Аутор Тема: Светски ДНК дан 2019  (Прочитано 35985 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7026
  • I1 P109 FGC22045
Светски ДНК дан 2019
« послато: март 15, 2019, 02:59:08 поподне »
Друштво српских родословаца „Порекло“ организује велику акцију тестирања генетичког прапорекла на Светски ДНК дан, 25. априла 2019. године. Позивамо све заинтересоване да се пријаве најкасније до 24. априла 2019. године.

Друштво је за ову прилику обезбедило велики попуст на тестирање. Уместо пуне цене у износу од 13.000 динара, само 25. априла 2019. цена тестирања биће 6.000 динара! Уз овај износ, потребно је уплатити и најмање 500 динара донације за Српски ДНК пројекат.

Пријаве за тестирање шаљите на dnk@poreklo.rs са назнаком: Пријава за тестирање за Светски ДНК дан. По пријему пријаве добићете све неопходне инструкције за даље кораке.

Чланови Друштва српских родословаца „Порекло“ са плаћеном годишњом чланарином, могу да предложе два кандидата за тестирање по цени од по 6.000 динара. За ове кандидате није потребна уплата донације за Српски ДНК пројекат.

Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 23 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата.

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.

Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана обрађени су подаци за преко 1800 људи.

Захваљујући генетичкој генеалогији могуће је одгонетнути тајне порекла појединаца и целе нације.

Будите и Ви један оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.

Добро дошли у свет генетичке генеалогије!

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7026
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #1 послато: март 15, 2019, 03:15:59 поподне »
Списак до сада пријављених за тестирање на Светски ДНК дан, са посланим пријавама за тестирање:

1. Михајловић, Ђурђевдан, Дољане, Звечан
2. Јовановић, Св. Александар Невски, Буче, Беране
3. Дугалић, Јовањдан, Берак, Томпојевци
4. Трифковић, Ђурђевдан, Горња Врањска, Шабац
5. Величковић, Стевањдан, Куманово
6. Јечменица, Никољдан, околина Пљеваља
7. Зарић, Петковдан, Каона, Кучево
8. Исаиловић, Ђурђиц, Грабовица, Горњи Милановац
9. Мајски, нема славу, Будимпешта
10. Милошевић, Аранђеловдан, Радмировац, Сврљиг
11. Јовановић, Никољдан, Мечковац, Врање
12. Недић, Никољдан,  Кутлово, Крагујевац
13. Жарковић, Св. пророк Јеремија, Херцеговина
14. Срећковић, Никољдан, Велико Крчмаре, Рача

Они који су се пријавили, а нису попунили пријаве, моле се да то ураде, како бисмо исте благовремено обрадили и припремили за датум тестирања.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7026
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #2 послато: март 22, 2019, 03:15:16 поподне »
Списак нових пријава за тестирање пристиглих у последњих седам дана:

15. Љубинковић, Аранђеловдан, Брњац, Лозница
16. Гусак, Ђурђевдан, Доњи Лучани, Какањ
17. Јеринкић, Јовањдан, Кикинда
18. Гојковић, Савиндан, Виницка, Пријепоље
19. Минић, Ђурђевдан, Пријепоље
20. Обрадовић, Јовањдан, Осијек
21. Татаревић, Никољдан, Пребреза, Блаце
22. Ђукић, Стевањдан, Велика Сочаница, Дервента
23. Килибарда, Аранђеловдан, Тупан, Велимље, Никшић
24. Бојановић, Никољдан, Бјелуша, Ариље
25. Јелић, Јовањдан, Ерчеге, Ивањица
26. Мијатовић, Ђурђевдан, Љубетово, Врандук
27. Недић, Никољдан, Дубница, Сјеница
28. Новаковић, Петковдан, Горње Добрево, Косово Поље
29. Тодоровић, Никољдан, Мланча, Краљево
30. Табаковић, Никољдан, Мрежице, Билећа
31. Петковић, Никољдан, Длабочица, Куманово
32. Миновић, Јовањдан, Гокчаница, Ушће
33. Цекић, Никољдан, Лесковац
34. Маџовски, Петковдан, Крива Паланка
35. Груловић, Никољдан, Бирбир, Шибеник
36. Станковић, Аранђеловдан, Каштавар, Печењевце
37. Живковић, Никољдан, Алексинац
38. Средојевић, Савиндан, Виницка, Пријепоље
39. Јованов, Никољдан, Радојево, Нова Црња
40. Станић, Аранђеловдан, Мутилић, Лика

Као и прошли пут, они који су се пријавили, а нису попунили пријаве, моле се да то ураде, како бисмо исте благовремено обрадили и припремили за дан тестирања.
« Последња измена: април 25, 2019, 02:49:37 поподне Amicus »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7026
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #3 послато: март 29, 2019, 03:15:16 поподне »
Списак пријава за тестирање које су стигле у последњих недељу дана:

41. Миливојевић, Ђурђевдан, Кутловац, Блаце
42. Петровић, Никољдан, Мовљане, Сува Река
43. Мажибрада, Андријевдан, Книн
44. Даријевић, Никољдан, Стари Бановци
45. Калајџић, Аранђеловдан, Милатовићи
46. Капларевић, Никољдан, Милатовићи
47. Јовановић, Ђурђевдан, Милатовићи
48. Јокановић, Никољдан, Шобадине, Билећа
49. Пековић, Стевањдан, Крња Јела, Колашин
50. Манојловић, Никољдан, Развође, Дрниш
51. Душанић, Никољдан, Баваниште, Ковин
52. Милосавић, Јовањдан, Кмећани, Бања Лука
53. Павловић, Петковдан, Стубал, Краљево
54. Муиџа, Ђурђевдан, Горњи Класнић
55. Јевремовић, Никољдан, Доња Буковица, Љубовија
56. Адамовић, Ђурђевдан, Бистрица, Бијело Поље
57. Николић, Св. Врачи, Дрежник
58. Плављанин, Никољдан, Радосавска, Доња Пискавица

Као и претходна два пута, сви они који су се пријавили, а нису попунили пријаве, моле се да то ураде, како бисмо исте благовремено обрадили и припремили за дан тестирања.

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #4 послато: март 29, 2019, 08:00:03 поподне »
54. Муиџа, Ђурђевдан, Горњи Класнић

Муиџе су изворно из Доњег Класнића, тачније из засеока Коса.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7026
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #5 послато: април 05, 2019, 03:48:55 поподне »
Списак пристиглих пријава у последњих седам дана:

59. Лужњанин, Пантелијевдан, Корлаће, Рашка
60. Јовановић, Аранђеловдан, Македонски Брод
61. Степановић, Аранђеловдан, Рибник, Трстеник
62. Ђорђевић, Јовањдан, Шекулар
63. Здравковић, Аранђеловдан, Доња Микуљина, Куршумлија
64. Велимировић, Св. Врачи, Врачевић
65. Перкучин, Никољдан, Нови Кнежевац
66. Милошевић, Ђурђевдан, Пасијевић, Гружа, Кнић
67. Љиљак, Срђевдан, Велика Река, Вучитрн
68. Ђукић, Ђурђевдан, Ђукићи, Шипово
69. Илић, Алимпијевдан, Толисавац, Крупањ
70. Бранковић, Аранђеловдан, Крња Јела, Босански Петровац
71. Савић, Ђурђевдан, Баћевићи, Мостар
72. Бисенић, Аранђеловдан, Голобок, Смедеревска Паланка
73. Церовић, Ђурђевдан, Тушина, Шавник
74. Прерадов, Томиндан, Парага, Бачка Паланка
75. Дејановић, Никољдан, Госпођинци, Нови Сад
76. Миловановић, Ђурђиц, Велика Плана
77. Раковић, Стевањдан, Отиш, Сански Мост
78. Дамјановић, Никољдан, Плав, Гусиње, Подгорица
79. Ступар, Лазарева Субота, Мала Крупска Рујишка, Босанска Крупа
80. Лалошевић, Симеундан, Сомбор
81. Владимиров, Никољдан, Драинци, Клисура
82. Јеринић, Илиндан, Вировци, Мионица
83. Младеновић, Митровдан, Клокочевац, Мајданпек
84. Поповић, Ђурђиц, Шавац, Параћин
85. Шакота, Лазарева Субота, Корита, Билећа
86. Праштало, Никољдан, Грдановци, Сански Мост
87. Милојевић, Трифундан, Кушиљево

Као и претходних пута, сви они који су се пријавили, а нису попунили пријаве, моле се да то ураде, како бисмо исте благовремено обрадили и припремили за дан тестирања.
« Последња измена: април 23, 2019, 12:37:59 поподне Amicus »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7721
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #6 послато: април 05, 2019, 04:00:26 поподне »
62. Ђорђевић, Јовањдан, Шекулар

Вероватно исељеници у Јабланицу, требало би да су од Рмуша.

78. Дамјановић, Никољдан, Плав, Гусиње, Подгорица

Миљанићи кажу:
Дамјановићи - Рашће (Гусиње) и Лазе (Плав) од кучких Булатовића.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1225
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #7 послато: април 05, 2019, 04:05:24 поподне »
80. Лалошевић, Симеундан, Сомбор
Дакле, сазнаћемо хаплогрупу Јована Лалошевића.

<a href="https://www.youtube.com/v/EIEwsnq6ZLA" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/EIEwsnq6ZLA</a>
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3762
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #8 послато: април 05, 2019, 04:14:47 поподне »
Дакле, сазнаћемо хаплогрупу Јована Лалошевића.



14. Срећковић, Никољдан, Велико Крчмаре, Рача


А и Панте Срећковића...
« Последња измена: април 05, 2019, 04:17:03 поподне Милош »

Ван мреже СРБ.МНЕ

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 82
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #9 послато: април 05, 2019, 06:30:32 поподне »
mi iz Crne Gore se slabo javljamo trebalobi da to nekako organuzujemo po Crnoj Gori slabo su ljudi iformisani za ovo

Ван мреже Златан

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 272
  • Y: E-V13>Z5017>A18833
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #10 послато: април 05, 2019, 06:41:51 поподне »
ЦГ је солидно покривена. Скоро су сви родови профилисани. Права оскудност је у југо-источној Србији.

Отправлено с моего SM-G955F через Tapatalk


На мрежи vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1043
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #11 послато: април 05, 2019, 09:57:46 поподне »
Вероватно исељеници у Јабланицу, требало би да су од Рмуша.

Миљанићи кажу:
Дамјановићи - Рашће (Гусиње) и Лазе (Плав) од кучких Булатовића.

 Ђорђевић је мој кандидат.  Тачно Јабланица - Медвеђа. Имају предање да су од Рмуша, односно Армуша што је исто. 

На мрежи vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1043
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #12 послато: април 05, 2019, 10:16:58 поподне »
ЦГ је солидно покривена. Скоро су сви родови профилисани. Права оскудност је у југо-источној Србији.

Отправлено с моего SM-G955F через Tapatalk




 Црна Гора је покривена, али има простора за још родова.  Неке можете да убјеђујете љетњи дан до подне, али узалуд. За сад имам 2 кандидата који су се пријавили. Један је Банаћанин старосједиоц, други  поријеклом из Црне Горе.   Видим да  двојица још  нијесу попунили упитнике?  Надам се да ће и они одржати ријеч. 
Код југоисточне Србије је очигледна незаинтересованост.

Ван мреже НСБ

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 43
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #13 послато: април 05, 2019, 10:20:13 поподне »
79. Ступар, Лазарева Субота, Мала Крупска Рујишка, Босанска Крупа

Хе хе , најава за ПХ908, 1 маркер разлике са Бјелићима/Белићима Ђурђевдан.  ;D

Ван мреже СРБ.МНЕ

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 82
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #14 послато: април 05, 2019, 10:22:25 поподне »

 Црна Гора је покривена, али има простора за још родова.  Неке можете да убјеђујете љетњи дан до подне, али узалуд. За сад имам 2 кандидата који су се пријавили. Један је Банаћанин старосједиоц, други  поријеклом из Црне Горе.   Видим да  двојица још  нијесу попунили упитнике?  Надам се да ће и они одржати ријеч. 
Код југоисточне Србије је очигледна незаинтересованост.
ja bi odredio ali j3edna trasakcija iz crne gore je oko 20 eura

На мрежи vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1043
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #15 послато: април 06, 2019, 10:02:46 пре подне »
ja bi odredio ali j3edna trasakcija iz crne gore je oko 20 eura

Да, платни промет, поштански саобраћај др. између Црне Горе и Србије је скуп и отежан.
Ваљало би  покренути неку акцију у Црној Гори. Знам да је све то компликовано. Нека ми не замјере форумаши, јер  нас из Црне Горе има прилично, и гласни смо...
« Последња измена: април 06, 2019, 11:29:22 пре подне Amicus »

Ван мреже ЛукаОБ

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 93
  • G2a-L497
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #16 послато: април 06, 2019, 10:55:17 пре подне »
Нек је браћи из Босне и Херцеговине са срећом што се тиче слања новца. Мене су пеглали у Поштама Српске 3 дана и на крају сам одустао од тестирања док лично не дођем у Београд.
И за претке, и за потомке.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1036
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #17 послато: април 06, 2019, 10:59:55 пре подне »
Да, платни промет, поштански саобраћај др. између Црне Горе и Србије је скуп и отежан.
Ваљало би  покренути неку акцију у Црној Гори. Знам да је све то компликовано. Нека ми не замјере форумаши, јер  нас из Црне Горе има прилично, и гласни смо...

Нема довољно Бокеља тако да ту постоји леп простор за напредовање. :)
« Последња измена: април 06, 2019, 11:29:38 пре подне Amicus »
Смрти нема,има сеоба !

На мрежи vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1043
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #18 послато: април 06, 2019, 11:43:26 пре подне »
Нема довољно Бокеља тако да ту постоји леп простор за напредовање. :)


 Да, Бока  је хетерогена и кад су старосједилачки родови у питању.   
 У Боки је такав етнички мозаик, можда и већи него у Војводини.    У то сам се и лично увјерио у задњих 30. година.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1036
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #19 послато: април 06, 2019, 11:54:21 пре подне »

 Да, Бока  је хетерогена и кад су старосједилачки родови у питању.   
 У Боки је такав етнички мозаик, можда и већи него у Војводини.    У то сам се и лично увјерио у задњих 30. година.

Дајте онда да их некако покренемо да се укључе у причу...већ годинама слушам од старијих како су највећи Срби у Црној Гори управо Бокељи, утиска сам да обзиром на море и могућности које оно данас пружа вероватбо новчано стоје боље него остало становништво. Видим да има доста људи из тих крајева па би стварно било лепо да се и око њох нешто уради.
Смрти нема,има сеоба !

На мрежи vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1043
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #20 послато: април 06, 2019, 12:47:02 поподне »
Дајте онда да их некако покренемо да се укључе у причу...већ годинама слушам од старијих како су највећи Срби у Црној Гори управо Бокељи, утиска сам да обзиром на море и могућности које оно данас пружа вероватбо новчано стоје боље него остало становништво. Видим да има доста људи из тих крајева па би стварно било лепо да се и око њох нешто уради.


 За почетак да у оквиру акције о Банаћанима, укључимо  и потомке Бокеља  - колонизоване у Банат после Првог Свјетског рата. Има их у Јужном Банату -  насељених у Банатском Новом Селу, Ковину.  Има их и у Средњем и Северном Банату.  Покушаћу да анимирам неке у  окружењу.   

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1036
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #21 послато: април 06, 2019, 01:21:51 поподне »

 За почетак да у оквиру акције о Банаћанима, укључимо  и потомке Бокеља  - колонизоване у Банат после Првог Свјетског рата. Има их у Јужном Банату -  насељених у Банатском Новом Селу, Ковину.  Има их и у Средњем и Северном Банату.  Покушаћу да анимирам неке у  окружењу.   

На крају нема без Баната ништа, он нам дође као спона између малте не свих српских крајева.  ;D
Шалу на страну, подржавам ово, иако не познајем Бокеље у поменутим местима већ углавном Босанце, Херцеговце, Црногорце..
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7026
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #22 послато: април 12, 2019, 02:45:47 поподне »
Нови списак пристиглих пријава у последњих седам дана:

88. Миловановић, Никољдан, Гатање, Урошевац
89. Живковић, Никољдан, Печењевце, Лесковац
90. Јоксимовић, Цвети, Милошев До, Пријепоље
91. Богуновић, Јовањдан, Зрмања
92. Ранђеловић, Јовањдан, Житорађа, Прокупље
93. Соколовић, Аранђеловдан, Ивање, Бојник
94. Јоксић, Никољдан, Заглавак, Бајина Башта
95. Милошевски, Петковдан, Јегол, Кичево
96. Селак, Вартоломијевдан, Требовљани, Градишка
97. Драговић, Аранђеловдан, Брезовац, Аранђеловац
98. Раковић, Аранђеловдан, Лешак, Лепосавић
99. Гавриловић, Никољдан, Шавране, Крушевац
100. Мунћан, Аранђеловдан, Сефкерин, Опово
101. Радовановић, Митровдан, Ћуприја
102. Обреновић, Срђевдан, Побрђе, Братунац
103. Лукић, Никољдан, Осечина
104. Боснић, Јовањдан, Пашин Поток, Цетинград
105. Мирковић, Митровдан, Полача, Книн
106. Димитријевић, Аранђеловдан, Ђинђуша, Бојник
107. Јојевић, Јовањдан, Вардиште, Вишеград
108. Бојановић, Лучиндан, Брезова, Ивањица
109. Станковић, Аранђеловдан, Радовница, Трговиште
110. Тошић, Ђурђевдан, Оровац, Сељашница
111. Дишић, Аранђеловдан, Црна Глава, Копаоник
112. Вујасин, Ђурђевдан, Љубачево, Бања Лука
113. Јовановић, Митровдан, Лебане
114. Марковић, Ђурђиц, Ресник, Крагујевац
115. Кромпић, Ђурђиц, Буђановци, Рума
116. Ђурић, Јовањдан, Хоргош, Кањижа

Као и претходних пута, сви они који су се пријавили, а нису попунили пријаве, моле се да то ураде, како бисмо исте обрадили и благовремено припремили за дан тестирања.
« Последња измена: април 15, 2019, 12:18:26 поподне Amicus »

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 478
  • I2-Y56203
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #23 послато: април 12, 2019, 03:28:53 поподне »
Jedna ispravka, nije Krmpotić nego Krompić iz Buđanovaca

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3762
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #24 послато: април 12, 2019, 03:41:04 поподне »
98. Раковић, Аранђеловдан, Лешак, Лепосавић

Треба проврити да ли је заиста Аранђеловдан. Видим по литератури да славе Лучиндан.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7026
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #25 послато: април 12, 2019, 04:17:58 поподне »
Jedna ispravka, nije Krmpotić nego Krompić iz Buđanovaca

Исправљено.

