Аутор Тема: Светски ДНК дан 2019  (Прочитано 57905 пута)

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1729
  • Z3660>Y34637-
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #560 послато: мај 30, 2019, 06:00:18 поподне »
Јеринић, Илиндан, Вировац, Мионица

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608. Најближе поклапање има са Лончаревићем из Андријевице (слава Мратиндан), разликују се на 2 од 23 маркера, а релативно блиска поклапања (3-4 маркера разлике) има са још неколико нејавних резултата. Од нешто ређих вредности издвајају се благо повишене DYS390=26 и DYS458=16.

У тексту о Вировцу не помињу се Јеринићи, али је вероватно грешком написано Јеремићи уместо Јеринићи, пошто су у селу једино Маринковићи и Јеремићи славили Илиндан:

"Маринковићи, око 1830. године, Скобаљ у ваљевској Тамнави, славе Илиндан, досељени на купљена имења.

Јеремићи, све исто као и Маринковићи."

https://www.poreklo.rs/2013/03/29/poreklo-prezimena-selo-virovac-mionica/


Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1729
  • Z3660>Y34637-
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #561 послато: мај 30, 2019, 07:15:21 поподне »
Зарић, Петковдан, Каона, Кучево

Припада хаплогрупи R1a-M458, највероватније грани L260 (Невген даје преко 90% вероватноће за ову грану). Нема ближих поклапања на Пројекту, а поседује јако ретку вредност DYS385=9-14. Међу хаплотиповима са анонимних истраживања има неколико релативно блиских поклапања, али на малом броју маркера. У питању су Украјинац и Русин из Војводине, од обојице се разликује на 2 од 17 упоредивих маркера, а од једног Литванца на 3 од 19. Постоје релативно блиска поклапања и са тестиранима који припадају гранама YP515 и L1029, па би моја препорука била да се ради потврде тестира SNP L260 код компаније YSEQ.

Тестирани је у упитнику навео да презиме Зарић носе негде од половине 19. века, а имају и предање о пореклу из Грчке (додуше непроверено, како и сам кандидат каже). У књизи Млава, Хомоље, Звижд у Каони се не помињу Зарићи под тим презименом, али постоји велики број родова који славе Свету Петку, па је могуће да Зарићи потичу од неког од тих родова:

"Каона је село старијег постанка али је обновљена тек почетком ХIХ века влашким досељеницима. Ови су се населили прво у Проваљу, а доцније су се из салаша развили засеоци: Ступањ, Пра Крак, Прђал, Каменица и Селиште на коме је била стара Каона. Из засеока Каменице развили су се такође од салаша нови засеоци: Досу лу Кућеш, Сува Каменица и Периш. Далцоњи–Лецићи, Ђурђевићи, Латоњи—Гицоњи, Дрндари, Новакари—Буркари, Јонешће, Јовешће, Бојоњи, Трајилоњи, Живоњи, Радулешће, Важајилоњи, Станимирешће, Мејлоњи и Тутанешће су старином из Алмаша у Банату и сви славе Петковицу. Дражелоњи (славе Св. Алимпија) су пореклом Цигани досељени из Баната. Ћелари (славе Св. Николу) су старином такође из Баната као и Гужоњи, који славе М. Госпојину. Бобичоњи (славе Св. Николу) су досељени у Каону из села Кобиља а старином су такође из Баната. Вујањи (славе Св. Николу) су досељени у првој половини XIX века из млавског села Рановца. Ђинулешће, Љибоњи, Кочањи—Маријановићи и Иљуцари (сви славе Св. Николу) не знају одакле су досељени, као ни Ничањи–Пејићи и Буђимироњи (сви славе Петковицу). Стевоњи–Стевићи, Петровићи (славе Св. Николу) су старином из Алмаша у Банату. Новакоњи (славе Св. Аранђела) су старином „из Мађарске“ а Паулешће—Павловићи (славе Петковицу) дошли су из Алмаша у Банату. Марукешће (славе Св. Николу) су пресељени из блиског села Вуковића око 1850 године."

