>SK1357, пратимо зону грчког утицаја.

Хвала ти пуно, мислим да сам сад успео да скапирам терминологију на прави начин.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 15, 2019, 11:53:51 пре подне
Гавриловић, Никољдан, Шавране, Крушевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 456=14, 481=32. Најближи на пројекту му је један тестирани у оквиру херцеговачког подухвата из околине Невесиња, са којим дели исту славу, иначе са предањем о Бањанима. Имају три разлике на упоредива 23 маркера, а деле управо карактеристичну вредност 14 на маркеру 456, а иако су разлике у питању, обојица имају нешто више вредности на маркеру 481(31/32) и нешто ниже вредности на маркеру 635 (21/22).

Нисам пронашао ништа о Гавриловићима, а ни сам тестирани није написао ништа о даљем пореклу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 15, 2019, 12:57:05 поподне
Поповић, Ђурђиц, Шавац, Параћин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карктеристичних вредности се могу издвојити 643=9 и 391=10. Овакву комбинацију маркера има и Живановић из Дебелице код Књажевца, који му је и најближи на пројекту. Имају две разлике на упоредива 23 маркера. Како и Живановић слави Ђурђиц, нема сумње да се ради о истом роду.

Тестирани је навео да су пре 300 година дошли из околине Пећи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 15, 2019, 01:23:35 поподне
Поповић, Ђурђиц, Шавац, Параћин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карктеристичних вредности се могу издвојити 643=9 и 391=10. Овакву комбинацију маркера има и Живановић из Дебелице код Књажевца, који му је и најближи на пројекту. Имају две разлике на упоредива 23 маркера. Како и Живановић слави Ђурђиц, нема сумње да се ради о истом роду.

Тестирани је навео да су пре 300 година дошли из околине Пећи.

Слава ових Поповића је Ђурђевдан, а пре две генерације је промењена у Ђурђиц. Тако барем тестирани наводи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 15, 2019, 01:26:59 поподне
Лужњанин, Пантелијевдан, Корлаће, Рашка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 385=15-15, 389I=12, 458=16.
Ову комбинацију маркера има једини на пројекту, па самим тим нема ближа поклапања.

385=15-15 и 458=16 дели са Кецманима у Крајини, мада ближа веза вероватно не постоји.

И сам тестирани спомиње порекло од Куча, што се као и у многим другим случајевима, показало као нетачно. Могуће да због овог предања и славе можемо их повезати са Коматовићима из Брњака, али им се хаплотип значајно разликује.

Ово можда не треба још увек искључити сасвим, јер су од родова који славе Пантелију а имају предање да су од Куча, тестирани само Секулићи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лужњак мај 15, 2019, 01:52:34 поподне
Цитат
Лужњанин, Пантелијевдан, Корлаће, Рашка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 385=15-15, 389I=12, 458=16.
Ову комбинацију маркера има једини на пројекту, па самим тим нема ближа поклапања.

За њих се у литератури каже:

"Лужњани (3 куће, Св. Панталеј), од Лужњана из Јошаничке Бање".

https://www.poreklo.rs/2018/08/05/poreklo-prezimena-selo-korlace-raska/

По речима тестираног село код Јошаничке Бање одакле су дошли у Корлаће је Жерађе. У том селу има Бојовића са славом Пантелијевдан.

"Бојовићи (2 куће, Св. Пентелејмон, 27. јула), има више од две стотине година како су се доселили из Горњих Села у Васојевићима. Даљим пореклом су од племена Куча. Јочовићи,грана овога рода је изумрла по мушкој линији."

https://www.poreklo.rs/2018/08/06/poreklo-prezimena-selo-zeradje-raska/

И сам тестирани спомиње порекло од Куча, што се као и у многим другим случајевима, показало као нетачно. Могуће да због овог предања и славе можемо их повезати са Коматовићима из Брњака, али им се хаплотип значајно разликује.

Поштовани хвала Вам на анализи. По предању смо од Куча који су отишли за Топлички крај па одатле за Жерађе код Јошаничке бање, и онда око 1800. године у Корлаће код Рашке. Такође смо по предању убили неког турског спахију. Колико сам схвати Кучи више имају Е-V13 хаплогене а код мене је случај I2-PH908. Да ли је могуће да су моји Старинци, неки старији слој словенског становништва који је онда инкорпориран у Куче.
Такође ме занима да ли можда можете да претпоставите како је презиме настало, очигледно је да има словенски корен у речи "луг"-шума. Можда грешим.
Такође сам ово нашао на Вашем сајту.
https://www.poreklo.rs/2015/06/11/poreklo-prezimena-selo-meljanica-kraljevo/
https://www.poreklo.rs/2015/06/19/poreklo-prezimena-sela-gotovac-i-krusevica-danas-deo-naselja-zica-kraljevo/
Хвала у напред. И наравно значило би ми ако бисте могли да ме упутите у ком смеру да наставим истраживање. Поздрав :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo мај 15, 2019, 01:56:08 поподне
Да ли је могуће да су моји Старинци, неки старији слој словенског становништва који је онда инкорпориран у Куче.

Управо око овога полемишемо већ дуже време...

Моје је мишљење да се управо ради о неком старијем слоју становништва који је насељавао тај део Горње Зете пре 15. века, када су ту почели да се досељавају Кучи.

Не бих рекао ни да су ти старинци "инкорпорирани" у Куче, можда свега један мали број. Већина старинаца се временом оданде иселила.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo мај 15, 2019, 01:57:30 поподне
Да додам, ово није случај само у Кучима, већ у многим ЦГ и брдским племенима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 15, 2019, 02:39:12 поподне
Велики број породица из тог краја негује предање о пореклу из Куча. Многе се ни по хаплогрупи, ни по слави, не уклапају у те крајеве. Такође, немају само припадници словенских хаплогрупа таква предања. Има пуно Е-V13 породица, па и један велики J2b-M205 род, из расинског округа, држи до таквог предања. Шта ћемо рећи у њиховом случају, да су неки старији староседелачки слој у Кучима (а такође не постоји никаква веза, па ни генетска)?

Дакле, мора се узети у обзир да је велики број таквих предања, нажалост, погрешан. 
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лужњак мај 15, 2019, 02:41:05 поподне
Цитат
Управо око овога полемишемо већ дуже време...

Моје је мишљење да се управо ради о неком старијем слоју становништва који је насељавао тај део Горње Зете пре 15. века, када су ту почели да се досељавају Кучи.

Не бих рекао ни да су ти старинци "инкорпорирани" у Куче, можда свега један мали број. Већина старинаца се временом оданде иселила.

Хвала, знам да је такав случај и са Бјелопавлићима и Васојевићима који имају та братства са I2a и R1a хаплогенима које зову Старинци, мислим да их код Бјелопавлића зову Лужани....
Такође ако неко има књигу Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ у пдф формату био бих му захвалан да ми пошаље.  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: marigold мај 15, 2019, 02:57:34 поподне
Такође ако неко има књигу Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ у пдф формату био бих му захвалан да ми пошаље.  :)

https://drive.google.com/open?id=1XGhUgUJCNYNDRCCuK7Qg3buC9T1em7B7
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo мај 15, 2019, 02:57:56 поподне
Дакле, мора се узети у обзир да је велики број таквих предања, нажалост, погрешан.

Слажем се. Велики број јесте погрешан, али је један део, свакако, истинит.
Постоји много доказа да је пре Куча (да узмемо само ово племе) на истом подручју било старијих племена.
Неки од тих исељеника са предањем да су из Куча сигурно то и јесу.
То важи и за велики део осталих племена...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лужњак мај 15, 2019, 03:00:13 поподне
Цитат
https://drive.google.com/open?id=1XGhUgUJCNYNDRCCuK7Qg3buC9T1em7B7

Хвала.  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 15, 2019, 03:06:43 поподне
Код тих "погрешних" предања је најзанимљивије што се она односе углавном на најпопуларнија српска племена, попут Куча и Васојевића. Популарна у смислу да је у 20. веку вероватно било пожељно идентификовати се с њима. Посебно је то изражено у крајевима где већ постоји јака струја из Васојевића и/или Куча.

Када су у питању нека мања племена, углавном нема пуно промашаја у предањима, али код ових општепопуларних често имамо више родова, са више различитих хаплогрупа, а са истим предањем.

Неки други сценарио је да су таква предања "прихваћена" од стране неких слабијих (мањих) родова у селу, итд.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 15, 2019, 03:10:56 поподне
Код тих "погрешних" предања је најзанимљивије што се она односе углавном на најпопуларнија српска племена, попут Куча и Васојевића. Популарна у смислу да је у 20. веку вероватно било пожељно идентификовати се с њима. Посебно је то изражено у крајевима где већ постоји јака струја из Васојевића и/или Куча.

Када су у питању нека мања племена, углавном нема пуно промашаја у предањима, али код ових општепопуларних често имамо више родова, са више различитих хаплогрупа, а са истим предањем.

Неки други сценарио је да су таква предања "прихваћена" од стране неких слабијих (мањих) родова у селу, итд.

Вероватно постоји и трећа опција, да су ти родови дошли из неке области близу поменутог племена, или чак прошли или једно време боравили у њој. И то је, као уз све претходно речено, такође реално у оваквим случајевима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 15, 2019, 05:53:25 поподне
Јокановић, Никољдан, Шобадине, Билећа

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неке посебне карактеристике, изузев можда 570=19 и 635=24. И поред великог броја тестираних Херцеговаца, нисам успео пронаћи неко ближе подударање. Најближи му је један тестирани са САНУ истраживања из околине Г. Милановца, који слави Стевањдан и са којим има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера. Како је реч о малом броју маркера, ова веза је упитна.

По речима тестираног постоји предање које их везује за Предојевиће, док друго предање говори о Јокану ковачу из Црне Горе. Такође и код Милићевића Јокановићи се везују за Предојевиће, а презиме носе по Јокану пушкару.

Јокановићу бих препоручио дубља тестирања. "Предојевиће" профилише грана BY97555 и маркери 393=14, 391=12, тако да је мала шанса да Јокановићи воде порекло од Предојевића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 15, 2019, 05:57:55 поподне
Хвала на одговору. Морам само себе да исправим, предак Мијат (отац Радован) са њеном Станком дошао на подручје Велике Плане у другој половини 18. века. Јован Ердељановић је записао да су Радосављевићи, Радисављевићи, Радојковићи, Милосављевићи, Петронијевићи, Славнићи и Бељићи један род и да су им се чукундеда доселио са Косова.
Према Боривоју Дробњаковићу Мијат Радованов се доселио из Црне Горе много пре Првог Српског Устанка.
Кумови: Миливојевићи, Радовановићи, Вучићевићи, Васиљевићи и Лазаревићи су из Ресника код Крагујевца.

Питање:
1. Шта значи то потпуно поклапање маркера са Јордановим? Пошто је порекло Јорданових из Македоније а могуће и Грчка да ли је могуће да се ова подгрупа PH1173 доселила из Македоније-Грчке у Црну Гору па после на Косово?
2. Из https://www.yfull.com/tree/E-PH1173/ видимо да већ имамо 1 Бугарина и 1 Грка. Који још постоје извори PH1173 и њихових носилаца осим yfull.com?

1. То једино значи да сте извесно исти род и ништа више од тога. Када је тачно дошло до раздвајања се не може утврдити преко резултата на 23 маркера. Правац миграција који сте навели је врло вероватан.
2. Можете претражити и FTDNA базу припадника гране E-V13:
https://www.familytreedna.com/public/E-V13?iframe=yresults
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 15, 2019, 10:39:10 поподне
Јовановић, Ђурђевдан, Милатовићи, Лучане

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од каркактеристичних вредности се могу издвојити 385=15-15, 439=12, 389II=30. Ову комбинацију имају Митровић из Ариља, Вукобратовић из Лике, Босанац из Окучана и Продановић из Жегра. Сви славе Ђурђевдан/Ђурђиц. Са Продановићем је најближи и има три разлике на упоредива 23 маркера. Међутим ако игноришемо вредност 15 на 385a, онда му је свакако најближи тестирани Капларевић из истог места, али са другом славом. Имају само једну разлику на упоредива 23 маркера и то на маркеру 385a. Тако да мислим да је мала вероватноћа да је случајност толико сличан хаплотип, у истом месту боравка, односно прилично сам сигуран да се ради о једном роду.

За Јовановиће се у литератури каже:

"Почетком друге половине 18. века доселили су се:

Јовановићи (Средовићи) славе Ђурђев-дан. Њихов је чукундед, Јован, дошао од Сјенице. По његовом сину Средоју зову се и Средовићи (Средојевићи). Средојев је син Тодор, веле, војевао са Карађорђем. Веле да од ове породице има одсељеника у Врнчанима (под Кабларом)
".

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 15, 2019, 11:17:20 поподне
Ступар, Лазарева Субота, Мала Крупска Рујишка, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема потпуних поклапања на пројекту, нити међу Лазаревштацима Крајине, Кордуна, Далмације. Најближи му је Карић из Гориње, са којим има две разлике на упоредива 23 маркера. Деле неке специфичне вредности попут: 385=14-16, 570=19, 481=29. Са Ступаром из Градановаца има четири разлике на упоредива 23 маркера. Нешто више разлика има са Лазаревштацима са Кордуна и Далмације, али и поред тога, раније смо констатовали да се вероватно ради о истом роду. О Ступарима смо писали:

Цитат

"Ступар — двадесет осам кућа. Славе Лазаревдан, прича се за њих, да су били пре више од 200 година у неком селу кључког среза. То би могло бити негде у области Змијања. Имали су тамо земљу под тапију. Једна њихова жена чувала овце и држала увек тапију при себи. Турчин чувао своје овце и састајао се с њоме. Једном приликом украде јој он тапију и даде је бегу. Бег стаде да беглучи њихову земљу. Старешина задруге рече му: „Зашто то чиниш беже?“ Бег му одговори: „Ово је моје, ево тапије од ове земље, камо теби тапија?“ Старешина оде да донесе своју тапију, али је нигде не нађе. Кад бег опет доће на њиву да је оре, старешина га дочека с пушком и убије га. Сместа се сви дигну одатле и разбегну на више страна. Један брат дође у Скакавац, други у Вел. Рујишку (срез крупски), трећи у Подове (Двор), у Банији. — Друго казивање хоће, да су Ступари старином из Зрмање, на граници личко-далматинској. Ово ће бити вероватније. Они на које се односи она прича о тапији, могли су доселити из Зрмање тамо у кључки срез. Пошто се у оним временима врло ретко остајало задуго на једном месту, тако су можда и они морали због онога догаћаја напустити то место и одбећи једним делом овамо у Скакавац. Са Скакавца су се Ступари у току дуга времена расељавали на више страна, као у Воћеницу, Ластве, Крњеушу, Горињу (крупски срез), у сански срез и у Липу (бихаћски срез). Тамо су једни променили презиме у Станаревић."
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Aleksandar R21 мај 15, 2019, 11:19:33 поподне
Pozdrav,

Da li će stići do kraja dana mejlovi sa sertifikatima?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 15, 2019, 11:52:38 поподне
Џунић, Аранђеловдан, Велико Село, Пирот

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 439=12, 635=22. Нема потпуних поклапања на пројекту. Најближи му је Гојковић из Кипа у Славонији, са две разлике на упоредива 23 маркера. Од тестираних који су му географски најближи, има три разлике на упоредива 23 маркера (једна двострука разлика) са Ранђеловићем (Петковдан) из Дољевца и четири разлике (једна двострука) са Николићем из Пасјаче. На САНУ истраживању има једно ближе поклапање са тестираним из Шљивовика код Беле Паланке који слави Аранђеловдан.

Нисам ништа нашао о Џунићима, а ни тесирани није никакве податке оставио о даљем пореклу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus мај 16, 2019, 12:04:54 пре подне
Pozdrav,

Da li će stići do kraja dana mejlovi sa sertifikatima?

Нисам стигао да пошаљем све мејлове вечерас, тако да настављамо ујутро, извините ако сте чеклали вечерас. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 16, 2019, 12:24:41 пре подне
Капларевић, Никољдан, Милатовићи, Лучани

Било би добро када би се тестирани јавио и објаснио ово око слава, јер резултат делимично има потврду овом предању из литературе.

Грешка је у литератури, Капларевићи заиста славе Никољдан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Aleksandar R21 мај 16, 2019, 12:25:09 пре подне
Nikakav problem, pozdrav.

Цитат
Радојичић, Јовањдан, Савковић(и), Љубовија

Припада хаплогрупи R1a-Z280, роду А у табели. Релативно близак је са свим припадницима овог рода (ни са ким нема више од три маркера разлике), а најближи су му Тешић из Мионице и Јефтић из Осечине од којих се разликује на само 1 од 23 маркера. Од свих осталих јовањштака из овог рода разликује се на 2 од 23 маркера (Васић и Бојић из Земуна, Миловановић из Осечине, Драгојевић из Горње Сипуље код Лознице и Јаковљевићи из Криваје код Шапца). Једина вредност која одступа од модалне за овај род је нешто нижа DYS458=15.

Тестирани је у упитнику навео само да постоји породично предање о даљем пореклу из Цуца у Црној Гори, међутим досадашњи резултати не иду у прилог овом предању. У тексту о селу Савковићима нема помена Радојичића, али постоји више родова који славе Јовањдан од којих би Радојичићи могли да потичу.
   

Da se vratim samo na svoje rezultate. Danas sam saznao od Radula da moji navodni preci Popovići iz Lipe Cucke nisu Orlović/J2a već da su u Cuce doseljeni iz Stare Srbije.
To stoji i u istraživanju Ivaniševića - putopis kroz Male Cuce.

U Dobrom selu postoji na testiranju nama srodan rod po haplogrupi (sa različitim slavom, ali istom preslavom) pa moguće da teorija o našem poreklu iz Cuca ili okoline nije netačna.

Sada bi trebalo da pronadjem nekog Popovića iz Lipe da se testira.
Sa druge strane pokušaću da dodjem do detaljne haplogrupe Sjekloća/Gornjevuka koji bi našoj rodovskoj grupaciji iz Zapadne Srbije trebali biti srodni.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 16, 2019, 10:15:08 пре подне
Ступар, Лазарева Субота, Мала Крупска Рујишка, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема потпуних поклапања на пројекту, нити међу Лазаревштацима Крајине, Кордуна, Далмације. Најближи му је Карић из Гориње, са којим има две разлике на упоредива 23 маркера. Деле неке специфичне вредности попут: 385=14-16, 570=19, 481=29. Са Ступаром из Градановаца има четири разлике на упоредива 23 маркера. Нешто више разлика има са Лазаревштацима са Кордуна и Далмације, али и поред тога, раније смо констатовали да се вероватно ради о истом роду. О Ступарима смо писали:

Чуди што немају блиско поклапање са осталим Лазаревштацима I2-PH908. И Ступари су, као и остали, пореклом из Северне Далмације. Могуће да је ова група (Лазаревдан) дошла у Крајину са више давно одвојених огранака.

Тренутно од тестираних Ступара (Лазаревдан) у Крајини имамо:

Ступар, Нови Град, I2-S17250 (23andMe)
Ступар, Мала Крупска Рујишка, Босанска Крупа, I2-PH908
Ступар, Грдановци, Сански Мост, I2-PH908
Карић (раније Ступар), Гориња, Босанска Крупа, I2-PH908
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Златан мај 16, 2019, 11:11:17 пре подне
Da se vratim samo na svoje rezultate. Danas sam saznao od Radula da moji navodni preci Popovići iz Lipe Cucke nisu Orlović/J2a već da su u Cuce doseljeni iz Stare Srbije.

С обзиром на да неколико разних ЦГ родова својатају Орловиће, укључујући и Бјелице (E-Z19851), небих сувише придавао важност претпоставци да су Орловићи J2a (или E-V13)... то јесте могуће свакако, али је тренутно само у домену разних теорија, бар док се једног дана не нађу неки јасни докази.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Aleksandar R21 мај 16, 2019, 11:20:08 пре подне
Mislim na tu rodovsku grupaciju u Cucama sa j2a.
Popovići navodno nisu srodni sa njima jer imaju poreklo o dolasku iz stare Srbije.

Testirani Petrović R1a z280 iz Dobrskog Sela je "komšija" ovim Popovićima iz Lipe jer vidim da je udaljenost Lipe i Dobrskog sela 2km.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo мај 16, 2019, 12:41:56 поподне
Testirani Petrović R1a z280 iz Dobrskog Sela je "komšija" ovim Popovićima iz Lipe jer vidim da je udaljenost Lipe i Dobrskog sela 2km.

Немогуће је да је удаљеност Добрског села и цуцке Липе 2 км. Можда 22 км. И то ваздушном линијом. А мислим да је и више.

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/8f/Old_Montenegro_and_Tribes_Map-sr.svg)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo мај 16, 2019, 12:42:27 поподне
 А можда си мислио на Ћеклиће? :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Aleksandar R21 мај 16, 2019, 01:24:36 поподне
Moja greška, u pravu ste.

Na mapi prilikom kucanja Lipa izlazi mi Lipa koje je uz Lipu dobrsku koju sam označio, ona je 2,5km od Dobrskog sela.

Lipa cucka je preko 30 km sad vidim tako da mi ta teorija o povezanosti Popovića iz cucke lipe i Petrovića iz Dobrskog sela otpada. Jedino da nisu od starta bili neki Popovići iz Lipe dobrske

(http://oi68.tinypic.com/24pe4j5.jpg)

http://oi68.tinypic.com/24pe4j5.jpg
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus мај 16, 2019, 02:15:17 поподне
Свима тестиранима, за које су завршени сертификати, послани су им електронском поштом.

Nikakav problem, pozdrav.

Ваш сертификат још није готов, тако да ћу вас замолити као и остале који чекају, за још мало стрпљења. ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук мај 16, 2019, 02:27:24 поподне
Недић, Никољдан, Дубница, Сјеница

Припада хаплогрупи Q2-L275>L245>Y2209, роду Братоножића. Има потпуно модалан хаплотип за овај род, без специфичних вредности.

Тестирани је у упитнику навео да је старије презиме Недића било Лаиновић, да су у Дубницу дошли око 1820. године из Берана, а да су убрзо затим променили презиме, као и да су Лаиновићи од племена Братоножића. Ово предање је тестирањем потврђено. Лаиновићи се јављају у оближњем селу Праља, такође и у Виницки код Берана и у Бабину на Полици код Берана; у последња два села се за њих наводи да су Србљаци, али и да су пореклом из Братоножића. Матица Лаиновића је село Бољесестра (или Бољасестра) у Братоножићима; за њих Јован Ердељановић у својој студији о наведеном племену пише:

"Зна се и за браство Љајиновиће, којих има одсељених у Подгорицу. А од истих Љајиновића из Бољесестре су зацело и »две куће Лаиновића из Братоножића, које славе Св. Николу а у Виницкој у Васојевићима у турској граннци (види опис Богд. Лалевића и Ив. Протића, стр. 717). На коме су месту били Љајиновићи настањени у Бољесестри, показује нам име Остоји од Љајиновића. Од истог мушког личног имена, од кога је постало презиме Љајиновићи по свој прилици: Љаље, Лалек можда је постао и назив једног метеха, који гласи: Љаљовке."
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук мај 16, 2019, 02:44:13 поподне
Вујанић, Св. Василије Велики, Крагуј, Пакрац

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Има благо снижену вредност 17 на маркеру DYS458 коју дели са више тестираних из овог рода, остале вредности су му модалне. Вујанић је први припадник N2-FGC28435 на Пројекту са славом Св. Василије Велики.

У литератури нисам успео да пронађем ништа о пореклу становништва села Крагуј и пакрачког краја уопште, па ако неко зна нешто више, нека напише.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 16, 2019, 02:56:36 поподне
Манојловић, Никољдан, Развође, Дрниш

Припада хаплогрупи I2-PH908>BY97555, роду за који сматрамо да представља средњовеквне Предојевиће. Поседује обе карактеристике овог рода: 393=14 и 391=12. Блиски у му многи из овог рода, али најближи му је Херцеговац из Хргуда код Стоца, који као и већина из овог рода слави Никољдан. Разликују се на једном маркеру на упоредива 23 маркера. То је маркер 481, где обојица имају високе вредности 32/33.

Тестирани је навео предање о пореклу из Старе Србије и Македоније, али резултат показује да је матица Херцеговина, тачније место Пријевор, одакле су се Предојевићи ширли.

Ако још неко има неке податке о Манојловићима из Развођа, нека напише.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 16, 2019, 03:02:41 поподне
Манојловић, Никољдан, Развође, Дрниш

Припада хаплогрупи I2-PH908>BY97555, роду за који сматрамо да представља средњовеквне Предојевиће. Поседује обе карактеристике овог рода: 393=14 и 391=12. Блиски у му многи из овог рода, али најближи му је Херцеговац из Хргуда код Стоца, који као и већина из овог рода слави Никољдан. Разликују се на једном маркеру на упоредива 23 маркера. То је маркер 481, где обојица имају високе вредности 32/33.

Тестирани је навео предање о пореклу из Старе Србије и Македоније, али резултат показује да је матица Херцеговина, тачније место Пријевор, одакле су се Предојевићи ширли.

Ако још неко има неке податке о Манојловићима из Развођа, нека напише.

Манојловићи из Развођа би требало да су огранак породице Покрајац из истог места. Мислим да би томе у прилог ишло то што су први помени Покрајаца у Развођу нешто старији од првих помена Манојловића (нека ме неко исправи ако грешим). Иначе, Покрајаца из Развођа је у 19. веку било доста исељених по селима Ливањског поља, где су према подацима забележеним код Мариа Петрића тј. у његовом раду о становништву Ливањског поља у свим селима говорили икавицом, осим у селу Прову.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 16, 2019, 03:04:54 поподне
Вујанић, Св. Василије Велики, Крагуј, Пакрац

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Има благо снижену вредност 17 на маркеру DYS458 коју дели са више тестираних из овог рода, остале вредности су му модалне. Вујанић је први припадник N2-FGC28435 на Пројекту са славом Св. Василије Велики.

У литератури нисам успео да пронађем ништа о пореклу становништва села Крагуј и пакрачког краја уопште, па ако неко зна нешто више, нека напише.

Један од занимљивијих "крајишких" резултата до сад.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 16, 2019, 03:06:06 поподне
Манојловићи из Развођа би требало да су огранак породице Покрајац из истог места. Мислим да би томе у прилог ишло то што су помени Покрајаца у Развођу нешто старији (нека ме неко исправи ако грешим). Иначе, Покрајаца из Развођа је у 19. веку било доста исељених по селима Ливањског поља, где су према подацима забележеним код Мариа Петрића тј. у његовом раду о становништву Ливањског поља у свим селима говорили икавицом, осим у селу Прову.

Да, заборавих да напишем да су један род са Покрајцима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук мај 16, 2019, 04:30:47 поподне
Даутовић, Јовањдан, Рудопоље Брувањско, Грачац

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Од нешто специфичнијих вредности, поседује благо повишене 18 на DYS576 и 19 на DYS570.

Даутовићи су по свему судећи део струје која је Лику населила са подручја северне Далмације, с обзиром да се у попису Лике и Крбаве из 1712. године наводе у више личких села као придошлице из околине Книна. Ако неко зна још понешто о њиховом пореклу, нека напише.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 16, 2019, 05:45:38 поподне
Комарица, Јовањдан, Бучје, Прибој, E-V13>Z5018>S2979>L241

Нема ближих поклапања на пројекту. Од специфичних вредности за ову грану издваја се DYS456=17. Од Комарице из Праче који припада истој грани се разликује на чак 8 маркера, од којих су неке двоструке, а једна и трострука, тако да извесно нису исти род.

Тестирани не зна ништа о пореклу своје породице.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Вук мај 16, 2019, 06:31:50 поподне
Вукшић, Никољдан, Љесковац, Двор на Уни

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

У хаплотипу Вукшића срећемо две мање уобичајене вредности, повишен DYS570 = 20 (овај маркер иначе спада у оне који су склонији мутацији) и DYS635 = 22. На основу повишене вредности на DYS570, и вредности DYS635 = 22, могао би бити повезан са једном породицом из околине Мостара из необјављеног истраживања Херцеговаца. Ова породица слави такође Никољдан, а чини ми се има предање о пореклу из Храсна. Најближе поклапање на 23 маркера има са једним тестираним из Борја код Фоче, који слави Никољдан (21/23, DYS635 = 22), такође са истраживања Херцеговаца. С обзиром да је тестирани пореклом са Баније, не знам колико би ове потенцијалне везе могле бити старе.

На мањем броју маркера (17) има потпуних поклапања са људима из Бачке, Шумадије, Јабланице, али сви они славе неке друге славе и вероватно нису (ближе) повезани са Вукшићем, јер су му и географски удаљенији (сем овога из Бачке).

Породица тестираног иначе има предање о пореклу из Сутваре у Грбљу.

Која су презимена породица из Мостара и из Борја? И шта значи маркер који је склонији мутацији? Хвала.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Aleksandar R21 мај 16, 2019, 07:02:11 поподне
Свима тестиранима, за које су завршени сертификати, послани су им електронском поштом.

Ваш сертификат још није готов, тако да ћу вас замолити као и остале који чекају, за још мало стрпљења. ;)

Nemojte molim Vas da se ispostavi sad da nisam r2a z280. Dva dana se navikavam na ovu haplogrupu.  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 16, 2019, 07:03:53 поподне
Јевремовић, Никољдан, Доња Буковица, Љубовија, J2b-M241>Z638


Јевремовићи (5 кућа) у Доњој Буковици су од Кнежевића у Горњој Буковици. Кнежевићи из Горње Буковице дошли су из Биоске од тамошњих Кнежевића (Ужице).

Кнежевићи, Биоска

–Кнежевићи (Костићи) су друга истодобна стара породица. У ово село дошла су четири брата: Симеун, Радоје, Коста и Михаило Кнежевић из села Кнежевићи у Пиви. Чим су пали у Пехар поделили су се. Још при сеоби умро је Михаило и оставио иза себе удову Станојку и више синова. По смрти Станојчиној поделе се синови и два сиђу у Радаљ сродницима Радићима и уз њих се спусте у Мачву, два остану у селу и један умре без деце а други умре млад и остави сина Богдана чији се потомци зову:

-Богдановићи и Станојчићи;

а друга двојица сиђу у Бобову под Медведник и ту уз сроднике, синове умрлог Радоја, који се раније иселио, остану и имају потомства. Од Косте су потомци Костићи. Кнежевићи у Пехару, Станојчићи и Богдановићи у пехару, Костићи у Пехару и Кесеровини су једна породица, има их 78 кућа, славе Никољдан.


Дакле Јевремовићи су даљим пореклом из Пиве, што је тестирани и навео у упитнику. Генетски би то могао бити род Голијана J-Z631, иако постоје неке специфичне вредности код Јевремовића. Узевши у обзир даље порекло, ова генетска веза има смисла.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Đorđo мај 16, 2019, 07:17:56 поподне
Ја сам се дописивао са форумашем Ђоком који је из тог краја везано за те Кнежевиће и он ми је рекао да то што је Павловић писао у "Соколској Нахији" нема везе и да ти Кнежевићи имају скроз друго предање и родослов до средине 18. века.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 16, 2019, 07:28:54 поподне
Чубрило, Лучиндан, Пркоси, Босански Петровац, J2b-M241>PH1602

Још један битан резултат за решавање генетске слике Крајине. Чубриле су део рода који у Крајини слави Св. Луку и за који се верује да је пореклом из Никшића у Старој Херцеговини. Тренутно у оквиру породица које славе ову славу, у Крајини, имамо неколико битних родова I2-PH908, али и већи број родова J2b-PH1602. Миграциони правац ишао је преко Змијања и/или Северне Далмације.

Према литератури, овом роду припадају: Вукмирице, Опачићи, Шевићи, Чубриле, Чавке, Кљајићи, Бандићи, Билбије, Мићићи, Кошутићи и Драшковићи. Конкретно, Чубрила је било 22 куће у средњем Поуњу почетком 20. века (М. Карановић).

Вукмирице и Опачићи из Северне Далмације припадају I2-PH908, док су Шевићи, Чубриле и Опачићи из Босанске Крајине J2b-M241>PH1602. Осим њих, поменуте хаплогрупе се јављају код још неких породица из Крајине, које славе Лучиндан, али нису на горњем списку.

Матица овог крајишког рода заиста може бити на простору Старе Херцеговине, с обзиром да постоји блиско поклапање са Ожеговићима из Кута крај Херцег Новог.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Банска крајина мај 16, 2019, 07:34:41 поподне
Чубрило, Лучиндан, Пркоси, Босански Петровац, J2b-M241>PH1602

Још један битан резултат за решавање генетске слике Крајине. Чубриле су део рода који у Крајини слави Св. Луку и за који се верује да је пореклом из Никшића у Старој Херцеговини. Тренутно у оквиру породица које славе ову славу, у Крајини, имамо неколико битних родова I2-PH908, али и већи број родова J2b-PH1602. Миграциони правац ишао је преко Змијања и/или Северне Далмације.

Према литератури, овом роду припадају: Вукмирице, Опачићи, Шевићи, Чубриле, Чавке, Кљајићи, Бандићи, Билбије, Мићићи, Кошутићи и Драшковићи. Конкретно, Чубрила је било 22 куће у средњем Поуњу почетком 20. века (М. Карановић).

Вукмирице и Опачићи из Северне Далмације припадају I2-PH908, док су Шевићи, Чубриле и Опачићи из Босанске Крајине J2b-M241>PH1602. Осим њих, поменуте хаплогрупе се јављају код још неких породица из Крајине, које славе Лучиндан, али нису на горњем списку.