98. Раковић, Аранђеловдан, Лешак, Лепосавић

Треба проврити да ли је заиста Аранђеловдан. Видим по литератури да славе Лучиндан.

Проверио сам, тако стоји у пријави. Кад стигну резултати, свакако ће се скренути пажња и на ту чињеницу.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #26 послато: април 12, 2019, 07:19:39 поподне »
91. Богуновић, Јовањдан,

потенцијални J2a-M92>S8230. Не би требало бити изненађења

96. Селак, Вартоломијевдан, Требовљани, Градишка

биће интересантно видети да ли је I2-PH908, R1a-M458, или J2b-M205

102. Обреновић, Срђевдан, Побрђе, Братунац

на 23andMe постоји Обреновић, Јовањдан, Братунац, R1a-M417. Видећемо да ли су и ови можда исти род, а посебно би то било интересантно због славе

105. Мирковић, Митровдан, Полача, Книн

вероватно род са Крајишницима који су I2-PH908, а славе Митровдан (Вранићи, Шоботи).


Све у свему, доста разноврсне локације и много нових родова, биће занимљиво.

Ван мреже ЛукаОБ

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 93
  • G2a-L497
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #27 послато: април 12, 2019, 09:37:09 поподне »
Колико су ми старији причали ми Обреновићи Срђевштаци нисмо повезани са овима што славе Јовањдан, чак моји старији нису ни знали да постоје ови Јовањштаци, а географски гледано Побрђе и Кравица уопште нису далеко. Мада ти што славе Јовањдан су из засеока Мандићи а не из Кравица :)
И за претке, и за потомке.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #28 послато: април 12, 2019, 09:42:56 поподне »
Колико су ми старији причали ми Обреновићи Срђевштаци нисмо повезани са овима што славе Јовањдан, чак моји старији нису ни знали да постоје ови Јовањштаци, а географски гледано Побрђе и Кравица уопште нису далеко. Мада ти што славе Јовањдан су из засеока Мандићи а не из Кравица :)

Да, тестирани Обреновић R1a је из Кравице. С обзиром на географски положај и чињеницу да су крајишки Срђевштаци далеко на западу, највеће су шансе за G2a-L497 (због неких ранијих резултата).

Ван мреже melkijades

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #29 послато: април 15, 2019, 10:12:44 пре подне »
Каква је ситуација у вези пријаве за светски ДНК пројекат старијих особа из унутрашњости који не би могли лично да дођу? Можда бих пријавио деду са мајчине стране за тестирање, уколико би могао некако да пошаље узорак.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7026
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #30 послато: април 15, 2019, 10:25:35 пре подне »
Каква је ситуација у вези пријаве за светски ДНК пројекат старијих особа из унутрашњости који не би могли лично да дођу? Можда бих пријавио деду са мајчине стране за тестирање, уколико би могао некако да пошаље узорак.

Можете сами узети узорак и послати га поштом. Пошаљите пријаву на dnk@poreklo.rs, па ћемо вам послати даља упутства.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7026
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #31 послато: април 19, 2019, 03:01:52 поподне »
Настављамо са списковима новопристиглих пријава у последњих седам дана:

117. Здравковић, Аранђеловдан, Дреновац, Врање
118. Рабреновић, Аранђеловдан, Бистрица, Мојковац
119. Цветковић, Аранђеловдан, Власка, Младеновац
120. Лаћарак, Ђурђевдан, Бегеч
121. Црнчевић, Јовањдан, Рељино Село, Гламоч
122. Трифуновић, Ђурђевдан, Речице, Пожега
123. Стојановић, Аранђеловдан, Смарница, Власотинце
124. Анкарић, Ђурђевдан, Ердевик, Шид
125. Живковић, Ђурђиц, Горња Црнишава, Трстеник
126. Вукадиновић, Матијевдан, Батајница, Земун
127. Момчиловић, Аранђеловдан, Власина, Сурдулица
128. Ширка, -, Бачки Петровац
129. Величковић, Петковдан, Мачковац, Куршумлија
130. Вујин, Гавриловдан, Војка, Стара Пазова
131. Војновић, Никољдан, Бобота, Вуковар
132. Мишчевић, Јовањдан, Медено Поље, Босански Петровац
133. Кос, Ђурђевдан, Доњи Перван, Бања Лука
134. Живковић, Никољдан, Гаре
135. Станисављев, Ђурђевдан, Златибор
136. Вељковић, Никољдан, Сурдулица
137. Полић, Јовањдан, Мокроноге
138. Чампара, Св. Јоаким и Ана, Невесиње
139. Гиноски, Пречиста Богородица, Инче, Македонски Брод
140. Ковачевић, Јовањдан, Ивањска, Босанска Крупа
141. Бојановић, Лучиндан, Кушићи, Ивањица
142. Бојановић, Никољдан, Круси, Подгорица
143. Џунић, Аранђеловдан, Велико Село, Крупац, Пирот
144. Кизић, Ђурђиц, Доњи Петрић, Клина
145. Марковић, Јовањдан, Туларе, Медвеђа
146. Ђумић, Аранђеловдан, Книн
147. Радуловић, Јовањдан, Кусаче, Хан Пијесак
148. Сушић, Ђурђевдан, Мрзло Поље, Слуњ
149. Бојанић, Ђурђевдан, Жагровић, Книн
150. Тодоровић, Јовањдан, Друговац
151. Пауновић, Алимпијевдан, Велика, Плав
152. Пашајлија, Ђурђевдан, Дабар, Сански Мост
153. Шарчевић, Никољдан, Матијевац, Владимирци
154. Вишњевац, -, Нови Сад

До Светског ДНК дана остало је још шест дана.

Као и претходних пута, сви они који су се пријавили, а нису попунили пријаве, моле се да то ураде, како бисмо исте обрадили и благовремено припремили за дан тестирања.
« Последња измена: април 19, 2019, 06:51:16 поподне Amicus »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3762
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #32 послато: април 19, 2019, 03:08:27 поподне »
Видим доста пријављених чије резултате са великом вероватноћом можемо предвидети.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7721
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #33 послато: април 19, 2019, 03:22:55 поподне »
142. Бојановић, Никољдан, Круси, Подгорица

Ово ће бити занимљив резултат.

„Крусе“ (није познато да ли је братство добило име по селу, или село по братству), чине родови: Бојановићи, Ћетковићи, Раичевићи, Рацковићи, Перовићи. Према предању, даљом старином су из Кроје из Албаније.

Да ли имају везе са братством Cruetio / Cruetin које се помиње на више места у Скадарском земљишнику 1416. године?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7721
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #34 послато: април 19, 2019, 03:27:50 поподне »
141. Бојановић, Лучиндан, Кушићи, Ивањица

А ови Бојановићи би требало да су Никшићи (према књизи "Становништво Моравичког Старог Влаха").
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #35 послато: април 19, 2019, 03:36:43 поподне »
140. Ковачевић, Јовањдан, Ивањска, Босанска Крупа

Таман да видимо да ли су ово Ковачевићи-Богуновићи Ј2а-М92, или неки други. Ови Ковачевићи су, према Карановићевој подели, најбројнији огранак "Богуновића" у Поуњу.

"У првој су групи Богуновићи 21 к. у десет насеља; Ковачевићи 97 к. у 21 н.; Пашићи 31 к. у 6 н.; Пјанићи 3 к.; Анушићи 10 к. у 4 н.; Мазалице 12 к. у 6 н.; Бундале 4 к. у 2 н. и Ђурашиновићи 5 к. свега је од ове гране 183 куће.
У другој су у Далмацији разрођеној групи најјачи Адамовићи. Из Далмације су пали пре 200. у Смољану више Босанског Петровца. Ту побију Турке, јер су им хтели да проведу силу на слави, па побегну преко планине у ову област, а једни у Прекосање."

Реално је да нису сви генетски повезани, с обзиром да је у питању често презиме и честа слава, а упитна је и веза са Богуновићима, зато што смо већ имали доста промашаја на ту тему.

Од Ковачевића из Поуња (Јовањдан) је и Василије Вајан Ковачевић, српски вођа у "Босанско-херцеговачком устанку" (1875-1878)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7721
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #36 послато: април 19, 2019, 03:39:46 поподне »
151. Пауновић, Алимпијевдан, Велика, Плав

И ово ће бити занимљиво, да видимо да ли велички "Цеклињани" потичу од Ђурашковића или неког стариначког цеклинског рода, и имају ли везе с Ралевићима из Калудре, или можда с Ђурашковићима из Горњег Полимља.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже boka78

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #37 послато: април 19, 2019, 06:42:43 поподне »
Настављамо са списковима новопристиглих пријава у последњих седам дана:

152. Пашалија, Ђурђевдан, Дабар, Сански Мост


Само мала корекција овде јер је изостављено слово у презимену.... тестирани се презива "ПашаЈлија"


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7026
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #38 послато: април 19, 2019, 06:51:47 поподне »
Само мала корекција овде јер је изостављено слово у презимену.... тестирани се презива "ПашаЈлија"

Извињавам се. Ево исправљено је. И овде и у евиденцији. :)

Ван мреже Бећар

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 119
  • YDNA: I1-L1237; mtDNA: J1-C13
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #39 послато: април 19, 2019, 08:02:15 поподне »
Уколико има ресурса, неко упознавање кроз трибине и предавања би свакако помогло.
Наравно да влада генерално мање интересовање, али је већини ипак занимљиво да чују нешто о тој области. Велики број обичних људи уопште и не зна да тако нешто постоји.

Права блокада долази тек када се помене цена од 6-6500 динара за тестирање.

Ја исто верујем да је такво неко упознавање и образовање одлична инвестиција.  Већина људи би бенефицирала о сазнању шта Pорекло ради и пројекте које има.  Не можемо одмах закључити да ће сви људи из једне области резоновати негативно или некако подједнако. Ако неко од њих из источне Србије постне члан и допринесу својом активности то је већ успех.  Можда је ту још  неки наш "Пашић."

Ван мреже Бећар

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 119
  • YDNA: I1-L1237; mtDNA: J1-C13
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #40 послато: април 19, 2019, 08:12:57 поподне »
Amicus или неко од уредника, да ли постоји некакво географско приказивање тестираних у Српски ДНК Пројекат као проценат из појединих крајева? Често се спомене да имамо мало људи тестираних из источне тј. југо-источне Србије али ја не знам како се то може прецизније оценити.  Ја сма још увек нов у друштву па не замерите ако је то почетничко питање.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7026
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #41 послато: април 19, 2019, 08:50:38 поподне »
Amicus или неко од уредника, да ли постоји некакво географско приказивање тестираних у Српски ДНК Пројекат као проценат из појединих крајева? Често се спомене да имамо мало људи тестираних из источне тј. југо-источне Србије али ја не знам како се то може прецизније оценити.  Ја сма још увек нов у друштву па не замерите ако је то почетничко питање.

То је могуће видети на Српском ДНК пројекту тако што се кликне на иконицу са глобусом. Наравно, треба подесити да приказује већи број тестираних од 50. Може и опција да се прикажу сви, али она се дуже учитава, а довољно је ставити 500, па ће се видети где је колико тестираних.

Постоји Heatmaps опција, која приказује степен концентрације тестираних на неком подручју, па то изгледа овако.


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1689
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #42 послато: април 19, 2019, 08:52:17 поподне »
Amicus или неко од уредника, да ли постоји некакво географско приказивање тестираних у Српски ДНК Пројекат као проценат из појединих крајева? Често се спомене да имамо мало људи тестираних из источне тј. југо-источне Србије али ја не знам како се то може прецизније оценити.  Ја сма још увек нов у друштву па не замерите ако је то почетничко питање.

Статистички подаци по областима се могу видети на следећој страници:
https://dnk.poreklo.rs/Statistike/Regioni

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #43 послато: април 19, 2019, 09:10:54 поподне »
Делује да ова мапа није представила реално стање, у супротном би било много више тестираних у областима које су одрађене у режији Порекла (Херцеговина нпр.). Или је једноставно показало пресек по једној страници.

Углавном, области из којих се Срби најчешће тестирају (рачунам овде и 23andMe резултате) су Босанска Крајина, Лика, Западна Србија, Црна Гора, Далмација, дакле махом динарски крајеви. Најмање је тестираних (тј. најслабије се тестирају) из источне Србије, са Косова и Метохије, из Славоније, итд.

Ван мреже Бећар

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 119
  • YDNA: I1-L1237; mtDNA: J1-C13
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #44 послато: април 19, 2019, 09:24:17 поподне »
Амикус, Иване и Небојша хвала за коментаре и мапе.  Ове је баш добро урађено, похвале тиму!

Ја сам исто запазио да има више разговора о тестирању по неким крајевима, као Херцеговина. Верујем да ће се то временом поправити кад будемо стигли и до других крајева.
« Последња измена: април 19, 2019, 09:26:36 поподне Бећар »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7026
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #45 послато: април 19, 2019, 09:24:47 поподне »
Делује да ова мапа није представила реално стање, у супротном би било много више тестираних у областима које су одрађене у режији Порекла (Херцеговина нпр.). Или је једноставно показало пресек по једној страници.

Углавном, области из којих се Срби најчешће тестирају (рачунам овде и 23andMe резултате) су Босанска Крајина, Лика, Западна Србија, Црна Гора, Далмација, дакле махом динарски крајеви. Најмање је тестираних (тј. најслабије се тестирају) из источне Србије, са Косова и Метохије, из Славоније, итд.

Показао сам само као пример, ово није пресек Српског ДНК пројекта, већ последњих 500 тестираних.

Ван мреже Бадин

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 23
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #46 послато: април 19, 2019, 11:12:27 поподне »
Занима ме кад ће бити објављени резултати тестираних поводом светског днк дна?

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7026
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #47 послато: април 19, 2019, 11:28:43 поподне »
Занима ме кад ће бити објављени резултати тестираних поводом светског днк дна?

До краја маја би требали бити познати резултати свих тестираних.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7026
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #48 послато: април 24, 2019, 05:59:53 поподне »
На корак смо од Светског ДНК дана, и у наставку објављујемо списак последње редовно пристигле туре пријава:

155. Милисављевић, Томиндан, Иричићи, Брус
156. Сјеран, Јовањдан, Житомислић, Мостар
157. Шарац, Никољдан, Доњи Полој, Слуњ
158. Мрдак, Никољдан, Трновце, Пљевља
159. Вујић, Аранђеловдан, Рабровац, Младеновац
160. Бједов, Ђурђевдан, Оћестово, Книн
161. Станковић, Митровдан, Костадиновац, Мерошина
162. Савичић, Стевањдан, Герзово, Мркоњић Град
163. Довезенски, Аранђеловдан, Куманово
164. Благојевић, Никољдан, Сушиће, Штрпце
165. Бижић, Трифундан, Славонски Бродаш
166. Николић, Никољдан, Земун
167. Милојко, Ђурђевдан, Грбаљ, Побрђе
168. Петронијевић, Аранђеловдан, Риђаге, Чачак
169. Чубрило, Лучиндан, Орашко Брдо, Пркоси, Босански Петровац
170. Симоновић, Јовањдан, Гњилане
171. Бојановић, Лучиндан, Буковица, Ивањица
172. Драмићанин, Стевањдан, Вучак, Ивањица
173. Шушић, Симеундан, Рекавице, Бања Лука
174. Ђачанин, Јовањдан, Вашица, Шид
175. Перуничић, Никољдан, Дајићи, Ивањица
176. Манчић, -, -
177. Богдановић, Томиндан, Бзенице, Александровац
178. Кашић, Јовањдан, Жабаљ

Овај списак биће накнадно допуњен пријавама које ћемо регистровати у току сутрашњег дана и наредних дана од оних које буду стизале поштом са узорцима.

Пријавељени који нису попунили пријаве имаће могућност сутра да их попуне и потпишу на лицу места.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7721
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #49 послато: април 24, 2019, 07:03:07 поподне »
163. Довезенски, Аранђеловдан, Куманово

Да ли ћемо то, можда, сазнати хаплогрупу војводе Јована Довезенског?

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7721
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #50 послато: април 24, 2019, 07:14:29 поподне »
167. Милојко, Ђурђевдан, Грбаљ, Побрђе

Дошли из Црне Горе почетком 17. столећа, ништа детаљније од тога.
Биће занимљиво видети резултат.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7721
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #51 послато: април 24, 2019, 07:18:36 поподне »
172. Драмићанин, Стевањдан, Вучак, Ивањица

По предању - Дробњаци.
Слава мало уноси сумњу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Aleksandar R21

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 45
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #52 послато: април 24, 2019, 08:56:11 поподне »
Pozdrav,

Hoću da se prijavim na testiranje, nadam se da nije kasno.
Iz Beograda sam pa jel me može neko uputiti kako i gde se prijavljuje, gde se predaju uzorci, kako, koliko se čeka itd.

Hoću da proverim predanje o poreklu od Popovića iz Lipe Cucke.