На мрежи ЛукаОБ

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 181
  • G2a-L42
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #562 послато: мај 30, 2019, 09:24:30 поподне »
Колико је нас још остало да чекамо резултате? :)

Ван мреже Zaric

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #563 послато: мај 30, 2019, 10:42:55 поподне »
Зарић, Петковдан, Каона, Кучево

Припада хаплогрупи R1a-M458, највероватније грани L260 (Невген даје преко 90% вероватноће за ову грану). Нема ближих поклапања на Пројекту, а поседује јако ретку вредност DYS385=9-14. Међу хаплотиповима са анонимних истраживања има неколико релативно блиских поклапања, али на малом броју маркера. У питању су Украјинац и Русин из Војводине, од обојице се разликује на 2 од 17 упоредивих маркера, а од једног Литванца на 3 од 19. Постоје релативно блиска поклапања и са тестиранима који припадају гранама YP515 и L1029, па би моја препорука била да се ради потврде тестира SNP L260 код компаније YSEQ.

Тестирани је у упитнику навео да презиме Зарић носе негде од половине 19. века, а имају и предање о пореклу из Грчке (додуше непроверено, како и сам кандидат каже). У књизи Млава, Хомоље, Звижд у Каони се не помињу Зарићи под тим презименом, али постоји велики број родова који славе Свету Петку, па је могуће да Зарићи потичу од неког од тих родова:

"Каона је село старијег постанка али је обновљена тек почетком ХIХ века влашким досељеницима. Ови су се населили прво у Проваљу, а доцније су се из салаша развили засеоци: Ступањ, Пра Крак, Прђал, Каменица и Селиште на коме је била стара Каона. Из засеока Каменице развили су се такође од салаша нови засеоци: Досу лу Кућеш, Сува Каменица и Периш. Далцоњи–Лецићи, Ђурђевићи, Латоњи—Гицоњи, Дрндари, Новакари—Буркари, Јонешће, Јовешће, Бојоњи, Трајилоњи, Живоњи, Радулешће, Важајилоњи, Станимирешће, Мејлоњи и Тутанешће су старином из Алмаша у Банату и сви славе Петковицу. Дражелоњи (славе Св. Алимпија) су пореклом Цигани досељени из Баната. Ћелари (славе Св. Николу) су старином такође из Баната као и Гужоњи, који славе М. Госпојину. Бобичоњи (славе Св. Николу) су досељени у Каону из села Кобиља а старином су такође из Баната. Вујањи (славе Св. Николу) су досељени у првој половини XIX века из млавског села Рановца. Ђинулешће, Љибоњи, Кочањи—Маријановићи и Иљуцари (сви славе Св. Николу) не знају одакле су досељени, као ни Ничањи–Пејићи и Буђимироњи (сви славе Петковицу). Стевоњи–Стевићи, Петровићи (славе Св. Николу) су старином из Алмаша у Банату. Новакоњи (славе Св. Аранђела) су старином „из Мађарске“ а Паулешће—Павловићи (славе Петковицу) дошли су из Алмаша у Банату. Марукешће (славе Св. Николу) су пресељени из блиског села Вуковића око 1850 године."

Hvala Crni Guja, ispravio bih samo da od sredine 19 veka, tj negde od oko 1850 godine dokle sam istrazivao unazad, znam da smo Zarici.. Pre toga smo isto mozda bili Zarici, ali to ne mogu da tvrdim svakako. Familijarno nismo rod ni sa jednima u Kaoni koji slave Sv. Pertu sto je zanimljivo. Moguce da postoji mogucnost da smo i starosedeoci. Dal iz Grcke, dal starosedeoci, nesto jeste.. I meni samom je zanimljivo. Gde mi preporucujes da radim dalje testove i koliko bi to kostalo? Hvala

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1729
  • Z3660>Y34637-
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #564 послато: мај 30, 2019, 10:50:18 поподне »
Hvala Crni Guja, ispravio bih samo da od sredine 19 veka, tj negde od oko 1850 godine dokle sam istrazivao unazad, znam da smo Zarici.. Pre toga smo isto mozda bili Zarici, ali to ne mogu da tvrdim svakako. Familijarno nismo rod ni sa jednima u Kaoni koji slave Sv. Pertu sto je zanimljivo. Moguce da postoji mogucnost da smo i starosedeoci. Dal iz Grcke, dal starosedeoci, nesto jeste.. I meni samom je zanimljivo. Gde mi preporucujes da radim dalje testove i koliko bi to kostalo? Hvala

Вероватно вам је промакло, оставих у претходној објави линк ка страници преко које се може наручити тестирање SNP-a L260, цена је 18 долара:

Цитат
Постоје релативно блиска поклапања и са тестиранима који припадају гранама YP515 и L1029, па би моја препорука била да се ради потврде тестира SNP L260 код компаније YSEQ.