Матица овог крајишког рода заиста може бити на простору Старе Херцеговине, с обзиром да постоји блиско поклапање са Ожеговићима из Кута крај Херцег Новог.

Чини ми се да имамо неке Кошутиће на 23andMe и да они припадају хаплогрупи J2b2-M241.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 16, 2019, 07:40:23 поподне
Чини ми се да имамо неке Кошутиће на 23andMe и да они припадају хаплогрупи J2b2-M241.

Има, само нисмо сигурни одакле су. Ако се сећам, помињали смо Кутину? Углавном, доста је специфично презиме, па може бити неке везе.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo мај 16, 2019, 07:42:28 поподне
Nemojte molim Vas da se ispostavi sad da nisam r2a z280. Dva dana se navikavam na ovu haplogrupu.  :)

R1a
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 16, 2019, 07:53:45 поподне
Вујин, Гавриловдан, Војка, Стара Пазова

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити 19=15, 391=10, 389II=32, 481=29. Нема ближих поклапања на пројекту. Најближи му је Обрадовић из Тепца на Жабљаку са којим има 4 разлике на упоредива 23 маркера.

Тестирани је навео да су непознатог порекла. На жалост ни резултат није од веће користи, иако има специфичан хаплотип и крсну славу.

Због маркера 19=15 и 391=10, предложио бих Вујину да тестира СНП Z16983 или чак одмах подграну A493.

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=15510

https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=1&products_id=2123
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ДушанВучко мај 16, 2019, 08:33:23 поподне
Чубрило, Лучиндан, Пркоси, Босански Петровац, J2b-M241>PH1602
Каква је ситуација са Чубрама и Чубриловићима, да ли су они род са Чубрилима и да ли постоји и код њих могућност као и код Опачића да су једни PH908, a други J2b-M241>PH1602?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 16, 2019, 08:37:01 поподне
Каква је ситуација са Чубрама и Чубриловићима, да ли су они род са Чубрилима и да ли постоји и код њих могућност као и код Опачића да су једни PH908, a други J2b-M241>PH1602?

Чубриловићи нису тестирани. Презиме се помиње код Срба из околине Сарајева (шематизам из 1882. године). Чубриле из тих крајева такође славе Св. Луку, али су мислим крајишког порекла.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 16, 2019, 08:43:08 поподне
Вишњевац, Никољдан, Вишњево, Гацко

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно подграни BY97555. Најближи му је један рођак са херцеговачког подухвата, са којим има једну разлику на упоредива 23 маркера. Деле карактеристичне вредности 393=14, 456=16, 576=19, 635=22. Блиски су му и други из рода, од којих неки имају предање о Предојевићима.

Вишњевци, по предању забележном код Милићевића и Дедијера, су потомци неког војводе Драгише Вишњевца, који је био пореклом из места Граница код Билеће.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 16, 2019, 08:43:38 поподне
Средојевић, Савиндан, Виницка, Пријепоље, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450
Гојковић, Савиндан, Виницка, Пријепоље, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Гојковићи су грана Средојевића, али се разликују на чак пет маркера, при чему је разлика на DYS389ii двострука: Средојевић има вредност 31, а Гојковић 29. Модална вредност за ову грану је 30 и имају је сви на пројекту сем Дивчића из Међуша у Источном Сарајеву који има вредност 31.

Када је у питању даље порекло, тестирани су навели различите податке. Средојевић наводи да им је старо презиме Косовић, а Гојковић да потичу од Миликића из Вранеша. Са истраживања САНУ имамо резултат Миликића из околине Сјенице који потиче из Павиног Поља и такође слави Савиндан, али он не припада Е хаплогрупи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: СРБ.МНЕ мај 16, 2019, 08:53:36 поподне
Комарица, Јовањдан, Бучје, Прибој, E-V13>Z5018>S2979>L241

Нема ближих поклапања на пројекту. Од специфичних вредности за ову грану издваја се DYS456=17. Од Комарице из Праче који припада истој грани се разликује на чак 8 маркера, од којих су неке двоструке, а једна и трострука, тако да извесно нису исти род.

Тестирани не зна ништа о пореклу своје породице.
Znaci oceva ujcevina mije haplogrupa E i ja imam barem 25 posto te grupe
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 16, 2019, 08:58:58 поподне
Znaci oceva ujcevina mije haplogrupa E i ja imam barem 25 posto te grupe

Ти имаш или 0% или 100% те хаплогрупе. Овде је реч о пореклу по мушкој линији, а не о аутосомалној генетици.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: СРБ.МНЕ мај 16, 2019, 09:01:20 поподне
Ти имаш или 0% или 100% те хаплогрупе. Овде је реч о пореклу по мушкој линији, а не о аутосомалној генетици.
Ma znam
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 16, 2019, 09:15:45 поподне
Душанић, Никољдан, Баваниште, Ковин, E-V13>Z5018

Нема ближих поклапања на пројекту. Од специфичних вредности се издваја DYS533=13.

Душанићи су староседеоци у Баваништу где живе од 18. века.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Јосиф из Трбушнице мај 16, 2019, 09:27:04 поподне
Чубриловићи нису тестирани. Презиме се помиње код Срба из околине Сарајева (шематизам из 1882. године). Чубриле из тих крајева такође славе Св. Луку, али су мислим крајишког порекла.


Сумњам да је ово добро место за дилему коју имам око порекла овог презимена, но кад се већ спомиње...
Давних дана сам у неком хрватском старословенском молитвенику наишао на светитељско име Чубријан, које ми је тад било врло чудно, а после сам схватио да је то народна варијанта имена Кипријан (Ciprianus ваљда, уколико је латинско). Ако је тако, онда је неко од њихових предака вероватно римокатоличког порекла, можда негде из Далмације. Не знам да ли је неко игде чуо да је ова варијанта имена Кипријан икад постојала у православној традицији?

Под претпоставком, наравно, да Чубрило долази од Чубријан, преко хипокористика Чубро.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 16, 2019, 09:42:13 поподне
Средојевић, Савиндан, Виницка, Пријепоље, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450
Гојковић, Савиндан, Виницка, Пријепоље, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Гојковићи су грана Средојевића, али се разликују на чак пет маркера, при чему је разлика на DYS389ii двострука: Средојевић има вредност 31, а Гојковић 29. Модална вредност за ову грану је 30 и имају је сви на пројекту сем Дивчића из Међуша у Источном Сарајеву који има вредност 31.

Када је у питању даље порекло, тестирани су навели различите податке. Средојевић наводи да им је старо презиме Косовић, а Гојковић да потичу од Миликића из Вранеша. Са истраживања САНУ имамо резултат Миликића из околине Сјенице који потиче из Павиног Поља и такође слави Савиндан, али он не припада Е хаплогрупи.

Са овом славом, а као припадници хаплогрупе E1b су тестирани и Витори из Хаџића код Сарајева и Чаравеше из Велике Жупе код Пријепоља.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 16, 2019, 09:45:23 поподне
Чубрило, Лучиндан, Пркоси, Босански Петровац, J2b-M241>PH1602

Још један битан резултат за решавање генетске слике Крајине. Чубриле су део рода који у Крајини слави Св. Луку и за који се верује да је пореклом из Никшића у Старој Херцеговини. Тренутно у оквиру породица које славе ову славу, у Крајини, имамо неколико битних родова I2-PH908, али и већи број родова J2b-PH1602. Миграциони правац ишао је преко Змијања и/или Северне Далмације.

Према литератури, овом роду припадају: Вукмирице, Опачићи, Шевићи, Чубриле, Чавке, Кљајићи, Бандићи, Билбије, Мићићи, Кошутићи и Драшковићи. Конкретно, Чубрила је било 22 куће у средњем Поуњу почетком 20. века (М. Карановић).

Вукмирице и Опачићи из Северне Далмације припадају I2-PH908, док су Шевићи, Чубриле и Опачићи из Босанске Крајине J2b-M241>PH1602. Осим њих, поменуте хаплогрупе се јављају код још неких породица из Крајине, које славе Лучиндан, али нису на горњем списку.

Матица овог крајишког рода заиста може бити на простору Старе Херцеговине, с обзиром да постоји блиско поклапање са Ожеговићима из Кута крај Херцег Новог.

Доста битан резултат за подручје Крајине, односно за родове у Крајини који славе Лучиндан.

Уколико Вукмирица, Опачић (онај који је PH908) и Ерцег нису позитивни на Y52621, од те приче о "крајишким Никшићима" нема ништа.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 16, 2019, 09:46:20 поподне
Живковић, Никољдан, Печењевце, Лесковац, E-V13>Z5017>CTS6377>Z17107

Има потпуно поклапање са Живковићем из истог места који је тестиран за Српски ДНК дан 2018.

Тестирани је навео да су даљим пореклом из Црне Горе одакле су дошли на Косово, а одатле у Печењевце. Живковићи припадају роду Дугејинаца за који Јован Јовановић наводи следеће у књизи "Лесковачко Поље и Бабичка Гора":
Непознатог порекла: Дугејинци (Живковићи, Станковићи, Здравковићи) – Дугејински сој, који је 1948 године имао 52 куће и био највећи род у Печењевцу,

Од Здравковића је познати певач Тома Здравковић.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лепеничанин мај 16, 2019, 09:49:48 поподне
Здравковић, Аранђеловдан, Дреновац, Врање

Припада хаплогрупи R1b, највероватније рано одвојеној грани PF7562

Здравковић има поклапање 22/23 маркера са Вукадиновићем из Свињара код Косовске Митровице.

У Дреновцу више фамилија слави Аранђеловдан, тако да се не може
лако одредити којој од њих припада тестирани.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Atlantische мај 16, 2019, 10:02:37 поподне
Буката, Ђурђевдан, Зденци, Вировитица (раније гркокатолици, Шандровец (https://en.wikipedia.org/wiki/Shandrovets?fbclid=IwAR2gaSkbe00-3FBK6RHkWucofO4TTeSBpJIONXzF0PF62IjAQOB5P_NZyfY), Лавов, Украјина)

Припада хаплогрупи G2a-L497>CTS4803>S2808>Y13112 (https://www.yfull.com/tree/G-Y13112/), највероватније грани Z17780, која се не налази на YFull стаблу, али на коју је готово сигурно позитиван. Најбоље би било да је тестира преко YSeq-a (линк (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2454)).

Буката има велики број блиских поклапања у светским базама. Три потпуна (17/17) поклапања са војвођанским Русинима из студије Genetic polymorphism of 17 Y chromosomal STRs in the Rusyn population sample from Vojvodina Province, Serbia (https://link.springer.com/article/10.1007%2Fs00414-013-0877-9). Узевши у обзир да су Русини досељени управо из Закарпатја где се налази Шандровец, поклапања итекако имају смисла. На FTDNA G-L497 пројекту Буката има потпуно поклапање са непознатом особом (највероватније пољског порекла) на 23 маркера, као и 1 разлику на 19 упоредивих маркера са Пушкаром из Вираве (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0_(%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D1%86%D0%B5)), села на североистоку Словачке, опет у близини Бешчадског националног парка на југоистоку Пољске, који је по свему судећи матична област ових пољско/русинских Z17780. Даље порекло ове гране је као и већине L497 грана у Алпима, где Буката има 19/19 са једним Z17780+ Аустријанцем који није навео тачно место порекла.

Тестирани је у пријави навео да су Букате до 1810. биле на територији данашње Украјине. Нисам нашао више података о њима на мрежи и у литератури.

Z17780+ са FTDNA који су навели место порекла.

(https://i.imgur.com/j9zJn7S.png)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лепеничанин мај 16, 2019, 10:04:09 поподне
Гигић, Петковдан, Зебинце, Ново Брдо

Припада хаплогрупи R1b, грани BY611-Z2705

Хаплотип Гигића нема карактеристичних вредности по којима би се издвојио од
осталих припадника овог јако разгранатог Z2705 огранка.

У књизи Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река" каже се да су:

-Бугари или Корчини (17 к., св. Петка); досељени пре 200 година из Прилепа да избегну крвну освету, јер су убили спахију. Бугарима су прозвани овде зато што су „замићали на језик“, говорили мало друкчије но становништво Криве Реке. По презимену Корчини као да су даљом старином из околине Корче.


Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лепеничанин мај 16, 2019, 10:23:54 поподне
Велимировић, св Врачи, Врачевић, Лајковац

Припада хаплогрупи R1b, неком од огранака велике гране L51-P312.

Велимировић има повишену вредност 14 на дис 392, као и повишену вредност 13 на дис 438 и снижену 14 на дис 437.
Због тих одступања од модалног хаплотипа нема никог блиског међу до сада тестиранима.

Према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића:

Врачевићи (Мијатовићи 2к, Радовановићи 4к, Миловановићи 4к, Раденковићи 4к, Велимировићи 3к, Дуњићи 1к, Илићи 1к и Михаиловићи 1 кућа) су прва и најстарија породица, досељена из Граца близу Сјенице, у Старој Србији. Доселили су се у општој сеоби 17. века, од којих су неке њихове породице одселиле у Срем, а неке остале овде, нашавши пусто село. Сељаци их данас зову Врачеви, а има их овде у селу 26 кућа. У Врачеве су се призетили двојица и како су сваку заједницу са својом старином изгубили, то се и не помињу засебно.

Због поменута два призета не би било згорега да се тестира још неки припадник ове старе и разгранате фамилије.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 16, 2019, 10:28:21 поподне
Дејановић, Никољдан, Госпођинци, Нови Сад

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=17 и YGATAH4=11. Ову комбинацију немају много тестираних на пројекту. Нема блиских поклапања. Ако као параметар узмемо славу, поред карактеристичних маркера, онда су му можда блиски један тестирани из Липљана и Радовић из Крагујевца. Међутим са њима има 5-6 разлике, па је веза упитна. Међутим Дејановић је као предање навео Косово, што ову везу са тестираним из Липљана чини јачом.

Нека даља и дубља тестирања би можда дала одговор да ли ова веза постоји.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 16, 2019, 10:35:45 поподне
Гигић, Петковдан, Зебинце, Ново Брдо

Припада хаплогрупи R1b, грани BY611-Z2705

Хаплотип Гигића нема карактеристичних вредности по којима би се издвојио од
осталих припадника овог јако разгранатог Z2705 огранка.

У књизи Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река" каже се да су:

-Бугари или Корчини (17 к., св. Петка); досељени пре 200 година из Прилепа да избегну крвну освету, јер су убили спахију. Бугарима су прозвани овде зато што су „замићали на језик“, говорили мало друкчије но становништво Криве Реке. По презимену Корчини као да су даљом старином из околине Корче.

Овде имамо једну занимљивост. Наиме постоји тестирани Корћа (фис Краснићи) из Гминца код Каменице. За њих Урошевић каже:

"Корчевит (18 к.) су поисламљени и поарбанашени Срби. Порекло воде од српског православног рода Корчини у Зебинцу, па им је и даља старина као код Корчина у Зебинцу. У ислам су прешли у Зебинцу пре 120 година, због чега су морали да се селе од својих. Тад су се преселили у Гминце међу муслиманске Арбанасе. Ушли су у Красниће, у фис Арбанаса овог села."

https://www.poreklo.rs/2019/01/12/poreklo-stanovnistva-selo-gmince-kosovska-kamenica/

Међутим Корћа припада хаплогрупи I2a-Y3120, па целу ову причу компликује.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лепеничанин мај 16, 2019, 10:38:06 поподне
Станковић, Митровдан, Костадиновац, Мерошина

Припада хаплогрупи R1b, али нижу грану није могуће одредити без СНП тестирања.

Хаплотип се одликује вредностима 12-15 на дис 385, и нарочито крајње необичним
вредностима 14 на дис 438 и 15 на дис 576, због чега ни Станковић нема ближих
поклапања на пројекту.

За Костадиновац у доступној литератури нема описа правца досељавања данашњих становника.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лепеничанин мај 16, 2019, 10:40:59 поподне
Цитат
Овде имамо једну занимљивост. Наиме постоји тестирани Корћа (фис Краснићи) из Гминца код Каменице. За њих Урошевић каже:

"Корчевит (18 к.) су поисламљени и поарбанашени Срби. Порекло воде од српског православног рода Корчини у Зебинцу, па им је и даља старина као код Корчина у Зебинцу. У ислам су прешли у Зебинцу пре 120 година, због чега су морали да се селе од својих. Тад су се преселили у Гминце међу муслиманске Арбанасе. Ушли су у Красниће, у фис Арбанаса овог села."

https://www.poreklo.rs/2019/01/12/poreklo-stanovnistva-selo-gmince-kosovska-kamenica/

Међутим Корћа припада хаплогрупи I2a-Y3120, па целу ову причу компликује.

Биће да су ти Корчевити заиста поисламљени Срби, али нису пореклом од овог рода из Зебинца, него су затечени као староседеоци у самом Гминцу или неком оближњем селу.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 16, 2019, 10:50:15 поподне
Николић, Врачевдан, Дрежник, Ужице, E-V13>Z5018 >S2979>FGC11457

Нема ближих поклапања на пројекту. Издваја се по повишеној вредности на DYS533=13 коју нема ниједан припадник ове гране код нас. Има и повишену вредност DYS57 =18 која се јавља код још двојице тестираних припадника ове гране код нас.

Тестирани је навео да су садашње презиме узели половином 19. века, а раније су се презивали Радивојевић. Нема предање о даљем пореклу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 16, 2019, 10:51:58 поподне
Николић, Врачевдан, Дрежник, Ужице, E-V13>Z5018 >S2979>FGC11457

Нема ближих поклапања на пројекту. Издваја се по повишеној вредности на DYS533=13 коју нема ниједан припадник ове гране код нас. Има и повишену вредност DYS57 =18 која се јавља код још двојице тестираних припадника ове гране код нас.

Тестирани је навео да су садашње презиме узели половином 19. века, а раније су се презивали Радивојевић. Нема предање о даљем пореклу.

Ово је већ трећи тестирани Николић из Дрежника са славом Врачевдан, и ни један од та три тестирана Николића не припада истој хаплогрупи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ДушанВучко мај 16, 2019, 11:05:15 поподне
Доста битан резултат за подручје Крајине, односно за родове у Крајини који славе Лучиндан.

Уколико Вукмирица, Опачић (онај који је PH908) и Ерцег нису позитивни на Y52621, од те приче о "крајишким Никшићима" нема ништа.
Ерцег већ има узорак у YSeq, раније је наручио 561 (резултат 16), надам се да ће и Y52621 :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Zor мај 16, 2019, 11:40:59 поподне
Живковић, Никољдан, Печењевце, Лесковац, E-V13>Z5017>CTS6377>Z17107

 Код гране Живковића је поузданији Невген зато што имају неке вриједности које ми немамо а које су типичне за Z17107, а које их удаљавају од Пољака FGC11457 који је урачунат у Невген. ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 16, 2019, 11:45:40 поподне
Кизић, Ђурђиц, Доњи Петрич, Клина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити 19=17 и 458=16. Најближи на пројекту му је рођак из истог места тестиран у оквиру подухвата тестирања Срба са КиМ, као и Черани из Велике код Плава. Са рођаком има једну разлику на упоредива 23 маркера, а од Величана му је најближи Гојковић, са којим такође има само једну разлику на 23 упоредива маркера.

У литератури једино Кизићи из Доњег Петрича имају некакво предање о Босни, сви остали говоре да им је најранија матица село Чабић, где су пребегли из Обилића (Копилић) код Србице.

Такође постоји прича да су они старинци из Лоћана код Дечана и да се никада нису селили. Из куће Даниловића из Лоћана је однешена ватра у Манастир Дечане. Каравелићи из Будисавца су од Кизића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 17, 2019, 12:12:31 пре подне
Код гране Живковића је поузданији Невген зато што имају неке вриједности које ми немамо а које су типичне за Z17107, а које их удаљавају од Пољака FGC11457 који је урачунат у Невген. ;)

И за Живковића је Невген предвидео да је FGC11457, али смо за овај род још раније установили да припада твојој грани.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 17, 2019, 12:16:58 пре подне
Марковић, Јовањдан, Туларе, Медвеђа, E-V13>Z5017>Z19851

Припада роду Катуњана и Риђана. Поседује две благо повишене вредности: DYS576=18 и DYS385a=17.

Тестирани је навео да су се у Туларе доселили из Црне Горе што овај резултат и потврђује.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Zor мај 17, 2019, 12:32:51 пре подне
И за Живковића је Невген предвидео да је FGC11457, али смо за овај род још раније установили да припада твојој грани.

 Да видим ипак да буде FGC11457 испред Z17107. Морам ставити удаљеног припадника наше гране из Румуније да испадне Z17107 јасно испред осталих.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук мај 17, 2019, 09:03:36 пре подне
Исаиловић, Ђурђиц (стара слава Аранђеловдан), Грабовица, Горњи Милановац

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује благо повишене вредности 15 на DYS456, 22 на DYS635 и 12 на DYS643. Наведену вредност на DYS643 засад има једини од тестираних на Пројекту, мада је то маркер који брже мутира. Најближе поклапање има са Макевићем из Дреновца код Шапца (слава Никољдан), од ког се разликује само на маркеру DYS643 где Макевић поседује још вишу вредност, 13. Са два тестирана N2 аранђеловштака из нејавног херцеговачког и САНУ истраживања (овај други је пореклом из Мачве, даље из Срема) нема поклапања на наведеним маркерима.

Тестирани је у упитнику навео да су Исаиловићи пореклом од фамилије Радовановић из села Кнежевац код Кнића. Миленко Филиповић у својој књизи "Таково" је за њих записао:

"Радовановићи-Исаиловићи други, славе Ђурђиц. Њихов дед Дамњан дошао је као посинак ујаку и примио његову славу, иначе је био из Кнежевца до Бара у Гружи, где су Радовановићи велики род. Дамњан је погинуо у рату 1876. године."

О Радовановићима из Кнежевца код Кнића је писао Михаило Драгић у својој књизи Гружа:

"Цвеклице (Павловићи, Миливојевићи, Тодоровићи, Лазаревићи, Стевановићи, Вујовићи, Радовановићи, Васиљевићи, Гавриловићи и Петронијевићи). Старо им је презиме Ковачевићи, па су им после суседи дали горњи назив. Овамо је дошао неки Ковач од Сјенице пре Карађорђа; од њега је до сада шесто колено. Славе Аранђеловдан."
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus мај 17, 2019, 12:06:03 поподне
Nemojte molim Vas da se ispostavi sad da nisam r2a z280. Dva dana se navikavam na ovu haplogrupu.  :)

R1a-Z280, Александре! :D

Само да пренесем да су сви објављени коментари резултата тестираних прослеђени тестиранима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Владимир Бојановић мај 17, 2019, 12:15:19 поподне
Нама Бојановићима су стигли резултати тестирања у среду, иако су резултати сврстали сву тројицу у исту хаплогрупу што нас је обрадовало, (не)стрпљиво чекамо дубљу анализу односно коначан суд уредништва о нашем евентуалном међусобном сродству.  :)

Поздрав свима из Ариља.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Aleksandar R21 мај 17, 2019, 12:22:18 поподне
R1a-Z280, Александре! :D

Само да пренесем да су сви објављени коментари резултата тестираних прослеђени тестиранима.
Lapsus, drago mi je da nisam r2a.

Ako ima nekog iz Dobrskog Sela da bi se testirao da je poreklom od Gornjevuka neka mi se javi ja bih finansirao.

Edit
Ili Popovića iz Lipe cucke
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo мај 17, 2019, 12:26:54 поподне
Ako ima nekog iz Dobrskog Sela da bi se testirao da je poreklom od Gornjevuka neka mi se javi ja bih finansirao.

Ili Popovića iz Lipe cucke

Можда је згодно да се то објави као позив на главној страници Порекла. Тако ће позив видети више људи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 17, 2019, 12:43:05 поподне
Јелић, Јовањдан, Ерчеге, Ивањица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 385=14-14, 576=17, 481=29. На пројекту му је најближи Тодоровић из Овсишта код Тополе. Са њим има две разлике на упоредива 23 маркера и дели неке карактеристке, попут 385=14-14, 576=17, 533=13 и нижу вредност на 481=28 (29). Међутим због различитих слава и другачијег миграторног тока (Тодоровићи су по предању из пиротског краја) не могу са сигурношћу рећи да веза између Јелића и Тодоровића постоји. По хаплотипу рекло би се да постоји. Од оних који славе Јовањдан, најближи му је Милошевић из Челопека код Зворника са којим има 4 разлике на 23 упоредива маркера. Две разлике има на 385, где Милошевић има сличну промену 15-15. Они имају предање о даљем пореклу из Херцеговине.

За Јелиће се у литератури каже:

"Јелићи, 13 K. (Јовањдан), пореклом су од братства Рајовића, из Васојевића, Лопаћани. У роду су са: Перовићима, Радивојевићима, Киковићима."

https://www.poreklo.rs/2018/05/12/poreklo-prezimena-selo-ercege-ivanjica/
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ДушанВучко мај 17, 2019, 02:07:04 поподне
Јелић, Јовањдан, Ерчеге, Ивањица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 385=14-14, 576=17, 481=29. На пројекту му је најближи Тодоровић из Овсишта код Тополе. Са њим има две разлике на упоредива 23 маркера и дели неке карактеристке, попут 385=14-14, 576=17, 533=13 и нижу вредност на 481=28 (29). Међутим због различитих слава и другачијег миграторног тока (Тодоровићи су по предању из пиротског краја) не могу са сигурношћу рећи да веза између Јелића и Тодоровића постоји. По хаплотипу рекло би се да постоји. Од оних који славе Јовањдан, најближи му је Милошевић из Челопека код Зворника са којим има 4 разлике на 23 упоредива маркера. Две разлике има на 385, где Милошевић има сличну промену 15-15. Они имају предање о даљем пореклу из Херцеговине.

За Јелиће се у литератури каже:

"Јелићи, 13 K. (Јовањдан), пореклом су од братства Рајовића, из Васојевића, Лопаћани. У роду су са: Перовићима, Радивојевићима, Киковићима."

https://www.poreklo.rs/2018/05/12/poreklo-prezimena-selo-ercege-ivanjica/
Поред овог порекла из Лопата, са славом Јовањдан, може ли се рећи да су сви они са овом славом а пореклом из Лопата, род? (ујчевина из Горње Трнаве код Тополе исто има порекло из Лопата, и славе Јовањдан)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 17, 2019, 02:35:23 поподне
Миловановић, Никољдан, Гатње, Урошевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један прилично модални хаплотип. Можда се могу издвојити једино вредности 570=17 и 481=29. Најближи на пројекту му је Костић из околине Кнића, а даљим пореклом из Пријепоља. Како су им славе различите, а и географски су удаљени, њихова веза је упитна. Пре бих пажњу обратио на два рода, један из Севца у Сиринићкој жупи, који исто славе Никољдан и један из Г. Кусца код Гњилана, који славе Аранђеловдан. Са првима има 3 разлике на упоредива 23 маркера (једна разлика двострука), а са другим две разлике.

Тестирани је навео да су се раније презивали Петровићи. Вероватно се ради о овом роду:

"Которци (21 к. Св. Никола), старинци, Презиме им је по некој жени из Котора у Метохији, којом се оженио један од њихових предака.

Леканци (11 к. Св. Никола), рођаци првих, само од друге мајке.
"

https://www.poreklo.rs/2014/07/14/poreklo-prezimena-selo-gatnje-urosevac/

Како и Миловановићи и род из Севца припдају староседелачком становништву, велика је могућност да се овде ради о једном роду, који је дуго на простору Сиринићке жупе.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 17, 2019, 02:39:50 поподне
Поред овог порекла из Лопата, са славом Јовањдан, може ли се рећи да су сви они са овом славом а пореклом из Лопата, род? (ујчевина из Горње Трнаве код Тополе исто има порекло из Лопата, и славе Јовањдан)

Док се ујаци не тестирају, можемо само да нагађамо. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: melkijades мај 17, 2019, 03:23:58 поподне
Шта мени предлажете следеће што се даљих анализа тиче? Да тадим општи R1a панел или да скупљам новац за Big Y?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук мај 17, 2019, 03:24:44 поподне
Буката, Ђурђевдан, Зденци, Вировитица (раније гркокатолици, Шандровец (https://en.wikipedia.org/wiki/Shandrovets?fbclid=IwAR2gaSkbe00-3FBK6RHkWucofO4TTeSBpJIONXzF0PF62IjAQOB5P_NZyfY), Лавов, Украјина)

Припада хаплогрупи G2a-L497>CTS4803>S2808>Y13112 (https://www.yfull.com/tree/G-Y13112/), највероватније грани Z17780, која се не налази на YFull стаблу, али на коју је готово сигурно позитиван. Најбоље би било да је тестира преко YSeq-a (линк (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2454)).

Буката има велики број блиских поклапања у светским базама. Три потпуна (17/17) поклапања са војвођанским Русинима из студије Genetic polymorphism of 17 Y chromosomal STRs in the Rusyn population sample from Vojvodina Province, Serbia (https://link.springer.com/article/10.1007%2Fs00414-013-0877-9). Узевши у обзир да су Русини досељени управо из Закарпатја где се налази Шандровец, поклапања итекако имају смисла. На FTDNA G-L497 пројекту Буката има потпуно поклапање са непознатом особом (највероватније пољског порекла) на 23 маркера, као и 1 разлику на 19 упоредивих маркера са Пушкаром из Вираве (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0_(%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D1%86%D0%B5)), села на североистоку Словачке, опет у близини Бешчадског националног парка на југоистоку Пољске, који је по свему судећи матична област ових пољско/русинских Z17780. Даље порекло ове гране је као и већине L497 грана у Алпима, где Буката има 19/19 са једним Z17780+ Аустријанцем који није навео тачно место порекла.

Тестирани је у пријави навео да су Букате до 1810. биле на територији данашње Украјине. Нисам нашао више података о њима на мрежи и у литератури.

Z17780+ са FTDNA који су навели место порекла.

(https://i.imgur.com/j9zJn7S.png)

Можда ова грана представља траг Анарта или Теуриска:

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/dc/Pannonia_popolazioni_png.png)

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/18/Dacia_around_60-44_BC_during_Burebista%2C_including_campaigns_-_French.png)

https://en.wikipedia.org/wiki/Anartes
https://en.wikipedia.org/wiki/Teurisci
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук мај 17, 2019, 03:26:35 поподне
Шта мени предлажете следеће што се даљих анализа тиче? Да тадим општи R1a панел или да скупљам новац за Big Y?

Ако имате новца, увек је боље радити биг тест. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: melkijades мај 17, 2019, 03:28:18 поподне
Ако имате новца, увек је боље радити биг тест. :)

Тренутно немам, али ако је боље, даће се скупити.  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук мај 17, 2019, 04:11:53 поподне
Марковић, Ђурђиц, Ресник, Крагујевац

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује благо повишене вредности 21 на DYS448 и 25 на DYS481 и благо снижену вредност 17 на DYS570. Вредност 21 на маркеру DYS448 дели само са још једним нејавним тестираним на Пројекту, пореклом из Мачве (САНУ истраживање), мада имају разлика на осталим маркерима; DYS570=17 дели са Ђерићем из Михаљевца код Коренице, Бабићем из Трубара код Бихаћа, Делићем из Шљивовице код Чајетине и Опачићем из Плавна код Кина, али треба имати у виду да је то маркер који брже мутира; DYS481=25 дели са неколико тестираних из овог рода.

О пореклу становништва села Ресника код Крагујевца је писао Тодор Радивојевић у својим књигама "Лепеница" и "Насеља у Лепеници". О пореклу Марковића је навео следеће:

"Досељени у периоду од 1690. до 1736. године.

Несторовићи (Комненовићи – Несторовићи, Рајковићи, Јоксимовићи, Марковићи, Синђелићи-Милошевићи, Стевановићи, Величковићи, Радојичићи, Дедићи, Пешаковићи-Симићи, Живановићи, Павловићи, Радовановићи и Срећковићи), Пљевља, Ђурђиц.
"

Ови подаци се слажу са оним што је тестирани написао о свом пореклу, наводећи да су се у Ресник доселили између 1690. и 1712. године и да им је старије презиме било Несторовић. Пљевља су вероватно била међустаница од матице у Бањанима, Голији или Пиви до Ресника.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 17, 2019, 07:18:12 поподне
Ранђеловић, Јовањдан, Житорађа, Прокупље, J2b-M205

Ранђеловићи су, према сопственом предању, пореклом из Пертата крај Лесковца. Старије презиме - Милић (до 1926. године). У литератури постоји податак да су непознатог порекла и да имају надимак "Бердини". Тај су надимак добили по Турчину од ког су купили земљу, на којој су једно време живели. Најстарији познати преци су Милија, Јован, Станко и Стоша Ракић. Од Милије су Милићи, а од његовог сина Ранђела, насташе Ранђеловићи.

И на 23andMe видех неке Ранђеловиће J-M205, могуће да су то ови.

Генетски је Ранђеловићу, без дилеме, најближи Хазири са Косова. Осим тога, има још неколико блиских поклапања на простору Понишавља и Јабланичког округа. Све њих карактерише комбинација 16-19 на маркеру 385. Конкретно, Ранђеловић и Хазири деле још неке вредности, попут 389II=27 и 576=17. Дакле судећи према поклапањима, Ранђеловић би требао бити J2b-M205>Y22063.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 17, 2019, 07:20:37 поподне
Прерадов, Томиндан, Параге, Бачка Паланка, E-V13>Z1057

Нема ближих поклапања на пројекту. Издваја се по комбинацији снижених вредности DYS390=23 и DYS481=21 коју нема ниједан тестирани код нас.

Тестирани нема предање од даљем пореклу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: StefanV91 мај 17, 2019, 07:33:23 поподне
Велимировић, св Врачи, Врачевић, Лајковац

Припада хаплогрупи R1b, неком од огранака велике гране L51-P312.