Hvala

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3762
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #53 послато: април 24, 2019, 08:58:32 поподне »
По предању - Дробњаци.
Слава мало уноси сумњу.

Имамо већ једног тестираног Драмићанина из Вучка. И по хаплогрупи нису Дробњаци. Макар таква веза не постоји.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7721
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #54 послато: април 24, 2019, 09:45:31 поподне »
Имамо већ једног тестираног Драмићанина из Вучка. И по хаплогрупи нису Дробњаци. Макар таква веза не постоји.

Нисам знао за тај резултат.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3762
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #55 послато: април 24, 2019, 09:49:21 поподне »
Нисам знао за тај резултат.

Тестирани Драмићанин је интересантан, јер је I2a-YP196*.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7026
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #56 послато: април 24, 2019, 09:51:31 поподне »
Pozdrav,

Hoću da se prijavim na testiranje, nadam se da nije kasno.
Iz Beograda sam pa jel me može neko uputiti kako i gde se prijavljuje, gde se predaju uzorci, kako, koliko se čeka itd.

Hoću da proverim predanje o poreklu od Popovića iz Lipe Cucke.

Hvala

Сутра од 9:00 до 19:00 на адреси Илије Гарашанина 5, у дворишном објекту Библиотеке Милутин Бојић, вршиће се узимање узорака. Дођите тамо, попунићете један упитник, даћете узорак, и добићете уплатнице за плаћање тестирања. После тога, чекамо мај, и почетак пристизања резултата. ;)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7721
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #57 послато: април 24, 2019, 10:12:49 поподне »
Тестирани Драмићанин је интересантан, јер је I2a-YP196*.

Да, да, сад се сетих... Ово ће бити провера. Мада, извесно је.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7026
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #58 послато: април 30, 2019, 03:59:16 поподне »
Као што смо и обећали, следи допуна списка, пријавама које су стигле 25. априла.

179. Деспотовић, Никољдан, Граб, Бијело Поље
180. Симовић, Мратиндан, Клење
181. Зубац, Ђурђевдан, Ходбина, Мостар
182. Бановић, Стевањдан, Буковик, Аранђеловац
183. Скоко, Ђурђевдан, Југовићи, Гацко
184. Топаловић, Никољдан, Скиповац, Добој
185. Богдановић, Томиндан, Бзенице, Александровац
186. Матијашевић, Јовањдан, Барзиловица, Лазаревац
187. Комарица, Јовањдан, Бучје, Прибој
188. Кашић, Јовањдан, Жабаљ
189. Буловић, Јовањдан, Бителић, Сињ
190. Остојић, Никољдан, Грачац
191. Вукшић, Св. Николај Мирликијски, Љесковац, Двор на Уни
192. Васиљевић, Лазаревдан, Крупањ
193. Вујанић, Василијевдан, Крагуј, Пакрац
194. Радојичић, Јовањдан, Савковић, Љубовија
195. Филиповић, Ђурђевдан, Прошћење, Мојковац
196. Ћеран, Ђурђевдан, Бужим, Чагавица
197. Кујунџић, Јовањдан, Сремски Карловци
198. Митровић, Петковдан, Љешница, Кучево

Овај списк ћемо допунити пријавама које буду стизале поштом наредних дана.

Иначе, информација за све заинтересоване, а који можда касне са слањем узорака, да се узорци могу послати на Биолошки факултет до 10. маја.

Наравно, заједно са попуњеним пријавама и овереним уплатницама као доказима уплате.

Очекује се да сви узорци буду анализирани до краја маја.
« Последња измена: мај 04, 2019, 09:21:46 поподне Amicus »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1036
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #59 послато: април 30, 2019, 04:01:57 поподне »
Бог те ово је највећи одзив до сада или ми се чини? :)
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7026
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #60 послато: април 30, 2019, 04:09:04 поподне »
Бог те ово је највећи одзив до сада или ми се чини? :)

Јесте, ово је највећи одзив до сада, бар што се тиче пријава.

Очекивати је да приближно толико на крају буде и послатих узорака.
« Последња измена: април 30, 2019, 04:12:08 поподне Amicus »

Ван мреже Aleksandar R21

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 45
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #61 послато: мај 03, 2019, 12:17:53 поподне »
Znate li koliko se otprilike čekaju rezultati?
Ovi momci mi na testiranju rekoše početkom maja da će biti.

Ван мреже ЛукаОБ

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 93
  • G2a-L497
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #62 послато: мај 03, 2019, 12:21:23 поподне »
Ових дана би требали дочекати прве резултате, а сви резултати су готови крајем Маја, ипак је ја мислим стиго преко 100 узорака... Тако је барем мени речено :)
И за претке, и за потомке.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3464
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #63 послато: мај 03, 2019, 12:22:45 поподне »
Ових дана би требали дочекати прве резултате, а сви резултати су готови крајем Маја, ипак је ја мислим стиго преко 100 узорака... Тако је барем мени речено :)
197 пријављених за сада

Ван мреже ЛукаОБ

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 93
  • G2a-L497
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #64 послато: мај 03, 2019, 12:26:40 поподне »
Душане може ли се знати колико је стигло узорака до сада?
И за претке, и за потомке.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3464
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #65 послато: мај 03, 2019, 12:31:08 поподне »
Душане може ли се знати колико је стигло узорака до сада?
Не знам :) Да, погрешно сам разумео, под претпоставком да неће можда сви који су се пријавили послати и узорак, али верујем да ће већина послати узорак, значи претпостављам да ће бити преко 150 узорака од овог броја пријављених (не знам какав је ранији однос био "број пријављених : број послатих узорака", тј. проценат реализованих пријава, па би се могло претпоставити како ће сада бити)
« Последња измена: мај 03, 2019, 12:35:15 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7026
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #66 послато: мај 03, 2019, 12:35:47 поподне »
Znate li koliko se otprilike čekaju rezultati?
Ovi momci mi na testiranju rekoše početkom maja da će biti.

Као што сам написао и раније, очекује се да ће сви узорци бити обрађени до краја маја, а први резултати ће вероватно стићи у току следеће недеље.

Не знам :) Да, погрешно сам разумео, под претпоставком да неће можда сви који су се пријавили послати и узорак, али верујем да ће већина послати узорак, значи претпостављам да ће бити преко 150 узорака од овог броја пријављених

Чекамо извештај са Биолошког факултета, па ћемо знати тачан број до сада пристиглих узорака.

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 323
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #67 послато: мај 12, 2019, 02:29:57 поподне »
Пошто су пристигли први резултати, почећемо са њиховим објављивањем.

Црнчевић, Јовањдан, Рељино Село, Гламоч

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а најближи би му могао бити Туфегџић из Мркоњић Града који такође слави Јовањдан. Разликују се на 2 од упоредива 23 маркера.

Перо М. Црнчевић за Црнчевиће у Красинцу и Рељином Селу бележи следеће:

Цитат
Према предању, поријекло овдашњих Црнчевића води из Црне Горе и да су се преци доселили на подручје Гламоча крајем 15–ог или почетком 16-ог вијека и населили се у село Брајиће – Хасанбеговце, а презивали су се Милошевићи. Према предању у Брајиће се доселило бројно племе Милошевића које је бројало око 70 чланова. Доказ да су Милошевићи заиста живјели у Брајићима је и назив једне долине која се налази сјеверно од села и сада носи назив Милошевића Долина.

Познато је да су у та времена турски освајачи аге и бегови одводили лијепе и згодне невјесте (младе) српског народа у своје чадоре, задржавали их неколико дана и ноћи и онда их враћали младожењи. Ова појава је позната под називом “прва брачна ноћ".

Ta судбина задесила је и младу једног младожење из племена Милошевића, коју су Турци одвели бегу у село Оџак. Брат младожењин по имену Дмитар, дошао је са пута кући и одмах примјетио да снаха није код куће. Упитао је укућане гдје је снаха? Одговорили су му да су снаху Турци одвели бегу у Оџак. Дмитар није могао поднијети такво понижење и срамоту, одмах се упутио у Оџак да види шта је са снахом, не рекавши ништа укућанима.

Кад је дошао у бегов чадор видио је снаху са бегом и након краће свађе, Дмитар је убио бега. Нема података шта је било са снахом. Претпоставка је да је Дмитар и њу убио да је Турци не би за одмазду мучили, злостављали и на крају убили. Пошто је убио бега, Дмитар се дао у бјекство преко брда Озрен, планине Старетине, Ливањског поља и Динаре стигао до Книна који је припадао Далмацији, и на тај начин се спасио од Турака. Пошто Турци нису ухватили Дмитра, истог дана учинили су одмазду и страшан злочин над племеном Милошевића у Брајићима.

Све што се од племена Милошевића затекло код куће поубијали су, мушко и женско, а сву имовину спалили. На сву срећу, два одрасла мушка члана племена Милошевића тог дана нису били код куће, у селу, па су остали живи.

Није познато гдје су тог дана били, али се претпоставља да су били у шуми код стоке. Нису позната ни имена двојице преживјеле браће. Не знајући да се страшна трагедија догодила у њиховој породици, браћа су пошла кући у Брајиће, вјероватно по храну. Комшије су примјетиле браћу изнад села, отрчали пред њих и рекли им да не иду у село, јер су Турци поубијали сву породицу и попалили сву имовину у знак одмазде што је њихов брат Дмитар убио бега y Оџаку. Може се само претпоставити како су се у том тренутку браћа осјећала и како су поднијели трагедију породице.

Избора нису имали, него су се помирили са судбином и заједнички одлучили да се пријаве бегу у другом беглуку и замоле га да им поштеди живот. Бег је пристао да их прими у свој беглук и поштеди им живот, уз велики откуп. Нема података колико је кеса блага — новца у злату требало сакупити. Родбина, пријатељи и комшије сакупили су тражену своту новца у злату, предали бегу, а бег је браћу преселио у Рељино Село западно од Брајића.

Брзо се пронијела вијест цијелим Гламочом о страшној одмазди Турака над племеном Милошевића у селу Брајићи. Народ је говорио: “Милошевићи зацрнили, зацрнили Милошевићи..." Од тог страшног догађаја, преживјела браћа Милошевића који су се настанили у Рељином Селу мијењају презиме Милошевић у презиме Црнчевић. Сасвим је извјесно и поуздано да је тако од Милошевића настало садашње презиме Црнчевић.

Одбјегли брат Дмитар, који је убио бега у Оџаку, настанио се у селу Косовски Кланац код Книна у Далмацији. Одлучивши да убије бега, знао је да ће Турци извршити одмазду над његовом породицом, али није могао ни претпоставити да ће учинити такав злочин да сву породицу поубијају и имовину попале. Нажалост, након извјесног времена сазнао је за страшну трагедију своје породице. Сазнао је, такође, да су му двојица браће преживјела и да су се из Брајића преселили y Рељино Село и да су промијенила презиме Милошевић упрезиме Црнчевић. Сазнавши да су му браћа промијенила презиме и он је промјенио своје презиме Милошевић у презиме Црнчевић. Дмитар из Косовског Кланца, код Книна, и браћа из Рељина Села, су се међусобно посјећивала и одржавали братске везе.

Племе Црнчевића почело се бројчано увећавати од тројице преживјеле браће Милошевић–Црнчевић, двојица у Рељину Селу и Дмитар у Косовском Кланцу код Книна. Нема вјеродостојних података о броју потомака Дмитра, али се зна да је настало цијело село Црнчевића. По неким сазнањима, до 1991. године у Косовском Кланцу код Книна било је око 30 домаћинстава са презименом Црнчевића. Поуздано се зна да је Црнчевића било и на подручју Дрниша и Далмације, вјероватно да су потомци Црнчевића из Косовског Кланца код Книна. Такође, нема вјеродостојних података о броју потомака од браће који су живјели у Рељину Селу нити о њиховим именима.

Први преци Црнчевића из Рељина Села којима се знају имена су Аћим и Инићија. Кућиште на којем су живјели налазило се на западној страни градине у Рељином Селу и то кућиште мјесно становништво је звало “Гаџићи". Свим Црнчевићима у Рељину Селу и Красинцу је крсна слава свети Јован — двадесети јануар, што је још један доказ да смо сви потомци двојице преживјеле браће Милошевића који су се из Брајића преселили у Рељино Село.

Према предању браћа, Аћим и Инићија се нису добро слагали у заједничком домаћинству, па је Инићија замолио бега да му да земљу на другом мјесту. Бег је удовољио Инићији и као свог кмета преселио га у данашње село Красинац. Аћим је остао у Рељину Селу са својом породицом.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #68 послато: мај 12, 2019, 02:36:07 поподне »
Пошто су пристигли први резултати, почећемо са њиховим објављивањем.

Црнчевић, Јовањдан, Рељино Село, Гламоч

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а најближи би му могао бити Туфегџић из Мркоњић Града који такође слави Јовањдан. Разликују се на 2 од упоредива 23 маркера.

Перо М. Црнчевић за Црнчевиће у Красинцу и Рељином Селу бележи следеће:

Пре неког времена видех Црнчевиће (БиХ), I1-P109 и на 23andMe. Претпоставили смо и тада су у питању они из Босанске Крајине. Узевши у обзир и резултат Гузијана из Бања Луке (старином из Гламоча), такође с 23andMe, можемо рећи да се концентрација ове подгране I1-M253, у том делу Босанске Крајине, значајно повећала.

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 323
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #69 послато: мај 12, 2019, 02:42:12 поподне »
Церовић, Ђурђевдан, Тушина, Шавник

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Ово је трећи тестирани Церовић из Дробњака, тако да су му претходна двојица веома блиска. Од Церовића који су одсељени у Стублу код Медвеђе се разликује на једном од 23 упоредива маркера, а од Церовића који су такође из Тушине на 2 од 23.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1225
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #70 послато: мај 12, 2019, 02:56:22 поподне »
Мрдак, Никољдан, Трновице, Пљевља

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028, роду Г (DYS439=13) у табели пројекта. Са претходно тестираним Мрдаком из Пљеваља има потпуно поклапање, док са Бојанићем из Трнаваца код Рудог из истог рода има 2 разлике, на DYS635 (где се очигледно ради о њиховој братственичкој мутацији, јер оба Мрдака поседују вредност 19, што их чини јединим припадницима ове хаплогрупе са оваквом вредношћу) и DYS576 где Мрдаци имају вредност 15, а Бојанић из Трнаваца и Бојанић из Воћина у Славонији 16.

Навешћу оно што је тестирани попунио у упитнику приликом узимања бриса:

Из родослова братства Мрдак-Мрдаковић: ''Према предању, братство Мрдак потиче од старословенске породице Маричић,
која је живјела прије Косовског боја у Брњаку-Ибарски Колашин. За родоначелника узимају Брајила Маричића-Крунослава, који је
по предању био један од барјактара у Маричкој бици 1371. године По легеннди погинуо је у Косовској бици 1389. године као барјактар пред ескадроном коњице ритера Ивана (Ђона) Кастриоте. За Брајила се зна, према легенди, да је учесник Маричке битке, те да је надимак Мердек добио усљед Маричке трагедије. Име Брајило замијењено је надимком Мердек, што на турско-арапском језику значи барјак, барјактар. Тако је Брајило Маричић постао Мрдак, отпало је оно Брајило и Крунослав. Легенда такође казује да су Мрдакови синови, ради очувања успомене на свог храброго оца, узели за породичне име Мрдак; тако што је отпало старо презием Маричић, а истовреме узет надимак Кастриоте.''


Из приложеног, може се рећи да генетика не иде у прилог наведеној легенди, и да се за Мрдаке са добром претпоставком може рећи да представљају стариначко и предсловенско становништво на подручју Затарја и Старе Херцеговине.
« Последња измена: мај 12, 2019, 03:00:08 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #71 послато: мај 12, 2019, 03:16:16 поподне »
Мрдак, Никољдан, Трновице, Пљевља

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028, роду Г (DYS439=13) у табели пројекта. Са претходно тестираним Мрдаком из Пљеваља има потпуно поклапање, док са Бојанићем из Трнаваца код Рудог из истог рода има 2 разлике, на DYS635 (где се очигледно ради о њиховој братственичкој мутацији, јер оба Мрдака поседују вредност 19, што их чини јединим припадницима ове хаплогрупе са оваквом вредношћу) и DYS576 где Мрдаци имају вредност 15, а Бојанић из Трнаваца и Бојанић из Воћина у Славонији 16.

Навешћу оно што је тестирани попунио у упитнику приликом узимања бриса:

Из родослова братства Мрдак-Мрдаковић: ''Према предању, братство Мрдак потиче од старословенске породице Маричић,
која је живјела прије Косовског боја у Брњаку-Ибарски Колашин. За родоначелника узимају Брајила Маричића-Крунослава, који је
по предању био један од барјактара у Маричкој бици 1371. године По легеннди погинуо је у Косовској бици 1389. године као барјактар пред ескадроном коњице ритера Ивана (Ђона) Кастриоте. За Брајила се зна, према легенди, да је учесник Маричке битке, те да је надимак Мердек добио усљед Маричке трагедије. Име Брајило замијењено је надимком Мердек, што на турско-арапском језику значи барјак, барјактар. Тако је Брајило Маричић постао Мрдак, отпало је оно Брајило и Крунослав. Легенда такође казује да су Мрдакови синови, ради очувања успомене на свог храброго оца, узели за породичне име Мрдак; тако што је отпало старо презием Маричић, а истовреме узет надимак Кастриоте.''


Из приложеног, може се рећи да генетика не иде у прилог наведеној легенди, и да се за Мрдаке са добром претпоставком може рећи да представљају стариначко и предсловенско становништво на подручју Затарја и Старе Херцеговине.

Што је забележио и Милета Војиновић.