Ван мреже Zaric

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #565 послато: мај 30, 2019, 11:02:05 поподне »
Вероватно вам је промакло, оставих у претходној објави линк ка страници преко које се може наручити тестирање SNP-a L260, цена је 18 долара:

Uradicu to testiranje, kada sam slobodan pogledacu sta i kako..
Kada uradim ovo SNP testiranje, sta se moze znati vise?

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1729
  • Z3660>Y34637-
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #566 послато: мај 31, 2019, 12:10:37 пре подне »
Uradicu to testiranje, kada sam slobodan pogledacu sta i kako..
Kada uradim ovo SNP testiranje, sta se moze znati vise?

На основу STR маркера које сте добили тестом може се са релативном сигурношћу претпоставити да припадате грани L260, међутим код хаплогрупе R1a предвиђање дубљих грана на основу 23 маркера често зна и да омане, и зато је препоручљиво тестирати SNP-ове како би се дефинитивно потврдила припадност одређеној грани.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 867
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #567 послато: мај 31, 2019, 12:43:16 пре подне »
На основу STR маркера које сте добили тестом може се са релативном сигурношћу претпоставити да припадате грани L260, међутим код хаплогрупе R1a предвиђање дубљих грана на основу 23 маркера често зна и да омане, и зато је препоручљиво тестирати SNP-ове како би се дефинитивно потврдила припадност одређеној грани.

 dys385a=9 има врло мало хаплотипова, и од оних са више маркера сви су L260. Има један YP340, али приватна мутација скорија. Обзиром да је 385а=10 модал за L260 (док је за већину то 11) логично јер ће на 9 прије мутирати са 10 него са 11.. Но и код тих L260 нема ниједна грана која је одређена са тим маркером, махом приватне мутације.
 Требало би да јесте L260+, за испод је већ пуно теже нагађати јер су шансе добре да је и ово нека новија мутација..

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7991
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #568 послато: мај 31, 2019, 12:01:39 поподне »
Свима који су објављени послана су обавештења о објављеном коментару на резултат.

Ван мреже Stanisavljev

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 2
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #569 послато: мај 31, 2019, 12:36:10 поподне »
Станисављев (Ђорђевић), Ђурђевдан, Златибор

Припада хаплогрупи R1a-M458. Најближе поклапање има са Мандићем из Виљуше код Чачка (слава Лучиндан), разликују се на само 1 од 23 маркера. Од карактеристичних вредности издваја се благо повишена DYS643=11.

Станисављев је мајчино презиме, док за Ђорђевиће из Скржута и Јованетиће из Дрежника које је тестирани навео у упитнику нисам успео пронаћи ништа у доступној литератури, па ако неко има више информација нека напише.
Hvala na trudu. Mene zanima da li znate kojoj grani pripada i šta znači povišena vrednost DYS643=11 ? Da li bi mogli da mi objasnite?   
Bez odbacivanja starih zabluda, nema ni prihvatanja novih istina.

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1913
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #570 послато: мај 31, 2019, 03:35:31 поподне »
Станисављев (Ђорђевић), Ђурђевдан, Златибор

Припада хаплогрупи R1a-M458. Најближе поклапање има са Мандићем из Виљуше код Чачка (слава Лучиндан), разликују се на само 1 од 23 маркера. Од карактеристичних вредности издваја се благо повишена DYS643=11.

Станисављев је мајчино презиме, док за Ђорђевиће из Скржута и Јованетиће из Дрежника које је тестирани навео у упитнику нисам успео пронаћи ништа у доступној литератури, па ако неко има више информација нека напише.
Hvala na trudu. Mene zanima da li znate kojoj grani pripada i šta znači povišena vrednost DYS643=11 ? Da li bi mogli da mi objasnite?

Пар података:

У пролеће 1835. у Дрежник се доселио Јован Иванић са породицом из Вучљивице – Кутловац код Прибоја. Од њега су Јованетићи.