Велимировић има повишену вредност 14 на дис 392, као и повишену вредност 13 на дис 438 и снижену 14 на дис 437.
Због тих одступања од модалног хаплотипа нема никог блиског међу до сада тестиранима.

Због поменута два призета не би било згорега да се тестира још неки припадник ове старе и разгранате фамилије. 

-------------------------------------------------------------------------

Поздрав људи, може ли помоћи око овог резултата? Једино што схватам, после мало истаживања, јесте да је ово врло ретка хаплогрупа, поготово овде код нас, или грешим?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: vidoje 013 мај 17, 2019, 07:56:07 поподне
Поред овог порекла из Лопата, са славом Јовањдан, може ли се рећи да су сви они са овом славом а пореклом из Лопата, род? (ујчевина из Горње Трнаве код Тополе исто има порекло из Лопата, и славе Јовањдан)
Лопаћани су потомци Ђура Рајова, које име су добили по имену села Лопате гдје су живјели, и они су  најбројнија групација васојевићких братстава.
Слава се не уклапа. Није ни  Аранђеловдан  ни Александар Невски.   Позивање на Киковиће,  Радивојевиће, Перовиће...(огранци Лабана), указује да су они од Лабана, које убрајају да су Васојевићи - Рајевићи, а они то нијесу. Знају то и истинољубиви Лабани и Васојевићи.  Знам ово се неће свиђети многима. То сам и лично говорио неким Лабанима и од Лабана. Већ дуже вријеме убјеђивао сам једног Перовића Лабана, преци одсељени  на  Косово и Метохију (1921.г.)  да се тестира, али никако да пристане. Прије неђељу дана вратио сам се из Црне Горе, један потомак Лабана, са којим сам имао сусрет не признаје генетичку генеалогију...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: vidoje 013 мај 17, 2019, 08:06:29 поподне
  Братство Лабани огранци: Киковићи, Мијовићи, Радуновићи, Радивојевићи, Вуканићи, Вукделићи, Угреновићи, Ивановићи, Перовићи и Мирковићи. Поред Лаба увијек се помиње и Мијо ( од њега су Мијовићи). По некима он је доводак,
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 17, 2019, 08:10:46 поподне
Дамјановић (Дракуловић), Никољдан, Гусиње, E-V13>Z5018>Z16661>BY165837

Припада роду Куча (https://www.poreklo.rs/2018/10/23/rod-kuca/). Једини у оквиру овог рода има вредност DYS448=19, док сви остали имају вредност 20. То је уједно и једино одступање од модалног хаплотипа Куча.

Тестирани носи мајчино презиме, док је презиме оца Дракуловић. У Плавско-Гусињској области их је 1913. године одмах по ослобођењу било 3 куће у Гусињу, 4 куће у Војном Селу и 2 куће у Горњој Ржаници. Према предању потичу од Никезића из Безјова који су грана Мрњавчића. Андрија Јовићевић је забележио да су се Дракуле и Никола Никезић доселили у Гусиње где је Никола прешао на ислам и добио име Мурат. Од Дракуле су Дракуловићи, а од Николе Муратагићи. Дракуловићи се деле на Вукотиће (они су једини задржали презиме Дракуловић), Турковиће, Арсовиће и Павловиће. Павловићи су се касније исламизирали и презивају се Мемедовић.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: vidoje 013 мај 17, 2019, 08:12:01 поподне
 Братство  Лабани ( и његови огранци) у Горњем Полимљу са славом Аранђеловдан су једно  значајно братство  у историји овог краја.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 17, 2019, 08:17:15 поподне
  Братство Лабани огранци: Киковићи, Мијовићи, Радуновићи, Радивојевићи, Вуканићи, Вукделићи, Угреновићи, Ивановићи, Перовићи и Мирковићи. Поред Лаба увијек се помиње и Мијо ( од њега су Мијовићи). По некима он је доводак,

Киковићи нису огранак Лабана, већ Мијовића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: vidoje 013 мај 17, 2019, 09:07:57 поподне
Киковићи нису огранак Лабана, већ Мијовића.
То ми је познато. Не бих да ширим тему. Због  Ерчега код Ивањице и других ево неких напомена. Др Р. Ј. Вешовић у свом дјелу "Племе Васојевићи", за  братство Лабане, између осталог, на стр. 198 пише: "Дијеле се на ове гране у братству: Радивојевићи, Мијовићи, Јелићи, Вугделићи, Угреновићи, Вуканићи, Перовићи , Радуновићи, Ивановићи и Мирковићи..."
  Међутим, на истој страни, Вешовић оставља траг сумње за Мијовиће. "По некима они су посебан род, у групи Лопаћана, различни од Лабана". Међу Мијовићима  није било оних који су примали ислам, што није случај са неким другим  Лабанима.
 Вешовић не  наводи од којих је мали огранак Киковића у Шекуларским Ровцима.
  По некима  Мијовићи и Киковићи иду заједно.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 17, 2019, 09:53:11 поподне
Вешовић не  наводи од којих је мали огранак Киковића у Шекуларским Ровцима.

Наводи на 273. страни:
У селу Лопижама код Сјенице живе Киковићи, огранак Мијовића из Полимља, који су једно с Киковићима у Ровцима крај Шекулара.

Иначе, у конктакту сам са једним Киковићем који разматра да се тестира. У његовом родослову се такође наводи да потичу од Мијовића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 17, 2019, 10:08:17 поподне
Сушић, Ђурђевдан, Мрзло Поље, Слуњ, Кордун, J2b-M205

Ово место више не постоји. Мрзло Поље Мочилско, или Збјег Мочилски, 2001. године припојен је Слуњчици. Сушићи са простора Горње Крајине славили су углавном Аранђеловдан. Неко од Кордунаша можда зна више о овим Сушућима из околине Слуња.

Генетски гледано, ово је онај хаплотип за који нисмо сигурни да ли је Y22063+, или Y22063-. Поседује неке вредности присутне код обе "групе" (385b=18, 458=16, 481=24), али више нагиње ка Y22063-. Можда су му, због славе, географске блискости и неких специфичних вредности, блиски банијски J2b-M205 (Ђурђевдан). Углавном, на 23 маркера има једну разлику са породицом из околине Невесиња, затим на 17 маркера више поклапања (0/-1) са неким породицама из Крајине (Лика, Северна Далмација, Западна Славонија), итд. Препоручуо бих Y22063 тест код YSEQ.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 17, 2019, 10:12:49 поподне
Бојановић, Лучиндан, Брезова, Ивањица
Бојановић, Лучиндан, Буковица, Ивањица
Бојановић, Лучиндан, Бјелуша, Ариље

Ово ћу објавити као један резултат, јер се ради о једном роду.

Припадају хаплогрупи I2-PH908. Главне карактеристике овог рода су 456=16 и 576=17.  Бојановић из Брезове има две разлике са Бојановићем из Буковице, а једну са Бојановићем из Бјелуше, на упоредива 23 маркера. Док Бојановић из Буковице са Бојановићем из Бјелуше има једну разлику на упоредива 23 маркера.

Од осталих на пројекту најближи им је Векић из Ервеника у Далмацији. Са њим имају три разлике на упоредива 23 маркера. Битније је да деле карактеристичне маркере 456=16, 576=17, 533=13...
Векићи се први пут помињу у млетачком попису из 1709. у селу Ервеник, Далмација. Пре тога нема писаних докумената. Постоји легенда да су ту дошли из Херцеговине, можда из места Вргорац, јер тамо и дан данас има пуно Векића, али су сви католици. Векићи из Ервеника славе Ђурђевдан.

За Бојановиће се у литератури каже:

"Бојановићи, 15 к. (Лучиндан), воде порекло од исељених Никшићана. Кумови су са Нешковићима у Миланџи да би одржали родбинске везе. Бојановића има y испод Погледи (Јавор), а има их и у Доњој Краварици који су дошли осамдесетих година прошлог века из Брезове (у срезу Моравичком)? Тада су дошли и y чачанску Лозницу (2). У последње време Бојановићи су се одселили у: Буковицу, Ивањицу (3) и Чачак (2)."

https://www.poreklo.rs/2018/06/03/poreklo-prezimena-selo-brezova-ivanjica/

Овај резултат не иде у прилог предању о Никшићима. Векић има маркере 561=16, 557=16, па је мала вероватноћа да је Y52621, грани којој припадају Никшићи.
Бојановићима бих предложио свакако или да тестирају овај СНП, како би 100% били сигурни да се о Никшићима не ради или можда ипак ради. А могу и тестирати маркере 561 и 557, како би утврдили да ли заиста веза са Векићем постоји.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 17, 2019, 10:22:22 поподне
Битније је да деле карактеристичне маркере 456=16, 576=17, 533=13...

Мислим да ови маркери нису релевантни (тј. ове вредности на тим маркерима) тј. од неког великог значаја за гледање блискости код динарика, поготово када су само 23 маркера упоредива. Но, свакако је пожељно да Бојановићи ураде тест на Y52621, да се види дефинитивно јесу ли Никшићи или не. Ваљало би да то ураде још неке породице које су сврстане у род Никшића, не само они.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 17, 2019, 10:25:44 поподне
Димитријевић, Аранђеловдан, Ђинђуша, Бојник, E-V13>Z5017>Z19851

Ово је први тестирани припадник гране Z19851 на пројекту који највероватније не припада роду Катуњана и Риђана. Од модалног хаплотипа овог рода се разликује на пет маркера: DYS389i, DYS389ii, DYS456, DYS576 и DYS481. Ова последња разлика је уједно и најдрастичнија јер Димитријевић има вредност 25, док сви Катуњани и Риђани имају вредност 22 сем једног који има вредност 23.

Димитријевићи су пореклом из Лесковице код Бабушнице одакле се наврдеда тестираног доселио после 1878. године. У том селу није било Димитријевића почетком 20. века, али већина братстава такође слави Аранђеловдан:
https://www.poreklo.rs/2016/07/09/poreklo-prezimena-selo-leskovica-babusnica/
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 17, 2019, 11:09:45 поподне
Симоновић, Јовањдан, Гњилане

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани коју карактеришу маркери 389I=14 и 389II=32. Симоновић има још две карактеристике 19=15 и 576=19. На пројекту су му најближи један тестирани из Миљковца код Ниша, са којим има две разлике на 17 упоредивих маркера, као и Кургаш из Бијелог Поља, са којим има 4 разлике на 23 упоредива маркера и са којим дели карактеристике 389I=14, 389II=32 и 576=19. Кургаш има 561=16 и 557=17, па вероватно сви који су 448=19, 389I=14, 389II=32, су и 561=16 и 557=17 и чине још једну грану поред Y56203, Y52621 и Y189804. Али свакако ваља то проверити, па бих предложио тестирање маркера 561 и 557.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2298

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2255

За Симоновиће се каже да су у Гњилане дошли између 1820. и 1830. из Партеша. У Партешу Урошевић пише о њима, где их бележи као Симониће

"Павичићи (12 к., Св. Јован), пресељени из Жеговца пре 180 година. Симонићи (5 к.) и Ковачовци (18 к.) су постали од Павичића и имају исту славу."

Једино комликује ситуацију што имамо тестираног Перића-Павичића, који је хаплгрупа I1-Z63.

https://www.poreklo.rs/2013/12/22/poreklo-prezimena-selo-partes-gnjilane/
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 17, 2019, 11:14:54 поподне
Мислим да ови маркери нису релевантни (тј. ове вредности на тим маркерима) тј. од неког великог значаја за гледање блискости код динарика, поготово када су само 23 маркера упоредива. Но, свакако је пожељно да Бојановићи ураде тест на Y52621, да се види дефинитивно јесу ли Никшићи или не. Ваљало би да то ураде још неке породице које су сврстане у род Никшића, не само они.

Можда 533 и није, јер је однос између вредности 12 и 13 мало на страни 12-ице, 576=17 је мало релевантнији, али 456=16 је итекако релевантан. А овде се ради о комбинацији свих тих маркера. Чак и да не узмемо у обзир 456=16, од толико тестираних Никшића, једино Шћепановић из Сретешке Горе и Урта из Сарајева имају комбинацију 576=17, 533=13. Зато мислим да је мала шанса да Бојановићи припадају Никшићима, али ме СНП тестирање можда разувери, јер ако игноришемо 456 и 576, заиста би им Булатовићи из Требаљева изгледају блиски (21/23). Зато им предлажем ту опцију, која није уопште скупа.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=81577
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Ђока мај 18, 2019, 12:00:31 пре подне
Ја сам се дописивао са форумашем Ђоком који је из тог краја везано за те Кнежевиће и он ми је рекао да то што је Павловић писао у "Соколској Нахији" нема везе и да ти Кнежевићи имају скроз друго предање и родослов до средине 18. века.
Тестирање неког од Кнежевића из Врхпоља (Горње Буковице) би разрешило сваку дилему. Кнежевићи 99,99 посто немају везе са овима из Биоске. Њихово старо презиме у Азбуковици било је Симић. Потичу од Симе Милутиновића који је био сеоски кнез (ако се не варам негде у време Првог и Другог српског устанка).
С друге стране, Јевремовићи су имали предање (чак и родослов) према коме су настали од пивљанских Гаговића...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Владимир Бојановић мај 18, 2019, 02:37:57 пре подне
Бојановић, Лучиндан, Брезова, Ивањица
Бојановић, Лучиндан, Буковица, Ивањица
Бојановић, Лучиндан, Бјелуша, Ариље

Ово ћу објавити као један резултат, јер се ради о једном роду.

Припадају хаплогрупи I2-PH908. Главне карактеристике овог рода су 456=16 и 576=17.  Бојановић из Брезове има две разлике са Бојановићем из Буковице, а једну са Бојановићем из Бјелуше, на упоредива 23 маркера. Док Бојановић из Буковице са Бојановићем из Бјелуше има једну разлику на упоредива 23 маркера.

Од осталих на пројекту најближи им је Векић из Ервеника у Далмацији. Са њим имају три разлике на упоредива 23 маркера. Битније је да деле карактеристичне маркере 456=16, 576=17, 533=13...
Векићи се први пут помињу у млетачком попису из 1709. у селу Ервеник, Далмација. Пре тога нема писаних докумената. Постоји легенда да су ту дошли из Херцеговине, можда из места Вргорац, јер тамо и дан данас има пуно Векића, али су сви католици. Векићи из Ервеника славе Ђурђевдан.
Хвала пуно на овом коментару.  :)
Један од разлога зашто сам се одлучио и повукао још двојицу Бојановића на ово тестирање јесте што су се могућности за даље развијање родослова исцрпеле. Наиме, најстарији Бојановић који се помиње у турском тефтеру за Стари Влах из 1834. је Милинко Бојановић (рођен око 1766.), међутим њега и мог курђела Васа (рођен око 1807.) као и Милету (аскурђела другог тестираног Бојановић,Брезова, рођеног 1804.) не успевам ниједним другим писаним документом да спојим. У поменутом тефтеру помињу се сва тројица али у три засебна домаћинства тако да не знам шта је ту коме шта. Због тога сам овим тестом желео да проверим нашу сродност посебно "инспирисан" причама неких данашњих генерација и грана у Бојановића у Брезови које се не својатају, како једни за друге веле: "презивамо се исто али нисмо род" и јако ми је драго да сам то овим путем и оборио.
Питање које бих имао да поставим: да ли постоји неки тест који би нам некако показао да ли је Милинко заиста наш заједнички предак или је то можда неко пре њега? Сумњамо да је било још Милинкових генерација јер доста мушких Бојановића је било рођено у периоду од 1800. до 1830. године.

За трећег тестираног Бојановића из Ивањице се слободно може рећи да је Ивањички староседелац, с' обзиром на то да је његов предак Милосав рођен у Ивањици давне 1838. године. Са њим до пре 2 месеца нисам имао никакав контакт (случајно сам сазнао за њега преко facebooka), тако да је и са те стране овај резултат за нашу породицу веома значајан и леп.

За Бојановиће се у литератури каже:

"Бојановићи, 15 к. (Лучиндан), воде порекло од исељених Никшићана. Кумови су са Нешковићима у Миланџи да би одржали родбинске везе. Бојановића има y испод Погледи (Јавор), а има их и у Доњој Краварици који су дошли осамдесетих година прошлог века из Брезове (у срезу Моравичком)? Тада су дошли и y чачанску Лозницу (2). У последње време Бојановићи су се одселили у: Буковицу, Ивањицу (3) и Чачак (2)."

https://www.poreklo.rs/2018/06/03/poreklo-prezimena-selo-brezova-ivanjica/
Ово је написао Радоје Ускоковић 1924. године (Исељени Никшићи).
Нешковићи су само једној грани Бојановића у Брезови били кумови (један од тих Нешковића је иначе владика Јоаникије Нешковић или владика Јања).
Испод Јавора постоје Бојановићи, село Кушићи, за њих ови моји из Брезове тек говоре да немају ништа са њима, мада после овог тестирања сумњам и у то.
За Бојановиће из Доње Краварице (село у општини Лучане) сам случајно сазнао пре четири године када се заједно са мојим сином у исто одељење првог разреда основне школе у Ариљу уписао још један дечак под истим презименом. Његов отац није знао ништа конкретно осим најдаље до чукундеде и да су у Краварицу дошли из "неког села Брезове", а ја сам тек зимус у турском тефтеру из 1834. сазнао да се ради о потомцима Сима Бојановића, старијег рођеног брата мог курђела Васа.  :)

Овај резултат не иде у прилог предању о Никшићима. Векић има маркере 561=16, 557=16, па је мала вероватноћа да је Y52621, грани којој припадају Никшићи.
Бојановићима бих предложио свакако или да тестирају овај СНП, како би 100% били сигурни да се о Никшићима не ради или можда ипак ради. А могу и тестирати маркере 561 и 557, како би утврдили да ли заиста веза са Векићем постоји.
Постоји предање да су наши стари побегли из Црне Горе због освете у крви, одакле су тачно дошли то нико не зна. Могуће је да су ту информацију крили и да је нису преносили млађима баш из страха од освете, довољно је било да узму славу локалног становништва а то је био Лучиндан и "језик за зубе". Тако да је опција да нисмо Никшићи врло вероватна, самим тим и овај тест то донекле доказује, ал могуће је и да смо стварно од њих.
Требао би у току дана да вам стигне и узорак једног Бојановића из Љешанске нахије, Подгорица, па ћемо кроз 20-так дана упоредити и тај резултат. Они су доле присутни јако дуго, неких 500-550 година, могуће је да су њихови управо ти Векићи а можда смо и ми.
Ја бих свакако урадио тест на Y52621 па и на маркере 561 и 557 ако је потребно, само ако бисте ме мало упутили поближе што се пријаве тиче, узимања и слања узорка такође.

Унапред захвалан!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук мај 18, 2019, 01:19:20 поподне
Ја бих свакако урадио тест на Y52621 па и на маркере 561 и 557 ако је потребно, само ако бисте ме мало упутили поближе што се пријаве тиче, узимања и слања узорка такође.

Унапред захвалан!

Најлакше и најбрже вам је преко компаније Yseq у Берлину. Овде је линк за тест на Y52621:

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=81577&osCsid=3700d16c66c46c4bb620cbf83bffbc8d

За маркер DYS561:

https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=24&products_id=2298&osCsid=3700d16c66c46c4bb620cbf83bffbc8d

За маркер DYS557:

https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=24&products_id=2255&osCsid=3700d16c66c46c4bb620cbf83bffbc8d
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 18, 2019, 01:25:22 поподне
Најлакше и најбрже вам је преко компаније Yseq у Берлину. Овде је линк за тест на Y52621:

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=81577&osCsid=3700d16c66c46c4bb620cbf83bffbc8d

За маркер DYS561:

https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=24&products_id=2298&osCsid=3700d16c66c46c4bb620cbf83bffbc8d

За маркер DYS557:

https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=24&products_id=2255&osCsid=3700d16c66c46c4bb620cbf83bffbc8d

Треба рећи, односно поновити, јер смо на друим темама то неколико пута писали, да се најпре треба регистровати на Yseq.

https://www.yseq.net/create_account.php?osCsid=12dc13079d483fc7b4ca1d88a9fbe240

А исто тако и повезати платну картицу са PayPal-ом.

https://www.paypal.com/us/home

А затим преко свог профила на Yseq-у наручити одређени СНП или маркер и пратити упутства.

Добра ствар је што се само једном узорак шаље, који се убудуће користи за било коју другу наруџбину.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 18, 2019, 01:50:06 поподне
Топаловић, Никољдан, Горњи Скиповац, Добој

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15 и 437=16. Једини на пројекту има ову комбинацију маркерка. Нема ближих поклапања на пројекту. Нема никога ко му је географски близак, а да бих могао рећи да му је близак и по хаплотипу. Исто важи и за слављенике Никољдана. Једино један тестирани са САНУ истраживања из околине Руме му је можда нешто ближи, мада  имају три разлике на упоредивих 17 маркера. Ако је 437=16 приватна мутација код Топаловића, а као главни параметар узмемо 19=15, онда му је близак један тестирани из околине Мостара, са славом Никољдан, под условом да и код њега занемаримо 456=16 и 643=11. Имају само те три разлике на упоредва 23 маркера, али битне разлике.

По речима тестираног Топаловићи су пореклом из Херцеговине.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 18, 2019, 05:11:26 поподне
Скоко, Ђурђевдан, Југовићи, Гацко

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико специфичних вредности: 393=14, 456=16, 635=22. Најсличнији хаплотип, а уједно и најближи на пројекту су му Аврамовић из Драгинца код Лознице и Лукић из Велике Сочанице код Дервенте, који славе Аранђеловдан и који су несумњиво исти род. Са обојицом дели споменуте специфичне маркере и има по три разлике на 23 упоредива маркера. Нешто удаљенији, 4 разлике на 23, је Вишњевац, који слави Никољдан и који има још нижу вредност на 635=21, али он му је географски веома близу, па је самим тим и веза веома извесна.

За Скоке се каже да су досељени из Бодежишта. Неки сматрају да су Скоке од Вујачића из Нудола у Црној Гори. Нису у сродству са Скокама католицима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 18, 2019, 06:09:18 поподне
Селак, Вартоломијевдан, Требовљани, Градишка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико специфичних вредности: 19=15, 385=15-15, 458=16, 576=17. Мислим да су овде важни маркери 385 и 576, које дели са Кецманима из Крајине који славе Вартоломијевдан. Са тестираним из Херцеговине који слави Вартоломијевдан из околине Невесиња дели 19=15 и 458=16, међутим он је нешто удаљенији од Кецмана из Петровца, Санског Моста и Оштре Луке, који за разлику од Селака сви имају вишу вредност на 389II=32/33. Треба напоменути да Кецмана има и других хаплогрупа, али су I2-PH908 најбројнији.

Тестирани није ништа написао о даљем пореклу, а ни ја нисам ништа пронашао, па ако неко има неку информацију, нека пише.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 18, 2019, 06:31:08 поподне
Здравковић, Аранђеловдан, Доња Микуљана, Куршумлија, E-V13>Z5018>S2979>L241

Нема ближих поклапања на пројекту. Једини у оквиру ове гране код нас има вредности DYS389ii=29 и DYS533=13, док вредност DYS481=21 има још само један тестирани.

Здравковићи према предању потичу од Радовића из села Баре у Доњој Морачи, чему у прилог иде и преслава Велика Госпојина, међутим за Радовиће је утврђено да као и остали Богићевци припадају грани R1b-Z67. Грани E-L241 у Доњој Морачи припадају старинци Даниловићи, међутим удаљеност између Здравковића и тестираног Даниловића је исувише велика да би били исти род.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 18, 2019, 06:56:28 поподне
Пашајлија, Ђурђевдан, Дабар, Сански Мост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити: 385=15-15, 570=19, 481=29, 635=24, 643=11. Нисам успео да нађем нека ближа поклапања. Можда му је Хуремовић из Јање најближи, иако имају 4 разлике (једну двоструку) на упоредива 23 маркера. Али деле управо маркере 385, 570, 635. Хуремовић припада  подграни A20333, па бих и Пашајлији предложио да се тестира на њу.

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=60950

Тестирани је само оставио податак да је раније презиме Радић.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 18, 2019, 07:04:11 поподне
Тестирани је само оставио податак да је раније презиме Радић.

Ако је ово предање тачно, онда би се могло радити о Радићима из Далмације који у неколико далматинских села славе Ђурђевдан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Владимир Бојановић мај 18, 2019, 08:43:01 поподне
Најлакше и најбрже вам је преко компаније Yseq у Берлину. Овде је линк за тест на Y52621:

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=81577&osCsid=3700d16c66c46c4bb620cbf83bffbc8d

За маркер DYS561:

https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=24&products_id=2298&osCsid=3700d16c66c46c4bb620cbf83bffbc8d

За маркер DYS557:

https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=24&products_id=2255&osCsid=3700d16c66c46c4bb620cbf83bffbc8d
Треба рећи, односно поновити, јер смо на друим темама то неколико пута писали, да се најпре треба регистровати на Yseq.

https://www.yseq.net/create_account.php?osCsid=12dc13079d483fc7b4ca1d88a9fbe240

А исто тако и повезати платну картицу са PayPal-ом.

https://www.paypal.com/us/home

А затим преко свог профила на Yseq-у наручити одређени СНП или маркер и пратити упутства.

Добра ствар је што се само једном узорак шаље, који се убудуће користи за било коју другу наруџбину.
Малопре сам се регистровао на Yseq. PayPal немам ал видећу и то да средим.
Нов сам на форуму па ми не замерите на питањима, морам ли да радим посебно тест на Y52621 посебно на маркере 561 и 557 или постоји неки скупљи тест са којим бих обухватио све то и још додатно истражио њиме дубљу прошлост? Видим тамо неке панеле, конкретно за моју групу I2 Superclade Panel, шта је то?
Иначе припадам грани Y3120, ако вам то нешто значи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ДушанВучко мај 18, 2019, 08:58:41 поподне
Малопре сам се регистровао на Yseq. PayPal немам ал видећу и то да средим.
Нов сам на форуму па ми не замерите на питањима, морам ли да радим посебно тест на Y52621 посебно на маркере 561 и 557 или постоји неки скупљи тест са којим бих обухватио све то и још додатно истражио њиме дубљу прошлост? Видим тамо неке панеле, конкретно за моју групу I2 Superclade Panel, шта је то?
Иначе припадам грани Y3120, ако вам то нешто значи.
Можда може и свa три одједном да се наруче? У принципу , ваљало би и све да се уради, а да ли ћеш прво Y52621 (да провериш да ли имаш везе са Никшићима), или ићи редом, 561, па 557, то је до тебе којим ћеш редоследом да идеш...Углавном, гледајући од прошлости ка садашњости, по старини, иду 561, па 557, па Y52621
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ДушанВучко мај 18, 2019, 09:15:19 поподне
Можда може и свa три одједном да се наруче? У принципу , ваљало би и све да се уради, а да ли ћеш прво Y52621 (да провериш да ли имаш везе са Никшићима), или ићи редом, 561, па 557, то је до тебе којим ћеш редоследом да идеш...Углавном, гледајући од прошлости ка садашњости, по старини, иду 561, па 557, па Y52621
To je сад на теби :) Ако идеш "ризичнијом" варијантом, онда пробаш  Y52621, па ако си позитиван, онда и не мораш да радиш 561 и 557 , јер аутоматски имаш вредности 16 и 17...а можеш и редом да идеш 561 па 557 (уколико добијеш вредност 16 на 561)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 18, 2019, 09:24:56 поподне
Мишчевић, Јовањдан, Медено Поље, Бос. Петровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних вредности маркера: 385=15-15, 389I=12, 576=19, 481=28, 635=21. Један специфичан хаплотип. Најближи му је Грцић из Грахова, са којим има три разлике на 23 упоредива маркера, који исто слави Јовањдан и деле карактеристичне маркере 385, 576, 481, док на 389I има још нижу вредност 11. Нема сумње да чине један род.Такође им је можда релативно близак и Босанац из околине Окучана, са којим деле неке карактеристике, а чији BigY резултат очекујемо.

Мишчевић је навео као место даљег порекла Комић у Лици.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 18, 2019, 09:47:15 поподне
Мишчевић, Јовањдан, Медено Поље, Бос. Петровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних вредности маркера: 385=15-15, 389I=12, 576=19, 481=28, 635=21. Један специфичан хаплотип. Најближи му је Грцић из Грахова, са којим има три разлике на 23 упоредива маркера, који исто слави Јовањдан и деле карактеристичне маркере 385, 576, 481, док на 389I има још нижу вредност 11. Нема сумње да чине један род.Такође им је можда релативно близак и Босанац из околине Окучана, са којим деле неке карактеристике, а чији BigY резултат очекујемо.

Мишчевић је навео као место даљег порекла Комић у Лици.

Мишчевић — три куће. Славе Јовањдан. Доселили 1879. г. из Клапавица код Удбине. На Удбину су дошли из Далмације, кад је Лика отпала од Турске.

https://www.poreklo.rs/2012/04/22/medeno-polje-selo-kod-bosanskog-petrovca/

Грцићи такође наводе да су даљим пореклом из Лике, и да им је старије презиме Мишковић. Биће ипак да је у питању презиме Мишчевић, само је лоше упамћено.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук мај 19, 2019, 12:35:35 пре подне
Малопре сам се регистровао на Yseq. PayPal немам ал видећу и то да средим.
Нов сам на форуму па ми не замерите на питањима, морам ли да радим посебно тест на Y52621 посебно на маркере 561 и 557 или постоји неки скупљи тест са којим бих обухватио све то и још додатно истражио њиме дубљу прошлост? Видим тамо неке панеле, конкретно за моју групу I2 Superclade Panel, шта је то?
Иначе припадам грани Y3120, ако вам то нешто значи.

У суштини, најсигурнији али и мало скупљи начин је да урадите I2a M423 панел, за 76,5 евра:

https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&cPath=27&products_id=11788&osCsid=7fc80773521a64ccd02c77fc98682c1b

На тај начин ћете добити најближу низводну грану којој припадате, од до сада откривених.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Владимир Бојановић мај 19, 2019, 09:26:43 пре подне
У суштини, најсигурнији али и мало скупљи начин је да урадите I2a M423 панел, за 76,5 евра:

https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&cPath=27&products_id=11788&osCsid=7fc80773521a64ccd02c77fc98682c1b

На тај начин ћете добити најближу низводну грану којој припадате, од до сада откривених.
Изабрао сам овај корак, само да се повежем са PayPal-ом ове седмице и крећем. :)

Имам питање везано за маркере, између Бојановића из Брезове и мене постоје две разлике у маркерима а између Бојановића из Ивањице и мене постоји једна разлика, значи ли то да ми је овај други по сродству ближи?
Ако је то тачно онда би његов предак заиста могао бити Стеван, који је уписан у тефтер за село Брезова 1834., тамо пише да су у једном домаћинству он и мој курђел Васо били рођена браћа. Тог Стевана у следећем попису из 1863. године нема у Брезови, али за Ивањичку варош налазим име Бојановић Стефан (49 година стар), док је Бојановић Милосав (25) за ког тестирани најдаље зна уписан у другом домаћинству са супругом. Интересантно је да нема пописаних Бојановића у Ивањичкој вароши 1834. Да ли је могуће да је пописивач име Стеван (како се у народу обично изговара) дословно преписао у име Стефан? Тестирани није чуо за Стевана (Стефана).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 19, 2019, 09:52:52 пре подне
У суштини, најсигурнији али и мало скупљи начин је да урадите I2a M423 панел, за 76,5 евра:

https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&cPath=27&products_id=11788&osCsid=7fc80773521a64ccd02c77fc98682c1b

На тај начин ћете добити најближу низводну грану којој припадате, од до сада откривених.

Изабрао сам овај корак, само да се повежем са PayPal-ом ове седмице и крећем. :)

Не бих вам то саветовао, јер за много мање пара би добили можда битне информације другим тестовима. Ови панли су битни онима који нису PH908, и тешко је да им се утврди грана. У суштини вама је тренутно битно да се дакаже да ли сте Никшићи или не. За 7€ плус 4€ поштарина, најбоље би било да тестирате маркер 557. У зависности која вредност испадне, добићемо корисне информације, а за мале паре. Зато је мој савет  DYS557.

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2255
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Владимир Бојановић мај 19, 2019, 09:55:14 пре подне
ОК, послушаћу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 19, 2019, 10:02:03 пре подне
ОК, послушаћу.

Кад вам узорак буде тамо, лако се после могу наручивати други тестови, па и панели. ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Владимир Бојановић мај 19, 2019, 10:11:31 пре подне
Разумео.  ;)
Само да проверим, исправите ме ако грешим, из овог нашег тестирања ја припадам: I2-PH908>Y3120>Y52621?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 19, 2019, 10:20:20 пре подне
Разумео.  ;)
Само да проверим, исправите ме ако грешим, из овог нашег тестирања ја припадам: I2-PH908>Y3120>Y52621?

Не, ви припадате:

I2-L460>P37>M423>L621>CTS10228>Y3120>S17250>PH908

Ово је цео филогенетски низ. Гледајући хаплотип, рекао бих да нисте Y52621. Али само СНП тестирање ће то доказати. Односно тестирање маркера 557 за почетак.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nikola М мај 19, 2019, 11:51:41 пре подне
Мишчевић — три куће. Славе Јовањдан. Доселили 1879. г. из Клапавица код Удбине. На Удбину су дошли из Далмације, кад је Лика отпала од Турске.

https://www.poreklo.rs/2012/04/22/medeno-polje-selo-kod-bosanskog-petrovca/

Грцићи такође наводе да су даљим пореклом из Лике, и да им је старије презиме Мишковић. Биће ипак да је у питању презиме Мишчевић, само је лоше упамћено.