Иначе су, по мени, уз Криче (J2b-M205), добри кандидати за најстарије становништво тог краја. Можда су чак имали сличан миграицони пут (исељавање из области). Наиме, ове G2a-L497 нема превише у осталим крајевима Црне Горе, на северу Албаније, док је заступљена у Потарју, Подрињу, Шоплуку, Војној Крајини, итд.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1225
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #72 послато: мај 12, 2019, 03:22:58 поподне »
Што је забележио и Милета Војиновић.

Иначе су, по мени, уз Криче (J2b-M205), добри кандидати за најстарије становништво тог краја. Можда су чак имали сличан миграицони пут (исељавање из области). Наиме, ове G2a-L497 нема превише у осталим крајевима Црне Горе, на северу Албаније, док је заступљена у Потарју, Подрињу, Шоплуку, Војној Крајини, итд.
Тако је, једино што је за разлику од M205 има код једног рода на подручју жупе Врм недалеко од Требиња, па би у том подручју један део (нарочито крајишких и ''србијанских'' Y128028) ту требао тражити даљу своју матицу. А зашто да не поставити тезу да је то подручје матично свим Y60799, старости око 1000 година. Подсетићу да су бугарски ''рођаци'' негативни на ову грану.

Свакако, користим прилику да свим Y128028 предложим тестирање на Y128028>Y60799 и DYS413. Ја свој прибор чекам. ;)
« Последња измена: мај 12, 2019, 03:24:33 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #73 послато: мај 12, 2019, 03:29:25 поподне »
Владимиров, Никољдан, Драјинци, Сурдулица, J1-FGC11>Y13481

Овај хаплотип J1 се релативно често јавља на југу/југоистоку Србије, осим тога присутан је и на северу Македоније. Владимиров има неколико прилично блиских поклапања на простору јабланичког округа, Косова, итд. Већина је са необјављених истраживања, али неки славе Никољдан, па може бити и ближе везе. Иначе је карактеристично да су генетски сви доста блиски, а нека специфичност код Владимирова била би вредност 22 на DYS635 и евентуално вредност 20 на маркеру 458.

У анонимним базама (YHRD) постоји једно поклапање међу Хрватима из Славоније.

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4702
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #74 послато: мај 12, 2019, 03:53:43 поподне »
Николић, Никољдан, Алексинац

Припада хаплогрупи I2a-M223>L701>A427, роду А у табели Српског ДНК пројекта. Има блиска али не и потпуна поклапања у оквиру овог рода, који се састоји од родова са Космета (највећим делом Ковачани) и Македоније, те је и даље порекло тестираног (пре алексиначког краја) вероватно из тих предела. Николић је први припадник овог рода са славом Никољдан.

У упитнику је тестирани навео да се његов деда (рођен 1903. године) као дете заједно са породицом доселио на београдски Сењак из околине Алексинца. Са Сењака су касније прешли у Сурчин, где се родио отац тестираног.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 323
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #75 послато: мај 12, 2019, 03:56:40 поподне »
Мажибрада, Андријевдан, Кистање

Припада хаплогрупи I1-A11380. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи би требало да су му двојица тестираних Драча из Бенковца. Од једног се разликује на 2, а од другог на 3 од 23 упоредива маркера.

Нисам успео да пронађем ништа о пореклу Мажибрада, па ако неко зна нешто нека дода.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #76 послато: мај 12, 2019, 04:03:22 поподне »
Раковић, Стевањдан, Отиш, Лушци Паланка (Сански Мост), J2b-M241>Z638

Раковићи са овом славом присутни су на потезу од Бања Луке до Санског Моста. Ово је уједно и потврда неких резултата од раније, па можемо рећи да су сви Раковићи (Стевањдан) из тог краја и генетки повезани. Нисам у литератури нашао више о пореклу ове породице. Интересантно да немају ближих поклапања у пројекту. Исто је и у региону, као и у анонимним базама. Можда би могло бити даље везе са неким српским породицама са Косова (такође слава Стевањдан), али то би се сводило на нагађање. С обзиром на место порекла и Y-ДНК поклапања, овде се можда ради о нешто старијој породици из тог краја. Није искључено да су Раковићи, условно, староседеоци у Босанској Крајини.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #77 послато: мај 12, 2019, 04:06:46 поподне »
Раковић, Стевањдан, Отиш, Лушци Паланка (Сански Мост), J2b-M241>Z638

Раковићи са овом славом присутни су на потезу од Бања Луке до Санског Моста. Ово је уједно и потврда неких резултата од раније, па можемо рећи да су сви Раковићи (Стевањдан) из тог краја и генетки повезани. Нисам у литератури нашао више о пореклу ове породице. Интересантно да немају ближих поклапања у пројекту. Исто је и у региону, као и у анонимним базама. Можда би могло бити даље везе са неким српским породицама са Косова (такође слава Стевањдан), али то би се сводило на нагађање. С обзиром на место порекла и Y-ДНК поклапања, овде се можда ради о нешто старијој породици из тог краја. Није искључено да су Раковићи, условно, староседеоци у Босанској Крајини.

Сад видех да је претходно тестирани Раковић оставио предање о пореклу "из Црне Горе", али таква предања се морају узимати с резервом. Посебно када су у питању Крајишници.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1225
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #78 послато: мај 12, 2019, 04:06:58 поподне »
Љиљак, Срђевдан, Горњи Жировац, Двор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>YP6098. Има потпуна поклапања са свим Срђевштацима који су припадници ове хаплогрупе. Са Грбићем из Рачића код Бихаћа и са Грунчићем из Зрењанина на 23 маркера, а са Богдановићем из Јелићке код Приједора и необјављеним резултатом из околине Костајнице на 17 маркера.

Тестирани је у упитнику оставио следеће податке:

''Презивали смо се Стефановић. Кретање породице Стефановић се креће из Призрена, преко Скадра до села Поде код Херцег Новог где се мења презиме у Љиљак. Након промене презимена део Љиљака се сели на Банију. Сматра се да смо у Скадру живели око 200 година.''

Као и у случају претходно објављеног Мрдака и овде се може рећи да генетика не иде у прилог предању, и да се највероватније ради о стариначком (предтурском) становништву крајишких области.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Бадин

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 23
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #79 послато: мај 12, 2019, 04:10:12 поподне »
Мажибрада, Андријевдан, Кистање

Припада хаплогрупи I1-A11380. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи би требало да су му двојица тестираних Драча из Бенковца. Од једног се разликује на 2, а од другог на 3 од 23 упоредива маркера.

Нисам успео да пронађем ништа о пореклу Мажибрада, па ако неко зна нешто нека дода.

Помињу се у Кистањама око 1766, детаљније https://html1-f.scribdassets.com/1ios3kox8g244dqs/images/135-ec1df364e4.jpg

Ван мреже ЛукаОБ

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 93
  • G2a-L497
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #80 послато: мај 12, 2019, 04:14:27 поподне »
На сајту Srdjevdan.org пише да су Љиљци сродници Лакетића. Иначе ти Лакетићи су грана Трипковића, Љешанско братсво које је Срђевдан као славу узело од своје ујчевине Јасеноваца, и припадају хаплогрупи I2-PH908 што можемо закључити из резултата тестираног Ковијанића, Љешанског срђевштака који је тестиран као I2-PH908 . Такође се за Љиљке наводи да су настањени у Зборишту а не у Горњем Жировцу. Не знам шта ви кажете на све ово...
« Последња измена: мај 12, 2019, 04:16:49 поподне Твртко »
И за претке, и за потомке.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #81 послато: мај 12, 2019, 04:23:50 поподне »
Љиљак, Срђевдан, Горњи Жировац, Двор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>YP6098. Има потпуна поклапања са свим Срђевштацима који су припадници ове хаплогрупе. Са Грбићем из Рачића код Бихаћа и са Грунчићем из Зрењанина на 23 маркера, а са Богдановићем из Јелићке код Приједора и необјављеним резултатом из околине Костајнице на 17 маркера.

Тестирани је у упитнику оставио следеће податке:

''Презивали смо се Стефановић. Кретање породице Стефановић се креће из Призрена, преко Скадра до села Поде код Херцег Новог где се мења презиме у Љиљак. Након промене презимена део Љиљака се сели на Банију. Сматра се да смо у Скадру живели око 200 година.''

Као и у случају претходно објављеног Мрдака и овде се може рећи да генетика не иде у прилог предању, и да се највероватније ради о стариначком (предтурском) становништву крајишких области.

Важна потврда за Крјаишнике са Срђевданом. Милан Карановић Љиљке смешта уз Грбиће, Башиће, Угреновиће и Брекиће из Поуња. Смаих Љиљака је било свега две куће у средњем Поуњу почетком 20. века. За читаву ову крајишку групу матична област је Северна Далмација.

О даљем пореклу ове крајишке Y2613 причали смо више пута. Колико знам, они ипак имају Y-ДНК поклапања на простору јужног и централног Балкана, а веома им је близак генетски и Мијач из Црне Горе. Углавном су занимљива ова њихова предања о пореклу "с југа". Код Љиљака се помиње Скадар, код оних из Поуња Крушевац, код оних из Унца Крушево у Македонији (неки верују да је ово пак Крушево крај Обровца). Можда она и нису без основа, видећемо у будућности.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 251
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #82 послато: мај 12, 2019, 04:26:44 поподне »
На сајту Srdjevdan.org пише да су Љиљци сродници Лакетића. Иначе ти Лакетићи су грана Трипковића, Љешанско братсво које је Срђевдан као славу узело од своје ујчевине Јасеноваца, и припадају хаплогрупи I2-PH908 што можемо закључити из резултата тестираног Ковијанића, Љешанског срђевштака који је тестиран као I2-PH908 . Такође се за Љиљке наводи да су настањени у Зборишту а не у Горњем Жировцу. Не знам шта ви кажете на све ово...

Дезинформација, а као друго Ковијанићи нису I2-PH908 него I2-Z17855.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 251
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #83 послато: мај 12, 2019, 04:28:37 поподне »
За читаву ову крајишку групу матична област је Северна Далмација.

Не знам колико је реално ово, с обзиром да у Далмацији малтене нема родова који славе Срђевдан.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #84 послато: мај 12, 2019, 04:30:24 поподне »
Не знам колико је реално ово, с обзиром да у Далмацији малтене нема родова који славе Срђевдан.

Има их у Лици, Унцу, а пореклом из Северне Далмације. Морало је бити и ту, бар у рубним крајевима ка Лици. Ипак је ово карпатско-далматински кластер. :D

Ван мреже ЛукаОБ

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 93
  • G2a-L497
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #85 послато: мај 12, 2019, 04:31:31 поподне »
Код Љиљака се помиње Скадар, код оних из Поуња Крушевац, код оних из Унца Крушево у Македонији (неки верују да је ово пак Крушево крај Обровца). Можда она и нису без основа, видећемо у будућности.

Колико ја знам и колико сам изучавао и род Дапчевића слави Срђевдан а они су у Кртоле дошли из Скадра. У Скадру и дан данас имају остаци цркве Св. Срђа и Вакха, а знамо да је култ тих светаца био итекако распросрањен између Поповог поља тј. Дубровника и Скадра. Знам за још пар породица са славом Срђевдан које имају предање да су из Скадра, и ваљало би их наћи и наговорити да се тестирају :)
И за претке, и за потомке.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 251
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #86 послато: мај 12, 2019, 04:31:34 поподне »
Мажибрада, Андријевдан, Кистање

Припада хаплогрупи I1-A11380. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи би требало да су му двојица тестираних Драча из Бенковца. Од једног се разликује на 2, а од другог на 3 од 23 упоредива маркера.

Нисам успео да пронађем ништа о пореклу Мажибрада, па ако неко зна нешто нека дода.

У Далмацији, Андријевдан славе још само Милијаши из Модриног Села, што је близу Кистања, тако да су Милијаши вероватно исти род са Мажибрадама.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 251
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #87 послато: мај 12, 2019, 04:32:02 поподне »
Има их у Лици, Унцу, а пореклом из Северне Далмације. Морало је бити и ту, бар у рубним крајевима ка Лици. Ипак је ово карпатско-далматински кластер. :D

У Лици их има, да.
« Последња измена: мај 12, 2019, 04:34:01 поподне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #88 послато: мај 12, 2019, 04:33:01 поподне »
Колико ја знам и колико сам изучавао и род Дапчевића слави Срђевдан а они су у Кртоле дошли из Скадра. У Скадру и дан данас имају остаци цркве Св. Срђа и Вакха, а знамо да је култ тих светаца био итекако распросрањен између Поповог поља тј. Дубровника и Скадра. Знам за још пар породица са славом Срђевдан које имају предање да су из Скадра, и ваљало би их наћи и наговорити да се тестирају :)

Мислим да се они "хватају" за те крајеве на основу ретке славе - Срђевдан. Не постоји јасна генетска веза, али треба узети у обзир та предања о пореклу из јужних српских крајева.

Ван мреже ЛукаОБ

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 93
  • G2a-L497
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #89 послато: мај 12, 2019, 04:35:02 поподне »
Извињавам се на грешци ово за хаплогрупу, а ово за дезинформацију нисам баш сигуран. За ово мора постојати нека веза нису могли из досаде лупити такво нешто. Можда су селећи се из Скадра пролазили кроз Љешанску нахију и због слава се присвојатали. Наравно ово сада говорим хипотетички и на основу искустава, јер знамо да је било много таквих повезивања.
И за претке, и за потомке.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 251
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #90 послато: мај 12, 2019, 04:38:05 поподне »
Извињавам се на грешци ово за хаплогрупу, а ово за дезинформацију нисам баш сигуран. За ово мора постојати нека веза нису могли из досаде лупити такво нешто. Можда су селећи се из Скадра пролазили кроз Љешанску нахију и због слава се присвојатали. Наравно ово сада говорим хипотетички и на основу искустава, јер знамо да је било много таквих повезивања.

То је извесно конструкција новијег датума, тешко да су Љиљци знали у прошлости за Лакетиће и Ковијаниће.


Ван мреже ЛукаОБ

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 93
  • G2a-L497
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #91 послато: мај 12, 2019, 04:42:30 поподне »
Све је могуће, вријеме ће показати :)
И за претке, и за потомке.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #92 послато: мај 12, 2019, 04:47:37 поподне »
Гиноски, Ваведење, Инче, Македонски Брод, J2b-M241>Z638

Нисам нашао више о пореклу ове породице у литератури. Можда треба пратити по крсној слави, која спада у ређе. Гиноском су генетски блиске неке српске породице са Косова (Штимље, Клина). То су управо они родови што славе Стевањдан, које поменух малопре у случају крајишких Раковића. Интересантно да су Гиноском у анонимним базама најближи Пољаци, Немци и Италијани.

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #93 послато: мај 12, 2019, 04:52:16 поподне »
Љиљак, Срђевдан, Горњи Жировац, Двор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>YP6098. Има потпуна поклапања са свим Срђевштацима који су припадници ове хаплогрупе. Са Грбићем из Рачића код Бихаћа и са Грунчићем из Зрењанина на 23 маркера, а са Богдановићем из Јелићке код Приједора и необјављеним резултатом из околине Костајнице на 17 маркера.

Тестирани је у упитнику оставио следеће податке:

''Презивали смо се Стефановић. Кретање породице Стефановић се креће из Призрена, преко Скадра до села Поде код Херцег Новог где се мења презиме у Љиљак. Након промене презимена део Љиљака се сели на Банију. Сматра се да смо у Скадру живели око 200 година.''

Као и у случају претходно објављеног Мрдака и овде се може рећи да генетика не иде у прилог предању, и да се највероватније ради о стариначком (предтурском) становништву крајишких области.

Љиљци су у Жировцу потврђени у другој половини XVIII вијека, када их је било најмање четири породичне задруге. Према подацима из 1772. године, у Жировцу су пописани Матија Љиљак, Тривун Љиљак, Танасија Љиљак, Глиго Љиљак и Јефтенија Љиљак. Дио Љиљака из Жировца населио се у Класнићу (Горњи Класнић) половином XIX вијека.

Осим у Жировцу, Љиљци су на подручју Прве банске (глинске) крајишке регименте потврђени и у Обљају, такође у другој половини XVIII вијека и ту их је било најмање двије породичне задруге. Славе Срђевдан, као и Љиљци у Жировцу и Класнићу.

Битно је напоменути да су Срђевдан прослављали још неки родови на подручју Глинске крајине, попут Кладара и Ребрача. Оба рода потврђена су на подручју Прве банске крајишке регименте у другој половини XVIII вијека, а посебно су Ребраче биле значајан род, пошто су током XVIII вијека давали крајишке кнезове. Нема сумње да су банијски Срђевштаци на Банију прешли или са подручја Зринског поља, или из Поткозарја и Поуња, свакако током или након рата 1683-1699. године.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3762
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #94 послато: мај 12, 2019, 04:54:49 поподне »
Раковић, Аранђеловдан, Лешак, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим вредности 15 на маркеру DYS19, остале вредности су модалне, па самим тим има доста блиских хаплотипова. Да би направио неки ужи круг, узео сам само оне који славе Аранђеловдан, тако да блиско поклапање има са једним из херцеговачког подухата из околине Равног, као и неколико њих са југа Србије. Али дефинитивно му је са пројекта најближи Милетић из Међухане код Блаца, даљим пореклом из Требића на Рогозни. Са њим има две разлике на упоредива 23 маркера. И сам тестирани је навео да су Раковићи из Требића и да су се презивали Ковачевићи.

Може се рећи да је овим резултатом то потврђено. О овом роду смо писали када је објављен режултат Милетића.

Тестирани је директан потомак јелечког војводе Радосава из Првог српског устанка који ке држао линију на планини Рогозни и у долини Средњег Ибра, која је требала да онемогући пролазак турских одреда из правца Приштине.

О војводи Радосав јелечком има више писаних трагова од који је највреднији помена запис, и разматрање порекла војводе Радосава који је оставио Аврама Поповића.

Поповић лоцира место одакле потиче Војвода Радосав у Требићу и наводи драгоцене информације о расељавању његових синова након Српско-турских ратова.