По сећању потомака, Савићи воде порекло од Мојковца и у Скржути су дошли пре 300 година. Ђорђевићи су дошли заједно са Савићима, по  неким подацима били су сродници. У фамилији Мојсиловића сачувано је предање да су Сава, Ђорђе и Марко били рођаци. Марко је имао синове Мојсила и Лазара. Од њих су Мојсиловићи и Лазаревићи. Све ове фамилије славе Ђурђевдан.

Ван мреже Stanisavljev

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 2
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #571 послато: мај 31, 2019, 04:29:25 поподне »
Hvala na trudu. Mene zanima da li znate kojoj grani pripada i šta znači povišena vrednost DYS643=11 ? Da li bi mogli da mi objasnite?


Пар података:

У пролеће 1835. у Дрежник се доселио Јован Иванић са породицом из Вучљивице – Кутловац код Прибоја. Од њега су Јованетићи.

По сећању потомака, Савићи воде порекло од Мојковца и у Скржути су дошли пре 300 година. Ђорђевићи су дошли заједно са Савићима, по  неким подацима били су сродници. У фамилији Мојсиловића сачувано је предање да су Сава, Ђорђе и Марко били рођаци. Марко је имао синове Мојсила и Лазара. Од њих су Мојсиловићи и Лазаревићи. Све ове фамилије славе Ђурђевдан.

Mnogo vam hvala, preneću deda Đorđeviću i proveriti sa njim da li on nešto o tome zna. Ako zna, podeliću to sa vama. U svakom slučaju, to je vrlo zanimljiva informacija. 
Bez odbacivanja starih zabluda, nema ni prihvatanja novih istina.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1729
  • Z3660>Y34637-
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #572 послато: мај 31, 2019, 09:08:21 поподне »
Јојевић/Јојовић, Јовањдан, Вардиште, Вишеград

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује неколико карактеристичних ређих вредности па нема претерано блиских поклапања. У питању су повишене вредности DYS576=20, DYS481=26 и DYS635=24. Оригинално презиме је било Јојовић, а Јојевић је последица бирократске грешке, која се стицајем околности задржала код деде и оца тестираног. У упитнику је наведено да једни Јојовићи воде порекло од Шћекића (из Штитара, a пре тога из Заграда код Берана), међутим ови Шћекићи не припадају хаплогрупи R1a. О Јојовићима нисам успео пронаћи ништа у доступној литератури, па ако неко има више информација нека напише.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 703
  • shí shì qiú shì
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #573 послато: мај 31, 2019, 09:34:55 поподне »
Mnogo vam hvala, preneću deda Đorđeviću i proveriti sa njim da li on nešto o tome zna. Ako zna, podeliću to sa vama. U svakom slučaju, to je vrlo zanimljiva informacija.

Ђорђевићи, Мојсиловићи и Лазаревићи јесу један род, да ли су род са Савићима, н е знам. Тачан родослов иде овако: Арсеније је имао Степана; Степан је имао Марка, Обрада, Ђорђа и Милована. Од Маркових синова су Мојсиловићи и Лазаревићи, а од Ђорђа су Ђорђевићи, сви остали су се иселили почетком 19. века

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1729
  • Z3660>Y34637-
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #574 послато: мај 31, 2019, 09:53:00 поподне »
Живковић, Никољдан, Гаре, Гаџин Хан

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније грани Z92>YP270. У потпуности се уклапа у род А, где се од свих осталих припадника рода разликује на 2 од 23 маркера, а треба издвојити географски најближег Димитријевића из Шарбановца код Сокобање који такође слави Никољдан. О пореклу Живковића нисам успео пронаћи детаљније податке, тако да је свака информација добродошла. Тестираном бих препоручио тестирање SNP-a YP270 код компаније YSEQ, с обзиром да тренутно ниједан припадник овог рода није SNP потврђен.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1729
  • Z3660>Y34637-
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #575 послато: мај 31, 2019, 10:23:43 поподне »
Тошић, Ђурђевдан, Сељашница, Пријепоље