Мишчевићи у Горњој Крајини славе Василијевдан, Јовањдан и Никољдан, распрострањени су у Лици, на Кордуну и Банији. Највише Мишчевића је било у селима око Огулина, а затим и у селима око Вргинмоста.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Ojler мај 19, 2019, 12:01:49 поподне
Изабрао сам овај корак, само да се повежем са PayPal-ом ове седмице и крећем. :)

Имам питање везано за маркере, између Бојановића из Брезове и мене постоје две разлике у маркерима а између Бојановића из Ивањице и мене постоји једна разлика, значи ли то да ми је овај други по сродству ближи?
...

То нико са сигурношћу не може да каже. Мутације се дешавају са неком вероватноћом. У просеку, већи број разлика би требао да значи и већу сродничку удаљеност. Разлика на једном маркеру од 23 тестирана је веома мала да би се могао извући неки поузданији закључак. Таква мутација може да настане између оца и сина а може и да се не деси кроз више генерација.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus мај 19, 2019, 01:30:35 поподне
Свима који су објављени послана су обавештења о објављеном коментару на резултат.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 19, 2019, 08:36:26 поподне
Мирковић, Митровдан, Полача, Книн

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 385=14-16, 389I=14, 533=14. Најближи на пројекту му је свакако Вранић из истог места и са истом славом. Имају две разлике (једна двострука) на упоредива 23 маркера, али деле вредност 14 на 389I, која је очито карактеристика овог рода. Можда су обојици релативно блиски и Шаботи из Дрвара и један род из околине Ораховца у Метохији, са којим дели 389I=14 и 533=14. И они славе Митровдан. Ако веза постоји, вероватно је доста стара. Колико се сећам Шаботи спомињу неко предање о Кучима и Мрњавчвићима, па можда заиста то указује на матицу овог рода, јер одговара и слава, а и могућа веза са споменутим родом из Ораховца.

Тестиран је навео само да су у Полачу дошли из Босне. Ако неко има о Мирковићима више података, нека напише.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 19, 2019, 08:38:44 поподне
Добросављевић, Никољдан, Вича, Штрпце

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има један скоро па модални хаплотип. Самим тим има доста бликских поклапања. Има чак три потпуна поклапања, али бих издвојио једног тестираног у оквиру хергцеговачког подухвата из околине Стоца, јер слави Никољдан, а има предање о Риђанима.

Тестирани је навео неко магловито предање о пореклу из околине Никшића.

Блиска поклапања (2-3 разлике) која су му и географски блиски, су из околине Урошевца, даљим пореклом из Средске (Никољдан) и Сиринића (Ваведење).

Тестирани Добросаљевић је од оних из Старог Качаника, који су се ту доселили као аутоколонисти из Виче 1927.

"Дерибикови (1 к.) 1927. из Виче (Сиринић)".

https://www.poreklo.rs/2014/09/22/poreklo-prezimena-selo-stari-kacanik-kacanik/

Не бих знао ком роду из Виче припадају Добросављевићи.

https://www.poreklo.rs/2012/06/26/poreklo-prezimena-selo-vi%C4%8Da-%C5%A1trpce-kim/
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Nebo мај 19, 2019, 09:05:05 поподне
Тестиран је навео само да су у Полачу дошли из Босне.

То наводи и Накићеновић у "Книнској Крајини": дошли из Босне у 16. веку. Није немогуће да су ови родови које помињеш у другој половини 15. века са Косова прешли у Босну, па касније део у Далмацију. Предање о сеоби са Косова (земље Бранковића) после 1455. године у Босну (па касније даље на запад) није ретка код родова у Далмацији, Лици, Крајини.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 19, 2019, 09:49:45 поподне
Килибарда, Аранђеловдан, Тупан, Никшић

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Најближи му је Ђуровић, Ораси, Подгорица. Имају једну разлику на упоредива 23 маркера. Ђуровићи заједно са Пејовићима спадају у Озриниће- Градашевиће.

Килибарде и Ераковићи су један род и заједно су у Тупан дошли из Велестова са Чева.

https://www.poreklo.rs/2016/02/20/poreklo-prezimena-selo-tupan-niksic/
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Sergius мај 20, 2019, 09:20:53 пре подне
Скоко, Ђурђевдан, Југовићи, Гацко

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико специфичних вредности: 393=14, 456=16, 635=22. Најсличнији хаплотип, а уједно и најближи на пројекту су му Аврамовић из Драгинца код Лознице и Лукић из Велике Сочанице код Дервенте, који славе Аранђеловдан и који су несумњиво исти род. Са обојицом дели споменуте специфичне маркере и има по три разлике на 23 упоредива маркера. Нешто удаљенији, 4 разлике на 23, је Вишњевац, који слави Никољдан и који има још нижу вредност на 635=21, али он му је географски веома близу, па је самим тим и веза веома извесна.

За Скоке се каже да су досељени из Бодежишта. Неки сматрају да су Скоке од Вујачића из Нудола у Црној Гори. Нису у сродству са Скокама католицима.

Не бих искључио везу са Скокама католицима, а чини ми се да би могла постојати и веза са Чабрилима, који су географски близу, а иста је и слава.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Sergius мај 20, 2019, 09:22:36 пре подне
Селак, Вартоломијевдан, Требовљани, Градишка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико специфичних вредности: 19=15, 385=15-15, 458=16, 576=17. Мислим да су овде важни маркери 385 и 576, које дели са Кецманима из Крајине који славе Вартоломијевдан. Са тестираним из Херцеговине који слави Вартоломијевдан из околине Невесиња дели 19=15 и 458=16, међутим он је нешто удаљенији од Кецмана из Петровца, Санског Моста и Оштре Луке, који за разлику од Селака сви имају вишу вредност на 389II=32/33. Треба напоменути да Кецмана има и других хаплогрупа, али су I2-PH908 најбројнији.

Тестирани није ништа написао о даљем пореклу, а ни ја нисам ништа пронашао, па ако неко има неку информацију, нека пише.

Селаков хаплотип као да је прелазни хаплотип између Кецмана и Прошића с једне стране, и тог Невесињца с друге стране. Могуће да су сви они повезани у некој далекој прошлости.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Бадин мај 20, 2019, 11:01:19 пре подне
Мирковић, Митровдан, Полача, Книн

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 385=14-16, 389I=14, 533=14. Најближи на пројекту му је свакако Вранић из истог места и са истом славом. Имају две разлике (једна двострука) на упоредива 23 маркера, али деле вредност 14 на 389I, која је очито карактеристика овог рода. Можда су обојици релативно блиски и Шаботи из Дрвара и један род из околине Ораховца у Метохији, са којим дели 389I=14 и 533=14. И они славе Митровдан. Ако веза постоји, вероватно је доста стара. Колико се сећам Шаботи спомињу неко предање о Кучима и Мрњавчвићима, па можда заиста то указује на матицу овог рода, јер одговара и слава, а и могућа веза са споменутим родом из Ораховца.

Тестиран је навео само да су у Полачу дошли из Босне. Ако неко има о Мирковићима више података, нека напише.

Доселили су се на Полачу крајем 17-ог века (вероватно 1688. године) из Босне, као и већина родова са Полаче. Највероватније су дошли из гламочког краја.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Aleksandar R21 мај 20, 2019, 11:39:58 пре подне
Свима који су објављени послана су обавештења о објављеном коментару на резултат.

Dobro jutro,

Meni još nije stigao sertifikat niti obaveštenje.
Rekli ste mi u sredu u toku dana da će biti.


Hvala

Edit
Nije hitno, neka bude do kraja maja samo mi recite da bih znao da planiram dalja testiranja.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Скардус мај 20, 2019, 11:54:39 пре подне
Добросављевић, Никољдан, Вича, Штрпце

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има један скоро па модални хаплотип. Самим тим има доста бликских поклапања. Има чак три потпуна поклапања, али бих издвојио једног тестираног у оквиру хергцеговачког подухвата из околине Стоца, јер слави Никољдан, а има предање о Риђанима.

Тестирани је навео неко магловито предање о пореклу из околине Никшића.

Блиска поклапања (2-3 разлике) која су му и географски блиски, су из околине Урошевца, даљим пореклом из Средске (Никољдан) и Сиринића (Ваведење).

Тестирани Добросаљевић је од оних из Старог Качаника, који су се ту доселили као аутоколонисти из Виче 1927.

"Дерибикови (1 к.) 1927. из Виче (Сиринић)".

https://www.poreklo.rs/2014/09/22/poreklo-prezimena-selo-stari-kacanik-kacanik/

Не бих знао ком роду из Виче припадају Добросављевићи.

https://www.poreklo.rs/2012/06/26/poreklo-prezimena-selo-vi%C4%8Da-%C5%A1trpce-kim/
Разговарао сам са Добросављевићем пре тестирања и закључак је да не знају своје порекло. То скоро увек значи да су староседелачки род.
Кад би било могућности да тестирамо још само двадесетак родова, сигуран сам да би имали највећи резултат (близу 100%) старих Косовских (Сиринићких породица). Пошто махом познајем све тестиране (родове), имали би најпрецизнију могућу слику (бројчану, са прецизним процентима) на свету.
Са процентима никад нисте начисто јер један род може имати тек неколико људи, док други више стотина... Нпр. породична задруга Дурлевића је имала у просеку око 100 чланова у време када је Атанасије Урошевић писао књигу (мислим 1936 године).
Ово је и мој предлог да Сиринићку Жупу одрадимо 100% за сва времена.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus мај 20, 2019, 12:52:37 поподне
Dobro jutro,

Meni još nije stigao sertifikat niti obaveštenje.
Rekli ste mi u sredu u toku dana da će biti.


Hvala

Edit
Nije hitno, neka bude do kraja maja samo mi recite da bih znao da planiram dalja testiranja.

Није вам још урађен сертификат, па га зато нисам послао, биће највероватније у следећој тури.

Више информација за сада не могу ни ја да кажем.

Надам се ускоро.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 20, 2019, 01:17:27 поподне
Разговарао сам са Добросављевићем пре тестирања и закључак је да не знају своје порекло. То скоро увек значи да су староседелачки род.
Кад би било могућности да тестирамо још само двадесетак родова, сигуран сам да би имали највећи резултат (близу 100%) старих Косовских (Сиринићких породица). Пошто махом познајем све тестиране (родове), имали би најпрецизнију могућу слику (бројчану, са прецизним процентима) на свету.
Са процентима никад нисте начисто јер један род може имати тек неколико људи, док други више стотина... Нпр. породична задруга Дурлевића је имала у просеку око 100 чланова у време када је Атанасије Урошевић писао књигу (мислим 1936 године).
Ово је и мој предлог да Сиринићку Жупу одрадимо 100% за сва времена.

И ја сам више на становишту да се ради о неком стариничком роду, чија је матица Средачка или Сирнћка жупа, или можда Полог.

Што се тиче тестирања људи из Сиринићке жупе, увек могу као и Добросављевић да се тестирају. У оквиру подухвата Срба са КиМ, то је немогуће, јер је и испуњен број, и не би узорак био равномеран. Чак је и више људи из Сиренића тестирано од предвиђеног броја. Зато акценат треба ставити на оне родове који нису тестрани  и тестирати их, ако треба уз финансијску помоћ заједнице.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 20, 2019, 01:18:47 поподне
Не бих искључио везу са Скокама католицима, а чини ми се да би могла постојати и веза са Чабрилима, који су географски близу, а иста је и слава.

Наравно. Код PH908, на 23 маркера, где нема неких специфичности, све је могуће.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лужњак мај 20, 2019, 01:20:43 поподне
Цитат
Лужњанин, Пантелијевдан, Корлаће, Рашка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 385=15-15, 389I=12, 458=16.
Ову комбинацију маркера има једини на пројекту, па самим тим нема ближа поклапања.

За њих се у литератури каже:

"Лужњани (3 куће, Св. Панталеј), од Лужњана из Јошаничке Бање".

https://www.poreklo.rs/2018/08/05/poreklo-prezimena-selo-korlace-raska/

По речима тестираног село код Јошаничке Бање одакле су дошли у Корлаће је Жерађе. У том селу има Бојовића са славом Пантелијевдан.

"Бојовићи (2 куће, Св. Пентелејмон, 27. јула), има више од две стотине година како су се доселили из Горњих Села у Васојевићима. Даљим пореклом су од племена Куча. Јочовићи,грана овога рода је изумрла по мушкој линији."

https://www.poreklo.rs/2018/08/06/poreklo-prezimena-selo-zeradje-raska/

И сам тестирани спомиње порекло од Куча, што се као и у многим другим случајевима, показало као нетачно. Могуће да због овог предања и славе можемо их повезати са Коматовићима из Брњака, али им се хаплотип значајно разликује.

Поштовани хтео бих да Вас питам која тестирања даље да радим, односно која СНП тестирања, на које маркере. Питам да бих знао у ком смеру да усмерим своје даље истраживање. Пошто је била дискусија о томе колико је тачно само предање да смо од Куча. Хвала у напред. Поздрав
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 20, 2019, 01:35:18 поподне
Поштовани хтео бих да Вас питам која тестирања даље да радим, односно која СНП тестирања, на које маркере. Питам да бих знао у ком смеру да усмерим своје даље истраживање. Пошто је била дискусија о томе колико је тачно само предање да смо од Куча. Хвала у напред. Поздрав

Зависи шта желите и колико можете издвојити средстава за то. Незахвално је било кога наговарати на тестирања, која су за наше услове, веома скупа, али и врхунска. Зато као најнапреднији тест, после свих искустава са другим лабораторијама, предлажем BigY700 преко лабораторије FTDNA у Хјустону. Они такође располажу великом базом података. Посебно бих истакао значај администратора на I2a FTDNA project-у, као и Serbian DNA project-у на FTDNA, преко којих се много тога може сазнати. Цена је када су попусти око 430€, плус 30€ слање резултата Yfull-у у Москви.

Јефтинији тестови су они преко лабораторије Yseq у Берлину. Од панела (80€), преко појединачних СНП-ова (15€) до појединачних маркера (7€), који могу уз мало среће, дати неке одговоре.

Најјефтинија опција је тестирање појединачног маркера. У вашем случају, али и код свих осталих који испадну I2-PH908, битан је маркер 561. Зато га и вама препоручујем. Наравно уколико се одлучите за BigY700 са почетка приче, онда то није потребно.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лужњак мај 20, 2019, 01:53:57 поподне
Цитат
Јефтинији тестови су они преко лабораторије Yseq у Берлину. Од панела (80€), преко појединачних СНП-ова (15€) до појединачних маркера (7€), који могу уз мало среће, дати неке одговоре.

Најјефтинија опција је тестирање појединачног маркера. У вашем случају, али и код свих осталих који испадну I2-PH908, битан је маркер 561. Зато га и вама препоручујем.

Тренутно, ово ми је најприхватљивије. Да ли ми препоручујете још неки маркер или за почетак само маркер 561?
Хвала Вам на саветима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 20, 2019, 01:55:29 поподне
Тренутно, ово ми је најприхватљивије. Да ли ми препоручујете још неки маркер или за почетак само маркер 561?
Хвала Вам на саветима.

За почетак само 561. У зависности која буде вредност, видећемо шта даље. Или неки други маркер или неки СНП.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лужњак мај 20, 2019, 01:59:23 поподне
Цитат
За почетак само 561. У зависности која буде вредност, видећемо шта даље. Или неки други маркер или неки СНП.

Хвала Вам још једном.  :)
Процедура је претпостављам једноставна око регистровања и слања узорака за Немачку?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 20, 2019, 02:02:19 поподне
Хвала Вам још једном.  :)
Процедура је претпостављам једноставна око регистровања и слања узорака за Немачку?

Процедура је објашњена две странице пре ове.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4205.msg115649#msg115649
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лужњак мај 20, 2019, 02:03:51 поподне
Цитат
Процедура је објашњена две странице пре ове.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4205.msg115649#msg115649

Одлично, хвала.  :D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 20, 2019, 06:18:13 поподне
Мирковић, Митровдан, Полача, Книн

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 385=14-16, 389I=14, 533=14. Најближи на пројекту му је свакако Вранић из истог места и са истом славом. Имају две разлике (једна двострука) на упоредива 23 маркера, али деле вредност 14 на 389I, која је очито карактеристика овог рода. Можда су обојици релативно блиски и Шаботи из Дрвара и један род из околине Ораховца у Метохији, са којим дели 389I=14 и 533=14. И они славе Митровдан. Ако веза постоји, вероватно је доста стара. Колико се сећам Шаботи спомињу неко предање о Кучима и Мрњавчвићима, па можда заиста то указује на матицу овог рода, јер одговара и слава, а и могућа веза са споменутим родом из Ораховца.

Тестиран је навео само да су у Полачу дошли из Босне. Ако неко има о Мирковићима више података, нека напише.

Веома разгранат род у околини Книна. У Полачи 18 кућа крајем 20. века, у Великој Полачи 6, у Книнском Пољу 17 кућа (досељени из Полаче), у Книну 2 куће, итд. Добро је што се у Крајини полако профилише овај I2-PH908 род са славом Св. Димитрије. Биће занимљиво видети да ли постоји чвршћа веза са простором Косова. Мени је занимљива и слава Митровдна, која је не јавља често код срба западно.

Иначе, што се тиче ове приче о Шоботима и Мрњавчевићима (Кучима), мислим да је њу први пласирао Владислав Скарић у свом раду "Поријекло народа северозападне Босне". Он је наиме, у једном од нагађања на основу топонима/слава, написао како крајишки Шоботи могу бити у вези са Кучима због славе Митровдан. Накнадно су кренуле конструкције о пореклу Шобота од племена Мрњавчића и сл. Дакле ово треба узети с резервом, будући да је реч о претпоставци В. Скарића. Не умањујем његов рад, напротив, мислим да је, с обзиром на чисто кабинетски рад, имао доста успеха у повезивању неких топонима-презимена, али препоставке попут ове се не могу узимати као стварни докази.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 20, 2019, 06:40:47 поподне
Перуничић, Никољдан, Дајићи, Ивањица, E-V13>PH1246>BY14151

Припада роду Бобана и Васојевића. Поседује две специфчне вредности за овај род: DYS389ii=32 и DYS576=17. Прву вредност има још само један тестирани из Косовског Поморавља чији резултат није јаван, док другу вредност имају још тројица тестираних припадника овог рода.

У књизи Љубомира и Светислава Марковића "Становништво Моравичког Старог Влаха" наводи се следеће за Перуничиће из Горњих Дајића:
Перуничићи, 7 к. (Никољдан), доселили су се, највероватније из околине Сјенице. Данас од ове фамилије има одсељених у: Билећи и Пироту (официри), Нишу, Београду (2), Новом Саду, Чачку (3) и Парменцу.

Тестирани је навео да су у прошлости славили Александровдан, преславу Васојевића коју као главну славу обележавају многа исељена братства. Досељавање из Сјенице и некадашња слава објашњавају овај резултат којим је утврђено да Перуничићи из Дајића потичу од Васојевића.

Перуничића највише има у Затарју где славе Ђурђевдан. За њих је међутим утврђено да припадају роду Крича и грани J2b1-Y22066. Како је дошло до тога да неко од исељених Васојевића узме ово ретко презиме тек остаје да се утврди.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Марко Марковић мај 20, 2019, 09:20:44 поподне
Да ли може да се претпостави од када халпогрупа N2-P189.2 обитава на простору Србија - Ц. Гора?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук мај 20, 2019, 09:38:51 поподне
Да ли може да се претпостави од када халпогрупа N2-P189.2 обитава на простору Србија - Ц. Гора?

Прорачун времена када је живео најскорији заједнички предак свих N2-FGC28435 (подграна којој припадају сви наши N2-P189.2) је око 700-800 година пре садашњости. Радна претпоставка је да је родоначелник дошао на простор Херцеговине са територије данашње источне Словачке негде током 13. века.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 20, 2019, 09:41:42 поподне
Прорачун времена када је живео најскорији заједнички предак свих N2-FGC28435 (подграна којој припадају сви наши N2-P189.2) је око 700-800 година пре садашњости. Радна претпоставка је да је родоначелник дошао на простор Херцеговине са територије данашње источне Словачке негде током 13. века.

Саси!? 😀
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Sharelock мај 20, 2019, 09:48:20 поподне
Да ли може да се претпостави од када халпогрупа N2-P189.2 обитава на простору Србија - Ц. Гора?
Бату, унук Џингис кана, 1240/1241 освојио је Краков, Кијев, Бреслав, победио угарског краља Белу IV априла 1241. и опустошио Угарску. Потерани од стране Кајдана, Батуовог брата од стрица, Мађари су са својим краљем бежали ка јадранском приморју 1241/1242. Многи етнички Мађари су остали на територији данашње Далмације и Херцеговине, а обнова Угарске после монголске најезде уследила  је довођењем страних колониста (Срба, Хрвата, Словена и других народа).  Тако је N2-189.2 инкорпорирана у етнички састав Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске, а сама Мађарска изгубила свој монолитни етнички састав (доминантна N2-189.2)  који ће се још више нарушити каснијим избеглиштвом са територије данашње Србије, Босне и Црне Горе  услед турске најезде.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук мај 20, 2019, 09:49:00 поподне
Саси!? 😀

Словенски Саси, молим вас!  ;D Да не буде забуне, ово је само интерна "фора" Уредништва.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук мај 20, 2019, 09:51:27 поподне
Бату, унук Џингис кана, 1240/1241 освојио је Краков, Кијев, Бреслав, победио угарског краља Белу IV априла 1241. и опустошио Угарску. Потерани од стране Кајдана, Батуовог брата од стрица, Мађари су са својим краљем бежали ка јадранском приморју 1241/1242. Многи етнички Мађари су остали на територији данашње Далмације и Херцеговине, а обнова Угарске после монголске најезде уследила  је довођењем страних колониста (Срба, Хрвата, Словена и других народа).  Тако је N2-189.2 инкорпорирана у етнички састав Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске, а сама Мађарска изгубила свој монолитни етнички састав (доминантна N2-189.2)  који ће се још више нарушити каснијим избеглиштвом са територије данашње Србије, Босне и Црне Горе  услед турске најезде.

Имамо мађарске археогенетске налазе из времена њиховог досељавања у Панонску низију, а пре тога хунске и аварске археогенетске налазе. Ни у једном од њих није пронађена хаплогрупа N2. Има разноврсних N1 подграна, али ниједна N2, тако да N2 сигурно код Мађара није могла да буде доминантна, ако је уопште са њима дошла, што је врло дискутабилно.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Sharelock мај 20, 2019, 09:54:39 поподне
Имамо мађарске археогенетске налазе из времена њиховог досељавања у Панонску низију, а пре тога хунске и аварске археогенетске налазе. Ни у једном од њих није пронађена хаплогрупа N2. Има разноврсних N1 подграна, али ниједна N2, тако да N2 сигурно код Мађара није могла да буде доминантна, ако је уопште са њима дошла, што је врло дискутабилно.
Ако ставимо у заграду "доминантна N2" као мој проблематичан закључак и релативизујемо период одвајања N1 и N2 гране, онда је наша N2 сигурно мађарског порекла.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 20, 2019, 10:11:13 поподне
Срећковић, Никољдан, Велико Крчмаре, Рача, E-V13>PH1246>BY14151

Нема ближих поклапања на пројекту. Не поседује ниједну вредност по којој би се издвајао у оквиру ове гране.

Ердељановић је у књизи "Етнолошка грађа о Шумадинцима" забележио следеће о Срећковићима:
Срећковићи су у Срећковића Крају и Капавцу, дошла два брата од „солунска мора“, Раде и Стојан. Раде се потурчио у Београду и сада су му потомци у Турској и знају за ово сродство. Стојан је најпре подигао кућу у крагујевачком Реснику, одакле му је син прешао у Мало Крчмаре у време када је Карађорђе нападао Јагодину, па његови синови прешли у Велико Крчмаре, Никољдан.

Тестирани је навео да је према предању родоначелник братства Срећко Стефановић.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 20, 2019, 10:30:11 поподне
Митровић, Петковдан, Љешница, Кучево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 385=14-16, 576=19, 481=29. Најближи на пројекту му је један презимењак са Косова, али са другом славом. Имају две разлике на упоредива 23 маркера. Мислим да је то само случајност, јер је презиме новијег датума код обојице. Постоје многе комбинације ко му може са пројекта бити близак. Можда Николић из Вареша због 385=14-16, 481=29, 576=19. Можда Ступар, Карић и Балабан из Босанске Крајине због 385=14-16 и 481=29. Можда Милатовић из Даниловграда због славе и 385=14-16. А можда један из околине Бојника са САНУ истраживања. Свима су хаплотипови више-мање слични. Од ових набројаних имамо познате две гране испод PH908, па бих и Митровићу предложио даља тестирања.

По предању Митровићи су досељени у Љешницу из Николичева код Зајечара.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Сол мај 20, 2019, 11:04:22 поподне
Ако ставимо у заграду "доминантна N2" као мој проблематичан закључак и релативизујемо период одвајања N1 и N2 гране, онда је наша N2 сигурно мађарског порекла.

Није за искључити да су Мађари у XIII. веку били, као што није немогуће да су пре 2000 г(+/-). у карпатско-панnонски простор у склопу келто-атлантских Боја (Boii) & Волка (Volcae) стигли.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Zaric мај 20, 2019, 11:35:16 поподне
Митровић, Петковдан, Љешница, Кучево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 385=14-16, 576=19, 481=29. Најближи на пројекту му је један презимењак са Косова, али са другом славом. Имају две разлике на упоредива 23 маркера. Мислим да је то само случајност, јер је презиме новијег датума код обојице. Постоје многе комбинације ко му може са пројекта бити близак. Можда Николић из Вареша због 385=14-16, 481=29, 576=19. Можда Ступар, Карић и Балабан из Босанске Крајине због 385=14-16 и 481=29. Можда Милатовић из Даниловграда због славе и 385=14-16. А можда један из околине Бојника са САНУ истраживања. Свима су хаплотипови више-мање слични. Од ових набројаних имамо познате две гране испод PH908, па бих и Митровићу предложио даља тестирања.

По предању Митровићи су досељени у Љешницу из Николичева код Зајечара.

Moze se reci odakle potice konkretno?  I nesto vise o tome? (Mitrovica sam ja predlozio)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук мај 20, 2019, 11:55:01 поподне
Ако ставимо у заграду "доминантна N2" као мој проблематичан закључак и релативизујемо период одвајања N1 и N2 гране, онда је наша N2 сигурно мађарског порекла.

Једино што је сигурно је да су најближи рођаци балканским FGC28435, N2-Y7313 Русини из источне Словачке, отуд мој коментар о радној верзији доласка родоначелника са тог простора у динарске пределе Херцеговине, негде током 13. века.  ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Sharelock мај 21, 2019, 12:03:00 пре подне
Није за искључити да су Мађари у XIII. веку били, као што није немогуће да су пре 2000 г(+/-). у карпатско-панnонски простор у склопу келто-атлантских Боја (Boii) & Волка (Volcae) стигли.
За ово прво имамо поуздане историјске изворе.
У начелу, невезано за наведену хаплогрупу, ја сам присталица брутално-реалног саопштавања одређених чињеница, не марећи много за нечија осећања, политичке интересе и сл. Мислим да у нашим саопштењима доминирају "приступи у рукавицама". Типичан пример је концепт "словенске етногенезе R1a i I2a".
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Sharelock мај 21, 2019, 12:06:33 пре подне
Једино што је сигурно је да су најближи рођаци балканским FGC28435, N2-Y7313 Русини из источне Словачке, отуд мој коментар о радној верзији доласка родоначелника са тог простора у динарске пределе Херцеговине, негде током 13. века.  ;)
Као што се може поставити хипотеза и о асимилованој N2-Y7313.  ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић мај 21, 2019, 09:34:57 пре подне
Ширка, Бачки Петровац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Ширке су истраживале своје порекло и потичу од претка Јураја Ширке, рођеног око 1750. године. Управо у овом периоду Словаци се досељавају у овај део Бачке, и могуће је да су Ширке из села Ширковце у данашњој Словачкој.

Има веома специфичан хаплотип у ком се истичу вредности DYS390 = 23, DYS19 = 15 и DYS385 = 15-15. Нажалост, нема ближих поклапања.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић мај 21, 2019, 10:00:30 пре подне
Милосавић, Јовањдан, Кмећани, Бања Лука

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестирани наводи да су Милосавићи досељени у Кмећане у трећој деценији 19. века, али не знају одакле.

Нажалост, хаплотип нам није открио пуно тога. Милосавић има више специфичне вредности, DYS390 = 25, DYS19 = 15, DYS549 = 12 и DYS533 = 12 и тешко да му је било ко од до сада тестираних појединаца близак. Као неко ко је у сличној ситуацији, поручујем му да не очајава.  :)

Даља веза могла би постојати евентуално са родом "Крајишких Родића", али и то је на дугом штапу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 21, 2019, 10:07:10 пре подне
Moze se reci odakle potice konkretno?  I nesto vise o tome? (Mitrovica sam ja predlozio)

На овом нивоу, то је то. Када би знали грану испод PH908, можда би и могли да причамо о конкретном месту, или области, порекла.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: yowo мај 21, 2019, 10:12:00 пре подне
Мирковић, Митровдан, Полача, Книн

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 385=14-16, 389I=14, 533=14. Најближи на пројекту му је свакако Вранић из истог места и са истом славом. Имају две разлике (једна двострука) на упоредива 23 маркера, али деле вредност 14 на 389I, која је очито карактеристика овог рода. Можда су обојици релативно блиски и Шаботи из Дрвара и један род из околине Ораховца у Метохији, са којим дели 389I=14 и 533=14. И они славе Митровдан. Ако веза постоји, вероватно је доста стара. Колико се сећам Шаботи спомињу неко предање о Кучима и Мрњавчвићима, па можда заиста то указује на матицу овог рода, јер одговара и слава, а и могућа веза са споменутим родом из Ораховца.

Тестиран је навео само да су у Полачу дошли из Босне. Ако неко има о Мирковићима више података, нека напише.


Кад кажете "један род из околине Ораховца у Метохији" да ли би сте могли да ми дате мало више детаља о ком роду се ради, па да покушам да истражим...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић мај 21, 2019, 10:24:59 пре подне
Праштало, Никољдан, Грдановци, Сански Мост

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Праштало је још један тестирани са вредношћу DYS19 = 15, а поседује и ретке вредности DYS576 = 20 и DYS458 = 16.

Рекло би се да је извесно повезан са једном породицом из околине Требиња. Ова породица такође слави Никољдан, а тестирана је у оквиру истраживања Херцеговине, па резултат још увек није јаван.

Такође, није искључена нека веза са I-Y3120* родом из Далмације (породице Гагић, Вучковић, Јаснић, Гњидић...), али ова веза, уколико постоји, није скорашња. 
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 21, 2019, 10:29:16 пре подне

Кад кажете "један род из околине Ораховца у Метохији" да ли би сте могли да ми дате мало више детаља о ком роду се ради, па да покушам да истражим...

Резултати још увек нису јавни...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић мај 21, 2019, 11:05:25 пре подне
Цекић, Никољдан, Лесковац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестирани наводи да је надимак породице Лешњак и да су наводно дошли из села Лијешња у Црној Гори.

Хаплотип не даје потврду за ову тезу јер не проналазимо сличан резултат код до сада тестираних породица које се везују за Ровца. Цекић поседује ређе вредности DYS458 = 18 и DYS533 = 14. Најближа поклапања, уз дељење неких специфичних вредности, има са Живановићем (20/23, Никољдан, Купиново, Пећинци), Грачанином (20/23, Аранђеловдан, Сарајево) и Лазићем (20/23, Ђурђиц, Доња Љубовиђа, Љубовија), а мислим да би му збиља најближа могла бити једна породица чији резултат није јаван јер је део необјављеног САНУ истраживања (16/17, слава Никољдан, пореклом из једног села испод Суве планине).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 21, 2019, 11:29:42 пре подне
Симовић, Мратиндан, Клење, Богатић, J2a-L24>L70

Ово је онај познати 391=9 (J2a-L70) хаплотип, који се код нас најчешће среће на југу. Осим тога, присутан је у Македонији у значајнијем проценту, као и међу Грцима. У динарској зони није превише заступљен, мада овој подграни J2a припада једна породица из херцеговачког пројекта. Потпуних поклапања у пројекту нема, али има више релативно блиских на простору Понишавља, Косова, Македоније и Шумадије.

Мратиндан у Клењу славе следећи родови:

- ПРШИЋИ (Мрата, 12 К), и од њих ИВАНКОВИЋИ (10-2 к) и ГРУШАНОВИЋИ (7 к), од рода су Пуљезовића, из Санџака

- Не знају порекло: Даничићи (Мрата, 1к), ИЛИЋИ (Степањдан, 6 к), који су се пре звали Чавкунићи, и РАДОЈЧИЋИ 1 (Никољдан, 6 к).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 21, 2019, 11:37:08 пре подне
Симовић, Мратиндан, Клење, Богатић, J2a-L24>L70

Ово је онај познати 391=9 (J2a-L70) хаплотип, који се код нас најчешће среће на југу. Осим тога, присутан је у Македонији у значајнијем проценту, као и међу Грцима. У динарској зони није превише заступљен, мада овој подграни J2a припада једна породица из херцеговачког пројекта. Потпуних поклапања у пројекту нема, али има више релативно блиских на простору Понишавља, Косова, Македоније и Шумадије.