Радосав је, по казивању његовог унука, Арсенија Милетића (деде тестираног Милосава) досељеног 1879. године у село Међухана (Блаце) у Топлици, имао три сина - Саву, Милету и Морђа чији су се потомци раселили у два правца. Сави потомци су се иселили у оближње Кончулиће, док су се Милетини и Ђорђеви потомци иселили у Међухану и Трнаву.

Тестирани броји следећа колена од Војводе јелечког Радосава:
Радосав-Милета-Арсеније-Андреја-Милосав.

Нажалост, предање о даљем пореклу, па чак и војводи Радосаву је ишчезло код његових исељених потомака.

Међутим, два податка које је тестирани саопштио нам дефинитивно могу помоћи да реконструишемо даље порекло Војводе Радосава као и миграције његових потомака. Наиме, тестирани памти да је чуо да су његови стари пореклом из “Јасенице”, као и да имају рођаке Ковачевиће, у Горњој Трнави ( Прокупље) са којима су вези одржавали његов деда и отац, крајем 19. и почетком 20. века.

Ковачевићи јеси пописани у првом попису топличког округа 1884. године у селу Горња Трнава који су досељени из Требића и који славе исту славу као и потомци Војводе Радосава.

Петар Петровић је током својих теренских истраживања у Требићима забележио следеће фамилије које славе Аранђеловдан, и то:

У Горњем Требићу, Ковачевиће (10 кућа, Св. Аранђео), Морачани, који су по предању добили презиме по претку који је био рударски ковач, и који имају своје одељке у Горњој Трнави у Топлици, и

У Доњем Требићу, Вукадиновиће (10 кућа) који су досељене из Каменице (Лепосавић).

На крају разматрања о становништву Требића, Петровић наводи следеће породице које потичу од Вукадиновића и које су исељене у првој десетини 19. века:

Ранковићи, Кнежевићи и Живковићи (Св. Арханђео) у Закуту у Доњој Гружи

Требићани: Марковићи и Минићи
(Св. Арханђео) у подибарску Ратину

Вукадиновићи (Св. Арханђео) у Баничину у Доњој Јасеници.

У монографији “Јасеница” Боривоје Дробњаковић у опису становништва села Баничина наводи Вукадиновиће 2 к. Слава: св Аранђел, који су досељени 1865. г. из Требића (код Н. Пазара). Такође наводи да их има их у Требићу, као и да су се четири куће населиле у Велику Плану (добрички-топлички [срез]).

Када се све ове чињенице укрсте, јасно се оцртава еволуција породице, односно рода војводе јелечког Радосава [Вукадиновића] која је готово идентична са описом повратних миграција породица истакнутих устаника из Првог српског устанка у ибарској области.

Велика је вероватноћа да је род војводе Радосава управо род Вукадиновића, које је П. Петровић назвао Морачанима, који су се у Требиће доселили из оближње Каменице (највероватније током 18. века) и чији су се представници након неуспелих акција на Рогозни иселили у Шумадију, а затим се вратиле у стари крај, као и Ћирковићи из Лозне и друге фамилије које су избегле у Србији након пропасти устанка у новопазарском санџаку.

Такође имамо и резултат Вукадиновића из Требића, на 23andMe и који се делимично слаже са овим резултатима.


Вукадиновић, Аранђеловдан, Требиће, Лепосавић, I-P37

У Доњем Требићу су:

-Вукадиновићи, 10 кућа, су од Вукадиновића у Каменици. Спомињу се по архивској грађи у првој десетини 19. века; овамо дошли из Рватске, у коме су неко време били мухамеданци, па су повратили стару веру.

Од Вукадиновића води порекло велики број породица из тог краја

Одселили се у првој десетини 19. века:

-Ранковићи, Кнежевићи и Живковићи (Арханђео) у Закуту у Доњој Гружи;
-Требићани Марковићи и Минићи (Арханђео) у подибарску Ратину;
-Вукадиновићи (Арханђео) у Баничину у Доњој Јасеници, тамо дошли 1865. године из Топлице.

Сви ови родови су од:

-Вукадиновића Морачана у Требићу.
https://www.poreklo.rs/2018/03/11/poreklo-prezimena-selo-trebice-leposavic/

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 323
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #95 послато: мај 12, 2019, 05:02:26 поподне »
Бојанић, Ђурђевдан, Жагровић, Книн

Требало би да припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Најближи му је претходно тестирани Бојанић из Жагровића (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3104.msg90177#msg90177), од кога се разликује на 2 од 23 упоредива маркера.

Не би било лоше да Бојанићи тестирају дробњачке СНП-ове (FGC22045 и FGC33034).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #96 послато: мај 12, 2019, 05:08:44 поподне »
Јовановић, Аранђеловдан, Ореовац, Македонски Брод, J2a-M67

Јовановићу су генетски најближе неке породице процењене као L210 и Z7671. На 17 маркера има 3 разлике са једном породицом из Тимочке Крајине, док на је на 23 маркера чини се најближи Јелачић из Нових Карловаца (5 разлика). Сврстао сам га у L210, па ћемо видети како ће се одвијати ситуација.


Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #97 послато: мај 12, 2019, 05:12:23 поподне »
Извињавам се на грешци ово за хаплогрупу, а ово за дезинформацију нисам баш сигуран. За ово мора постојати нека веза нису могли из досаде лупити такво нешто. Можда су селећи се из Скадра пролазили кроз Љешанску нахију и због слава се присвојатали. Наравно ово сада говорим хипотетички и на основу искустава, јер знамо да је било много таквих повезивања.

Љиљци су род који је преко 250 година на Банији. Предање које је тестирани навео је по свему судећи плод накнадне конструкције на основу прича о повезаности култа прослављања Срђевдана са крајевима око Скадра. Банијски родови имају свијест о томе да су на Банију прешли углавном из сусједних крајева Босанске крајине (Поткозарје, Поуње, Сува међа) и то је генетика више пута потврдила, нарочито у случају Срђевштака.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3762
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #98 послато: мај 12, 2019, 05:19:46 поподне »
Бисенић, Аранђеловдан, Голобок, Смедеревска Паланка

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Поседује мало другачији хаплотип од свих осталих на пројекту из ове гране. Има нешто вишу вредност 14 на маркеру 439, затим за ову грану нешто нижу вредност 30 на 389II, као и веома ниску вредност 27 на 481. Због овога нема блиских поклапања у роду Y56203. Можда су му због прва два споменута карактеристична маркера, најближи тестирани са САНУ истраживања из околине Мионице (16/17), као и из околине Сврљига (15/17).

О Бисенићима се у литературу каже:

"Бисенићи (Јовановићи, Радојевићи, Васићи, Радивојевићи (укупно 40 к., св. Арханђел). Стари су им се доселили са Косова – од Вучитрна".

https://www.poreklo.rs/2012/05/03/prezimena-selo-golobok-smed-palanka/

Ово је веома интересантан резултат, пре свега због даљег порекла тестираног. На истраживању Срба са КиМ, имали смо један необичан хаплотип, који припада грани Y56203 и чије је даље порекло Бело Брдо. Такође се и у косовском Поморављу, недалеко од Новог Брда, појавио један Y56203, али непознатог порекла. Како Бисенићи имају предање о Вучитрну, могуће да се ради о средњовековном становништву рударских центара, а које је досељено из западних крајева, где је епицентар Y56203. Или је можда у питању "источни" огранак ове гране, одвојен много пре. Само дубља тестирања би отклонила ту дилему.
« Последња измена: мај 26, 2019, 02:44:36 поподне Милош »

Ван мреже Маре

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #99 послато: мај 12, 2019, 05:19:57 поподне »
Поздрав свима. Нов сам на овом форуму и управо су ми стигли резултати тестирања, па вас молим да ме упутите у даље кораке.

Хвала унапред,
Марко

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #100 послато: мај 12, 2019, 05:23:20 поподне »
Муиџа, Ђурђевдан, Горњи Класнић, Глина, Банија, J2b-M205

Муиџи су генетски несумњиво најближи Демићи из Горњег Класнића, који такође славе Ђурђевдан. Са Демићима-Даштовићима свега једна разлика и то на DYS458. Муиџа ту има вредност 16, па је упитно колико се на основу овог маркера могу правити неке конструкције. Он је до сада често служио у класификацији на Y22063-/+. Са Демићима-Тубићима две разлике и то због мутације на маркеру 358b, која се очито десила код Демића (мада ће бити да су у питању повратне мутације).

Нека специфичност код овог рода Ђурђевдан, Класнић/Банија, била би вредност 16 на маркеру 358a. Подсетићу да су Демићи негативни на Y22063 и да су им по маркерима најближи тестирани из околине Пљеваља, Северне Далмације, итд. Карактеристичне вредности 385b=18, 458=15, 576=19 и 481=24.

Петар би могао рећи више о пореклу ове породице.

Хаплогрупа J2b-M205 је иначе на Банији (у овим границама из пројекта) заступљена са 18,2% и то је тренутно, поред Лике, крајишка област са највише M205.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7026
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #101 послато: мај 12, 2019, 05:23:27 поподне »
Поздрав свима. Нов сам на овом форуму и управо су ми стигли резултати тестирања, па вас молим да ме упутите у даље кораке.

Хвала унапред,
Марко

Добродошли Марко на Форум Порекло.

Сачекаћемо да колеге уредници Српског ДНК пројекта објаве коментар вашег резултата.

Ван мреже Маре

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #102 послато: мај 12, 2019, 05:30:52 поподне »
Добродошли Марко на Форум Порекло.

Сачекаћемо да колеге уредници Српског ДНК пројекта објаве коментар вашег резултата.

Хвала на информацији. Враћам се у дискусију кад будем видео своје податке.

Ван мреже Veljko Gruzanin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #103 послато: мај 12, 2019, 05:36:24 поподне »
Pozdrav drugari
Sad sam dobio rezultate.
Samo izbacujte, lako je za pracenje;-)

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1225
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #104 послато: мај 12, 2019, 05:51:52 поподне »
Остојић, Никољдан, Грачац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029, највероватније подграни YP417. Генетски су му најближи остали Никољштаци са овом хаплогрупом из Крајине. Са Радановићем из Поточана код Прњавора има 2 разлике на 23 упоредива маркера, са Загорцем из Медака код Госпића и Копањом из Бање Луке има 3 разлике на исто толико упоредивих маркера, са Метлићем из Рора код Гламоча има 4 разлике. Са свима наведенима је најуочљивија разлика на DYS458, где Остојић поседује вредност 17, док остали из ове групе на том маркеру имају вредност 16.

Нека бољи познаваоци Крајине додају шта имају на овај резултат. ;)
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4702
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #105 послато: мај 12, 2019, 05:52:13 поподне »
Гиноски, Ваведење, Инче, Македонски Брод, J2b-M241>Z638

Нисам нашао више о пореклу ове породице у литератури. Можда треба пратити по крсној слави, која спада у ређе. Гиноском су генетски блиске неке српске породице са Косова (Штимље, Клина). То су управо они родови што славе Стевањдан, које поменух малопре у случају крајишких Раковића. Интересантно да су Гиноском у анонимним базама најближи Пољаци, Немци и Италијани.

Гиноски припада роду Поповаца из Инча, који су били једини становници овог поречког села. О њима је писао Петар С. Јовановић у књизи "Порече" (испитивања вршена 1926. године):

Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже СРБ.МНЕ

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 82
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #106 послато: мај 12, 2019, 06:00:34 поподне »
sasad haplogrupa J ozbiljno vodi

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4702
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #107 послато: мај 12, 2019, 06:11:31 поподне »
Јовановић, Аранђеловдан, Ореовац, Македонски Брод, J2a-M67

Јовановићу су генетски најближе неке породице процењене као L210 и Z7671. На 17 маркера има 3 разлике са једном породицом из Тимочке Крајине, док на је на 23 маркера чини се најближи Јелачић из Нових Карловаца (5 разлика). Сврстао сам га у L210, па ћемо видети како ће се одвијати ситуација.

Из Ореовца имамо тестираног Ђуровског (Q1-L713) који припада роду Рашајковаца, старинаца из овог села (слава Аранђеловдан). Једини други род присутан у Ореовцу а који није од рода Рашајковаца је род Карпузоваца, који исто славе Аранђеловдан. О њиховом пореклу је писао Јован Трифуноски у свом делу "Кичевска котлина":

"Досељеници су Карпузовци (5 к, св. Арханђео). Потичу од претка Карпуза. Пометути предак „на врвење“ дошао је у ово село. Ту је остао за стално јер му је оснивач рода Рашајковци („да не бидет сам“) уступио место Горни огради (у Горњој махали). Насељавање рода Карпузовци извршено је пре око 200 до 230 година (око 1730. или 1760. г.)."

Пошто се генетски не поклапа са Ђуровским, биће да је Јовановић од рода Карпузоваца. Са његовим резултатом, имамо комплетну Y-ДНК генетску слику Ореовца, села у области Доње Рабетино.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #108 послато: мај 12, 2019, 06:17:15 поподне »
Муиџа, Ђурђевдан, Горњи Класнић, Глина, Банија, J2b-M205

Муиџи су генетски несумњиво најближи Демићи из Горњег Класнића, који такође славе Ђурђевдан. Са Демићима-Даштовићима свега једна разлика и то на DYS458. Муиџа ту има вредност 16, па је упитно колико се на основу овог маркера могу правити неке конструкције. Он је до сада често служио у класификацији на Y22063-/+. Са Демићима-Тубићима две разлике и то због мутације на маркеру 358b, која се очито десила код Демића (мада ће бити да су у питању повратне мутације).

Нека специфичност код овог рода Ђурђевдан, Класнић/Банија, била би вредност 16 на маркеру 358a. Подсетићу да су Демићи негативни на Y22063 и да су им по маркерима најближи тестирани из околине Пљеваља, Северне Далмације, итд. Карактеристичне вредности 385b=18, 458=15, 576=19 и 481=24.

Петар би могао рећи више о пореклу ове породице.

Хаплогрупа J2b-M205 је иначе на Банији (у овим границама из пројекта) заступљена са 18,2% и то је тренутно, поред Лике, крајишка област са највише M205.

Потајно сам се надао оваквом резултату. :)

Све Муиџе су из Доњег Класнића, тачније из засеока Коса, тако да треба стајати Муиџа, Доњи Класнић/Глина/Банија. У сваком случају, ријеч је о занимљивом роду, који је имао предање о поријеклу од непознатог Наполеоновог војника (пошто је Банија у периоду од 1809. до 1813. године била дио Илирских провинција Француског царства).

Муиџе су у Класнићу потврђене у другој половини XVIII вијека, када их је била најмање једна породична задруга, тако да поријекло од француског војника свакако отпада. Према подацима из 1772. године, у Класнићу је пописан Михаило Муиџа. Нешто касније (1779-1786), осим Михаила Муиџе, помињу се и Петар Муиџа и Никола Муиџа.

Муиџе су у Класнићу смјештене између Стојаковића (крсна слава Ђурђевдан) и Шикања (крсна слава Стевањдан). Напоменуо бих да имамо Стојаковиће из Љубине код Двора, који славе Ђурђевдан и који су потврђени као J2b1-M205. Занимљиво је то што у Класнићу и у Љубини осим презимена Стојаковић, као заједничко презиме постоји и презиме Рудић (крсна слава Пантелијевдан). Пошто се породична задруга Муиџи (бр. 20) у Класнићу налази уз три породичне задруге Стојаковића (бр. 17, 18, 19), мислим да је готово извјесно да су Муиџе само огранак Стојаковића, који је презиме вјероватно добио по надимку (сличне примјере настанка нових презимена имамо у Далмацији почетком XVIII вијека).

Очито је да на подручју Баније постоји један огранак Крича који слави Ђурђевдан и коме припадају Демићи, Муиџе и Стојаковићи, као и један необјављени род са подручја Вргинмоста чије презиме свакако упућује на Криче.

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 323
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #109 послато: мај 12, 2019, 06:25:44 поподне »
Буловић, Јовањдан, Бителић, Сињ

Припада хаплогрупи I1-Z63. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи су му Чекић из Грбаваца код Градишке (разликују се на једном од 23 упоредива маркера), Поповић из Биовичиног села који такође слави Јовањдан (2/23) и Ћук из Зрмање (2/23).

О пореклу Буловића је више речи било на овој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4167.msg114708#msg114708

Било би добро да тестирани уради СНП тестирање, како би се утврдило којој грани испод Z63 Буловићи припадају.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #110 послато: мај 12, 2019, 06:26:45 поподне »
Остојић, Никољдан, Грачац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029, највероватније подграни YP417. Генетски су му најближи остали Никољштаци са овом хаплогрупом из Крајине. Са Радановићем из Поточана код Прњавора има 2 разлике на 23 упоредива маркера, са Загорцем из Медака код Госпића и Копањом из Бање Луке има 3 разлике на исто толико упоредивих маркера, са Метлићем из Рора код Гламоча има 4 разлике. Са свима наведенима је најуочљивија разлика на DYS458, где Остојић поседује вредност 17, док остали из ове групе на том маркеру имају вредност 16.

Нека бољи познаваоци Крајине додају шта имају на овај резултат. ;)

Остојићи су очито из Томингаја крај Грачаца, где их је 1915. године било 14 кућа. Као и највећи део српског становништва тог краја, пореклом су из Северне Далмације. Осим Остојића, имамо још R1a-M458 родова из тог дела Лике (пореклом из Далмације).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #111 послато: мај 12, 2019, 06:27:46 поподне »
sasad haplogrupa J ozbiljno vodi

Не води. У питању је другачији темпо објављивања резултата. ;)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #112 послато: мај 12, 2019, 06:45:53 поподне »
Шарац, Никољдан, Доњи Полој, Слуњ, Кордун, J2b-M205

Шарци са простора Горње Крајине славе Јовањдан и Никољдан. Могуће да постоји веза са Шарцима из Лике (Доњи Лапац и Грачац), који такође славе Никољдан. Генетски су Шарцу најближи лички Усорци. Од осталих Крајишника, нису далеко ни Новаковићи из Подгрмечја, који славе исту славу. Према томе, нема сумње да су и Шарци Y22063+. Шараца са овом славом има и у Поуњу, а досељени су из Лике, после окупације.