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Најближе поклапање има са Мандићем из Виљуше код Чачка (слава Лучиндан), разликују се на 2 од 23 маркера, а затим са Станисављевим (Ђорђевићем) са Златибора који такође слави Ђурђевдан (3/23). Блиска поклапања (2-3 маркера разлике) има и са неколико тестираних из херцеговачког подухвата чији резултати нису још увек јавни. Једина необичнија вредност је нешто нижа DYS533=11. Тестирани је у упитнику навео да Тошићи према предању потичу од Плескоњића из Јабуке код Пријепоља, а за Плескоњиће постоји предање да потичу из села Степен код Билеће, што није немогуће узевши у обзир горенаведена поклапања са појединим херцеговачким породицама.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1729
  • Z3660>Y34637-
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #576 послато: мај 31, 2019, 10:52:25 поподне »
Шушић, Симеундан, Рекавице, Бања Лука

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Поседује прилично необичан хаплотип, са доста ретких вредности (DYS390=24, DYS19=16, DYS385=11-13), а има и две вредности које се скоро никад не јављају заједно код припадника ове гране (Y-GATA-H4=12 и DYS549=13), тако да се не може поуздано сместити ни у један од постојећих подродова у табели. Од Петровића из Младеновца, који једини поред Шушића слави Симеундан разликује се чак на 6 од 23 маркера, тако да се нека ближа веза може са сигурношћу искључити. Тестирани је у упитнику навео да су у Рекавице досељени око 1800. године, али није навео одакле. Детаљније податке нисам успео пронаћи ни улитератури, па ако неко има више информација нека напише.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 509
  • I2-PH908>Y99196
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #577 послато: мај 31, 2019, 11:19:56 поподне »
Треба напоменути да је у упитнику наведено да је слава Симеундан узета 1800. године, и да се поуздано зна да то није ранија слава, што и има смисла, јер су остали са том славом из зоне од Врбаса до Босне и од Влашића до Саве - припадници хаплогрупе I2-PH908.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1729
  • Z3660>Y34637-
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #578 послато: јун 01, 2019, 03:14:28 поподне »
Вујасин, Ђурђевдан, Љубачево, Бања Лука

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује практично модални хаплотип, као и већина осталих припадника ове гране код нас, једина вредност која одудара је благо снижена DYS389II=28. Има велики број релативно блиских поклапања (2-4 маркера разлике), али никога ко му је истовремено и географски близак и/или слави исту славу. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, а ни у литератури о овим Вујасинима и селу Љубачеву не нађох више информација.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1729
  • Z3660>Y34637-
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #579 послато: јун 01, 2019, 04:08:10 поподне »
Кашић, Јовањдан, Жабаљ

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Новаковићем из Богутовог Села код Угљевика, који такође слави Јовањдан. Релативно блиска поклапања има и са Ђукићем из Црнче код Дервенте који слави Стевањдан (2/23), као и са неколико херцеговачких и једним родом са Косова и Метохије чији резултати нису још увек јавни. Са свим наведеним родовима дели нешто ређу вредност DYS533=11. Тестирани је у упитнику навео да су по предању досељени из Босне или Далмације у 19. веку. О Кашићима из Жабља нисам успео пронаћи више детаља, али би они требали бити повезани са Кашићима из Босута, за које у књизи Микице Илића Село Босут у Срему пише:

"Кашићи (Јовањдан) су доселили у Босут из села Мишковци код Дервенте, одакле је дошао Андрија (Луке) Кашић (1918-2005), који је ушао у кућу Босућанке Јованке Будимировић. У Мишковце су Кашићи доселили из Далмације. Андрија Кашић је рођен у месту Бителић код Сиња. У Шематизму митрополије и архидијецезе Дабробосанске за 1882. годину, Кашићи (Ђурђевдан) су забележени у парохији Рогоушац (Бугојно), док су Кашићи (Јовањдан) забележени у Бугојну.“ Кашић је презиме настало од личног имена Кашо. Презиме Кашић је понегде у Хрватској латинизирано у „Саssius"."

Дакле, Кашићи из Босута су досељени из Босне, а у Босну из Далмације, што се потпуно поклапа са предањем тестираног Кашића из Жабља, а у прилог томе иду и поклапања из североисточне Босне (једно управо из околине Дервенте). Православних Кашића је у Далмацији било у Житнићу код Дрниша, Бителићу код Сиња и у Сплиту, па одатле највероватније старином потичу и преци жабаљских Кашића. Александар Бачко помиње и могућу повезаност Кашића са средњовековним племићким родом Качића, али нисам сигуран колико је то поуздано, можда би Зрно знао рећи нешто више.