Мратиндан у Клењу славе следећи родови:

- ПРШИЋИ (Мрата, 12 К), и од њих ИВАНКОВИЋИ (10-2 к) и ГРУШАНОВИЋИ (7 к), од рода су Пуљезовића, из Санџака

- Не знају порекло: Даничићи (Мрата, 1к), ИЛИЋИ (Степањдан, 6 к), који су се пре звали Чавкунићи, и РАДОЈЧИЋИ 1 (Никољдан, 6 к).

Тестирани је пореклом из Трешњевка код Крагујевца:

-1377, Симовићи (Симовићи, Теофиловићи и Милосављевићи), Колашин (Стара Србија), Мратиндан.

https://www.poreklo.rs/2015/05/21/poreklo-prezimena-selo-tresnjevak-stanovo-kragujevac/
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 21, 2019, 11:40:00 пре подне
Цекић, Никољдан, Лесковац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестирани наводи да је надимак породице Лешњак и да су наводно дошли из села Лијешња у Црној Гори.

Хаплотип не даје потврду за ову тезу јер не проналазимо сличан резултат код до сада тестираних породица које се везују за Ровца. Цекић поседује ређе вредности DYS458 = 18 и DYS533 = 14. Најближа поклапања, уз дељење неких специфичних вредности, има са Живановићем (20/23, Никољдан, Купиново, Пећинци), Грачанином (20/23, Аранђеловдан, Сарајево) и Лазићем (20/23, Ђурђиц, Доња Љубовиђа, Љубовија), а мислим да би му збиља најближа могла бити једна породица чији резултат није јаван јер је део необјављеног САНУ истраживања (16/17, слава Никољдан, пореклом из једног села испод Суве планине).

Од ове породице је Ђорђе Цекић Лешњак, једна од најзначајнијих личности топличког устанка:

HEROJ I MUČENIK TOPLIČKOG USTANKA Potomci Đorđa Cekića Lešnjaka: Izabrao je smrt ne odavši jatake
 (https://www.blic.rs/vesti/srbija/heroj-i-mucenik-toplickog-ustanka-potomci-djorda-cekica-lesnjaka-izabrao-je-smrt-ne/yqnwd33)
(https://ocdn.eu/pulscms-transforms/1/74Nk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvTlRZN01EQV8vMjdmMjkzZTgxNjQ2MjNmYWM3NjE2YmVjYzFkYzE5MDIuanBlZ5GTAs0CQgCBAAE)
Иначе, мислим да њихов родовски надимак Лешњак нема везе са Лијешњем у ЦГ, већ са нечим другим.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 21, 2019, 11:47:03 пре подне
Праштало, Никољдан, Грдановци, Сански Мост

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Праштало је још један тестирани са вредношћу DYS19 = 15, а поседује и ретке вредности DYS576 = 20 и DYS458 = 16.

Рекло би се да је извесно повезан са једном породицом из околине Требиња. Ова породица такође слави Никољдан, а тестирана је у оквиру истраживања Херцеговине, па резултат још увек није јаван.

Такође, није искључена нека веза са I-Y3120* родом из Далмације (породице Гагић, Вучковић, Јаснић, Гњидић...), али ова веза, уколико постоји, није скорашња.

Презиме Праштало је веома ретко и јавља се практично само на простору Босанске Крајине, тачније у Подгрмечју и Поуњу. Праштали из тог краја славе искључиво Никољдан.

Карановић их је сврстао у исту групу са Новаковићима из Поуња. Новаковићи испадоше J2b-M205, док су Праштали I2-Y3120. Мада би требало тестирати још којег Новаковића и Праштала (Никољдан). Иначе је Карановић често груписао у једно неке родове само на основу славе, сличног миграционог пута, итд. Како год, неспорно је да Новаковића има у свим оним селима око Санског Моста, где има и Праштала, а и у предању ових других помиње се презиме Новаковић.

Овај резултат ипак даје нешто другачију слику и, с обзиром на поклапање у Херцеговини, даје на важности том предању о пореклу Праштала. Наиме, они су, према предању, директно из Херцеговине дошли у околину Санског Моста, одакле је један огранак прешао у Петровачко поље и од њих су наводно тамошњи Новаковићи. Та прича је  у старту деловала натегнуто, зато што су петровачки Новаковићи сви пореклом из Лике и/или Северне Далмације.

Кнез Дакеља Праштало је иначе 1835. године имао 100 година, што ће рећи да су они можда нешто старија породица у том крају око Санског Моста (били су и кнезови). Томе у прилог иде и чињеница да презиме Праштало не постоји у другим деловима Крајине.

 

Легенда о презимену "Праштало"

Праштали су се некада звали Новаковићи. Предак им је био Старина Новак, који је имао два сина. Један, коме се не зна име, оде у Приморје, а други - Грујо, кад је гору оставио, насели се у Дољане у Херцеговини. Потомци му се назваше Новаковићима.

Једном од Новаковића, потомку Грује Новака, у Дољанима трипут су се хиљадиле овце. Још док је био чобан, хтједоше му Турци да закољу овна Вилаша, звонара пред хиљаду оваца. Чобан је бранио Вилаша и нудио Турцима 7 јаловица уместо њега. Како му је том згодом прскало из уста, један од Турака му рече : " Што си се ти праштало тако запраштио?". Због тога чобани прозваше тог Новаковића Праштало. Праштало је био толико богат да је од аге купио читлук ( врста феудалног поседа ). Син агин, кад му је отац умро, хтједе да га укмети. Жена младога аге украде тапије ( исправе о власничком имању ) из сандука жене Прашталове, кад јој је она показивала рухо. Како после није могао да докаже тапије, морао је да се сели.

Био је већ стар и слеп. Крене са 60 чељади и 1000 оваца из Дољана у Босну. Где су год падали на конак, слепи старешина је захтевао да му ископају мало земље и донесу траве. Земљу је жвакао, а траву трао длановима и мирисао. Тада би говорио : " Хајдемо , децо , сутра даље!".

Када су после шест недеља хода са овцама пали на један брежуљак више Лужачког поља, па му донели земље и траве, рекао је : " Ова трава, дјецо, мамуза. Овде ћемо остати!" Брежуљак се од тада зове Мамузовац, а село се ,према досељеницима прозва Праштали. У селу су затекли старинце Милиновиће.

Праштали су у Бјелајском Пољу, преко Грмеч планине, имали стан са благом. Један од Праштала се са својом породицом одијелио. Након тога они преселише преко планине, ту стану - те их назваше Станаревић. Један огранак Станаревића поново узме старо презиме Новаковићи и насели се у Петровачком Пољу. Одатле су се Новаковићи расељавали по Крајини, па и у Поуње, где их је било 45 кућа у 13 насеља.

Прашталов син је био кнез Дакеља, "рогати кнез ", прозван тако што је био строг и наопак. Уважавао га је паша бихаћки и кнезовао је на 17 кнежија од Дабра до Мајкић Јапре. Носио је зелену доламу и чанту ( кожну торбу ) са дивитом ( перница са мастионицом ) и папиром.

Дакеља је имао синове Јакова и Косту. Костини се потомци прозову Костићи. Од њега је Исаија Костић, игуман манастира Гомионице. Јаков је имао три сина који се преселе на Липник. Јован, син Јаковљев, био је кнез, врло речит и уважен у нахији старомајданској.

Извор : Поуње у Босанској Крајини , Милан Карановић, 1925 год.


Према предању, о којем пише Милан Карановић, један од најпознатијих кнезова за турске владавине био је кнез Дакеља Праштало, који је управљао са 17 кнежија од Дабра до Мајкић Јапре. Живио је дуго, 1835. године имао је 100 година, и кнезовао је већ у другој половини 18. вијека. Носио је зелену доламу и чанту (кожну торбу) са дивитом и папиром. Већ сама чињеница да је био кнез у 17 кнежија (једна кнежија је могла имати и више села), гдје је требало да буде 17 кнезова, говори о њсеговом угледу и власти коју је имао, али и подршци коју је добијао од представника турске власти.

И један од унука кнеза Дакеље Праштала, Јован Праштало, чији се отац, а Дакељин син, преселио у Липник, био је кнез доста дуго, све до 1876. године и бјекства у Грмеч, гдје се укључио у борбу устаника и гдје је погинуо 16. маја 1876. године у Мајкић Збјегу. Према предању и сјећању старијих људи и Јован Сакраџија из Липника је био кнез пуних 37 година, и то негдје од још од 1903. године до 1941. године. Дмитар Вергић је био кнез преко 20 година у Трамошњи, за аустроугарске владавине и за вријеме Крањевине југославије, све до смрти 1935. године.
http://selodabar.com/index.php/s-ns-i-r-u-r-lj-vini-ug-sl-vi-i
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: mirkobl мај 21, 2019, 12:18:25 поподне
Мишчевић — три куће. Славе Јовањдан. Доселили 1879. г. из Клапавица код Удбине. На Удбину су дошли из Далмације, кад је Лика отпала од Турске.

https://www.poreklo.rs/2012/04/22/medeno-polje-selo-kod-bosanskog-petrovca/

Грцићи такође наводе да су даљим пореклом из Лике, и да им је старије презиме Мишковић. Биће ипак да је у питању презиме Мишчевић, само је лоше упамћено.

На истом мјесту даље стоји:

Мирковић — две куће. Славе Јовањдан. Населили 1879. г. из Комића, код Удбине. Они су дошли на Удбину из Далмације. кад су Турци протјерани. Мирковић, Мишчевић и Павлица први су тада дошли на пусту Удбину. Земљу су поделили с коња.

Рађеновић описује породицу Мишчевић, која је прва дошла у Медено Поље из Клапавица. Друга породица је дошла за овом неки временски период послије. Вјероватно су били рођаци, па су први повукли друге.

Друга породица долази из Комића, заселак Пољице, што је неколико километара од Клапавица - вјероватно су исти род и локално су се расељавали, па се разликује мјесто одакле су дошли.

Прва породица је раселила из Меденог Поља послије првог свјетског рата у Подлокањ (Банатскo Аранђелово), гдје су добили земљу као српски добровољци, и Руму.

Друга породица је остала у Меденом Пољу, гдје су и данас.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus мај 21, 2019, 12:21:57 поподне
Свима који су објављени послана су обавештења о објављеном коментару на резултат.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Саша Јовановић мај 21, 2019, 01:26:57 поподне
Свима који су објављени послана су обавештења о објављеном коментару на резултат.


Одлично !!! Вежбамо стрпљење ... поззз од Саше  :D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Kilibarda мај 21, 2019, 02:12:17 поподне
Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Најближи му је Ђуровић, Ораси, Подгорица. Имају једну разлику на упоредива 23 маркера. Ђуровићи заједно са Пејовићима спадају у Озриниће- Градашевиће.

Килибарде и Ераковићи су један род и заједно су у Тупан дошли из Велестова са Чева.

Поштовани,
Објављен је резултат тестирања као горе. Цертификат који сам добио каже да припадам хаплогрупи I2-Y3120. Молим да ми објасните о чему се ради.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Zaric мај 21, 2019, 02:28:00 поподне
На овом нивоу, то је то. Када би знали грану испод PH908, можда би и могли да причамо о конкретном месту, или области, порекла.

Hvala Milose!
Kako se radi grana ispod, koliko kosta i gde?
Jos jedno pitanje za Mitrovica, ove nase poznate licnosti koje imaju istu vrednost kao Mitrovic, sa granom "i2 ph 908"(kao sto je Zivojin Misic, Zarko Lausevic itd) , da li mozemo da ih povezemo u nekim rodbinskim daljim vezama ili to nema veze?

Hvala
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милан Петровић мај 21, 2019, 02:30:59 поподне
Има нас око 3 милиона на Балкану, али све је могуће.  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Sergius мај 21, 2019, 02:35:02 поподне
Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Најближи му је Ђуровић, Ораси, Подгорица. Имају једну разлику на упоредива 23 маркера. Ђуровићи заједно са Пејовићима спадају у Озриниће- Градашевиће.

Килибарде и Ераковићи су један род и заједно су у Тупан дошли из Велестова са Чева.

Поштовани,
Објављен је резултат тестирања као горе. Цертификат који сам добио каже да припадам хаплогрупи I2-Y3120. Молим да ми објасните о чему се ради.

I2-PH908 је подграна хаплогрупе I2-Y3120. Вашу "дубљу" подграну I2-PH908 препознајемо према вриједности маркера DYS448=19. Заједнички предак свих I2-PH908 живио је прије 1800 година, а заједнички предак свих I2-Y3120 живио је прије 2100 година:

https://www.yfull.com/tree/I-Y3120/

https://www.poreklo.rs/2019/03/28/haplogrupa-i2/
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић мај 21, 2019, 05:05:00 поподне
Вујић, Аранђеловдан, Рабровац, Младеновац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Код Боривоја Дробњаковића каже се:
Цитат
Вујићи (28 к., Св. Арханђел). Доселио се прадед из Сеоне (Смедерево), даље порекло непознато

Када ово прочитах, обрадовах се, јер су Сеоне у суседству Удовица, а из Удовица већ имамо тестираног Ђорђевића који слави Аранђеловдан и такође је Динарик Север. Међутим, након што сам погледао хаплотипове закључујем да веза Вујића са Ђорђевићем не постоји.

Једина вредност која битно одступа од модала у хаплотипу Вујића је 11 на DYS533.

Зачудо, најближе су му две породице које такође славе Аранђеловдан, али их је географски тешко довести у везу са Вујићем - Миодраг из Далмације (Гаћелези) и Умичевић из Бежаније, код Београда; поклапање са обојицом је на 21 од 23 упоредива маркера.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић мај 21, 2019, 05:20:06 поподне
Бранковић, Аранђеловдан, Крња Јела, Босански Петровац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328, роду А у Табели, односно Крајишким Родићима.

Према запису Петра Рађеновића, Бранковићи су "од Родића из Дрвара".

Хаплотип тестираног лепо се уклапа у овај род, има неколико веома блиских поклапања (22/23), али нема потпуних. Родић из Дрвара је нешто удаљенији.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић мај 21, 2019, 05:36:28 поподне
Драмићанин, Стевањдан, Вучак, Ивањица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120*, роду А у нашој Табели.

Са претходно тестираним Драмићанином разликује се на два маркера, DYS481 и DYS635, али, наравно, нема сумње да је реч о истој фамилији. Овиме је хаплогрупа Драмићана потврђена и честитам нашем Алеку!

Подсећам да овај род није "прави" Y3120*, јер, премда су негативни на S17250, Z17855, Y4460 и А2512, нису тестирали СНП између Y3120/YP196 и А2512, а то је Y18331. Слично је и са преостала два "Y3120*" рода - Џувелековићем из Угљевика и Далматинцима (род Гагић-Вучковић-Јаснић...).

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=106908&osCsid=71408ec21b6ccc8e0af50779604453b9

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Одисеј мај 21, 2019, 05:51:09 поподне
Драмићанин, Стевањдан, Вучак, Ивањица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120*, роду А у нашој Табели.

Са претходно тестираним Драмићанином разликује се на два маркера, DYS481 и DYS635, али, наравно, нема сумње да је реч о истој фамилији. Овиме је хаплогрупа Драмићана потврђена и честитам нашем Алеку!

Подсећам да овај род није "прави" Y3120*, јер, премда су негативни на S17250, Z17855, Y4460 и А2512, нису тестирали СНП између Y3120/YP196 и А2512, а то је Y18331. Слично је и са преостала два "Y3120*" рода - Џувелековићем из Угљевика и Далматинцима (род Гагић-Вучковић-Јаснић...).

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=106908&osCsid=71408ec21b6ccc8e0af50779604453b9

Чекај, јесу ли све три словенске гране Y3120 подједнако удаљене од грчко-јеврејске Y18331? Тј. би ли Y3120 и даље био монофилетска грана ако би се из њега избацио Y18331?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић мај 21, 2019, 06:02:06 поподне
Чекај, јесу ли све три словенске гране Y3120 подједнако удаљене од грчко-јеврејске Y18331? Тј. би ли Y3120 и даље био монофилетска грана ако би се из њега избацио Y18331?

Све четири гране се, за сада, "истовремено" одвајају од корена. Сем ако није било неких открића последњих недеља, јер мало слабије пратим нова дешавања.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Одисеј мај 21, 2019, 06:18:08 поподне
Све четири гране се, за сада, "истовремено" одвајају од корена. Сем ако није било неких открића последњих недеља, јер мало слабије пратим нова дешавања.

Да, то значи да унутар те хаплогрупе још увијек није утврђен родословни однос између најстаријих потомака. Скоро је немогуће да су три или четири гране равноправне у правом смислу, јер би то значило да је један исти мушкарац имао 3 или 4 сина од којих је сваки носилац нове мутације, те да су се буквално све 3 или 4 гране одвојиле у једној генерацији.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Зрно мај 21, 2019, 06:24:30 поподне
Све четири гране се, за сада, "истовремено" одвајају од корена. Сем ако није било неких открића последњих недеља, јер мало слабије пратим нова дешавања.

Хоћеш рећи да нема стабло, већ гране директно избијају из корења? То додатно компликује ствари...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић мај 21, 2019, 06:25:36 поподне
Да, то значи да унутар те хаплогрупе још увијек није утврђен родословни однос између најстаријих потомака. Скоро је немогуће да су три или четири гране равноправне у правом смислу, јер би то значило да је један исти мушкарац имао 3 или 4 сина од којих је сваки носилац нове мутације, те да су се буквално све 3 или 4 гране одвојиле у једној генерацији.

Не мора то да значи. Родоначелник је могао имати више синова, унука, праунука итд, од којих данас четворица имају живо потомство, док остали потомци нису имали своје потомство, или су њихове лозе изумрле. Наравно, ово је упрошћено са "четири" потомка, јер би могле постојати до две нове гране које тек треба да буду именоване (тестирани из Пољске и са Балтика).

Уз то, ни најпотпуније секвенционирање ипсилон хромозома не гарантује да је између сваког оца и сина настала стабилна СНП мутација. Другим речима, тачан родословни однос на почетку Динарика нећемо никада знати.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић мај 21, 2019, 06:26:17 поподне
Хоћеш рећи да нема стабло, већ гране директно избијају из корења? То додатно компликује ствари...

И гране имају свој "корен". Као и неке друге ствари. Ал у Далмацији нема дрвећа...  :D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 21, 2019, 06:30:00 поподне
Да, то значи да унутар те хаплогрупе још увијек није утврђен родословни однос између најстаријих потомака. Скоро је немогуће да су три или четири гране равноправне у правом смислу, јер би то значило да је један исти мушкарац имао 3 или 4 сина од којих је сваки носилац нове мутације, те да су се буквално све 3 или 4 гране одвојиле у једној генерацији.

Генетика још није на том нивоу да издвоји СНП-ове који ће пратити генерацију по генерацију. Питање је да ли ће то икад моћи. Мислим због географске распрострањености, да ће се можда наћи неки СНП испод Y3120, који ће објединити S17250 и Z17855, док би Y4460 и Y18331 биле друге две гране.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 21, 2019, 06:43:43 поподне
Hvala Milose!
Kako se radi grana ispod, koliko kosta i gde?
Jos jedno pitanje za Mitrovica, ove nase poznate licnosti koje imaju istu vrednost kao Mitrovic, sa granom "i2 ph 908"(kao sto je Zivojin Misic, Zarko Lausevic itd) , da li mozemo da ih povezemo u nekim rodbinskim daljim vezama ili to nema veze?

Hvala

Ево овде сам отприлике написао шта и како.

Зависи шта желите и колико можете издвојити средстава за то. Незахвално је било кога наговарати на тестирања, која су за наше услове, веома скупа, али и врхунска. Зато као најнапреднији тест, после свих искустава са другим лабораторијама, предлажем BigY700 преко лабораторије FTDNA у Хјустону. Они такође располажу великом базом података. Посебно бих истакао значај администратора на I2a FTDNA project-у, као и Serbian DNA project-у на FTDNA, преко којих се много тога може сазнати. Цена је када су попусти око 430€, плус 30€ слање резултата Yfull-у у Москви.

Јефтинији тестови су они преко лабораторије Yseq у Берлину. Од панела (80€), преко појединачних СНП-ова (15€) до појединачних маркера (7€), који могу уз мало среће, дати неке одговоре.

Најјефтинија опција је тестирање појединачног маркера. У вашем случају, али и код свих осталих који испадну I2-PH908, битан је маркер 561. Зато га и вама препоручујем. Наравно уколико се одлучите за BigY700 са почетка приче, онда то није потребно.

Што се тиче ових личности, док се и они дубље не тестирају, тешко је рећи ко је коме близак. Сви који су PH908 су имали заједничког претка, према процени Yfull-а, а тренутно тестиранх појединаца који су проследили резултате, пре 1800 година (што је средња вредност, али 95% не више од 2000 година).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Clavdivs мај 21, 2019, 10:33:27 поподне
Михајловић, Ђурђевдан, Дољане, Звечан

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања. Од претходно тестираних Дробњака са севера КиМ, најближи су му Живковић из Војимислића и Радивојевић из Рујишта. Од обојице се разликује на 3 од упоредива 23 маркера.

Петар Ж. Петровић не помиње Михајловиће у Дољанима, али бележи следеће:
Цитат
Минићи, 4 куће, Танасковићи, 4 куће, Радисављевићи, 2 куће, Милетићи, 9 кућа, слава Ђурђевдан, су Дробњаци, од Милетића у Смилову Лазу на Рогозни.
Претпостављам да су Михајловићи од ове фамилије.

За Милетиће у Смилову Лазу Петровић наводи следеће:
Цитат
Милетићи, Петровићи, 4 куће, Ђурђиц, су Дробњаци и старији досељеници.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Clavdivs мај 21, 2019, 10:55:36 поподне
Бједов, Ђурђевдан, Оћестово, Книн

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Од претходно тестираних му је свакако најближи Бједов из Мокрог Поља, од кога се разликује на 2 од упоредива 23 маркера (од чега је једна вредност двострука).

Саво Накићеновић је забележио да је становништво Оћестова досељено из Босне у 16. и 17. веку.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Clavdivs мај 21, 2019, 11:24:13 поподне
Живковић, Ђурђиц, Горња Црнишава, Трстеник

Припада хаплогрупи I1-M253. Нема потпуних поклапања са тестиранима из базе Српског ДНК пројекта, а најближи су му свакако тестирани који припадају грани Y13946 (односно њеној подграни Y53660). Ипак има и значајних разлика у односу на све тестиране припаднике ове гране, па би најбоље било да код лабораторије YSeq тестира Y53660.

Момчило Р. Тодосијевић је за ове Живковиће забележио следеће:
Цитат
Први су забележени браћа Милован (рођен 1793. г.) и Урош (1815). Отац Живко рођен је око 1770. године. Милован је имао бројну породицу, а Урошев син највероватније је Jевта. По Живку Старинцу (староседеоцу) добили презиме Живковићи. Живко Старинац био је кмет у селу. Ставио се у одбрану Алексе Прокића, који је хтео да ограничи самовољу богатих и моћних трговаца Трстеника. Живко је 1821. био делегат скупштине за нахију пожешку.

Слава: св. Ђорђе.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Данијел Михајловић мај 21, 2019, 11:48:43 поподне
Михајловић, Ђурђевдан, Дољане, Звечан

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања. Од претходно тестираних Дробњака са севера КиМ, најближи су му Живковић из Војимислића и Радивојевић из Рујишта. Од обојице се разликује на 3 од упоредива 23 маркера.

Петар Ж. Петровић не помиње Михајловиће у Дољанима, али бележи следеће:Претпостављам да су Михајловићи од ове фамилије.

За Милетиће у Смилову Лазу Петровић наводи следеће:
Поздрав и захваљујем на образложењу и да појасним само око Милетића у селу Дољани...нас три куће у селу називају Милетићи јер припадамо истом роду, а то су Михајловићи(Мијајловић), Велимировићи и Милутиновићи...исто порекло, слава, не узимамо се међусобно итд...
Пошто се не разумем у материју везану за ДНК молим да ми се појасни само ово...у сертификату и мејлу ми пише да сам I1 M253, a ovde I1-P109, па сам мало збуњен...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Clavdivs мај 22, 2019, 12:08:16 пре подне
Миливојевић, Ђурђевдан, Кутловац, Блаце

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са тестираним Сарићем из Белановице код Љига, док се од Радовића из Јечмишта код Фоче разликује само на једном маркеру (такође од 23).

Тестирани је навео да су његови преци у Кутловац дошли са Косова, из села Ковачице, а пре тога на Косово из Црне Горе.

Нешто слично бележи и Вујадин Б. Рудић:
Цитат
Кутловац је насељен становништвом са Копаоника (Веселиновићи, Николићи, Миленковићи, Миливојевићи, Радоњићи, Петровићи, Радивојевићи и други), из околине Бруса (Недељковићи, Планиничићи и Ристићи) и других крајева Србије.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: gillle мај 22, 2019, 12:14:00 пре подне
Поздрав и захваљујем на образложењу и да појасним само око Милетића у селу Дољани...нас три куће у селу називају Милетићи јер припадамо истом роду, а то су Михајловићи(Мијајловић), Велимировићи и Милутиновићи...исто порекло, слава, не узимамо се међусобно итд...
Пошто се не разумем у материју везану за ДНК молим да ми се појасни само ово...у сертификату и мејлу ми пише да сам I1 M253, a ovde I1-P109, па сам мало збуњен...

Добродошао, Данијеле!

Очигледно да је Петар Ж. Петровић убележио старо презиме (Милетић) не водећи рачуна о већ формираним презименима које наводиш. Тај случај није редак на територији Косова и Метохије, нарочито после Другог рата. Добар пример је и Рујиште у Ибарском Колашину које је Петровић обишао 1948. године и забележио Јаковљевиће, од којих данас имамо Милентијевиће, Радојковиће, Радивојевиће и Радовиће. 
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Сол мај 22, 2019, 12:19:33 пре подне
За ово прво имамо поуздане историјске изворе.
У начелу, невезано за наведену хаплогрупу, ја сам присталица брутално-реалног саопштавања одређених чињеница, не марећи много за нечија осећања, политичке интересе и сл. Мислим да у нашим саопштењима доминирају "приступи у рукавицама". Типичан пример је концепт "словенске етногенезе R1a i I2a".

Веома ценим Ваше бритке коментаре, мистер Sharelock . :) Да, "приступ у рукавицама" у комбинацији са- proof by (repeated) assertion, дугорочно баш и није претерано плодотворан.

https://en.wikipedia.org/wiki/Proof_by_assertion
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Владимир Бојановић мај 22, 2019, 12:29:18 пре подне
Интересује ме да ли је неког изненадио овако висок проценат испитаних који припадају хаплогрупи И?
Тренутни резултат је нерешен: хаплогрупа И - све остале 63 : 63.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ДушанВучко мај 22, 2019, 12:33:12 пре подне
Интересује ме да ли је неког изненадио овако висок проценат испитаних који припадају хаплогрупи И?
Тренутни резултат је нерешен: хаплогрупа И - све остале 63 : 63.
То је скоро у српском просеку, али нису сви резултати објављени...Укупно И1 и И2 је око 45% ако се не варам?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Зрно мај 22, 2019, 12:35:21 пре подне
Интересује ме да ли је неког изненадио овако висок проценат испитаних који припадају хаплогрупи И?
Тренутни резултат је нерешен: хаплогрупа И - све остале 63 : 63.

Просек за укупну I код Срба је око 40%. Сад ће на крају да заређају E, J, R
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ДушанВучко мај 22, 2019, 12:36:57 пре подне
Просек за укупну I код Срба је око 40%. Сад ће на крају да заређају E, J, R
Онда би и овај узорак могао да буде у складу са постојећом статистиком за све гране (што је и логично јер је узорак од преко 200 тестираних)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Владимир Бојановић мај 22, 2019, 12:42:32 пре подне
Просек за укупну I код Срба је око 40%. Сад ће на крају да заређају E, J, R
Значи тоето.  :)

Него, малопре закачих ово:
https://hr.wikipedia.org/wiki/Haplogrupa_I2

71 ?  :o
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ДушанВучко мај 22, 2019, 12:46:05 пре подне
Значи тоето.  :)

Него, малопре закачих ово:
https://hr.wikipedia.org/wiki/Haplogrupa_I2

71 ?  :o
Немој да се бринеш :) Проценти нека те не збуњују, бројчано највише ове гране има код Срба, а неко је чини ми се помињао то тестирање Хрвата из Херцеговине и зашто толики проценат (не знам о коликом се узорку ради)...није релевантно поређење на овом чланку википедије, извучене су ствари из контекста да би се приказала наводна разлика између Бошњака, Хрвата наспрам Срба, користећи проценте И2а хаплогрупе код њих и код нас...Херцеговина је жариште ове гране, па је и логично ако узимају проценте код Хрвата и Бошњака из тих области, да ће бити већи проценти И2а него код Срба из свих области...али зато када би узимали у обзир Србе , Хрвате и Бошњаке само из те области, били би доста сличнији...манипулација класична, као када би узимали само узорак Хрвата из Загорја, где је И2а јако ниско заступљена...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Одисеј мај 22, 2019, 01:15:34 пре подне
Ја предвиђам још једну љуту борбу између Милошеве и Иванове екипе, као ону коју смо гледали у првом полувремену. :D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ДушанВучко мај 22, 2019, 01:17:00 пре подне
Ја предвиђам још једну љуту борбу између Милошеве и Иванове екипе, као ону коју смо гледали у првом полувремену. :D
Каква борба, које полувреме, какве екипе ? :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Одисеј мај 22, 2019, 01:18:31 пре подне
Каква борба, које полувреме? :)

У првих стотинак тестираних су ПХ908 и Е-В13 издоминирале. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ДушанВучко мај 22, 2019, 01:20:09 пре подне
У првих стотинак тестираних су ПХ908 и Е-В13 издоминирале. :)
Нема то везе...биће у просеку на крају :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ДушанВучко мај 22, 2019, 01:31:07 пре подне
Нема то везе...биће у просеку на крају :)
Произвољан узорак од преко 200 тестираних, гарантује постојећи просек за све (плус, минус проценат)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: NikolaMI мај 22, 2019, 12:00:06 поподне
Колико је већ обрађено тестираних од укупног броја пријавељених?
Са нестрпељењм чекам објаву резултата.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Владимир Бојановић мај 22, 2019, 01:31:36 поподне
Бројао сам синоћ, од 4. странице па овамо 126 обрађених од 198 пријављених. Можда их се у међувремену пријавило још.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 22, 2019, 02:32:43 поподне
Јовановић, Никољдан, Мечковац, Врање, J2b-M241>Z638


Јовановић нема потпуних поклапања у ДНК пројекту. Има неколико релативно блиских на простору Централне Србије. Неке карактеристике овог хаплотипа могле би бити следеће вредности: 19=15, 385b=18, 570=16 и 481=24.

У Мечковцу је било неколико родова са славом Св. Никола.

По ослобађању од Турака доселили су се:

-Широкориђани, Никодан, су пореклом из Зебинца у Грделичкој Клисури. Род су основали око средине XIX века браћа Стошо, Цветко и Стеван. Они су се најпре населили у суседну Клашницу, где су имали посебну махалу (Широкоридску). Године 1878. су купили у Мечковцу „турску земљу“ и ту се населили. Њихови кумови из Зебинца населили су се у суседно Ранутово (Чифчици).

-Леворечани, Никољдан, су се доселили 1878. године из планинског села Леве Реке, источно од Јужне Мораве. У овом роду се рачуна и један домазет („призетко“) из Обличке Стене. Леворечанима су род истоимени становници у суседном Балиновцу.

-Стругачани или Недељкови, Никољдан, су досељени 1878. године из суседне Струганице. Даље порекло је, како се сматра, из околине Струге.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Саша Јовановић мај 22, 2019, 09:03:12 поподне
Јовановић, Никољдан, Мечковац, Врање, J2b-M241>Z638

Јовановић нема потпуних поклапања у ДНК пројекту. Има неколико релативно блиских на простору Централне Србије. Неке карактеристике овог хаплотипа могле би бити следеће вредности: 19=15, 385b=18, 570=16 и 481=24.

У Мечковцу је било неколико родова са славом Св. Никола.

По ослобађању од Турака доселили су се:

-Леворечани, Никољдан, су се доселили 1878. године из планинског села Леве Реке, источно од Јужне Мораве. У овом роду се рачуна и један домазет („призетко“) из Обличке Стене. Леворечанима су род истоимени становници у суседном Балиновцу.

Хвала за тумачење !!! Ово са Леворечанима се поклапа са предањем прадеде Ранђела. Реците да ли може да се уради нека додатна анализа за прецизно одређивање хаплогрупе субклада ... не замерите ако сам то (анализу) погрешно назвао. Ако имате неки линк о могућем пореклу и старости хаплогрупе ... супер !!! Све најбоље ...саша
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 22, 2019, 09:58:46 поподне
Хвала за тумачење !!! Ово са Леворечанима се поклапа са предањем прадеде Ранђела. Реците да ли може да се уради нека додатна анализа за прецизно одређивање хаплогрупе субклада ... не замерите ако сам то (анализу) погрешно назвао. Ако имате неки линк о могућем пореклу и старости хаплогрупе ... супер !!! Све најбоље ...саша

Нема на чему, Саша! Делује ми да хаплотип има најближих поклапања на Балкану у западној Европи. Од Балканаца, блиско делује Јаковчевић из Сплита. Сама J2b-M241>L283 дели се на Y15058 и Z638. Y15058 је иначе пронађена на старом налазишту на простору Далмације (бронзано доба). Подграна J-Z638 је веома заступљена на југу Балкана. Предложио бих, за почетак, тестирање Z638 (старост 4300 година).

Више о вашој подграни имате у тексту о J2 групи
https://www.poreklo.rs/2018/10/22/haplogrupa-j2-sa-osvrtom-na-srpske-zemlje/
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Саша Јовановић мај 22, 2019, 10:31:01 поподне
Предложио бих, за почетак, тестирање Z638 (старост 4300 година).