Тестирани је навео како у породици постоји предање о пореклу из области Пиве. Биће да је и то предање новијег датума, пошто у Пиви има Шараца (Јовањдан). У сваком случају, ако је део Y22063+ у Крајину дошао из Потарја и околине, онда предање није пуно промашено (случајно, или не). 

Неко од Кордунаша можда зна више о овим Шарцима из околине Слуња.

Ван мреже Бадин

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 23
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #113 послато: мај 12, 2019, 06:49:15 поподне »
Буловић, Јовањдан, Бителић, Сињ

Припада хаплогрупи I1-Z63. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи су му Чекић из Грбаваца код Градишке (разликују се на једном од 23 упоредива маркера), Поповић из Биовичиног села који такође слави Јовањдан (2/23) и Ћук из Зрмање (2/23).

О пореклу Буловића је више речи било на овој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4167.msg114708#msg114708

Било би добро да тестирани уради СНП тестирање, како би се утврдило којој грани испод Z63 Буловићи припадају.

Буловићи су из Бителића покрај Сиња.

Иначе Срби из Бителића и околних села причају чисту икавицу.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 251
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #114 послато: мај 12, 2019, 06:53:14 поподне »
Буловић, Јовањдан, Бителић, Сињ

Припада хаплогрупи I1-Z63. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи су му Чекић из Грбаваца код Градишке (разликују се на једном од 23 упоредива маркера), Поповић из Биовичиног села који такође слави Јовањдан (2/23) и Ћук из Зрмање (2/23).

О пореклу Буловића је више речи било на овој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4167.msg114708#msg114708

Било би добро да тестирани уради СНП тестирање, како би се утврдило којој грани испод Z63 Буловићи припадају.

Буловићи би пре свега због славе могли бити најближи Поповићима из Биовичиног села.

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 323
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #115 послато: мај 12, 2019, 07:04:30 поподне »
Милошевић, Ђурђевдан, Пајсијевић, Кнић

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема ближих поклапања међу претходно тестираним због неких неуобичајених вредности које поседује (DYS393=12 и DYS389II=29).

Михаило Драгић за Милошевиће у Пајсијевићу каже следеће:
Цитат
Јовановићи и Милошевићи су стари досељеници из Прељине. Славе Ђурђиц.
Претпостављам да Драгић говори о овим Милошевићима иако се слава разликује. С тим у вези, и сам тестирани каже да је у неким публикацијама налазио да је слава његових Милошевића Ђурђиц, али да нема податке о томе да је слава мењана.

Милошевићи и Јовановићи из Пајсијевића би требало да су од Топаловића из чачанске Прељине, а даљим пореклом од Звркета (Топаловића) из Негришора у Драгачеву.

Радомир Илић за Топаловиће у Прељини пише следеће:
Цитат
Баш пред Први српски устанак доселили су се:
ТОПАЛОВИЋИ из села Негришора (Доње Драгачево), славе Ђурђиц. Сад их има и у Горњој Горијевници (срез љубићски) и у Пајсјевићима (Гружа).
Јован Ердељановић за Звркете (Топаловиће) у Негришорима бележи следеће:
Цитат
Најстарија је у селу породица Топаловића. То је врло давнашња породица: неки кажу, да је овде још „од прије Косова“, а други тврде, да је досељена пре 300 година. Пореклом је из Колашина у Црној Гори. Њено је најстарије станиште на месту Кућишту на Главици према долини Плавичевачког Потока. Они су једном морали из села бежати од Турака, па се доцније само један вратио и обновио породицу. Ово се лепо слаже са оним податком аустриске карте, да су Негришори 1718. године били пусти. О старини ове породице сведочи и њена велика разгранатост и велики број кућа: 66. У њу спадају данашњи: Топаловићи, Ружићи, Дуњићи и Звркете. Вероватније се чини, да је старо презиме или назив целе ове породице Звркете, па су се доцније Топаловићи као најјачи њихов џемат истакли, док су се остале Звркете растуриле по другим џематима и измењале презимена; тако су се Топаловићи почели сматрати као главни представник целе породице. Иначе су Звркете најмногобројније међу Топаловићима, јер у њих спадају: Звркете, Дмитровићи (они у Плавичевцу), Живановићи, Кузмановићи, Стевановићи, Аксовићи и Станићи. – Сви Топаловићи славе Ђурђиц (јесењи, у новембру). – Ових Топаловића има много у Пријељини (у срезу љубићском), где чине читав џемат. Знају, да су с овима негришорским једна породица а имају и исту славу. Такође знају поуздано, да од исте породице има Топаловића у Горијевници (срезу љубићском), у Пајсијевићу у Гружи и у неком селу у Срему близу Земуна.

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #116 послато: мај 12, 2019, 07:05:56 поподне »
Осим у Жировцу, Љиљци су на подручју Прве банске (глинске) крајишке регименте потврђени и у Обљају, такође у другој половини XVIII вијека и ту их је било најмање двије породичне задруге. Славе Срђевдан, као и Љиљци у Жировцу и Класнићу.

У другој половини XVIII вијека потврђени су и у Бијелим Водама. Ту их је била најмање једна породична задруга, али је тај огранак временом угашен.

Ван мреже Ćirilovac

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #117 послато: мај 12, 2019, 07:14:56 поподне »
U vezi Mažibrada najstariji zapis je iz 1709 u Mletačkom popisu, Marko je glavar porodice a spominje se kao sin Vuka ili Vuke, svi su u Kistanjama.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #118 послато: мај 12, 2019, 07:20:42 поподне »
Филиповић, Ђурђевдан, Прошћење, Мојковац, J2b-M205

Још један M205 резултат из овог дела Црне Горе. Имамо од раније у пројекту Медојевиће из Прошћења, као и Дедејиће са Жабљака, који су пореклом из тих крајева. Као и код Дедејића и код Филиповића постоји предање о пореклу "са Чева", тј. из Катунске нахије. Подсетићу да се Прошћење налази на самом истоку некадашње Кричке територије, па оваква предања изазивају сумњу, али нису искључене неке повратне миграције, посебно ако узмемо у обзир да се M205 јавља и у околини Катунске нахије (Озринићи крај Никшића, Котор, итд.). Такође, одређен број M205 родова из Полимља/Затарја негује предање о пореклу из Катунске нахије.

Важно је нагласити да Филиповић по хаплотипу не подсећа на оне J-М205 из Полимља, већ најближа поклапања има међу Годијељима, Крајишницима (Усорци и остали), затим по Западној Србији, итд.


О Филиповићима из околине Пљеваља (Љутићи)

Предак породице Филиповић у Љутићима је, према предању, живио у Загарчу, а презиме су добили по неком Филипу. Из Загарча је један Филиповић, због убиства, побјегао и настанио се у Прошћење. Одатле је жена тог Филиповића са сином Пејом побјегла и настанила се у Љутиће, засеок Говеђе Брдо око 1810. године. Пејо је ту одрастао, оженио се и стекао потомке, који су се почетком 20. вијека, као чифчије Селмановића, преселили на садашње имање.

Пејо Филиповић је имао синове: Дмитра, Бошка, Богдана, Сгевана, Петра и Видоја. Од Дмитра, Бошка, Петра и Видоја није остао пород. Богдан Филиповић и Мила, рођена Кљајевић, је имао сина Мила и ћерке: Неду и Савету. Миле Богданов послије очеве смрти је одселио са мајком у Вранеш и живио на мајчином имању. Миле Богданов и Илинка, рођена Бајчетић, је имао синове: Митра, Петра и Љуба чији потомци живе у Војводини. Стеван Пејов и Стака, рођена Пурић, је имао сина Јована и ћерке: Стаку, Милушу и Јовану. Јован Стеванов и Анђа, рођена Пејовић, је имао синове: Милоша, Михаила и Стевана и ћерку Милицу удату за Обренића. Стеван Јованов је погинуо као борац НОР 1945. године и није оставио пород.

 
« Последња измена: мај 12, 2019, 07:23:17 поподне Небојша »

Ван мреже Veljko Gruzanin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #119 послато: мај 12, 2019, 07:23:00 поподне »
Ima vrv veze sa Dragacevom kao sto tvrdite..
Za Jovanovice u Pajsijevicu mi nije poznato ali raspitacu se
Prema predanju negde smo sa Pestera, vrv je ta linija isla preko Uzice i Dragaceva..
Vise od 50 posto Gruzanskog kraja je sa prostora Sjenice, Pestera i Dragaceva..
To za Topolovice mi nije poznato, jer prvi izvori moje porodice su sa kraja 15.veka, videcu raspitacu se jos:-)

Ван мреже Veljko Gruzanin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #120 послато: мај 12, 2019, 07:30:15 поподне »
Tu knjigu je sastavio moj deda-stric, ima je u porodici, ali ja sam samo deo video, posto nije u jednom rukopisu,ali planiram sa je sakupim.
Samo jedan porodica je starija od nas, to sam napisao u prijavi, i to su Samanovici, oni i dalje postoje i oni su starinim isto sa Pestera..druge knjige sam vidjao po knjizarama i bibliotekama, nisam zapamtio imena autora, ali se secam da su se dosta poklapala sa knjigom mog deda strica u smislu starosti porodice.
A to za Jovanovice cu proveriti;-)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #121 послато: мај 12, 2019, 08:09:32 поподне »
Ковачевић, Јовањдан, Ивањска, Босанска Крупа, J2a-M92>S8230

Значајан резултат за крајишке Богуновиће. Када је објављен списак пријављених, осврнуо сам се на могући резултат ових Ковачевића:

Таман да видимо да ли су ово Ковачевићи-Богуновићи Ј2а-М92, или неки други. Ови Ковачевићи су, према Карановићевој подели, најбројнији огранак "Богуновића" у Поуњу.

"У првој су групи Богуновићи 21 к. у десет насеља; Ковачевићи 97 к. у 21 н.; Пашићи 31 к. у 6 н.; Пјанићи 3 к.; Анушићи 10 к. у 4 н.; Мазалице 12 к. у 6 н.; Бундале 4 к. у 2 н. и Ђурашиновићи 5 к. свега је од ове гране 183 куће.
У другој су у Далмацији разрођеној групи најјачи Адамовићи. Из Далмације су пали пре 200. у Смољану више Босанског Петровца. Ту побију Турке, јер су им хтели да проведу силу на слави, па побегну преко планине у ову област, а једни у Прекосање."

Реално је да нису сви генетски повезани, с обзиром да је у питању често презиме и честа слава, а упитна је и веза са Богуновићима, зато што смо већ имали доста промашаја на ту тему.

Од Ковачевића из Поуња (Јовањдан) је и Василије Вајан Ковачевић, српски вођа у "Босанско-херцеговачком устанку" (1875-1878)


Дакле Ковачевићи су ипак Богуновићи! Иако међу породицама које је Карановић у Крајини уврстио у Богуновиће, има више хаплогрупа, делује да је ипак постојао костур овог рода негде у прошлости. Наиме, имамо сада већ више потврђених крајишких Богуновића J2a-M92, као и њихове огранке (према литератури) попут Цвјетићана и Ковачевића, који припадају истој хаплогрупи.

Ковачевићи су у Ивањску дошли из Великог Радића. Почетком 20. века било их је тамо 6 кућа. У Великом Радићу су били најстарија породица. Досељени су из Дољана, а миграицони пут пре тога, према предању, ишао је: Змијање - Далмација - Поуње.

Више пута смо причали о пореклу крајишких Богуновића, али није лоше споменути још једном. Они су дакле старином негде "с југа", из Рашке, тако је бар запамтило предање. Дакле пре неких 500 година су "пали" на Змијање, а онда се ширили по Крајини. Данас, уз помоћ ДНК резултата, знамо да је њима матица заправо на простору Старе Црне Горе (Катунска нахија).

Генетски Ковачевић одудара од модалног хаплотипа на маркеру 389I/II (14/30), мада се и код неких хаплотипова у матици јавља ова мутација. Интересантно да Ковачевић поседује вредност 12 на маркеру YGATAH4, која се јавља и код Живковића са Баније (слава Јовањдан).

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1787
  • I2-Z17855*
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #122 послато: мај 12, 2019, 08:10:26 поподне »
Соколовић, Аранђеловдан, Ивање, Бојник

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Соколовићи су према предању од Соколовића из Старе Херцеговине-Пиве. Око 1670. доселили су се у околину Тополе, одакле су преци тестираног прешли у Црну Траву (око 1790. године), а на послетку у Ивање око 1850. О овоме у литератури нема говора - може се само пронаћи да су Соколовићи дошли из Црне Траве после ратова 1877-78, када је насељавано Ивање.

Иако сви знамо да је прича о Соколовићима, Мехмед-паши, патријарху Макарју и Бају Пивљанину замршена, недоречена и обавијена митолошким велом, ипак постоје два хаплотипа који би се могли довести у везу са њима, макар са Бајом Пивљанином - цео наш N2 род, и R1a хаплотип Бајовића из Безуја.

Наш тестирани има три мање уобичајене вредности, DYS19=17, DYS635 = 24 и DYS389 II-I = 19. Не бих могао са сигурношћу рећи да је повезан са било киме од до сада тестираних. Формално му је близак Вујасиновић из околине Книна (један маркер разлике од упоредивих 17, слави Стевањдан), а могле би му бити блиске и неке српске породице из околине Урошевца (необјављена истраживања, славе Ђурђиц и Алимпијевдан). 

« Последња измена: мај 12, 2019, 08:11:57 поподне Селаковић »

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #123 послато: мај 12, 2019, 08:16:55 поподне »
Ковачевић, Јовањдан, Ивањска, Босанска Крупа, J2a-M92>S8230

Значајан резултат за крајишке Богуновиће. Када је објављен списак пријављених, осврнуо сам се на могући резултат ових Ковачевића:

Дакле Ковачевићи су ипак Богуновићи! Иако међу породицама које је Карановић у Крајини уврстио у Богуновиће, има више хаплогрупа, делује да је ипак постојао костур овог рода негде у прошлости. Наиме, имамо сада већ више потврђених крајишких Богуновића J2a-M92, као и њихове огранке (према литератури) попут Цвјетићана и Ковачевића, који припадају истој хаплогрупи.

Ковачевићи су у Ивањску дошли из Великог Радића. Почетком 20. века било их је тамо 6 кућа. У Великом Радићу су били најстарија породица. Досељени су из Дољана, а миграицони пут пре тога, према предању, ишао је: Змијање - Далмација - Поуње.

Више пута смо причали о пореклу крајишких Богуновића, али није лоше споменути још једном. Они су дакле старином негде "с југа", из Рашке, тако је бар запамтило предање. Дакле пре неких 500 година су "пали" на Змијање, а онда се ширили по Крајини. Данас, уз помоћ ДНК резултата, знамо да је њима матица заправо на простору Старе Црне Горе (Катунска нахија).

Генетски Ковачевић одудара од модалног хаплотипа на маркеру 389I/II (14/30), мада се и код неких хаплотипова у матици јавља ова мутација. Интересантно да Ковачевић поседује вредност 12 на маркеру YGATAH4, која се јавља и код Живковића са Баније (слава Јовањдан).

Честитке Богуновићима!

Занимљиво је ово поклапање са Живковићем. Његови Котарани су одмах са друге стране Суве међе у односу на Ивањску.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 251
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #124 послато: мај 12, 2019, 08:17:50 поподне »
Ковачевић, Јовањдан, Ивањска, Босанска Крупа, J2a-M92>S8230

Значајан резултат за крајишке Богуновиће. Када је објављен списак пријављених, осврнуо сам се на могући резултат ових Ковачевића:

Дакле Ковачевићи су ипак Богуновићи! Иако међу породицама које је Карановић у Крајини уврстио у Богуновиће, има више хаплогрупа, делује да је ипак постојао костур овог рода негде у прошлости. Наиме, имамо сада већ више потврђених крајишких Богуновића J2a-M92, као и њихове огранке (према литератури) попут Цвјетићана и Ковачевића, који припадају истој хаплогрупи.

Ковачевићи су у Ивањску дошли из Великог Радића. Почетком 20. века било их је тамо 6 кућа. У Великом Радићу су били најстарија породица. Досељени су из Дољана, а миграицони пут пре тога, према предању, ишао је: Змијање - Далмација - Поуње.

Више пута смо причали о пореклу крајишких Богуновића, али није лоше споменути још једном. Они су дакле старином негде "с југа", из Рашке, тако је бар запамтило предање. Дакле пре неких 500 година су "пали" на Змијање, а онда се ширили по Крајини. Данас, уз помоћ ДНК резултата, знамо да је њима матица заправо на простору Старе Црне Горе (Катунска нахија).

Генетски Ковачевић одудара од модалног хаплотипа на маркеру 389I/II (14/30), мада се и код неких хаплотипова у матици јавља ова мутација. Интересантно да Ковачевић поседује вредност 12 на маркеру YGATAH4, која се јавља и код Живковића са Баније (слава Јовањдан).

За родове у Крајини који припадају хаплогрупи J2a-M92>S8230 може бити занимљив резултат Нинковића из Павловца код Бања Луке, који су по свему судећи пореклом од Нинковића из околине Гламоча:

Нинковићи су из Херцеговине дошли у Поповиће. Кад их се ту народило четрдесеторо чељади, они су се изделили и прешли овде око 1856. године. Славе Св. Јована.

https://www.poreklo.rs/2013/10/22/poreklo-prezimena-selo-glavica-glamoc/

Дакле, могуће је да су даље миграције у крајишке области ишле управо преко Гламоча.

Иначе, на подручју Гламоча има још стариначких (стариначких у смислу да нису на то подручје досељени из Далмације) српских родова који се и по хаплотипу и по крсној слави подударају са српским породицама на подручју Лике, Кордуна, Баније и Далмације. То су Париповићи J2b-M241>PH1602, затим један необјављени резултат који је исти род са Мандићима из Лике итд.
« Последња измена: мај 12, 2019, 08:20:28 поподне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #125 послато: мај 12, 2019, 08:20:43 поподне »
За родове у Крајини који припадају хаплогрупи J2a-M92>S8230 може бити занимљив резултат Нинковића из Павловца код Бања Луке, који су по свему судећи пореклом од Нинковића из околине Гламоча:

Нинковићи су из Херцеговине дошли у Поповиће. Кад их се ту народило четрдесеторо чељади, они су се изделили и прешли овде око 1856. године. Славе Св. Јована.

https://www.poreklo.rs/2013/10/22/poreklo-prezimena-selo-glavica-glamoc/

Дакле могуће је да су миграције у крајишке области ишле преко Гламоча.

Иначе, на подручју има још стариначких (стариначких у смислу да нису на то подручје досељени из Далмације) српских родова који се и по хаплотипу и по крсној слави подударају са српским породицама на подручју Лике, Кордуна, Баније и Далмације. То су Париповићи J2b-M241>PH1602, затим један необјављени резултат који је исти род са Мандићима из Лике итд.

Заборави да кажем како је и тестирани навео да у породици постоји предање о пореклу из околине Гламоча. Али пренео сам и оно што је Карановић забележио о овима из Ивањске почетком 20. века.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1787
  • I2-Z17855*
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #126 послато: мај 12, 2019, 08:51:00 поподне »
Адамовић, Ђурђевдан, Бистрица, Бијело Поље

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду Д у Табели нашег Пројекта.

Овај род дефинисали смо вредношћу 15 на DYS19 и славом Ђурђевдан, а сви тестирани до сада су из Херцеговине или Старе Херцеговине и околине. Неке од породица из овог рода везују се за средњевековне Пилатовиће, или за село Пилатовце, мада су сви тестирани лоцирани северније, око Гацка, и даље на север. Многи резултати тестираних из овог рода још увек нису јавни (тестирање Херцеговаца), али неки јесу - Беатовић из Жањевице (Гацко), Васиљевић из Правошева (Пријепоље)...

Наравно, да су сви тестирани из ове групе заиста један род тек треба потвдити дубљим СНП тестовима.

Адамовић нема потпуних поклапања ни са ким, односно са преосталом осморицом из овог рода има углавном два или три маркера разлике. Ни остали из овог рода немају међусобно пуна поклапања.

Ван мреже Nikola М

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 69
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #127 послато: мај 12, 2019, 09:04:10 поподне »
Шарац, Никољдан, Доњи Полој, Слуњ, Кордун, J2b-M205

Шарци са простора Горње Крајине славе Јовањдан и Никољдан. Могуће да постоји веза са Шарцима из Лике (Доњи Лапац и Грачац), који такође славе Никољдан. Генетски су Шарцу најближи лички Усорци. Од осталих Крајишника, нису далеко ни Новаковићи из Подгрмечја, који славе исту славу. Према томе, нема сумње да су и Шарци Y22063+. Шараца са овом славом има и у Поуњу, а досељени су из Лике, после окупације.

Тестирани је навео како у породици постоји предање о пореклу из области Пиве. Биће да је и то предање новијег датума, пошто у Пиви има Шараца (Јовањдан). У сваком случају, ако је део Y22063+ у Крајину дошао из Потарја и околине, онда предање није пуно промашено (случајно, или не). 

Неко од Кордунаша можда зна више о овим Шарцима из околине Слуња.

Доњи Полој је ближи Вељуну него Слуњу и раније је административно припадао Котару Војнић.
Шараца на Кордуну је било у селима: Будачка Ријека, Буковац Перјасички (село до Доњег Полоја), Горња Височка (село до Буковца Перјасичког), Перјасица, Доњи Полој, Подгорје Крњачко, Понорац, Својић.
Када се анализирају позиције села, може се приметити да су се Шарци у населили у селима западно и северно од Вељуна, на потезу од 15-ак км дужине.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 251
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #128 послато: мај 12, 2019, 09:07:44 поподне »
Адамовић, Ђурђевдан, Бистрица, Бијело Поље

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду Д у Табели нашег Пројекта.

Овај род дефинисали смо вредношћу 15 на DYS19 и славом Ђурђевдан, а сви тестирани до сада су из Херцеговине или Старе Херцеговине и околине. Неке од породица из овог рода везују се за средњевековне Пилатовиће, или за село Пилатовце, мада су сви тестирани лоцирани северније, око Гацка, и даље на север. Многи резултати тестираних из овог рода још увек нису јавни (тестирање Херцеговаца), али неки јесу - Беатовић из Жањевице (Гацко), Васиљевић из Правошева (Пријепоље)...

Наравно, да су сви тестирани из ове групе заиста један род тек треба потвдити дубљим СНП тестовима.

Адамовић нема потпуних поклапања ни са ким, односно са преосталом осморицом из овог рода има углавном два или три маркера разлике. Ни остали из овог рода немају међусобно пуна поклапања.

Ови Адамовићи су по Лутовцу даљим пореклом из Дробњака. Иначе, са истим предањем и славом по селима Бијелог Поља има још родова, попут Шебека.

Мада је за Адамовиће конкретно сада на основу овог резултата то предање доведено у питање.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1787
  • I2-Z17855*
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #129 послато: мај 12, 2019, 09:21:03 поподне »
Ђорђевић, Јовањдан, Медвеђа

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855, роду Шекулараца.

Ђорђевићи знају да су из Шекулара, од (А)Рмуша. Са раније тестираним Рмушем из Шекулара има поклапање на 22 од 23 упоредива маркера.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3762
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #130 послато: мај 12, 2019, 09:28:26 поподне »
Јечменица, Никољдан, Доброселица, Чајетина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Најближи на Пројекту му је један несумњиви рођак из околине Пљевље, а који је тестиран у оквиру херцеговачког подухвата. У оквиру овог подухвата има још један близак хаплотип из околине Стоца, а по предању даљим пореклом из Риђана. Сва тројица поред сличног хаплотипа, који карактеришу маркери 458=18, 576=19, 635=24, имају и исту славу. Сва тројица имају једну до две разлике на упоредива 23 маркера. И тестирани је навео раније порекло из околине Пљевље, што је овим резултатом и потврђено.

Предложио бих тестирање маркера 561 код Yseq-а.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2298

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 323
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #131 послато: мај 12, 2019, 09:35:14 поподне »
Тодоровић, Јовањдан, Друговац, Смедерево

Припада хаплогрупи I1-Z58. Најближи му је Панић из Репе код Подујева који слави Јовањдан, од кога се разликује на једном од 23 упоредива маркера. Такође, блиски су му и тестирани из околине Урошевца који такође слави Јовањдан (3/23) и тестирани из околине Смедеревске Паланке (2/17).

Боривоје М. Дробњаковић је за друговачке Тодоровиће забележио следеће:
Цитат
Топаловића (Илићи, Тодоровићи, Петровићи) 38 к. Слава: св. Јован. Стара породица. Били њихови стари у фрајкору. Старином су од Косова.
Имајући у виду поклапања тестираног, може се закључити да Тодоровићи заиста јесу пореклом са Косова.

Сви претходно наведени тестирани би требало да припадају грани Y3560 (https://www.yfull.com/tree/I-Y3560/), а вероватно и грани испод (Y14516). Било би добро када би се тестирани Тодоровић тестирао на ове СНП-ове.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 838
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #132 послато: мај 12, 2019, 10:20:52 поподне »
Јованов, Никољдан, Радојево (Кларија), Нова Црња, Банат

Припада хаплогрупи R1b L51 највероватније грани U106, што би морало бити потврђено СНП тестирањем.

Нема ближих поклапања са до сада тестиранима на српском ДНК пројекту.

Предање рода Јованових, који су најбројнији у старом српском селу Кларији, каже да су досељени из Јармате (са румунске стране границе), као и већина родова у Кларији.

Српско становништво Јармате је по предању потицало од Крушевца, а за Јованове се још помиње да су даљим пореклом из Грчке, те да су дошли с ковчегом злата.

Редак хаплотип оставља отвореним све наведене могућности...а од користи би било урадити дубље СНП тестирање.
« Последња измена: мај 12, 2019, 11:40:26 поподне НиколаВук »

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 838
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #133 послато: мај 12, 2019, 10:56:13 поподне »
Илић, Алимпијевдан, Толисавац, Крупањ

Припада хаплогрупи R1b, највероватније рано одвојеној грани PF7562-BY16680, роду А

Илић једини има вредност 16 на дис 385б, а за по неколико маркера се разликује и од осталих у поменутом роду А,
па и од Ненадовића из Бранковине, са којима дели славу Алимпијевдан.

У књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“, у тексту о селу Толисавац, каже се:

–Тодоровићи, Марковићи, Ристановићи, Максимовићи, Глишићи и Илићи су из Црне Реке у Црној Гори одакле су досељени почтком 18. века, сви славе Алимпијевдан.

Тешко је одговорити на шта се ту мисли, одакле су могли бити досељени. Осат делује као најлогичније исходиште.
« Последња измена: мај 12, 2019, 11:40:58 поподне НиколаВук »

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 838
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #134 послато: мај 12, 2019, 11:11:11 поподне »
Мунћан, Аранђеловдан, Сефкерин, Опово

Припада хаплогрупи R1b. За одређивање гране потребно је дубље тестирање,
пре свега јер тестирани поседује необично ниску вредност 9 на дис 438.

Место порекла Мунћана заправо је Борча, где су по предању досељени из Сефкерина,
али ја то нисам пронашао у доступној литератури.


Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3762
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #135 послато: мај 12, 2019, 11:25:48 поподне »
Савић, Ђурђевдан, Баћевићи, Мостар

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних маркера: 391=10, 385=14-14, 576=16, 481=29, 549=12, 635=21. И поред 4 разлике на упоредива 23 маркера, нема сумње да му је Рајковић из Косијера код Цетиња близак. Деле све споменуте карктеристичне вредности (изузев 385 и код Рајковића је 481 још нижа, 28). За Рајковиће смо већ писали:

Цитат

„Братићевићи“ (Мала Госпођа) су братство настало од претка Братића, који се око 1650. године доселио из Пипера, Од његова три сина су следећи родови: од Рајка су Рајковићи, од Рада Радовићи, и од (В)Латка Латковићи. Рајковићи и Радовићи су у Косијерима, а Латковићи у Ђиновићима. Братићевићи су раније славили Ђурђев-дан, што можда, као и време досељења, указује да су они од пиперских Лужана.

Од Рајковића потичу Митровићи у Паштровићима (Моровић), као и Рајковићи у Лици (код Оточца), који су већином покатоличени."

Спомињање Ђурђевдана као раније славе, још више даје на снази овој вези Савића и Рајковића.

Савић је навео да су даљим пореклом из Мостарског Блата, па ова два предања некако треба "помирити". Рекао бих да се ради о сеоби из Зете.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 838
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #136 послато: мај 12, 2019, 11:28:35 поподне »
Недић, Никољдан, Кутлово, Крагујевац

Припада хаплогрупи R1b подграни BY611-Z2705, добро профилисаном роду
са славом Никољдан, коме припада и тестирани Зрнић са српског ДНК пројекта.

Иако већина тестираних у том роду потиче из западнијих крајева, очигледно је да један део тог рода матицу има у пределима Старе Србије, односно у Полимљу.

Према књизи Тодора Радивојевића "Лепеница", међу досељеним породицама у периоду од 1737. до 1787. године, то јест у тзв. Другој сеоби, налазе се Недовићи (Недићи) из Новог Пазара.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3762
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #137 послато: мај 12, 2019, 11:52:09 поподне »
Јеринкић, Јовањдан, Кикинда

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности на маркерима, могу се издвојити: 19=15, 458=18, 456=16. Најближи му је Милићевић из Мирашевца код Раче, са којим дели споменуте карактеристике и славу. Имају три разлике на упоредива 23 маркера, где је на једном двострука разлика.

Ако неко има више података о овој фамилији, нека напише.

И Јеринкићу бих предложио да тестира маркер 561 преко Yseq-а.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2298

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4702
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #138 послато: мај 12, 2019, 11:52:42 поподне »
Мунћан, Аранђеловдан, Сефкерин, Опово

Припада хаплогрупи R1b. За одређивање гране потребно је дубље тестирање,
пре свега јер тестирани поседује необично ниску вредност 9 на дис 438.

Место порекла Мунћана заправо је Борча, где су по предању досељени из Сефкерина,
али ја то нисам пронашао у доступној литератури.

Кад сам провлачио Мунћанов хаплотип кроз Невген, врло велике шансе је давао да припада DF27>Z195>Z295, а још низводније некој иберијско-баскијској грани. Не знам колико је прецизан у израчунавању R1b подграна на основу 23 маркера, али би било занимљиво ако би се та процена показала као тачна.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1689
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #139 послато: мај 12, 2019, 11:57:17 поподне »
Лукић, Никољдан, Осечина, E-V13>Z5018>S2979

Најближе поклапање (1/23) има са Јовановићем из Дечана који такође слави Никољдан.
Тестирани је у упитнику навео да су Лукићи према предању досељени "од Дрине".

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 251
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #140 послато: мај 12, 2019, 11:59:10 поподне »
Лукић, Никољдан, Осечина, E-V13>Z5018>S2979

Најближе поклапање (1/23) има са Јовановићем из Дечана који такође слави Никољдан.
Тестирани је у упитнику навео да су Лукићи према предању досељени "од Дрине".

И 17/17 са Лапчевићем из места Рокци код Александровца.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1689
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #141 послато: мај 13, 2019, 12:04:11 пре подне »
Милосављевић, Ђурђиц, Велика Плана, E-V13>Z5017>CTS6377>PH1173

Припада роду А из табеле Српског ДНК пројекта у оквиру кога има више блиских поклапања, док са Јордановим из села Уланци код Градског у Македонији има потпуно поклапање на 23 маркера. Исту славу у оквиру овог рода славе и двојица тестираних из Мачванског округа чији резултати још увек нису јавни.

Тестирани је у упитнику навео да се његов чукундеда доселио у Велику Плану почетком 19. века.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1689
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #142 послато: мај 13, 2019, 12:35:08 пре подне »
Драговић, Аранђеловдан, Брезовац, Аранђеловац, E-V13>Z5018>S2979>FGC11457

Нема ближих поклапања на пројекту. Од специфичних вредности се издвајају DYS570=17 и DYS438=11.

Боривоје Дробњаковић је у књизи о Јасеници забележио следеће:
Драговићи 8 к. Слава: св. Аранђел. „Дотерао“ их Карађорђе из села Бороштице (Пештер). Још отуда су им кумови Вукадиновићи — Радоњићи у Барама (гружански).

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1689
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #143 послато: мај 13, 2019, 12:51:55 пре подне »
Величковић, Стевањдан, Куманово, E-V13>Z5018>S2979>L241

Нема ближих поклапања на пројекту. Од специфичних вредности се издваја DYS458=17 коју у оквиру ове гране има још само Терзић из Вапе код Сјенице.

Тестирани је навео да према предању потичу из Никшића. Стевањдан су почели да славе 90-их година у Београду, а није му познато да су у прошлости славили неку другу славу.

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 638
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #144 послато: мај 13, 2019, 01:05:29 пре подне »
Драговић, Аранђеловдан, Брезовац, Аранђеловац, E-V13>Z5018>S2979>FGC11457

Нема ближих поклапања на пројекту. Од специфичних вредности се издвајају DYS570=17 и DYS438=11.

Боривоје Дробњаковић је у књизи о Јасеници забележио следеће:
Драговићи 8 к. Слава: св. Аранђел. „Дотерао“ их Карађорђе из села Бороштице (Пештер). Још отуда су им кумови Вукадиновићи — Радоњићи у Барама (гружански).

 dys389b? dys439? У Невгену још увијек изађе мој хаплотип под FGC11457 (због једног сличног те гране мада има он битних разлика), а те локације су ми занимљиве.. Мада тај DYS570 је врло нетипичан..