Супер ... извињавам се за још једно питање ... реците како да спроведем тестирање за Z638 ...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Владимир Бојановић мај 23, 2019, 02:15:27 пре подне
Можда 533 и није, јер је однос између вредности 12 и 13 мало на страни 12-ице, 576=17 је мало релевантнији, али 456=16 је итекако релевантан. А овде се ради о комбинацији свих тих маркера. Чак и да не узмемо у обзир 456=16, од толико тестираних Никшића, једино Шћепановић из Сретешке Горе и Урта из Сарајева имају комбинацију 576=17, 533=13. Зато мислим да је мала шанса да Бојановићи припадају Никшићима, али ме СНП тестирање можда разувери, јер ако игноришемо 456 и 576, заиста би им Булатовићи из Требаљева изгледају блиски (21/23). Зато им предлажем ту опцију, која није уопште скупа.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=81577
Стигао ми је резултат Бојановића из Подгорице (Круси) на мејл, тестирани припада хаплогрупи Е1б1б што би значило да веза са њима отпада. Све док предложено СНП тестирање не будем обавио нећу ништа конктретније знати о свом даљем пореклу али ме то не спречава да мало "прочаврљам" са вама на ову тему.  :)

Наиме, пре него што сам уопште сазнао за ДНК тестирање мало сам истраживао по неким литературама и дошао сам до занимљивих информација, оне су ми поново сад избиле у први план. Зашто сам болдовао део везан за Булатовиће? Зато што су по неким старим предањима од Вука Батрићевог (Батрић је Булатов унук) настали бројни родови а један од њих су и Будинићи, они су се одселили из Роваца у Куче па су од тих Будинића касније настали Бојановићи. За Будиниће-Бојановиће у књизи о Кучима (1907) Јован Ердељановић пише како су они "врло стари досељеници из Роваца". Ја сам кроз неке родове и пасове осталих Вукових потомака Булатовића сконтао да су први Будинићи могли бити присутни у Кучима већ негде око 1550-тих година.

Занима ме да ли по вама ова разлика у маркерима између мене и Булатовића из Требаљева (2 од 23) може да "стане" у овај период од 450-500 година од одвајања Будинића од Булатовића до данас?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ДушанВучко мај 23, 2019, 02:31:23 пре подне
Стигао ми је резултат Бојановића из Подгорице (Круси) на мејл, тестирани припада хаплогрупи Е1б1б што би значило да веза са њима отпада. Све док предложено СНП тестирање не будем обавио нећу ништа конктретније знати о свом даљем пореклу али ме то не спречава да мало "прочаврљам" са вама на ову тему.  :)

Наиме, пре него што сам уопште сазнао за ДНК тестирање мало сам истраживао по неким литературама и дошао сам до занимљивих информација, оне су ми поново сад избиле у први план. Зашто сам болдовао део везан за Булатовиће? Зато што су по неким старим предањима од Вука Батрићевог (Батрић је Булатов унук) настали бројни родови а један од њих су и Будинићи, они су се одселили из Роваца у Куче па су од тих Будинића касније настали Бојановићи. За Будиниће-Бојановиће у књизи о Кучима (1907) Јован Ердељановић пише како су они "врло стари досељеници из Роваца". Ја сам кроз неке родове и пасове осталих Вукових потомака Булатовића сконтао да су први Будинићи могли бити присутни у Кучима већ негде око 1550-тих година.

Занима ме да ли по вама ова разлика у маркерима између мене и Булатовића из Требаљева (2 од 23) може да "стане" у овај период од 450-500 година од одвајања Будинића од Булатовића до данас?
Може да се уклопи 2 од 23 маркера и на мање година, а и за тај период...а Булатовића је било у Кучима, од њих је и Момир Булатовић ...Али слава и презимена која си навео ,од којих су настали Бојановићи се уклапају
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Владимир Бојановић мај 23, 2019, 02:37:59 пре подне
Може да се уклопи 2 од 23 маркера и на мање година, а и за тај период...а Булатовића је било у Кучима, од њих је и Момир Булатовић ...
Ок, а да ли је тај дуг временски период могао бити "повољан" фактор за одигравање мутација на спорне маркере 456 и 576, а које како сам разумео Милоша карактеришу род Никшића?

А Момо ми је готиван лик, волео бих да будем његове горе лист.. :D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ДушанВучко мај 23, 2019, 02:39:49 пре подне
Ок, а да ли је тај дуг временски период могао бити "повољан" фактор за одигравање мутација на спорне маркере 456 и 576, а које како сам разумео Милоша карактеришу род Никшића?

А Момо ми је готиван лик, волео бих да будем његове горе лист.. :D
Е то не бих знао, да ли би то могле бити неке специфичности "Кучких" Никшића, старих досељеника из Роваца? (тј. да ли је могуће за 500 година да се издвоје те карактеристике)...
И мени је Момир легенда :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Владимир Бојановић мај 23, 2019, 02:45:01 пре подне
Али слава и презимена која си навео ,од којих су настали Бојановићи се уклапају
Једино што ми се не уклапа причу јесте што данас Бојановића у Никшићу и околини нема пуно (2,3 породице) и то су досељеници из Љешанске нахије, а по Ердељановићу 1907. ових Будинића-Бојановића је било свега 3 куће. Ал добро, сад сам на старом трагу па можда на неког Никшића и налетим.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ДушанВучко мај 23, 2019, 02:50:48 пре подне
Једино што ми се не уклапа причу јесте што данас Бојановића у Никшићу и околини нема пуно и то су досељеници из Љешанске нахије, а по Ердељановићу 1907. ових Будинића-Бојановића је било свега 3 куће. Ал добро, сад сам на старом трагу па можда на неког Никшића и налетим.
Најбрже ће резултате дати СНП...напр. мог презимена у вези са Никшићима нема ни у литератури, нити смо имали то предање (осим славе и порекла из Црне Горе, што није нешто конкретно било пре него што сам почео да се интересујем)...али си навео пар података који би могли да иду у прилог томе, плус слава
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Владимир Бојановић мај 23, 2019, 02:59:40 пре подне
Ок то за СНП, видећу да се убрзам, него (зна ли неко) какви ли су Црногорци са архивском грађом? Тефтери, пописи, Матичне књиге? Конкретно Никшић.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ДушанВучко мај 23, 2019, 03:20:57 пре подне
Ок то за СНП, видећу да се убрзам, него (зна ли неко) какви ли су Црногорци са архивском грађом? Тефтери, пописи, Матичне књиге? Конкретно Никшић.
Кад си већ поменуо Булатовиће, везу између Бојановића и Булатовића помиње и Кљајевић (који има у свом раду о Никшићима и доста грешака, али треба све опције имати у виду)...област Моравички Влах:
"Бојановићи-Мућваци у Мућвацима, Ивањици, Рашчићима, Бојанима у Катићима, славе Св. Луку, пореклом су од братства Булатовића, припадају овом великом ровачком братству које припада племену Никшићима, доселили су се преко Куча, где су неки мењали славу. Имају презимењаке у Брезови, а неки су се иселили за Чачак, Прокупље, Ивањицу и друга места"
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 23, 2019, 10:23:58 пре подне
Супер ... извињавам се за још једно питање ... реците како да спроведем тестирање за Z638 ...

За тестиране у Београду, најпрактичније је наручивање преко YSEQ (будући да немају налог/узорак на FTDNA)
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=11111
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Саша Јовановић мај 23, 2019, 10:28:25 пре подне
За тестиране у Београду, најпрактичније је наручивање преко YSEQ (будући да немају налог/узорак на FTDNA)
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=11111

ВЕЛИКО ХВАЛА !!!  :D ... жив био ...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 23, 2019, 10:55:29 пре подне
ВЕЛИКО ХВАЛА !!!  :D ... жив био ...

Нема на чему, срећно у даљем истраживању! Ту смо да помогнемо ако затреба шта.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus мај 23, 2019, 02:33:50 поподне
Свима који су објављени послана су обавештења о објављеном коментару на резултат.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић мај 24, 2019, 08:34:18 поподне
Ђурић, Јовањдан, Бадовинци, Богатић

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Ђурићи су, према Миливоју Васиљевићу, досељеници (18. век) из коцељевских Баталага.  У Баталагама би, у случају да је забележено предање тачно и у случају да је у њима остао неки огранак овог рода - морала постојати стара породица (из прве половине 18. века) која слави Јовањдан. Код Љубе Павловића тамо срећемо управо Тодоровиће, као стару породицу са овом славом. Они су пореклом из Бирча, а род би им требала бити породица устаника Поп Луке. Међутим, имамо нека сазнања, која нису јавна, да би Поп Лука могао припадати једној другој хаплогрупи, тако да је све ово под знаком питања.

Ђурић поседује вредност 15-15 на DYS385, и, укупно гледано добро се уклапа у род Пивљана (I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328). Од осталих Пивљана разликује се на DYS391 (они имају вредност 10, а он 11), па би везу ваљало потврдити детаљнијим анализама, пре свега СНП тестовима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 24, 2019, 08:46:33 поподне
Ђурић, Јовањдан, Бадовинци, Богатић

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Ђурићи су, према Миливоју Васиљевићу, досељеници (18. век) из коцељевских Баталага.  У Баталагама би, у случају да је забележено предање тачно и у случају да је у њима остао неки огранак овог рода - морала постојати стара породица (из прве половине 18. века) која слави Јовањдан. Код Љубе Павловића тамо срећемо управо Тодоровиће, као стару породицу са овом славом. Они су пореклом из Бирча, а род би им требала бити породица устаника Поп Луке. Међутим, имамо нека сазнања, која нису јавна, да би Поп Лука могао припадати једној другој хаплогрупи, тако да је све ово под знаком питања.

Ђурић поседује вредност 15-15 на DYS385, и, укупно гледано добро се уклапа у род Пивљана (I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328). Од осталих Пивљана разликује се на DYS391 (они имају вредност 10, а он 11), па би везу ваљало потврдити детаљнијим анализама, пре свега СНП тестовима.

Постоји велика вероватноћа да су од Тодоровића из Баталага, јер се међу њима помиње презиме Ђурић:

-Тодоровићи*, прва половина 18. века, Бирач, Јовањдан.

*Тодоровићи су од Тодора, рођеног брата предеде попа Луке Лазаревића и од њега су данашњи баталажани: Тодоровићи, Глувчевићи и Ђурићи.

https://www.poreklo.rs/2013/03/30/poreklo-prezimena-selo-batalage-koceljeva/
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 24, 2019, 09:13:18 поподне
Ивошевић, Ђурђевдан, Дрежница, Огулин

Припада хаплогрупи J2a-Z6064>Y14439. Са припадницима ове хаплогрупе на пројекту се разликује углавном на 2 до 3 маркера од упоредивих 23. Географски гледано му је најближи Таталовић из истог места, од ког се разликује на 2 маркера од упоредивих 23 (разлика на 481 је двострука). Ивошевић је једини припадник овог рода (чија је матица вероватно на подручју источне Херцеговине) на пројекту који слави Ђурђевдан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: prikola мај 24, 2019, 10:42:32 поподне
Šta je predlog za Ivoševića, teba li da testira nešto nizvodno?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 24, 2019, 10:57:23 поподне
Кромпић, Ђурђиц, Буђановци, Рума, E-V13>Z5018>S2979>L241

Нема ближих поклапања на пројекту. Поседује повишену вредност DYS458=17 коју имају још само двојица тестираних на пројекту у оквиру ове гране.

Тестирани је навео да је у Буђановцима живео његов чукундеда који је рођен средином 19. века, а у том селу су живели још барем две генерације пре тога. Према предању су даљим пореклом из Оточца у Лици.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 24, 2019, 11:31:34 поподне
Šta je predlog za Ivoševića, teba li da testira nešto nizvodno?

Можда најбоље Y14434, који се налази изнад Y14439, јер Y14439 нема у понуди Yseq-a.

Ево линка ка Y14434:

https://www.yseq.net/product_info.php?manufacturers_id=26&products_id=33272
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: zdravko72 мај 25, 2019, 09:46:06 пре подне
Добар дан
Хвала на анализи и објашњењу...
Шта препоручујете за даље тестирање?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 25, 2019, 11:14:32 пре подне
Милојко, Ђурђевдан, Побрђе, Котор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних вредности: 385=14-14, 456=16, 481=29, 643=22, 439=12, 389II=30, 458=18. Нема ближих поклапања на пројекту. Најближи су му на 5 разлике на упоредива 23 маркера. Могуће да му је због сличне мутације, али увећане за један на 385=15-15, као и неких споменутих карактеристичних вредности маркера као што су 481=29, 439=12, 389II=30, 458=18, као и због исте славе, евентуално близак Продановић из Жегра. Али је сувише разлика 6 од 23, да би се рекло да чине исти род. Са Шоботом из околине Дрвара дели 385=14-14, 456=16 и 481=29. Међутим и са њим има 6 разлике на 23 упоредива маркера и то на прилично битним маркерима, а и славе различите славе, па вероватно веза између њих не постоји.

За њих се каже да су почетком 17. века дошли из Црне Горе.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук мај 25, 2019, 12:35:04 поподне
Добар дан
Хвала на анализи и објашњењу...
Шта препоручујете за даље тестирање?

Које је ваше презиме и одакле сте пореклом, коју славу славите?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Sremac мај 25, 2019, 05:05:41 поподне
Ђачанин, Јовањдан, Вашица, Шид, E-V13>Z5018>S2972>Y128213

Припада роду А из табеле Српског ДНК пројекта. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Лучићем из Увца код Прибоја и Петровићем из Радановаца код Косјерића, као и на 17 маркера са Пантићем из Ваљева. Сви славе Јовањдан.

Тестирани је навео да су Ђачани преко 250 година у Вашици, а на основу овог резултата се може закључити да потичу из Старог Влаха.

Поштовани Иване,

интерсује ме на основу чега је закључено да потичемо са Старог Влаха.
Да ли на основу две породице које сад живе у том крају са којима се поклапају маркери или на основу других информација
(да ли су поменуте породице тамо староседеоци или су се можда доселиле тамо из неког другог краја)?

Такође, да ли ми можете дати неке основне смернице за даље истраживање? Нпр. шта значи "Припада роду А из табеле Српског ДНК пројекта"?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 25, 2019, 05:24:21 поподне
Поштовани Иване,

интерсује ме на основу чега је закључено да потичемо са Старог Влаха.
Да ли на основу две породице које сад живе у том крају са којима се поклапају маркери или на основу других информација
(да ли су поменуте породице тамо староседеоци или су се можда доселиле тамо из неког другог краја)?

Такође, да ли ми можете дати неке основне смернице за даље истраживање? Нпр. шта значи "Припада роду А из табеле Српског ДНК пројекта"?

Да, управо на основу тих резултата. Род А је само технички назив за одређене породице које су генетски сродне, а немају предање о заједничком пореклу.

Како сте имали срећу да на основу резултата на 23 маркера може да се одреди дубља грана, све што преостаје је да урадите BigY или WGS тест.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Sremac мај 25, 2019, 05:50:07 поподне
Хвала Вам Иване на брзом одговору!

Кад кажете да се одреди "дубља грана" мислите на "Z5018>S2972>Y128213".
Апсолутни сам почетник у овој области. Можете ли ми рећи одакле да почнем да се упознајем са овом терминологијом.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 25, 2019, 06:09:54 поподне
Хвала Вам Иване на брзом одговору!

Кад кажете да се одреди "дубља грана" мислите на "Z5018>S2972>Y128213".
Апсолутни сам почетник у овој области. Можете ли ми рећи одакле да почнем да се упознајем са овом терминологијом.

Да, мислим на ту грану. Овде су приказани основни подаци као што је старост гране:
https://www.yfull.com/tree/E-Y128213/

О роду коме припадате имамо засебну тему, па тамо можете пронаћи доста корисних података:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2662.0
Та тема је започета о Лисичићима из околине Пљевље који припадају истом роду због чега носи назив по Војиновићима из Поблаћа од којих Лисичићи потичу према предању.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Sremac мај 25, 2019, 09:57:57 поподне
Хвала Иване.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лепеничанин мај 26, 2019, 09:11:01 пре подне
Анкарић, Ђурђевдан, Ердевик, Шид,

Припада хаплогрупи R1b, највероватније некој од филогенетски старијих грана.

Иако вредност маркера 11 12 на дис 385 и 12 на дис 393 указује на то да Анкарић припада грани BY611,
предачком огранку код нас најзаступљеније Z2705, ипак би то ваљало проверити СНП тестирањем.

Нема блиских поклапања међу до сада тестиранима.

Иначе, Ердевик је у османско доба био део Сремског санџака, у потпуности насељеног Србима.
Од 1714. је део Одескалкијевог илочког сремског властелинства, тако да није улазио
у састав војне границе. На попису из 1736. не налазим презиме Анкарић.

Необично презиме можда може да укаже на неки траг о пореклу
па молим господина Анкарића да с нама подели своја сазнања.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лепеничанин мај 26, 2019, 10:52:23 пре подне
Костић, Никољдан, Дубрава (Клепани), Ивањица

Припада хаплогрупи R1b, огранку Z2705.

Костићи славе Никољдан, славу коју су према тефтеру из 1833. у Дубравама славиле следеће породице: Павловићи 2к, Костићи 20к, Вучићевићи 6к, Масларевићи 6к, Поповићи 2к, Савићи 2к, Николићи 2к, Јовановићи 5к, Томићи 5к, Балмазовићи 3к, Дрндаревићи 8к, Вујовићи 1к, Богићевићи 1к и Вуловићи 1к.

Без обзира на славу, генетски је Костић сасвим сигурно део рода "Стамболића", од којих је раније тестирани
Обрадовић из Катића код Ивањице (поклапање 23/23 маркера), али и један тестирани из истраживања КиМ.
Та двојица славе Ђурђиц.

Остаје само да се разјасни да ли унутар овог генетски профилисаног рода "Стамболића" има породица које оригинално славе обе славе, или је до мењања слава дошло у међувремену.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Zaric мај 26, 2019, 04:00:34 поподне
Митровић, Петковдан, Љешница, Кучево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 385=14-16, 576=19, 481=29. Најближи на пројекту му је један презимењак са Косова, али са другом славом. Имају две разлике на упоредива 23 маркера. Мислим да је то само случајност, јер је презиме новијег датума код обојице. Постоје многе комбинације ко му може са пројекта бити близак. Можда Николић из Вареша због 385=14-16, 481=29, 576=19. Можда Ступар, Карић и Балабан из Босанске Крајине због 385=14-16 и 481=29. Можда Милатовић из Даниловграда због славе и 385=14-16. А можда један из околине Бојника са САНУ истраживања. Свима су хаплотипови више-мање слични. Од ових набројаних имамо познате две гране испод PH908, па бих и Митровићу предложио даља тестирања.

По предању Митровићи су досељени у Љешницу из Николичева код Зајечара.

Moze mi neko reci, ako ima dve razlike u markerima kao sto je ovde slucaj sa dva Mitrovica.. Kako moze da bude slucajnost? Hocu da pitam, da li to ako ima tako malo razlike znaci i da ne moraju da budu u srodstvu, posto Milos kaze da  veruje da je to samo slucajnost?  Hvala
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus мај 26, 2019, 06:00:00 поподне
Анкарић, Ђурђевдан, Ердевик, Шид,

На попису из 1736. не налазим презиме Анкарић.

Али помиње се у попису власника земље из 1828. године Ankarits, Antonia (ово је могуће и мушко име).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић мај 26, 2019, 09:03:53 поподне
Последњи резултат од мене што се овог Светског ДНК дана тиче:

Алексић
, Јовањдан, Засавица, Сремска Митровица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Према Миливоју Васиљевићу, Алексићи би требало да су досељеници из периода непосредно након Невесињске пушке - према овом наводу, из Батковића у Семберији, дошла су два брата. Алексићи постоје у Батковићу и данас, и на попису 1991. били су једна од бројнијих фамилија у овом великом селу, а такође славе Јовањдан. Нажалост, Радмила Кајмаковић забележила је да су "непознатог порекла".

Алексић има изузетно необичан хаплотип, услед присуства утрострученог - трипликованог - DYS385, где има вредност 14-15-16. Овакав хаплотип имају још два Србина, један из околине Власотинца, а други из Баната у Румунији, али из остатка хаплотипа видимо да Алексић није повезан са њима. Приликом саопштавања резултата ових појединаца говорили смо о овом феномену (Kayser et al. 2000, Butler et al. 2002, Kurihara et al. 2004). Како се овакав хаплотип јавља ретко, не треба му придавати превише значаја и у већини случајева највероватније је реч о скоријој или "личној" мутацији, премда она, такође, може да се наслеђује. Тестирани поседује и нешто мање уобичајену вредност 22 на DYS635.

Алексић има три маркера разлике у односу на Ђурића из Бадовинаца са овог ДНК дана (DYS385, DYS576, DYS635), па би нека даља веза можда могла постојати. На мањем броју маркера (17) разликује се само на DYS385 од једног тестираног из села у околини Рековца у Шумадији који такође слави Јовањдан. Међутим, ова породица требало би да припада "моравској струји" досељеника, па је и ова веза упитна.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Clavdivs мај 26, 2019, 09:06:18 поподне
Ђукић, Ђурђевдан, Ђукићи, Шипово

Припада хаплогрупи I1-Y13946. Има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са Миличићем из Подосоја који слави и исту славу, тако да нема сумње да су ближе повезани.

О овим Миличићима је било речи овде: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.msg107330#msg107330

О пореклу Ђукића нисам успео да пронађем ништа, па бих замолио све који нешто знају да напишу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 26, 2019, 09:43:48 поподне
Ђукић, Ђурђевдан, Ђукићи, Шипово

Припада хаплогрупи I1-Y13946. Има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са Миличићем из Подосоја који слави и исту славу, тако да нема сумње да су ближе повезани.

О овим Миличићима је било речи овде: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.msg107330#msg107330

О пореклу Ђукића нисам успео да пронађем ништа, па бих замолио све који нешто знају да напишу.

Раде Ракита је контрадикторан по питању порекла Ђукића. На једном месту наводи да су стариначки род у Ђукићима и да село носи име по њима, а на другом месту да су досељени из околине Врлике.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Clavdivs мај 27, 2019, 12:19:53 пре подне
Даријевић, Никољдан, Стари Бановци, Стара Пазова

Припада хаплогрупи А11380. Нема потпуних поклапања, а најближи су му Мажибрада из Кистања и Драча из Бенковца (Доње Биљане). Од обојице се разликује на једном од 23 упоредива маркера.

У литератури нисам успео да пронађем ништа за ове Даријевиће. Ако неко нешто зна нека напише.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Јосиф из Трбушнице мај 27, 2019, 08:05:23 пре подне
Али помиње се у попису власника земље из 1828. године Ankarits, Antonia (ово је могуће и мушко име).

Свакако да је мушко име. Код нас се у Срему оваква календарска имена имена завршавају на -а. Нпр. мој прадеда није Арсеније, већ Арсенија (са кратким акцентом на другом слогу). Не знам да ли је то карактеристично за досељенике из западнијих крајева.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus мај 27, 2019, 12:45:52 поподне
Свима који су објављени послана су обавештења о објављеном коментару на резултат.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Clavdivs мај 27, 2019, 01:18:38 поподне
Јоксимовић, Цвети, Милошев До, Пријепоље

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи му је свакако један тестирани из околине Рудог који слави исту славу и који је оставио податак да му је старо презиме Јоксимовић, а место порекла Павино Поље. Разликују се на 2 од упоредивих 17 маркера, од чега је једна разлика двострука.

Тестирани је о свом пореклу навео следеће:
Цитат
За Јоксимовиће из Милошевог Дола није запамћено када су се доселили под Гвозд у Милошев До. По основу родословне таблице први Јоксимовићи су се доселили у Милошев До вјероватно око 1850. године. То су четворица синова извјесног Спаса, Ђоко, Василије Стеван и Млађен. Ова група Јоксимовића, кроз топонимске називе у новом станишту имају "Таслачко поље", Петковину и Крстаче. Ова три топонима воде чисте коријене од Горица из Вранеша, "таслаковина" по турском надимку за ову грану, Петковина по Петку запамћеном родоначелнику из ове гране и Крстаче, село у Павином Пољу гдје су имали земљу или су били чипчије у том селу, прије сеобе, јер су ближи рођаци ове гране били на Јоцовини, у близини овог села.

Друга чињеница је, у памћењу, да су рођаци из Милошевог Дола долазили пошто су се већ били настанили у Милошев До на Међе - Јоцовину које су познавали лично, послије I свјетског рата.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 27, 2019, 01:53:33 поподне
Јоксимовић, Цвети, Милошев До, Пријепоље

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи му је свакако један тестирани из околине Рудог који слави исту славу и који је оставио податак да му је старо презиме Јоксимовић, а место порекла Павино Поље. Разликују се на 2 од упоредивих 17 маркера, од чега је једна разлика двострука.

Тестирани је о свом пореклу навео следеће:

Ретка слава Цвети се среће само у околини Бијелог Поља и нешто мало још у западној Србији (род Браловића из Негбине код Нове Вароши и његови исељеници у Прањанима код Горњег Милановца је најбројнији род са овом славом на подручју западне Србије) па је за очеквати да све породице са овом ретком славом буду један род.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 27, 2019, 01:59:14 поподне
Татаревић, Никољдан, Пребреза, Блаце

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 389II=18, 576=19, 570=17, 643=24. Најближи на пројекту му је Колобарић из Жарковине код Теслића. Имају једну разлику на упоредива 23 маркера и деле све спонуте карактеристике. Једино су географски удаљени, а и славе су им другачије, па нисам сигуран каква је веза у питању. Од географски блиских особа које су на пројекту, рекао бих да му је најближи Петровић из Трнаваца у Александровачкој жупи, са којим дели карактеристике 576/570=19/17 и славу Никољдан. Имају три разлике на упоредива 23 маркера.

По речима тестираног постоји предање да је првобитно презиме било Церовић, затим Миладиновић и на крају Татаревић. Наводно, породица води порекло из Црне Горе, затим је мигрирала у крај око Сјенице, а одатле у село Пребреза. Презиме Татаревић је преузето по занимању претка који је породицу довео у
Пребрезу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 27, 2019, 02:09:58 поподне
Татаревић, Никољдан, Пребреза, Блаце

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 389II=18, 576=19, 570=17, 643=24. Најближи на пројекту му је Колобарић из Жарковине код Теслића. Имају једну разлику на упоредива 23 маркера и деле све спонуте карактеристике. Једино су географски удаљени, а и славе су им другачије, па нисам сигуран каква је веза у питању. Од географски блиских особа које су на пројекту, рекао бих да му је најближи Петровић из Трнаваца у Александровачкој жупи, са којим дели карактеристике 576/570=19/17 и славу Никољдан. Имају три разлике на упоредива 23 маркера.

По речима тестираног постоји предање да је првобитно презиме било Церовић, затим Миладиновић и на крају Татаревић. Наводно, породица води порекло из Црне Горе, затим је мигрирала у крај око Сјенице, а одатле у село Пребреза. Презиме Татаревић је преузето по занимању претка који је породицу довео у
Пребрезу.

Татаревићи у Пребрези су очито сјеничка струја досељеника односно колониста, на основу овога што је тестирани навео. Иначе, Миладиновића са Никољданом има у околини Бијелог Поља, тако да је вероватно у питању тај род тј. вероватно од њега потичу Татаревићи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 27, 2019, 04:20:01 поподне
Шарчевић, Никољдан, Матијевац, Владимирци

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристицних вредности се могу издвојити YGATAH4=11, 570=17, па га то приближава Пенама из Медне код Мркоњић Града. Имају само једну разлику на 23 упоредива маркера. Како нису географски блиски, а и славе различите славе, не знам како бих објаснио ову везу, која очито постоји.

За Шарчевиће се не каже одакле су дошли, док је тестирани навео да немају предање о даљем пореклу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 27, 2019, 05:18:08 поподне
Савичић, Стевањдан, Герзово, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има карактеристичне вредности 437=14 и 576=20. Иако има  ову комбинацију, коју поседује један Горанац (иначе за сада једини PH908, са којим има три разлике на прилично битним маркерима: 439, 389Iи389II), а блиски хаплотип имају и Милетић и Синђић, староседеоци Ровце и њима сродна двојица тестираних из околине Лепосавића и К. Митровице, Савичић вероватно припада разгранатом роду Стевањштака из Крајине. Иако са свима њима има доста разлике (са Слијепчевићем из истог места, са којим дели и славу има 4 разлике на 23, једну чак троструку) рекао бих да ипак упада у тај род. Како овом роду припада и Иветић, који са Савичићем има 5 разклике, али и деле неке сличне одлике, предложио бих Савичићу да тестира СНП BY189804, чиме би решио дилему.

 http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=106548

О Савичићима ако неко више зна, нека напише.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 27, 2019, 05:21:46 поподне
Савичић, Стевањдан, Герзово, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има карактеристичне вредности 437=14 и 576=20. Иако има  ову комбинацију, коју поседује један Горанац (иначе за сада једини PH908, са којим има три разлике на прилично битним маркерима: 439, 389Iи389II), а блиски хаплотип имају и Милетић и Синђић, староседеоци Ровце и њима сродна двојица тестираних из околине Лепосавића и К. Митровице, Савичић вероватно припада разгранатом роду Стевањштака из Крајине. Иако са свима њима има доста разлике (са Слијепчевићем из истог места, са којим дели и славу има 4 разлике на 23, једну чак троструку) рекао бих да ипак упада у тај род. Како овом роду припада и Иветић, који са Савичићем има 5 разклике, али и деле неке сличне одлике, предложио бих Савичићу да тестира СНП BY189804, чиме би решио дилему.

 http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=106548

О Савичићима ако неко више зна, нека напише.

Савичићи су огранак рода Бубњевића, који је стариначки на подручју Герзова. То и тестирани у упитнику наводи.

С обзиром на исту славу и географску блискост, најреалнија је веза од свих наведених са Иветићем, тако да би ваљало да Савичић уради тест на BY189804.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Milan Kecman мај 27, 2019, 05:24:34 поподне
Селак, Вартоломијевдан, Требовљани, Градишка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико специфичних вредности: 19=15, 385=15-15, 458=16, 576=17. Мислим да су овде важни маркери 385 и 576, које дели са Кецманима из Крајине који славе Вартоломијевдан. Са тестираним из Херцеговине који слави Вартоломијевдан из околине Невесиња дели 19=15 и 458=16, међутим он је нешто удаљенији од Кецмана из Петровца, Санског Моста и Оштре Луке, који за разлику од Селака сви имају вишу вредност на 389II=32/33. Треба напоменути да Кецмана има и других хаплогрупа, али су I2-PH908 најбројнији.

Тестирани није ништа написао о даљем пореклу, а ни ја нисам ништа пронашао, па ако неко има неку информацију, нека пише.

Овај Селак је пореклом од Кецмана, то им је у породичном предању. Селак је урадио тестирање на мој предлог, како бисмо потврдили предање, што у коначници и јесмо.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Romanijski мај 27, 2019, 06:28:23 поподне
Шарчевић, Никољдан, Матијевац, Владимирци

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристицних вредности се могу издвојити YGATAH4=11, 570=17, па га то приближава Пенама из Медне код Мркоњић Града. Имају само једну разлику на 23 упоредива маркера. Како нису географски блиски, а и славе различите славе, не знам како бих објаснио ову везу, која очито постоји.

За Шарчевиће се не каже одакле су дошли, док је тестирани навео да немају предање о даљем пореклу.
У селу Боговићи општина пале гдје данас живе са сличним презименом Шарац  у гробљу постоји читав низ старих споменика са натписом Шарчевић. Дал има везе са овим Шарчевићима незнам . Тек толико да пружим информацију....     
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: влдр мај 28, 2019, 01:22:05 поподне
Миливојевић, Ђурђевдан, Кутловац, Блаце

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са тестираним Сарићем из Белановице код Љига, док се од Радовића из Јечмишта код Фоче разликује само на једном маркеру (такође од 23).

Тестирани је навео да су његови преци у Кутловац дошли са Косова, из села Ковачице, а пре тога на Косово из Црне Горе.

Нешто слично бележи и Вујадин Б. Рудић:


Хвала на одговору.
Како бих могао да ступим у контакт са Сарићем из Белановице и Радовићем из Јечмишта?
Поздрав!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 28, 2019, 01:48:17 поподне
Ивошевић, Ђурђевдан, Дрежница, Огулин

Припада хаплогрупи J2a-Z6064>Y14439. Са припадницима ове хаплогрупе на пројекту се разликује углавном на 2 до 3 маркера од упоредивих 23. Географски гледано му је најближи Таталовић из истог места, од ког се разликује на 2 маркера од упоредивих 23 (разлика на 481 је двострука). Ивошевић је једини припадник овог рода (чија је матица вероватно на подручју источне Херцеговине) на пројекту који слави Ђурђевдан.

Матица овог рода (за Србе западно) је свакако простор источне Херцеговине. Даља матица можда може бити још јужније, будући да у анонимним базама постоји једно поклапање у Македонији.

Лика би иначе могла бити српска област са највише J2-M172 (пре свега због високог процента M205). Видећу ових дана да издвојим све подгране J2 Срба из Лике и поређам по заступљености. Уз то, може се уписати и потенцијална старија постојбина (тамо где постоје индиције за тако нешто).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: prikola мај 28, 2019, 01:52:32 поподне

Хвала на одговору.
Како бих могао да ступим у контакт са Сарићем из Белановице и Радовићем из Јечмишта?
Поздрав!

Sarić je moj kolega, javiću mu. Pogledajte privatne poruke.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Zaric мај 28, 2019, 02:48:56 поподне
Pozdrav!
Kada ce napokon biti objavljeni moji rezultati ovde na forumu?
Rekli ste do 25 Maja da ce biti gotovo, medjutim.. Nazalost nista, negde nesto koci ili u cemu je rec?

Hvala
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 28, 2019, 04:02:18 поподне
Јовановић, Аранђеловдан, Комани, Цетиње

Припада хаплгрупи I2-PH908. Нема сумње да припада роду Бездановића из Комана. Најближи му је Пејовић, са којим има две разлике на 23 упоредива маркера. Док са Радоњићем из истог места, има три разлике, где је једна двострука. Та двострука је на маркеру DYS19, који изгледа код њих баш мутира. Тако Пејовић има вредност 16, Радоњић 17, а Јовановић 15. Остале карактеристичне вредности овог рода су 439=12, 458=19, 570=19, 481=29. Јовановићу посебно, али и осталим Бездановићима, близак је и Црнојевић из Грађана. Са њим Јовановић има две разлике на упоредива 23 маркера.

О самим Бездановићима можда Невски каже нешто више.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: влдр мај 28, 2019, 04:23:28 поподне
Sarić je moj kolega, javiću mu. Pogledajte privatne poruke.
👍

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 28, 2019, 04:23:41 поподне
Јовановић, Аранђеловдан, Комани, Цетиње

Припада хаплгрупи I2-PH908. Нема сумње да припада роду Бездановића из Комана. Најближи му је Пејовић, са којим има две разлике на 23 упоредива маркера. Док са Радоњићем из истог места, има три разлике, где је једна двострука. Та двострука је на маркеру DYS19, који изгледа код њих баш мутира. Тако Пејовић има вредност 16, Радоњић 17, а Јовановић 15. Остале карактеристичне вредности овог рода су 439=12, 458=19, 570=19, 481=29. Јовановићу посебно, али и осталим Бездановићима, близак је и Црнојевић из Грађана. Са њим Јовановић има две разлике на упоредива 23 маркера.

О самим Бездановићима можда Невски каже нешто више.

Овај резултат, не само да потврђује сродност Пејовића, Радоњића и Јовановића из Комана, већ као што си и сам добро приметио дефинитивно потврђује припадност Црнојевића из Грађана овом роду (та припадност Црнојевића је раније била упитна управо због двоструке разлике на 19 између Црнојевића и Радоњића).

О самим Бездановићима је писао Небо у свом тексту о Команима:

3. Бездановићи су потомци Херцеговца Батрића из Гацка, чији је син Пејо Терзибаша четовао са Озринићима против Турака у Кандијском рату, па је је крајем 1660-их, ускочио у Озриниће, и населио се код Безданске јаме у Заљућу. Из Гацка Пејо је превео и своја два брата, Сава и Радоњу. По месту где су се населили, добили су надимак Бездановићи. Касније су прешли у Комане. Није искључено да су прешли у Комане заједно с Радулем Драгојевим.

Бездановићи се деле на: Јовановиће (потомци Јована Савова), Пејовиће[27] (од Пеја Терзибаше) и Радоњиће (од Радоње Батрићева)[28].

Међу самим Бездановићима постоји у неколико другачије предање. Према њему, у Озриниће (Мишке) доселио се поп Михаило из Стоца у Херцеговини, крајем 17. столећа. Он је имао сина Батрића, а Батрић тројицу синова – Пеја, Радоњу и Јована, који су се преселили у Комане. Од њих су три наведена рода Бездановића. Из овог предања следило би да је пресељење Бездановића у Комане било нешто касније, вероватно у првој половини 18. столећа. Милован Пејовић (рад наведен у литератури) наводи следећу верзију: у Чево се доселио поп Мијаило из Стоца, пореклом од племена Озринића. Он је имао сина Ивана, а овај сина Мијаила, који је био свештеник као и његов ђед. Овај други поп Мијаило се иселио у Комане (Милати). Имао је сина Батрића, а овај тројицу синова – Пеја, Јована и Радоњу, од којих су три огранка Бездановића.

Бездановићи славе Аранђеловдан, а прислужују Илиндан.

Бездановићи су такође носиоци хаплогрупе I2a1b PH908. Тестирани су Пејовић и Радоњић[29]. Нека предања и аутори[30] говоре да су Бездановићи заправо племенски Озринићи и сродни Радуловићима. Међутим, наведени генетски резултати припадника ова два братства потврђују да, иако припадници исте хаплогрупе, они нису део истог племена, чиме верзија о пореклу из Гацка или Стоца добија на значају. Овим није искључена могућност, коју наводе неки аутори, да су преци Бездановића некада живели у области племена Озринића, али не и да су Озринићи у племенском смислу.

https://www.poreklo.rs/2017/06/19/malonsici-zagarac-komani/
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: НиколаВук мај 28, 2019, 04:33:34 поподне
Да ли онда Јовановићев резултат указује да је предање Црнојевића из Грађана нетачно, или обрнуто, да је предање Бездановића нетачно? :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 28, 2019, 05:11:12 поподне
Да ли онда Јовановићев резултат указује да је предање Црнојевића из Грађана нетачно, или обрнуто, да је предање Бездановића нетачно? :)

За Бездановиће се поуздано зна да су заиста дошли са Чева, а није познато да су Црнојевићи икада живели тамо. Једина могућност по којој би предање Црно(је)вића из Грађана могло бити тачно је да и Црнојевићи даљим пореклом потичу из истог места у Херцеговини као Бездановићи. Нешто нисам много склон да верујем у то, али није немогуће.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 28, 2019, 05:32:23 поподне
Мијатовић, Ђурђевдан, Љубетово, Зеница

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један скоро па модалан хаплотип. Најближи на пројекту му је Урта са Илиџе и један муслиман из околине Чајнича. Са обојицом има једну разлику на упоредива 23 маркера. Две разлике има са Векићем из Ервеника, а и деле исту славу, па му је можда управо он најближи.

Тестирани је навео предање или из Херцеговини или из Црној Гори.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Atlantische мај 28, 2019, 05:53:14 поподне
Стојановић, Аранђеловдан, Самарница, Власотинце

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Нема ближих поклапања на пројекту, а географски и по хаплотипу му је најближи један нејавни резултат из околине Врања, са којим има 3 разлике на 23 упоредива маркера (YGATAH4, DYS576, DYS570). Иначе, Стојановићев хаплотип управо на тим маркерима одудара од модалног. Са географски блиским Аранђеловштацима није близак.

Тестирани је у упитнику навео да су Стојановићи досељени у Самарницу из Брода код Црне Траве почетком 19. века, а пре тога из Дорјана у Македонији крајем 18. века када су носили презиме Тодоровић.

У тексту на порталу (https://www.poreklo.rs/2013/07/03/poreklo-prezimena-selo-samarnica-vlasotince/) који се бави Самарницом за већину родова није наведено коју славу славе. Такође, у тексту о селу Брод (https://www.poreklo.rs/2013/09/13/poreklo-prezimena-selo-brod-crna-trava/) се наводи више родова који су досељени из Дорјана, међутим ту не проналазим Стојановиће/Тодоровиће под тим презименом.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Иван Вукићевић мај 28, 2019, 06:43:44 поподне
Маслаковић, Ђурђевдан, Крушевица, Прокупље, E-V13>PH1246>BY14151

Припада роду Бобана и Васојевића. Поседује снижену вреност DYS389i=13 коју у оквиру овог рода имају још само двојица тестираних који славе Часне Вериге.

Тестирани је навео да су Маслаковићи пореклом из села Црвско у Црној Гори што је само делимично тачно јер Црвско припада општини Сјеница, али се налази се на самој граници са Црном Гором. Ово село је један кратак период по ослобођењу у Балканским ратовима заиста било у саставу Црне Горе све до коначног разграничења крајем 1913. када је припало Србији. Према попису које су црногорске власти организовале почетком 1913. године у Црвском је било шест кућа Маслака, док их је у Пријелозима код Бијелог Поља било пет кућа. Лутовац је у Пријелозима 60-их година затекао исти број кућа Маслака, а за њих је забележио да су "досељени из Црвска због крви".

Тестирани је у упитнику навео и да је према предању старо презиме породице Златнопојасевић. У питању је једна од основних грана Новљана од којих потичу Шушићи и њима сродна братства у Дробњаку, чему би у прилог ишла и заједничка слава Ђурђевдан, међутим за њих је утврђено да припадају роду Новљана и грани I1-FGC33034 тако да се ово предање може одбацити.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Сремац мај 28, 2019, 07:30:43 поподне
Мијатовић, Ђурђевдан, Љубетово, Зеница

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један скоро па модалан хаплотип. Најближи на пројекту му је Урта са Илиџе и један муслиман из околине Чајнича. Са обојицом има једну разлику на упоредива 23 маркера. Две разлике има са Векићем из Ервеника, а и деле исту славу, па му је можда управо он најближи.

Тестирани је навео предање или из Херцеговини или из Црној Гори.

И мени је прилично близак. Разлика је само на брзомутирајућем DYS576 где Мијатовић има вредност 17, а ја (Сремчевић) 19.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: NikolaMI мај 28, 2019, 08:14:07 поподне
Мијатовић, Ђурђевдан, Љубетово, Зеница

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један скоро па модалан хаплотип. Најближи на пројекту му је Урта са Илиџе и један муслиман из околине Чајнича. Са обојицом има једну разлику на упоредива 23 маркера. Две разлике има са Векићем из Ервеника, а и деле исту славу, па му је можда управо он најближи.

Тестирани је навео предање или из Херцеговини или из Црној Гори.

У Љубетову су до 90-их прошлог века живеле 4 Српске породице: Павловић, Спасојевић, Тодић и Мијатовић. Следеће село изнад Љубетова је било Бистрица Горња и којем су сви мештани славили Ђурђевдан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: NikolaMI мај 28, 2019, 08:22:32 поподне
Мијатовић, Ђурђевдан, Љубетово, Зеница

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један скоро па модалан хаплотип. Најближи на пројекту му је Урта са Илиџе и један муслиман из околине Чајнича. Са обојицом има једну разлику на упоредива 23 маркера. Две разлике има са Векићем из Ервеника, а и деле исту славу, па му је можда управо он најближи.

Тестирани је навео предање или из Херцеговини или из Црној Гори.

Мијатовиће са славом Ђурђевдан могло се пронаћи у Коњицу и околини Дервенте
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: NikolaMI мај 28, 2019, 08:25:17 поподне
Мијатовић, Ђурђевдан, Љубетово, Зеница

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један скоро па модалан хаплотип. Најближи на пројекту му је Урта са Илиџе и један муслиман из околине Чајнича. Са обојицом има једну разлику на упоредива 23 маркера. Две разлике има са Векићем из Ервеника, а и деле исту славу, па му је можда управо он најближи.

Тестирани је навео предање или из Херцеговини или из Црној Гори.
Који маркери се разликују код Векића, Урте и особе из Чајнича са Мијатовићима?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 28, 2019, 08:54:45 поподне
Који маркери се разликују код Векића, Урте и особе из Чајнича са Мијатовићима?

Са Векићем на 456 (15/16) и 481 (31/32), са Уртом на 389II (30/31), а са тестираним из Чајнича на 635 (23/22). У загради су прво вредности Мијатовића, а затим ових других.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 28, 2019, 08:57:38 поподне
И мени је прилично близак. Разлика је само на брзомутирајућем DYS576 где Мијатовић има вредност 17, а ја (Сремчевић) 19.

Тако је. То је једини маркер код Мијатовића који је можда карактеристичан. Могуће да веза постоји. И славе су сличне, да не кажем исте.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Александар Невски мај 28, 2019, 09:47:16 поподне
Овај резултат, не само да потврђује сродност Пејовића, Радоњића и Јовановића из Комана, већ као што си и сам добро приметио дефинитивно потврђује припадност Црнојевића из Грађана овом роду (та припадност Црнојевића је раније била упитна управо због двоструке разлике на 19 између Црнојевића и Радоњића).

О самим Бездановићима је писао Небо у свом тексту о Команима:

3. Бездановићи су потомци Херцеговца Батрића из Гацка, чији је син Пејо Терзибаша четовао са Озринићима против Турака у Кандијском рату, па је је крајем 1660-их, ускочио у Озриниће, и населио се код Безданске јаме у Заљућу. Из Гацка Пејо је превео и своја два брата, Сава и Радоњу. По месту где су се населили, добили су надимак Бездановићи. Касније су прешли у Комане. Није искључено да су прешли у Комане заједно с Радулем Драгојевим.

Бездановићи се деле на: Јовановиће (потомци Јована Савова), Пејовиће[27] (од Пеја Терзибаше) и Радоњиће (од Радоње Батрићева)[28].

Међу самим Бездановићима постоји у неколико другачије предање. Према њему, у Озриниће (Мишке) доселио се поп Михаило из Стоца у Херцеговини, крајем 17. столећа. Он је имао сина Батрића, а Батрић тројицу синова – Пеја, Радоњу и Јована, који су се преселили у Комане. Од њих су три наведена рода Бездановића. Из овог предања следило би да је пресељење Бездановића у Комане било нешто касније, вероватно у првој половини 18. столећа. Милован Пејовић (рад наведен у литератури) наводи следећу верзију: у Чево се доселио поп Мијаило из Стоца, пореклом од племена Озринића. Он је имао сина Ивана, а овај сина Мијаила, који је био свештеник као и његов ђед. Овај други поп Мијаило се иселио у Комане (Милати). Имао је сина Батрића, а овај тројицу синова – Пеја, Јована и Радоњу, од којих су три огранка Бездановића.

Бездановићи славе Аранђеловдан, а прислужују Илиндан.

Бездановићи су такође носиоци хаплогрупе I2a1b PH908. Тестирани су Пејовић и Радоњић[29]. Нека предања и аутори[30] говоре да су Бездановићи заправо племенски Озринићи и сродни Радуловићима. Међутим, наведени генетски резултати припадника ова два братства потврђују да, иако припадници исте хаплогрупе, они нису део истог племена, чиме верзија о пореклу из Гацка или Стоца добија на значају. Овим није искључена могућност, коју наводе неки аутори, да су преци Бездановића некада живели у области племена Озринића, али не и да су Озринићи у племенском смислу.

https://www.poreklo.rs/2017/06/19/malonsici-zagarac-komani/
Хвала, Милоше и Луко.

Команска братства Радоњићи, Пейовићи и Йовановићи (у првой половини 19. вѣка сви носаху прѣзиме Бездановић) по прѣдању потичу од тройице браће, синова Батрића Бездановића, а унуков поп Михаила, досељенога у Горње Комане (село Милати) с Кчева, гдѣ йе се и налазила Безданска Яма (сада йе затрпана, йер йе прѣко ње прѣшао мѣстни пут).
Прѣдања има више, йедно говори о порѣклу из Херцеговине (од Столца), одакле йе се доселио прѣдак попа Михаила.

Друго прѣдање (саопшти ми га старийи рођак, Радоњић, койи га йе као мали слушао од тада старих Бездановића) да су Бездановићи настали од копилета койе йе било бачено у Безданску яму, а койе су други људи чули те га из ње жива извадили. Обзиром да ово прѣдање, врло неприятно за род, говоре сами Бездановићи, можда у њем и може бити истине?

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Clavdivs мај 28, 2019, 10:27:49 поподне
Трифуновић, Ђурђевдан, Речице, Пожега

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са једним од тестираних Церовића из Тушине. Од географски ближих поклапања треба поменути Јовићевића из Пожеге (Никољдан) и Пантића из Карана (Ђурђевдан). Од обојице се разликује на 2 од упоредива 23 маркера.

О пореклу Трифуновића није забележено ништа у литератури, па преносим оно што је тестирани написао:
Цитат
Трифуновићи су из села Речица, општина Пожега, а крсна слава нам је Ђурђевдан (6. мај).

Село Речице није етнографски обрађено (као и сва села општине Пожега, која припадају некадашњој кнежини Рујну, изузев села Горобиља, а нешто је мало писано о Годовику и Рупељеву).

Сећање о пореклу је доста избледело, а помиње се место Благај у средишњој Херцеговини и уопштено Црна Гора. Према месту Благај сам био помало опрезан и резервисан, мада је много прецизније од уопштено Црна Гора, зато што се планина на чијим обронцима се налази село Речице зове Благаја, па сам помислио да та сличност можда није завела оца рођака од кога сам то чуо, а који је иначе био прва факултетски образована особа у селу. Ја сам то схватио као негде "од Благаја", значи околина места Благај код Мостара. Уосталом ова два предања не искључују једно друго по мом мишљењу.

За Трифуновиће и још два презимена у селу, Никитовиће и Милутиновиће, се прича да су заједничког порекла. Сви славе Ђурђевдан, а Трифуновићи и Никитовићи имају и исте кумове од старине, док Милутиновићи имају друге (што се и види из матичних књига које се воде од 1837. године). Свако од ова три рода живи у посебном засеоку који се зове по њима. По мојим истраживањима од пре десетак година у Архиву Србије разних тефтера (арачких, чибука...) из прве половине 19. века и података из Пописа из 1863. године, стекао сам мишљење да су Трифуновићи вероватно најстарији досељеници, самим тим и ова два њима сродна презимена. То мишљење сам изградио на томе што су најбројнији у селу по попису из 1863. године, са највише земље у поседу по том истом попису и по мојој процени да су заузели најповољније земљиште у селу по тадашњим мерилима - значи равније, на висини и помало изоловано, значи удаљено од равнице око реке Ђетиње и пута од Пожеге ка Ужицу, где су Турци пролазили. У засеоку Трифуновићи је иначе и нека врста центра тог атаром издуженог села са разбацаним засеоцима.

Нашао сам да је и село Речице са још неколико околних села пописано по Цвијићевим упутствима од локалног учитеља, и да су ти резултати од стране Географског завода уступљени Љубомиру Павловићу при писању рада Ужичка Црна Гора, где је целокупна област обрађена и објављена 1925. године у едицији Српског етнографског зборника, Насеља и порекло становништва, Српске краљевске академије. Резултати за Речице (који су одмах преко реке Ђетиње) нису тада објављени, јер не припадају Ужичкој Црној Гори, а моји покушаји да пронађем те папире су били безуспешни. Највероватније су страдали у току Првог или Другог светског рата. Утврдио сам непрекинути низ предака, тако што за тог најдаљег претка кога знам по имену претпостављам да је рођен око 1780. године, јер за његовог сина имам по пописима претпостављену годину рођења која треба да је 1807. година. Надгробни споменици нису им сачувани на сеоском гробљу. Трифун по коме носимо презиме је по мојој процени био највероватније прадеда тог претка рођеног око 1780. године.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 28, 2019, 10:28:52 поподне
Маслаковић, Ђурђевдан, Крушевица, Прокупље, E-V13>PH1246>BY14151

Припада роду Бобана и Васојевића. Поседује снижену вреност DYS389i=13 коју у оквиру овог рода имају још само двојица тестираних који славе Часне Вериге.

Тестирани је навео да су Маслаковићи пореклом из села Црвско у Црној Гори што је само делимично тачно јер Црвско припада општини Сјеница, али се налази се на самој граници са Црном Гором. Ово село је један кратак период по ослобођењу у Балканским ратовима заиста било у саставу Црне Горе све до коначног разграничења крајем 1913. када је припало Србији. Према попису које су црногорске власти организовале почетком 1913. године у Црвском је било шест кућа Маслака, док их је у Пријелозима код Бијелог Поља било пет кућа. Лутовац је у Пријелозима 60-их година затекао исти број кућа Маслака, а за њих је забележио да су "досељени из Црвска због крви".

Тестирани је у упитнику навео и да је према предању старо презиме породице Златнопојасевић. У питању је једна од основних грана Новљана од којих потичу Шушићи и њима сродна братства у Дробњаку, чему би у прилог ишла и заједничка слава Ђурђевдан, међутим за њих је утврђено да припадају роду Новљана и грани I1-FGC33034 тако да се ово предање може одбацити.

Село Годочеље би могло бити по Лутовцу најстарије познато место порекла Маслака:

-Маслаци, које је бег Махмудбеговић раселио, јер су вршили насиља над њиховим чнфчијама – Кочанима.

https://www.poreklo.rs/2019/05/05/poreklo-prezimena-selo-godocelje-berane/

Претпостављам да су Маслаковићи у Крушевицу досељени након 1878. године, и да припадају "сјеничкој" струји колониста у Топлици, што је тестирани и сам навео.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Clavdivs мај 28, 2019, 10:44:33 поподне
Ђумић, Аранђеловдан, Книн

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а свакако да је повезан са претходно тестираним Ђумићем из Тишковца Личког. Разликују се на 2 од упоредива 23 маркера.

Нисам успео да пронађем ништа о пореклу ових Ђумића, па ако неко нешто зна - нека дода.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 28, 2019, 10:46:01 поподне
Ђумић, Аранђеловдан, Книн

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а свакако да је повезан са претходно тестираним Ђумићем из Тишковца Личког. Разликују се на 2 од упоредива 23 маркера.

Нисам успео да пронађем ништа о пореклу ових Ђумића, па ако неко нешто зна - нека дода.

Требало би да су сродни Родићима који су I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328, међутим биће да је у питању груписање родова на основу исте крсне славе.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Clavdivs мај 28, 2019, 11:00:33 поподне
Љубинковић, Аранђеловдан, Брњац, Лозница

Припада хаплогрупи I1-A11380. Нема потпуних поклапања, а најближи му је недавно тестирани Даријевић из Старих Бановаца. Разликују се на једном од 23 упоредива маркера.

Учитељ Љ. Шопаловић је за Љубинковиће у Брњцу забележио следеће:
Цитат
Љубинковићи, Мијаиловићи и Павловићи су једна фамилија, досељени из Заблаћа шабачког, славе Аранђеловдан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Clavdivs мај 28, 2019, 11:22:19 поподне
Минић, Ђурђевдан, Барице, Доње Бабине, Пријепоље

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера са Мартиновићем из Бабина који такође слави Ђурђевдан, тако да је извесно да су повезани.

Нисам успео да пронађем ништа о пореклу ових Минића, па ако неко нешто зна нека напише.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 28, 2019, 11:25:04 поподне
Минић, Ђурђевдан, Барице, Доње Бабине, Пријепоље

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера са Мартиновићем из Бабина који такође слави Ђурђевдан, тако да је извесно да су повезани.

Нисам успео да пронађем ништа о пореклу ових Минића, па ако неко нешто зна нека напише.

Осим из Куча, досељени великожупски родови су из Дробњака (већином не знају старо презиме из Дробњака, осим једних из Миљевића који, веле, да су се раније презивали Грбовић, ту су још Курцуле – сада Драгојловићи и, можда, Минићи – по слави)

https://www.poreklo.rs/2015/09/28/velika-zupa-prijepolje-do-1912-godine/

Порекло Минића из Дробњака је дакле претпоставка, која је генетиком потврђена.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Clavdivs мај 28, 2019, 11:55:43 поподне
Ћеран, Ђурђевдан, Чаглица, Велика Кладуша

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних, као ни претерано блиских поклапања. Најближи би му могли бити Бомештар из Босанске Крупе, те двојица Карановића (из Босанског Петровца и Дрвара), који сви славе Ђурђевдан. Од свих се разликује на 4 од упоредива 23 маркера.

О пореклу ових Ћерана нисам пронашао ништа осим да их 1991. године није било у Чаглици. Исте године највише их је било у Босанској Бојној и Стабанџи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука мај 29, 2019, 12:02:49 пре подне
Ћеран, Ђурђевдан, Чаглица, Велика Кладуша

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних, као ни претерано блиских поклапања. Најближи би му могли бити Бомештар из Босанске Крупе, те двојица Карановића (из Босанског Петровца и Дрвара), који сви славе Ђурђевдан. Од свих се разликује на 4 од упоредива 23 маркера.

О пореклу ових Ћерана нисам пронашао ништа осим да их 1991. године није било у Чаглици. Исте године највише их је било у Босанској Бојној и Стабанџи.

Мислим да Карановић за њих наводи да су старином из Дробњака, што је генетиком овом приликом и потврђено.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Sharelock мај 29, 2019, 12:14:52 пре подне
Да ли онда Јовановићев резултат указује да је предање Црнојевића из Грађана нетачно, или обрнуто, да је предање Бездановића нетачно? :)
Како тренутно ствари стоје, требало би да су прадеда Црнојевића и предак Бездановића два рођена брата. Проверићу и претпоставку да су Црнојевићи и и предак Бездановића браћа од стричева у другом колену, мада ми је то мање вероватно.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Clavdivs мај 29, 2019, 12:21:31 пре подне
Деспотовић, Никољдан, Граб, Бијело Поље

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а најближи би му могао један тестирани из Пријепоља који слави Ђурђевдан. Разликују се на 2 од 17 упоредивих маркера.

Тестирани је навео да су Деспотовићи пореклом из Павиног Поља. Међутим, иако је тестирано више појединаца пореклом из Павиног Поља, те утврђено да припадају истој хаплогрупи као и Деспотовић, делује да нису ближе повезани.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Дробњак мај 29, 2019, 12:46:52 пре подне
Трифуновић, Ђурђевдан, Речице, Пожега

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са једним од тестираних Церовића из Тушине. Од географски ближих поклапања треба поменути Јовићевића из Пожеге (Никољдан) и Пантића из Карана (Ђурђевдан). Од обојице се разликује на 2 од упоредива 23 маркера.

Љ. Стојановић, "Стари записи и натписи, књига 5".
Записи у псалтиру Цетињског манастира
(https://i.postimg.cc/8c0G27XM/Capture.png)
"Да се зна када би гладна година у Дробњацима у лето 1720. и оде у ... ?... земљу... сви Дробњаци листом у Ужичку нахију.
Може бити добра полазна основа за истраживање дубљег порекла оних који су I1-P109 а потичу са тог простора.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Ojler мај 29, 2019, 12:49:52 пре подне
Љ. Стојановић, "Стари записи и натписи, књига 5".
Записи у псалтиру Цетињског манастира
(https://i.postimg.cc/8c0G27XM/Capture.png)
"Да се зна када би гладна година у Дробњацима у лето 1720. и оде у ... ?... земљу... сви Дробњаци листом у Ужичку нахију.
Може бити добра полазна основа за истраживање дубљег порекла оних који су I1-P109 а потичу са тог простора.

"...у доњу земљу..."?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Банска крајина мај 29, 2019, 01:21:36 пре подне
Ћеран, Ђурђевдан, Чаглица, Велика Кладуша

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних, као ни претерано блиских поклапања. Најближи би му могли бити Бомештар из Босанске Крупе, те двојица Карановића (из Босанског Петровца и Дрвара), који сви славе Ђурђевдан. Од свих се разликује на 4 од упоредива 23 маркера.

О пореклу ових Ћерана нисам пронашао ништа осим да их 1991. године није било у Чаглици. Исте године највише их је било у Босанској Бојној и Стабанџи.

Приликом својих истраживања Поуња у Босанској крајини, Милан Карановић је затекао 28 кућа Ћерана у девет насеља (међу њима и 3 куће Ћерана у Чаглици). Што се тиче ближег поријекла, Ћерани спадају међу старије родове на подручју крајишког Поуња, тј. међу родове који су били на овом подручју прије аустроугарске окупације Босне и Херцеговине (1878). Према подацима које је Карановић прикупио, Ћерани су на подручје Поуња дошли из Лике, углавном у периоду између Лаудановог рата и Омер-паше Латаса (1791-1850). Занимљиво је то што је 1915. године у Грачацу (Лика) пописано 9 кућа Ћеранића, а поријекло поуњских Ћерана од Грачаца забиљежио је Карановић у дијелу о Зборишту. По Карановићу, Ћерани су свакако даљим поријеклом из Дробњака, пошто су имали презимењаке са истом крсном славом међу Дробњацима.

С обзиром на бројност Ћерана на подручју крајишког Поуња почетком XX вијека и на постојање једног огранка Ћерана у Бојни код Глине (Банија), мислим да је извјесно да су Ћерани један од старијих родова на ширем подручју Суве међе. Банијска Бојна је село које је основано након рата 1788-1791. године са банијске стране Суве међе и село у коме су Ћерани потврђени већ почетком XIX вијека, у најмање једној породичној задрузи. По мом мишљењу, постојање Ћерана на подручју Баније иде у прилог већој старости Ћерана на подручју крајишког Поуња и доводи у питање њихово личко поријекло.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Bojan мај 29, 2019, 09:39:39 пре подне
Љ. Стојановић, "Стари записи и натписи, књига 5".
Записи у псалтиру Цетињског манастира
(https://i.postimg.cc/8c0G27XM/Capture.png)
"Да се зна када би гладна година у Дробњацима у лето 1720. и оде у ... ?... земљу... сви Дробњаци листом у Ужичку нахију.
Може бити добра полазна основа за истраживање дубљег порекла оних који су I1-P109 а потичу са тог простора.

Ovo je jako zanimljiv podatak i za moju dalju istragu,iako sam "južni".Hvala prezimenjače.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Небојша мај 29, 2019, 09:56:27 пре подне
Ћеран, Ђурђевдан, Чаглица, Велика Кладуша

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних, као ни претерано блиских поклапања. Најближи би му могли бити Бомештар из Босанске Крупе, те двојица Карановића (из Босанског Петровца и Дрвара), који сви славе Ђурђевдан. Од свих се разликује на 4 од упоредива 23 маркера.

О пореклу ових Ћерана нисам пронашао ништа осим да их 1991. године није било у Чаглици. Исте године највише их је било у Босанској Бојној и Стабанџи.

Рекао бих један од спектакуларнијих резултата из ове туре, или читавог СДД. Мислим да је крајишке Ћеране у контексту Дробњака први поменуо Скарић, а Карановић касније само прихватио такво мишљење. Оно што смо причали недавно, иако је Скарић имао доста промашаја код повезивања на основу топонима, презимена и крсних слава, има и оваквих случајева.

Поставља се питање када је настало презиме дробњачких Ћеранића, тј. да није у питању само случајност. Мада је вероватно реч о специфичном корену који, као што видимо, упућује на те крајеве.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus мај 29, 2019, 03:08:13 поподне
Свима који су објављени послана су обавештења о објављеном коментару на резултат.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Милош мај 29, 2019, 03:15:20 поподне
Петронијевић, Аранђеловдан, Риђаге, Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908. Једина специфичност која се може издвојити је вредност 12 на маркеру 549. Када се томе додају још 439=12 и 481=29, најближи му је Словић из Мађера код Прокупља, даљим пореклом из Мекенића код Лепосавића. Са њим има потпуно поклапање на упоредива 23 маркера. Једну разлику има са једним тестираним из околине Приштине, даљим пореклом из Сиринићке жупе. Сва тројица славе различите славе, а и географски су прилично удаљени. Можда је Херцеговина "хот-спот" овог потенцијалног рода.

Тестирани је навео да су у Риђаге досељени током 18. века из Челица код Нове Вароши.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Рујански мај 29, 2019, 10:38:59 поподне
Трифуновић, Ђурђевдан, Речице, Пожега

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са једним од тестираних Церовића из Тушине. Од географски ближих поклапања треба поменути Јовићевића из Пожеге (Никољдан) и Пантића из Карана (Ђурђевдан). Од обојице се разликује на 2 од упоредива 23 маркера.

О пореклу Трифуновића није забележено ништа у литератури, па преносим оно што је тестирани написао:

Захваљујем на коментару и анализи мог ДНК резултата!
Напокон се барем оквирно рарешила енигма порекла Трифуновића из Речица, за којом већ дуже време трагам. Мада сам и ја већ био претпоставио,  упркос свом доста скромном знању из генетике, а на основу добијеног резултата, да сам вероватно дробњачког порекла.
Питао бих вас следеће ствари:
1) Моје прво питање је, да ли је потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са једним од тестираних ЦЕРОВИЋА из дробњачког села Тушине, довољно, да се може рећи да су ТРИФУНОВИЋИ из Речица од ЦЕРОВИЋА, или би требала да се уради још детаљнија анализа ипсилон хромозома?
2) Ако треба урадити ново тестирање, колико детаљно по вашем мишљењу би минимално  требало да буде, да би се прецизније утврдило и везало порекло за одређени предачки род?
3) Због друге варијанте предачког порекла које сам сазнао, а где се спомиње место Благај у средишњој Херцеговини или његова околина, која би после овог  мог ДНК резултата, претпостављам ако је предање тачно, било етапно место задржавања тог онда заобилазног пута сељења од Дробњака до пожешког краја... интересује ме да ли постоје резултати мени генетских сродних породица или родова у средњој и источној Хецеговини?   
                        Срдачан поздрав !!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Рујански мај 29, 2019, 10:40:28 поподне
Љ. Стојановић, "Стари записи и натписи, књига 5".
Записи у псалтиру Цетињског манастира
(https://i.postimg.cc/8c0G27XM/Capture.png)
"Да се зна када би гладна година у Дробњацима у лето 1720. и оде у ... ?... земљу... сви Дробњаци листом у Ужичку нахију.
Може бити добра полазна основа за истраживање дубљег порекла оних који су I1-P109 а потичу са тог простора.

Захваљујем се теби ''саплемениче и од старине земљаче'', као и Ољеру, на труду и на  подацима из записа у псалтиру цетињског манастира као могући разлог одсељења из Дробњака као и прецизнијег временског оквира када се то могло десити, јер сам и ја стекао дојам да се долазак у Речице десио у првој половини 18. века или чак можда и самим крајем 17. века.
Нисам се до сада могао усредсредити на Дробњак у проучавању, мада сам по нашој крсној слави га узимао као могућу постојбину, зато што Дробњак при мом распитивању нико конкретно није спомињао, него се уопштено наводила Црна Гора, поред још и Благаја код Мостара. А и сам Ђурђевдан као слава је веома честа, тако да сама она није много могла да ми помогне у одређивању тачног места порекла. Наравно, сада после овог ДНК резултата, све се лепо уклапа, па и крсна слава  
Нисам само сигуран да ли је потпуно поклапање на 23 маркера са једним Церовићем из Тушине довољно да кажемо да су ТРИФУНОВИЋИ из Речица од ЦЕРОВИЋА?
Да ли ти је познато колико су дробњачки исељеници присутни и централној Херцеговини, јер ми је та путања сељења доста заобилазна од Дурмитора, преко средње Херцеговине, до ужичког краја, мада није искључена?
Знам да имам репринт ''Дробњака'' од Светозара Томића у издању ЦИД-а из Подгорице, као и књигу С. Караџића и С. Шибалића ''Дробњак – породице у Дробњаку и њихово поријекло'' издато 1997. године, тако да ћу се у наредном периоду у зависности од слободног времена подробније и пажљивије  бацити на читање. Жао ми је, што ми је промакло да купим кадa сам могао оригинално издање Андрије Лубурића ''Дробњаци, племе у Херцеговини'' из 1930. године, јер ми се чини да то оригинално и савремено издање нису идентични.
Свака сугестија, евентуално неки нови податак, или можда нека додатна литература о Дробњацима би ми значила.
   Срдачан поздрав и још једном хвала на труду на проналажењу преписа из псалтира !!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Рујански мај 29, 2019, 11:39:54 поподне
"...у доњу земљу..."?

Захваљујем се на допуни непрочитаног дела одломка из псалтира цетињског манастира!
Значи ми и веома су ми битни подаци из одломка  као могуће прецизније временско одређење сеобе мојих предака као и наведени узрок који је то изазвао.
Ја сам и иначе претпостављао да се досељавање Трифуновића у Речице десило у првој половини 18. века или чак и крајем 17. века, тако да се подаци из псалтира оквирно поклапају са тим мојим размишљањима.
Срдачан поздрав и још једном хвала  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Ojler мај 29, 2019, 11:43:48 поподне
...
Срдачан поздрав и још једном хвала  :)

Нема на чему  ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Дробњак мај 30, 2019, 12:09:09 пре подне
Захваљујем се теби ''саплемениче и од старине земљаче'', као и Ољеру, на труду и на  подацима из записа у псалтиру цетињског манастира као могући разлог одсељења из Дробњака као и прецизнијег временског оквира када се то могло десити, јер сам и ја стекао дојам да се долазак у Речице десио у првој половини 18. века или чак можда и самим крајем 17. века.
Нисам се до сада могао усредсредити на Дробњак у проучавању, мада сам по нашој крсној слави га узимао као могућу постојбину, зато што Дробњак при мом распитивању нико конкретно није спомињао, него се уопштено наводила Црна Гора, поред још и Благаја код Мостара. А и сам Ђурђевдан као слава је веома честа, тако да сама она није много могла да ми помогне у одређивању тачног места порекла. Наравно, сада после овог ДНК резултата, све се лепо уклапа, па и крсна слава  
Нисам само сигуран да ли је потпуно поклапање на 23 маркера са једним Церовићем из Тушине довољно да кажемо да су ТРИФУНОВИЋИ из Речица од ЦЕРОВИЋА?
Да ли ти је познато колико су дробњачки исељеници присутни и централној Херцеговини, јер ми је та путања сељења доста заобилазна од Дурмитора, преко средње Херцеговине, до ужичког краја, мада није искључена?
Знам да имам репринт ''Дробњака'' од Светозара Томића у издању ЦИД-а из Подгорице, као и књигу С. Караџића и С. Шибалића ''Дробњак – породице у Дробњаку и њихово поријекло'' издато 1997. године, тако да ћу се у наредном периоду у зависности од слободног времена подробније и пажљивије  бацити на читање. Жао ми је, што ми је промакло да купим кадa сам могао оригинално издање Андрије Лубурића ''Дробњаци, племе у Херцеговини'' из 1930. године, јер ми се чини да то оригинално и савремено издање нису идентични.
Свака сугестија, евентуално неки нови податак, или можда нека додатна литература о Дробњацима би ми значила.
   Срдачан поздрав и још једном хвала на труду на проналажењу преписа из псалтира !!
Нема на чему. Ово је само једна од забележених сеоба, занимљива јер је била масовна. Могуће је да су ваши преци дошли и пре 1720. у Ужичку нахију. Што се Лубурића тиче, колико ја знам нема разлике у подацима у различитим издањима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја мај 30, 2019, 03:18:51 поподне
Степановић, Аранђеловдан, Горњи Рибник, Трстеник

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближа поклапања има са тестиранима из рода В у табели, од Максимовића из Црне Главе код Рашке (Гавриловдан) и Црноглавца из Митровог Поља код Александровца (Аранђеловдан) разликује се на 2 од 17 маркера, а од Сремчевића из Беле Воде код Крушевца (Аранђеловдан) на 3 од 17. Од тројице наведених разликује се нешто нижим вредностима DYS390=24 и Y-GATA-H4=11.

"Степановићи

Не може се са сигурношћу рећи одакле су досељени. Потомци мисле да им је предак досељен из Русије преко Црне Горе или Кумодража. Можда су и повратници одсељени у Русију после пропасти Првог српског устанка. Дамњан је умро 1937, а Јован 1843. године. Степановићи су две фамилије. Једни су од Мијаила (р. 1818. год.) и жене му Стојане. Друга је од Миленкових (брата Михаилова), пасторка Стевана Јевтића и браће Ђоке и Милана, које је мајка преудајом довела из Стопање. Они су преузели презиме Степановић. Фамилија је дала велики број интелектуалаца, па су се и селили: Београд, Трстеник, Вр. Бања, иностранство.

Слава: Св. Ђорђе???.

Број домова: Горњи Рибник 10, Трстеник 3, Београд 5, Вр. Бања 1, САД 1."

https://www.poreklo.rs/2018/11/21/poreklo-prezimena-selo-gornji-ribnik-trstenik/ (https://www.poreklo.rs/2018/11/21/poreklo-prezimena-selo-gornji-ribnik-trstenik/)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја мај 30, 2019, 03:29:01 поподне
Радовановић, Митровдан, Ћуприја

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће грани YP343>P278.2. Нема блиских поклапања на Пројекту, а од неуобичајених вредности истиче се јако висока DYS576=22. Тестирани није оставио никакве детаљније податке о пореклу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја мај 30, 2019, 03:41:46 поподне
Обрадовић, Јовањдан, Осијек

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује практично модални хаплотип па има велики број блиских и релативно блиских поклапања. Издваја се потпуно поклапање са Обрадовићем из Јасенице код Босанске Крупе, који такође слави Јовањдан, па је могуће да заиста и јесу ближе повезани у скоријој прошлости. Од Обрадовића из Рудопоља Брувањског у Лици (такође слави Јовањдан) разликује се на 2 од 18 маркера. Није оставио детаљније податке о пореклу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја мај 30, 2019, 05:08:12 поподне
Станисављев (Ђорђевић), Ђурђевдан, Златибор

Припада хаплогрупи R1a-M458. Најближе поклапање има са Мандићем из Виљуше код Чачка (слава Лучиндан), разликују се на само 1 од 23 маркера. Од карактеристичних вредности издваја се благо повишена DYS643=11.

Станисављев је мајчино презиме, док за Ђорђевиће из Скржута и Јованетиће из Дрежника које је тестирани навео у упитнику нисам успео пронаћи ништа у доступној литератури, па ако неко има више информација нека напише.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја мај 30, 2019, 06:00:18 поподне
Јеринић, Илиндан, Вировац, Мионица

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608. Најближе поклапање има са Лончаревићем из Андријевице (слава Мратиндан), разликују се на 2 од 23 маркера, а релативно блиска поклапања (3-4 маркера разлике) има са још неколико нејавних резултата. Од нешто ређих вредности издвајају се благо повишене DYS390=26 и DYS458=16.

У тексту о Вировцу не помињу се Јеринићи, али је вероватно грешком написано Јеремићи уместо Јеринићи, пошто су у селу једино Маринковићи и Јеремићи славили Илиндан:

"Маринковићи, око 1830. године, Скобаљ у ваљевској Тамнави, славе Илиндан, досељени на купљена имења.

Јеремићи, све исто као и Маринковићи."

https://www.poreklo.rs/2013/03/29/poreklo-prezimena-selo-virovac-mionica/ (https://www.poreklo.rs/2013/03/29/poreklo-prezimena-selo-virovac-mionica/)

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја мај 30, 2019, 07:15:21 поподне
Зарић, Петковдан, Каона, Кучево

Припада хаплогрупи R1a-M458, највероватније грани L260 (Невген даје преко 90% вероватноће за ову грану). Нема ближих поклапања на Пројекту, а поседује јако ретку вредност DYS385=9-14. Међу хаплотиповима са анонимних истраживања има неколико релативно блиских поклапања, али на малом броју маркера. У питању су Украјинац и Русин из Војводине, од обојице се разликује на 2 од 17 упоредивих маркера, а од једног Литванца на 3 од 19. Постоје релативно блиска поклапања и са тестиранима који припадају гранама YP515 и L1029, па би моја препорука била да се ради потврде тестира SNP L260 (https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=1&products_id=10115&osCsid=0746fec9dbefaca743c84fc2e6073298) код компаније YSEQ.

Тестирани је у упитнику навео да презиме Зарић носе негде од половине 19. века, а имају и предање о пореклу из Грчке (додуше непроверено, како и сам кандидат каже). У књизи Млава, Хомоље, Звижд у Каони се не помињу Зарићи под тим презименом, али постоји велики број родова који славе Свету Петку, па је могуће да Зарићи потичу од неког од тих родова:

"Каона је село старијег постанка али је обновљена тек почетком ХIХ века влашким досељеницима. Ови су се населили прво у Проваљу, а доцније су се из салаша развили засеоци: Ступањ, Пра Крак, Прђал, Каменица и Селиште на коме је била стара Каона. Из засеока Каменице развили су се такође од салаша нови засеоци: Досу лу Кућеш, Сува Каменица и Периш. Далцоњи–Лецићи, Ђурђевићи, Латоњи—Гицоњи, Дрндари, Новакари—Буркари, Јонешће, Јовешће, Бојоњи, Трајилоњи, Живоњи, Радулешће, Важајилоњи, Станимирешће, Мејлоњи и Тутанешће су старином из Алмаша у Банату и сви славе Петковицу. Дражелоњи (славе Св. Алимпија) су пореклом Цигани досељени из Баната. Ћелари (славе Св. Николу) су старином такође из Баната као и Гужоњи, који славе М. Госпојину. Бобичоњи (славе Св. Николу) су досељени у Каону из села Кобиља а старином су такође из Баната. Вујањи (славе Св. Николу) су досељени у првој половини XIX века из млавског села Рановца. Ђинулешће, Љибоњи, Кочањи—Маријановићи и Иљуцари (сви славе Св. Николу) не знају одакле су досељени, као ни Ничањи–Пејићи и Буђимироњи (сви славе Петковицу). Стевоњи–Стевићи, Петровићи (славе Св. Николу) су старином из Алмаша у Банату. Новакоњи (славе Св. Аранђела) су старином „из Мађарске“ а Паулешће—Павловићи (славе Петковицу) дошли су из Алмаша у Банату. Марукешће (славе Св. Николу) су пресељени из блиског села Вуковића око 1850 године."
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: ЛукаОБ мај 30, 2019, 09:24:30 поподне
Колико је нас још остало да чекамо резултате? :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Zaric мај 30, 2019, 10:42:55 поподне
Зарић, Петковдан, Каона, Кучево

Припада хаплогрупи R1a-M458, највероватније грани L260 (Невген даје преко 90% вероватноће за ову грану). Нема ближих поклапања на Пројекту, а поседује јако ретку вредност DYS385=9-14. Међу хаплотиповима са анонимних истраживања има неколико релативно блиских поклапања, али на малом броју маркера. У питању су Украјинац и Русин из Војводине, од обојице се разликује на 2 од 17 упоредивих маркера, а од једног Литванца на 3 од 19. Постоје релативно блиска поклапања и са тестиранима који припадају гранама YP515 и L1029, па би моја препорука била да се ради потврде тестира SNP L260 (https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=1&products_id=10115&osCsid=0746fec9dbefaca743c84fc2e6073298) код компаније YSEQ.

Тестирани је у упитнику навео да презиме Зарић носе негде од половине 19. века, а имају и предање о пореклу из Грчке (додуше непроверено, како и сам кандидат каже). У књизи Млава, Хомоље, Звижд у Каони се не помињу Зарићи под тим презименом, али постоји велики број родова који славе Свету Петку, па је могуће да Зарићи потичу од неког од тих родова:

"Каона је село старијег постанка али је обновљена тек почетком ХIХ века влашким досељеницима. Ови су се населили прво у Проваљу, а доцније су се из салаша развили засеоци: Ступањ, Пра Крак, Прђал, Каменица и Селиште на коме је била стара Каона. Из засеока Каменице развили су се такође од салаша нови засеоци: Досу лу Кућеш, Сува Каменица и Периш. Далцоњи–Лецићи, Ђурђевићи, Латоњи—Гицоњи, Дрндари, Новакари—Буркари, Јонешће, Јовешће, Бојоњи, Трајилоњи, Живоњи, Радулешће, Важајилоњи, Станимирешће, Мејлоњи и Тутанешће су старином из Алмаша у Банату и сви славе Петковицу. Дражелоњи (славе Св. Алимпија) су пореклом Цигани досељени из Баната. Ћелари (славе Св. Николу) су старином такође из Баната као и Гужоњи, који славе М. Госпојину. Бобичоњи (славе Св. Николу) су досељени у Каону из села Кобиља а старином су такође из Баната. Вујањи (славе Св. Николу) су досељени у првој половини XIX века из млавског села Рановца. Ђинулешће, Љибоњи, Кочањи—Маријановићи и Иљуцари (сви славе Св. Николу) не знају одакле су досељени, као ни Ничањи–Пејићи и Буђимироњи (сви славе Петковицу). Стевоњи–Стевићи, Петровићи (славе Св. Николу) су старином из Алмаша у Банату. Новакоњи (славе Св. Аранђела) су старином „из Мађарске“ а Паулешће—Павловићи (славе Петковицу) дошли су из Алмаша у Банату. Марукешће (славе Св. Николу) су пресељени из блиског села Вуковића око 1850 године."

Hvala Crni Guja, ispravio bih samo da od sredine 19 veka, tj negde od oko 1850 godine dokle sam istrazivao unazad, znam da smo Zarici.. Pre toga smo isto mozda bili Zarici, ali to ne mogu da tvrdim svakako. Familijarno nismo rod ni sa jednima u Kaoni koji slave Sv. Pertu sto je zanimljivo. Moguce da postoji mogucnost da smo i starosedeoci. Dal iz Grcke, dal starosedeoci, nesto jeste.. I meni samom je zanimljivo. Gde mi preporucujes da radim dalje testove i koliko bi to kostalo? Hvala
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја мај 30, 2019, 10:50:18 поподне
Hvala Crni Guja, ispravio bih samo da od sredine 19 veka, tj negde od oko 1850 godine dokle sam istrazivao unazad, znam da smo Zarici.. Pre toga smo isto mozda bili Zarici, ali to ne mogu da tvrdim svakako. Familijarno nismo rod ni sa jednima u Kaoni koji slave Sv. Pertu sto je zanimljivo. Moguce da postoji mogucnost da smo i starosedeoci. Dal iz Grcke, dal starosedeoci, nesto jeste.. I meni samom je zanimljivo. Gde mi preporucujes da radim dalje testove i koliko bi to kostalo? Hvala

Вероватно вам је промакло, оставих у претходној објави линк ка страници преко које се може наручити тестирање SNP-a L260, цена је 18 долара:

Цитат
Постоје релативно блиска поклапања и са тестиранима који припадају гранама YP515 и L1029, па би моја препорука била да се ради потврде тестира SNP L260 (https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=1&products_id=10115&osCsid=0746fec9dbefaca743c84fc2e6073298) код компаније YSEQ.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Zaric мај 30, 2019, 11:02:05 поподне
Вероватно вам је промакло, оставих у претходној објави линк ка страници преко које се може наручити тестирање SNP-a L260, цена је 18 долара:

Uradicu to testiranje, kada sam slobodan pogledacu sta i kako..
Kada uradim ovo SNP testiranje, sta se moze znati vise?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја мај 31, 2019, 12:10:37 пре подне
Uradicu to testiranje, kada sam slobodan pogledacu sta i kako..
Kada uradim ovo SNP testiranje, sta se moze znati vise?

На основу STR маркера које сте добили тестом може се са релативном сигурношћу претпоставити да припадате грани L260, међутим код хаплогрупе R1a предвиђање дубљих грана на основу 23 маркера често зна и да омане, и зато је препоручљиво тестирати SNP-ове како би се дефинитивно потврдила припадност одређеној грани.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Zor мај 31, 2019, 12:43:16 пре подне
На основу STR маркера које сте добили тестом може се са релативном сигурношћу претпоставити да припадате грани L260, међутим код хаплогрупе R1a предвиђање дубљих грана на основу 23 маркера често зна и да омане, и зато је препоручљиво тестирати SNP-ове како би се дефинитивно потврдила припадност одређеној грани.

 dys385a=9 има врло мало хаплотипова, и од оних са више маркера сви су L260. Има један YP340, али приватна мутација скорија. Обзиром да је 385а=10 модал за L260 (док је за већину то 11) логично јер ће на 9 прије мутирати са 10 него са 11.. Но и код тих L260 нема ниједна грана која је одређена са тим маркером, махом приватне мутације.
 Требало би да јесте L260+, за испод је већ пуно теже нагађати јер су шансе добре да је и ово нека новија мутација..
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Amicus мај 31, 2019, 12:01:39 поподне
Свима који су објављени послана су обавештења о објављеном коментару на резултат.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Stanisavljev мај 31, 2019, 12:36:10 поподне
Станисављев (Ђорђевић), Ђурђевдан, Златибор

Припада хаплогрупи R1a-M458. Најближе поклапање има са Мандићем из Виљуше код Чачка (слава Лучиндан), разликују се на само 1 од 23 маркера. Од карактеристичних вредности издваја се благо повишена DYS643=11.

Станисављев је мајчино презиме, док за Ђорђевиће из Скржута и Јованетиће из Дрежника које је тестирани навео у упитнику нисам успео пронаћи ништа у доступној литератури, па ако неко има више информација нека напише.
Hvala na trudu. Mene zanima da li znate kojoj grani pripada i šta znači povišena vrednost DYS643=11 ? Da li bi mogli da mi objasnite?   
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Селаковић мај 31, 2019, 03:35:31 поподне
Станисављев (Ђорђевић), Ђурђевдан, Златибор

Припада хаплогрупи R1a-M458. Најближе поклапање има са Мандићем из Виљуше код Чачка (слава Лучиндан), разликују се на само 1 од 23 маркера. Од карактеристичних вредности издваја се благо повишена DYS643=11.

Станисављев је мајчино презиме, док за Ђорђевиће из Скржута и Јованетиће из Дрежника које је тестирани навео у упитнику нисам успео пронаћи ништа у доступној литератури, па ако неко има више информација нека напише.
Hvala na trudu. Mene zanima da li znate kojoj grani pripada i šta znači povišena vrednost DYS643=11 ? Da li bi mogli da mi objasnite?

Пар података:

У пролеће 1835. у Дрежник се доселио Јован Иванић са породицом из Вучљивице – Кутловац код Прибоја. Од њега су Јованетићи.

По сећању потомака, Савићи воде порекло од Мојковца и у Скржути су дошли пре 300 година. Ђорђевићи су дошли заједно са Савићима, по  неким подацима били су сродници. У фамилији Мојсиловића сачувано је предање да су Сава, Ђорђе и Марко били рођаци. Марко је имао синове Мојсила и Лазара. Од њих су Мојсиловићи и Лазаревићи. Све ове фамилије славе Ђурђевдан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Stanisavljev мај 31, 2019, 04:29:25 поподне
Hvala na trudu. Mene zanima da li znate kojoj grani pripada i šta znači povišena vrednost DYS643=11 ? Da li bi mogli da mi objasnite?


Пар података:

У пролеће 1835. у Дрежник се доселио Јован Иванић са породицом из Вучљивице – Кутловац код Прибоја. Од њега су Јованетићи.

По сећању потомака, Савићи воде порекло од Мојковца и у Скржути су дошли пре 300 година. Ђорђевићи су дошли заједно са Савићима, по  неким подацима били су сродници. У фамилији Мојсиловића сачувано је предање да су Сава, Ђорђе и Марко били рођаци. Марко је имао синове Мојсила и Лазара. Од њих су Мојсиловићи и Лазаревићи. Све ове фамилије славе Ђурђевдан.

Mnogo vam hvala, preneću deda Đorđeviću i proveriti sa njim da li on nešto o tome zna. Ako zna, podeliću to sa vama. U svakom slučaju, to je vrlo zanimljiva informacija. 
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја мај 31, 2019, 09:08:21 поподне
Јојевић/Јојовић, Јовањдан, Вардиште, Вишеград

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује неколико карактеристичних ређих вредности па нема претерано блиских поклапања. У питању су повишене вредности DYS576=20, DYS481=26 и DYS635=24. Оригинално презиме је било Јојовић, а Јојевић је последица бирократске грешке, која се стицајем околности задржала код деде и оца тестираног. У упитнику је наведено да једни Јојовићи воде порекло од Шћекића (из Штитара, a пре тога из Заграда код Берана), међутим ови Шћекићи не припадају хаплогрупи R1a. О Јојовићима нисам успео пронаћи ништа у доступној литератури, па ако неко има више информација нека напише.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Đorđo мај 31, 2019, 09:34:55 поподне
Mnogo vam hvala, preneću deda Đorđeviću i proveriti sa njim da li on nešto o tome zna. Ako zna, podeliću to sa vama. U svakom slučaju, to je vrlo zanimljiva informacija.

Ђорђевићи, Мојсиловићи и Лазаревићи јесу један род, да ли су род са Савићима, н е знам. Тачан родослов иде овако: Арсеније је имао Степана; Степан је имао Марка, Обрада, Ђорђа и Милована. Од Маркових синова су Мојсиловићи и Лазаревићи, а од Ђорђа су Ђорђевићи, сви остали су се иселили почетком 19. века
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја мај 31, 2019, 09:53:00 поподне
Живковић, Никољдан, Гаре, Гаџин Хан

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније грани Z92>YP270. У потпуности се уклапа у род А, где се од свих осталих припадника рода разликује на 2 од 23 маркера, а треба издвојити географски најближег Димитријевића из Шарбановца код Сокобање који такође слави Никољдан. О пореклу Живковића нисам успео пронаћи детаљније податке, тако да је свака информација добродошла. Тестираном бих препоручио тестирање SNP-a YP270 (https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=1&products_id=10145&osCsid=44f1d6a7ae94e23dda1cf16e64273f37) код компаније YSEQ, с обзиром да тренутно ниједан припадник овог рода није SNP потврђен.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја мај 31, 2019, 10:23:43 поподне
Тошић, Ђурђевдан, Сељашница, Пријепоље

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Најближе поклапање има са Мандићем из Виљуше код Чачка (слава Лучиндан), разликују се на 2 од 23 маркера, а затим са Станисављевим (Ђорђевићем) са Златибора који такође слави Ђурђевдан (3/23). Блиска поклапања (2-3 маркера разлике) има и са неколико тестираних из херцеговачког подухвата чији резултати нису још увек јавни. Једина необичнија вредност је нешто нижа DYS533=11. Тестирани је у упитнику навео да Тошићи према предању потичу од Плескоњића из Јабуке код Пријепоља, а за Плескоњиће постоји предање да потичу из села Степен код Билеће, што није немогуће узевши у обзир горенаведена поклапања са појединим херцеговачким породицама.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја мај 31, 2019, 10:52:25 поподне
Шушић, Симеундан, Рекавице, Бања Лука

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Поседује прилично необичан хаплотип, са доста ретких вредности (DYS390=24, DYS19=16, DYS385=11-13), а има и две вредности које се скоро никад не јављају заједно код припадника ове гране (Y-GATA-H4=12 и DYS549=13), тако да се не може поуздано сместити ни у један од постојећих подродова у табели. Од Петровића из Младеновца, који једини поред Шушића слави Симеундан разликује се чак на 6 од 23 маркера, тако да се нека ближа веза може са сигурношћу искључити. Тестирани је у упитнику навео да су у Рекавице досељени око 1800. године, али није навео одакле. Детаљније податке нисам успео пронаћи ни улитератури, па ако неко има више информација нека напише.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Sergius мај 31, 2019, 11:19:56 поподне
Треба напоменути да је у упитнику наведено да је слава Симеундан узета 1800. године, и да се поуздано зна да то није ранија слава, што и има смисла, јер су остали са том славом из зоне од Врбаса до Босне и од Влашића до Саве - припадници хаплогрупе I2-PH908.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја јун 01, 2019, 03:14:28 поподне
Вујасин, Ђурђевдан, Љубачево, Бања Лука

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује практично модални хаплотип, као и већина осталих припадника ове гране код нас, једина вредност која одудара је благо снижена DYS389II=28. Има велики број релативно блиских поклапања (2-4 маркера разлике), али никога ко му је истовремено и географски близак и/или слави исту славу. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, а ни у литератури о овим Вујасинима и селу Љубачеву не нађох више информација.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја јун 01, 2019, 04:08:10 поподне
Кашић, Јовањдан, Жабаљ

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Новаковићем из Богутовог Села код Угљевика, који такође слави Јовањдан. Релативно блиска поклапања има и са Ђукићем из Црнче код Дервенте који слави Стевањдан (2/23), као и са неколико херцеговачких и једним родом са Косова и Метохије чији резултати нису још увек јавни. Са свим наведеним родовима дели нешто ређу вредност DYS533=11. Тестирани је у упитнику навео да су по предању досељени из Босне или Далмације у 19. веку. О Кашићима из Жабља нисам успео пронаћи више детаља, али би они требали бити повезани са Кашићима из Босута, за које у књизи Микице Илића Село Босут у Срему пише:

"Кашићи (Јовањдан) су доселили у Босут из села Мишковци код Дервенте, одакле је дошао Андрија (Луке) Кашић (1918-2005), који је ушао у кућу Босућанке Јованке Будимировић. У Мишковце су Кашићи доселили из Далмације. Андрија Кашић је рођен у месту Бителић код Сиња. У Шематизму митрополије и архидијецезе Дабробосанске за 1882. годину, Кашићи (Ђурђевдан) су забележени у парохији Рогоушац (Бугојно), док су Кашићи (Јовањдан) забележени у Бугојну.“ Кашић је презиме настало од личног имена Кашо. Презиме Кашић је понегде у Хрватској латинизирано у „Саssius"."

Дакле, Кашићи из Босута су досељени из Босне, а у Босну из Далмације, што се потпуно поклапа са предањем тестираног Кашића из Жабља, а у прилог томе иду и поклапања из североисточне Босне (једно управо из околине Дервенте). Православних Кашића је у Далмацији било у Житнићу код Дрниша, Бителићу код Сиња и у Сплиту, па одатле највероватније старином потичу и преци жабаљских Кашића. Александар Бачко помиње и могућу повезаност Кашића са средњовековним племићким родом Качића, али нисам сигуран колико је то поуздано, можда би Зрно знао рећи нешто више.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Лука јун 01, 2019, 04:15:50 поподне
Кашић, Јовањдан, Жабаљ

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Новаковићем из Богутовог Села код Угљевика, који такође слави Јовањдан. Релативно блиска поклапања има и са Ђукићем из Црнче код Дервенте који слави Стевањдан (2/23), као и са неколико херцеговачких и једним родом са Косова и Метохије чији резултати нису још увек јавни. Са свим наведеним родовима дели нешто ређу вредност DYS533=11. Тестирани је у упитнику навео да су по предању досељени из Босне или Далмације у 19. веку. О Кашићима из Жабља нисам успео пронаћи више детаља, али би они требали бити повезани са Кашићима из Босута, за које у књизи Микице Илића Село Босут у Срему пише:

"Кашићи (Јовањдан) су доселили у Босут из села Мишковци код Дервенте, одакле је дошао Андрија (Луке) Кашић (1918-2005), који је ушао у кућу Босућанке Јованке Будимировић. У Мишковце су Кашићи доселили из Далмације. Андрија Кашић је рођен у месту Бителић код Сиња. У Шематизму митрополије и архидијецезе Дабробосанске за 1882. годину, Кашићи (Ђурђевдан) су забележени у парохији Рогоушац (Бугојно), док су Кашићи (Јовањдан) забележени у Бугојну.“ Кашић је презиме настало од личног имена Кашо. Презиме Кашић је понегде у Хрватској латинизирано у „Саssius"."

Дакле, Кашићи из Босута су досељени из Босне, а у Босну из Далмације, што се потпуно поклапа са предањем тестираног Кашића из Жабља, а у прилог томе иду и поклапања из североисточне Босне (једно управо из околине Дервенте). Православних Кашића је у Далмацији било у Житнићу код Дрниша, Бителићу код Сиња и у Сплиту, па одатле највероватније старином потичу и преци жабаљских Кашића. Александар Бачко помиње и могућу повезаност Кашића са средњовековним племићким родом Качића, али нисам сигуран колико је то поуздано, можда би Зрно знао рећи нешто више.

У Мишковцима код Дервенте је било 7 пописаних особа са презименом Кашић 1991. године.

Било их је и у околини Бугојна, у месту Церибашићи (37 пописаних особа 1991. године). У Даљану и Уријама код Доњег Вакуфа 9 односно 6 пописаних особа са презименом Кашић. И то би било то од пописаних Срба Кашића на подручју БиХ 1991. године.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја јун 01, 2019, 05:02:10 поподне
Станковић, Аранђеловдан, Радовница, Трговиште

Припада хаплогрупи R1a-Z280, дубља подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Од неких карактеристичних вредности могу се издвојити DYS549=13 и DYS635=24. Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са Спасићем из истог села, који такође слави Аранђеловдан, а то му је уједно и једино ближе поклапање. У Радовници има, или је било раније, више родова који славе Аранђеловдан, па нисам сигуран од ког рода би могли потицати Станковићи. За Спасиће пише да су огранак рода Базовчана или Карадакчана, па би можда и Станковићи могли потицати од њих.

https://www.poreklo.rs/2014/09/13/poreklo-prezimena-selo-radovnica-trgoviste/ (https://www.poreklo.rs/2014/09/13/poreklo-prezimena-selo-radovnica-trgoviste/)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Црна Гуја јун 01, 2019, 05:19:07 поподне
Даничић, Лазаревдан, Славковица, Љиг

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608. Има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера са раније тестираним Даничићем из Цветановца код Љига, што је и очекивано будући да су Даничићи из Цветановца досељени из Славковице. Даничићи немају претерано блиских поклапања међу осталим припадницима ове гране, од којих их издваја прилично висока вредност DYS456=19.

"Даничићи, доселили се пред Кочину Крајину из Бобове у Полимљу од Џувера, њих је 10 кућа, славе Лазаревдан."

https://www.poreklo.rs/2013/05/22/poreklo-prezimena-selo-slavkovica-ljig/ (https://www.poreklo.rs/2013/05/22/poreklo-prezimena-selo-slavkovica-ljig/)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Зрно јун 01, 2019, 06:30:23 поподне
Кашићи јесу у Житнићу код Дрниша, а добили су земљу и у Бителићу, одакле су изумрли. Слава је Јовањдан. Још неки родови су били истовремено у околини Дрниша и у Бителићу, а дошли су из Јања између Шипова и Гламоча 1690. када их је довео Вид Обућина, па су им дате земље тамо и вамо.

Са Качићима можда постоји веза, али то је само нагађање.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: DraganP-BG јун 03, 2019, 02:27:17 пре подне
Шушић, Симеундан, Рекавице, Бања Лука

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Поседује прилично необичан хаплотип, са доста ретких вредности (DYS390=24, DYS19=16, DYS385=11-13), а има и две вредности које се скоро никад не јављају заједно код припадника ове гране (Y-GATA-H4=12 и DYS549=13), тако да се не може поуздано сместити ни у један од постојећих подродова у табели. Од Петровића из Младеновца, који једини поред Шушића слави Симеундан разликује се чак на 6 од 23 маркера, тако да се нека ближа веза може са сигурношћу искључити. Тестирани је у упитнику навео да су у Рекавице досељени око 1800. године, али није навео одакле. Детаљније податке нисам успео пронаћи ни улитератури, па ако неко има више информација нека напише.

Što se Petrovića iz Mladenovca tiče slave Simeona Stolpnika preslovljaju Trojičindan - Duhove kao i Damnjanovići u Kovačevcu pod Šakabentom dolaze u Šumadiju iz Dubnice kod Sjenice.Što se Petrovića tiče nemaju uradjene ,,ključne,,markere i jedan i drugi rod znaju od vremena naseljavanja za Simeona Stolpnika.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан 2019
Порука од: Sergius јун 03, 2019, 08:45:28 пре подне
Вујасин, Ђурђевдан, Љубачево, Бања Лука

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује практично модални хаплотип, као и већина осталих припадника ове гране код нас, једина вредност која одудара је благо снижена DYS389II=28. Има велики број релативно блиских поклапања (2-4 маркера разлике), али никога ко му је истовремено и географски близак и/или слави исту славу. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, а ни у литератури о овим Вујасинима и селу Љубачеву не нађох више информација.

Према Вујасиновим ријечима, у селу Љубачеву постоје двије досељеничке струје, једну зову "Вр`овци", вјеровато са В