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 34
  • I1-M253, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #145 послато: мај 13, 2019, 08:30:09 пре подне »
Пре неког времена видех Црнчевиће (БиХ), I1-P109 и на 23andMe. Претпоставили смо и тада су у питању они из Босанске Крајине. Узевши у обзир и резултат Гузијана из Бања Луке (старином из Гламоча), такође с 23andMe, можемо рећи да се концентрација ове подгране I1-M253, у том делу Босанске Крајине, значајно повећала.
Поздрав за учеснике у теми.Ја сам добио сертификат у којем пише "Припадате хаплогрупи I1-M253".Која је веза између  I1-P109 и  I1-M253, нисам у овој тематици (апсолутни почетник аматер).Међутим што се тиче Црнчевића то имам неких и чињеница а и сазнања.Црнчевићи у Босанској крајини су из Рељиног села у Гламочу.Одатле су се расељавали у сусједно село Красинац (апсолутно поуздан податак са временском одредницом и именима), затим у околину Мркоњић града и то као Црнчевићи-још увијек су Црнчевићи и имају предање о доласку из Рељина села , као и о старом презимену Милошевић, и као Гаџићи (надимак Црнчевића из Рељиног села), данас носе презиме Гачић, како је дошло до промјене, немам идеју (можда грешка у аустријском попису или слично, намјеравам посјетити те људе , можда имају неке корисне информације).Иначе и за њих сам случајно сазнао од трећих лица и то у причи која нема везе са мојим поријеклом, причали о сточарству, и човјек ми исприча причу за сточаре у мркоњић граду који су дошли изу Гаџића у Рељином селу , на Тријебово код Мркоњић града, притом немајући појма о мом презимену и мом поријеклу.Што се тиче цитата из књиге Пере Црнчевића (књигу посједујем, са посветом аутора), могу да кажем да је "мало" бајковито и ушминкано написано о поријеклу Црнчевића.Неке ствари не стоје као нпр. село у Далмацији (у вријеме кад су људи из Далмације прелазили у Босну и Крајину , због немаштине и глади-недостатка обрадиве површине и пашњака, немогуће да се пребјези тако добро  "снађу" и размноже и буде цијело село Црнчевића.Мој велики пријатељ и рођо Миленко Црнчевић (Биочић, Дрниш), поуздано зна да је у Биочићу у то вријеме (половина  18 вијека) у Биочићу било више десетина мушких глава , а јучерашњи мој  резултат можете да упоредите са његовим.Волио бих видјети резултате са 23andMe, који се односе на тестиране Црнчевиће , можда знам тестиране.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #146 послато: мај 13, 2019, 09:02:17 пре подне »
Поздрав за учеснике у теми.Ја сам добио сертификат у којем пише "Припадате хаплогрупи I1-M253".Која је веза између  I1-P109 и  I1-M253, нисам у овој тематици (апсолутни почетник аматер).Међутим што се тиче Црнчевића то имам неких и чињеница а и сазнања.Црнчевићи у Босанској крајини су из Рељиног села у Гламочу.Одатле су се расељавали у сусједно село Красинац (апсолутно поуздан податак са временском одредницом и именима), затим у околину Мркоњић града и то као Црнчевићи-још увијек су Црнчевићи и имају предање о доласку из Рељина села , као и о старом презимену Милошевић, и као Гаџићи (надимак Црнчевића из Рељиног села), данас носе презиме Гачић, како је дошло до промјене, немам идеју (можда грешка у аустријском попису или слично, намјеравам посјетити те људе , можда имају неке корисне информације).Иначе и за њих сам случајно сазнао од трећих лица и то у причи која нема везе са мојим поријеклом, причали о сточарству, и човјек ми исприча причу за сточаре у мркоњић граду који су дошли изу Гаџића у Рељином селу , на Тријебово код Мркоњић града, притом немајући појма о мом презимену и мом поријеклу.Што се тиче цитата из књиге Пере Црнчевића (књигу посједујем, са посветом аутора), могу да кажем да је "мало" бајковито и ушминкано написано о поријеклу Црнчевића.Неке ствари не стоје као нпр. село у Далмацији (у вријеме кад су људи из Далмације прелазили у Босну и Крајину , због немаштине и глади-недостатка обрадиве површине и пашњака, немогуће да се пребјези тако добро  "снађу" и размноже и буде цијело село Црнчевића.Мој велики пријатељ и рођо Миленко Црнчевић (Биочић, Дрниш), поуздано зна да је у Биочићу у то вријеме (половина  18 вијека) у Биочићу било више десетина мушких глава , а јучерашњи мој  резултат можете да упоредите са његовим.Волио бих видјети резултате са 23andMe, који се односе на тестиране Црнчевиће , можда знам тестиране.

Поздрав, Жељко

I1-P109 се налази низводно од I1-M253. Дакле Ви сте свакако I1-M253 и то је као сигурна информација уписано и у сертификат. На основу Y-STR (маркера) постоји велика вероватноћа да припадате подграни P109. Погледајте Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/I-P109/

Иначе је подграна P109 код нас карактеристична за племе Дробњака у Старој Херцеговини. Осим тога, високе проценте бележи у југозападној Србији, на Романији и у Северној Далмацији.

Преко 23andMe је тестиран Ратко Црнчћевић. Тамо дају само СНП, не и маркере, па не можемо упоредити хаплотипове.

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4702
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #147 послато: мај 13, 2019, 09:55:24 пре подне »
Мој велики пријатељ и рођо Миленко Црнчевић (Биочић, Дрниш), поуздано зна да је у Биочићу у то вријеме (половина  18 вијека) у Биочићу било више десетина мушких глава , а јучерашњи мој  резултат можете да упоредите са његовим.Волио бих видјети резултате са 23andMe, који се односе на тестиране Црнчевиће , можда знам тестиране.

Ваш пријатељ припада другој хаплогрупи, N2-P189.2, па изгледа да Црнчевићи из северне Далмације и из западне Босне нису једнородни.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Маре

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #148 послато: мај 13, 2019, 11:15:23 пре подне »
Ковачевић, Јовањдан, Ивањска, Босанска Крупа, J2a-M92>S8230

Значајан резултат за крајишке Богуновиће. Када је објављен списак пријављених, осврнуо сам се на могући резултат ових Ковачевића:

Дакле Ковачевићи су ипак Богуновићи! Иако међу породицама које је Карановић у Крајини уврстио у Богуновиће, има више хаплогрупа, делује да је ипак постојао костур овог рода негде у прошлости. Наиме, имамо сада већ више потврђених крајишких Богуновића J2a-M92, као и њихове огранке (према литератури) попут Цвјетићана и Ковачевића, који припадају истој хаплогрупи.

Ковачевићи су у Ивањску дошли из Великог Радића. Почетком 20. века било их је тамо 6 кућа. У Великом Радићу су били најстарија породица. Досељени су из Дољана, а миграицони пут пре тога, према предању, ишао је: Змијање - Далмација - Поуње.

Више пута смо причали о пореклу крајишких Богуновића, али није лоше споменути још једном. Они су дакле старином негде "с југа", из Рашке, тако је бар запамтило предање. Дакле пре неких 500 година су "пали" на Змијање, а онда се ширили по Крајини. Данас, уз помоћ ДНК резултата, знамо да је њима матица заправо на простору Старе Црне Горе (Катунска нахија).

Генетски Ковачевић одудара од модалног хаплотипа на маркеру 389I/II (14/30), мада се и код неких хаплотипова у матици јавља ова мутација. Интересантно да Ковачевић поседује вредност 12 на маркеру YGATAH4, која се јавља и код Живковића са Баније (слава Јовањдан).

Хвала на информацијама. Да ли сада постоји неки други део форума на којем могу да сазнама више информација о братству Богуновића и о самој хаплогрупи којој припадам, која колико видим није претерано честа на нашим просторима?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #149 послато: мај 13, 2019, 11:34:27 пре подне »
Хвала на информацијама. Да ли сада постоји неки други део форума на којем могу да сазнама више информација о братству Богуновића и о самој хаплогрупи којој припадам, која колико видим није претерано честа на нашим просторима?

Нема на чему, Маре

Све те информације имате на овом форуму. Погледајте следеће теме:

https://www.poreklo.rs/2018/10/22/haplogrupa-j2-sa-osvrtom-na-srpske-zemlje/
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1305.0
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1713.msg65457#msg65457
https://www.poreklo.rs/2017/11/19/rodovi-starobalkanskog-porekla-u-crnoj-gori/



Ван мреже Маре

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #150 послато: мај 13, 2019, 11:47:52 пре подне »
Извињавам се што можда мало смарам, али нов сам у целој овој причи па бих волео боље да се упутим. Дакле, да ли постоји тема на овом форуму или негде другде на нету на којој могу да сазнам како се тумачи овај други део шифре J2a-M92>S8230 и како се сналазити на оним табелама у које људи уносе своје податке?

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 34
  • I1-M253, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #151 послато: мај 13, 2019, 11:56:58 пре подне »
Ваш пријатељ припада другој хаплогрупи, N2-P189.2, па изгледа да Црнчевићи из северне Далмације и из западне Босне нису једнородни.
Поздрав Вуче,
и сам имам Вука (10година), па си ми одмах при срцу.Ово за Миленка сам и навео да би указао на "благи превид" у цитату из књиге пере Црнчевића , који сматра да смо ми из Брајића (тад Милошевићи- ) населили Далмацију и вратили се назад, као Црнчевићи.Да пластично будем јасан, швабо сад због неког преступа у Њемачкој , бјежи у землје из којих иду економски мигранти и тамо се обогати и размножи , да их има више од старосједилаца.Моја премисао је да смо због неког преступа према отоманском царству( убиство, крађа,и сл) због непримјерене одмазде побјегли у Далмацију и тамо "зиме презимили" код Црнчевића-старосједилаца на петровом пољу (разлог њиховог опсстанка-плодна земља) и послије неког времена се вратили у Рељино село са другим презименом(чест случај сакривања трага од турака), преузетим од Црнчевића из Биочића.У селу постоји још једна кућа Црнчевића али нисмо род( у задњих 300 година не знамо да јесмо) и они имају своје посебно гробље.Од њих би требало неког тестирати, па онда би неке ствари биле јасније.такође има и презимена у гламочу која за себе кажу да су од Црнчевића( нпр Симиџија..).
поздрав
Жељко

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #152 послато: мај 13, 2019, 12:13:25 поподне »
Извињавам се што можда мало смарам, али нов сам у целој овој причи па бих волео боље да се упутим. Дакле, да ли постоји тема на овом форуму или негде другде на нету на којој могу да сазнам како се тумачи овај други део шифре J2a-M92>S8230 и како се сналазити на оним табелама у које људи уносе своје податке?

S8230 је подграна J2a-M92. Погледајте тренутно стабло на Yfull
https://www.yfull.com/tree/J-S8230/

Као што можете видети, на основу анализе доступних узорака, процењена старост подгране износи 4200 година. Дакле прилично је стара. Од недавно знамо и један СНП низводно од S8230 на који су позитивни наши, а то је SK1357. Има га у понуди Yseq: http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=106378

Ако мислите на табелу с маркерима, ту се на основу разлика/сличности види ко је коме близак и сл.

Ван мреже Маре

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #153 послато: мај 13, 2019, 12:22:37 поподне »
Хвала, покушаћу да скапирам :)

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 34
  • I1-M253, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #154 послато: мај 13, 2019, 12:25:38 поподне »
Пошто су пристигли први резултати, почећемо са њиховим објављивањем.

Црнчевић, Јовањдан, Рељино Село, Гламоч

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а најближи би му могао бити Туфегџић из Мркоњић Града који такође слави Јовањдан. Разликују се на 2 од упоредива 23 маркера.

Перо М. Црнчевић за Црнчевиће у Красинцу и Рељином Селу бележи следеће:
Добро јутро Миленко,
Предање о нашем презимену ,  и поријеклу, сам већ трећи пут чуо(прочитао ) из различитих извора, и сви су скоро идентични. Родоначелници су били Милошевићи , који су живјели у данашњим Брајићима-Гламоч, па су због убиства турског великаша напустили станиште (дијелом у Далмацију, дијелом у Рељино село-Подградину).
Што се тиче даљег расељавања из Рељиног села или Далмације, немам неких потврђених предања (пошто нема писаних трагова , све је засновано на предању).
У Мркоњић граду Црнчевићи за себе кажу да су дошли негдје из Гламоча (игром судбине упознао сам монаха Доситеја из манастира Осовица-Србац, који о свом поријеклу испричао ову причу горе, и то прије него сам се нјему представио и потврдио исту, наравно славе Јовањдан), такође Симиџије из Грахова су у разговору са мојим братом , сазнавши његово презиме, тврдили да су они поријеклом Црнчевићи из Гламоча.

Будући да у Рељином селу (гдје сам рођен), на почетку ХХ вијека је била само једна кућа Црнчевића, те у сусједном Красинцу двије (за њих се сигурно зна да су из Рељина села прешли у Красинац), поставља се логично питање : Како је могуће да за неких 150-200 година , Црнчевићи остану на једној кући, док Ајдери који су доселили у Рељино село знатно касније , у истом периоду имају разгранату родбинску везу (Кљајићи, Глишчевићи, Петровићи, Аџићи, Ћипуновићи, Гаврановићи). Недоумица је и у погледу површине земље који је припадао Црнчевићима, јер појединачно много већи земљишни посјед , на почетку ХХ вијека , у односу на било ког Ајдера, опет говори да су "у неко доба" морали бити бројнији од "једне куће", јер бегови нису били склони том да велике земљишне посједе обрађује неко ко нема радну снагу, јер ако се не обради нема ни њему прихода. Следеће је положај куће Црнчевића у дносу на Ајдере, Радичиће, и Вучене. По мом неком истраживању (аматер -лаик-дипл.инг.машинства), у село су први доселили Вучени, како због најбољег положаја за куће, тако и због пашњака и њива које су одмах уз куће, такође и близина извора воде то потврђује. Њихово гробље је садашње гробље села Красинац (нису се "копали " у Рељинском (данашњем) гробљу. Следећи су дошли Радичићи-положај насупрот Вучена, са такође повољним положајем за кућишта, следећи би требали бити наши Црнчевићи, који су доселили у комшилук Вучена. Гробље у Рељином селу су основали Радичићи (централно мјесто у гробљу), па онда Црнчевићи, доласком Ајдера гробље је проширено. Други Црнчевићи у селу су Кебићи, и нису род нама које зову Гаџићи. Једноставно нико од нас нема ни представу , а камоли неку причу о заједничком поријеклу, иако славе Јовањдан, они имају своје гробље које је недалеко од њихових кућа. На старим споменицима из 1886 пише само презиме Кебић, тако да их ни ја не сматрам "рођацима". Следеће је да земљишни посједи мојих Црнчевића готово увијек "међе" са Радичићима-разлог тога је што су они по доласку у Рељино село имали све то за посјед, уступањем или неко врстом продаје, првим досељеницима посли себе Радичићи су за међаше добили нас Црнчевиће. Са Црнчевићима који су Кебићи немамо ни једну заједничку међу, нити њиве или ливаде на сличном предјелу. Е сад случај са Црнчевићима који су отишли у Красинац, они из првобитног мјеста (Рељино село) имају само презиме, никакве земљишне посједе или слично. Могућа је виш варијанти:прва- да нису хтјели "узети" свој дио, или им нису хтјели дати оно који остају у Рељином селу, друга- можда су у Красинац отишли непосредно након доласка у Рељино село, па у том тренутку нису ни имали земљишни посјед или право на посјед. Овдје би било много тога јасније да отац и стриц (Јован и Стојан Црнчевић) од мог дједа Симе, нису погинули у првом свјетском рату, а бака мог дједа кад су јавили и за Стојана да је погинуо, "остала на мјесту мртва". Пошто је остао сам сироче од 4 године (мајка му се преудала након погибије мужа), дједу није имао ко да пренесе шта се дешавало у породици у 19 вијеку.

Нешто ми је пало на памет у вези са вашим тестирањем, односно са топонимом "Брајићи". Брајићи постоје у околини Будве, као и у Гламочу гдје су живјели горе поменути Милошевићи, па сад можда је могућа веза Милошевића са неким од племена из околине ЦГ Брајића?

извињавам се ако сам "претрпао", и ако сам напоран, али некако ми просто драго кад чујем да је неко Црнчевић, јер има баш мало.
срдачан поздрав
Жељко Црнчевић

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7026
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #155 послато: мај 13, 2019, 01:00:33 поподне »
Само да пренесем да су сви до сада објаваљени резултати прослеђени тестиранима.

Amicus

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 889
  • J2a-Z38463>SK1357+
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #156 послато: мај 13, 2019, 02:20:15 поподне »
Хвала, покушаћу да скапирам :)

Поздрав Маре,

Ваш/наш филогенетски родослов је:

J2a PF4610>L26>PF5087>PF5116>Z2227>L558>M67>Z500>M92>Z8096(CTS2906)>S8230>Z38463>SK1357

Хаплогрупа J2a-M92 настала је прије 10.800 година, а предак свих данашњих М92 живио је прије 8.000 година. Мјесто настанка хаплогрупе J2a-M92 је сјеверозападна Турска. Грана се на двије велике гране, PF7412 и Z8096(CTS2906). Ми смо потомци од Z8096(CTS2906), те од његовог потомка, човјека који је носилац мутације S8230 итд(S8230>Z38463>SK1357). Сам S8230 формиран је прије 6.100 година, а сви његови данашњи потомци имали су заједничког претка прије 4.200 година. Према јавним базама података J2a-S8230 има своје потомство махом у европи. Даље, Z38463 (ф.4.200г/з. 4.100), грана се на двије гране PH2651 и SK1357. Ми припадамо SK1357.
 
Цивилизације са значајним удјелом Ј2а-М92 биле су: Троја, Кикладска цивилизација, Минојска цивилизација, Хетити, Грци, Ромеји.
 
Што се тиче наших J2a-Z38463>SK1357, пратимо зону грчког утицаја.
« Последња измена: мај 13, 2019, 02:45:06 поподне НиколаВук »

Ван мреже ilic.m

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #157 послато: мај 13, 2019, 02:40:11 поподне »
Илић, Алимпијевдан, Толисавац, Крупањ

Припада хаплогрупи R1b, највероватније рано одвојеној грани PF7562-BY16680, роду А

Илић једини има вредност 16 на дис 385б, а за по неколико маркера се разликује и од осталих у поменутом роду А

Pozdrav svima,
Prvi put sam na forumu i dobio sam rezultate testiranja koji kazu da sam R1b-L51, kao i tumacenje gore navedeno. Guglajuci nisam uspeo bas da stvorim neku sliku, pa bih zamolio da mi neko malo sire pojasni ako je moguce. Unapred hvala svima! Pozdrav

Ван мреже Јованов

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #158 послато: мај 13, 2019, 03:03:26 поподне »
Јованов, Никољдан, Радојево (Кларија), Нова Црња, Банат

Припада хаплогрупи R1b L51 највероватније грани U106, што би морало бити потврђено СНП тестирањем.

Нема ближих поклапања са до сада тестиранима на српском ДНК пројекту.

Предање рода Јованових, који су најбројнији у старом српском селу Кларији, каже да су досељени из Јармате (са румунске стране границе), као и већина родова у Кларији.

Српско становништво Јармате је по предању потицало од Крушевца, а за Јованове се још помиње да су даљим пореклом из Грчке, те да су дошли с ковчегом злата.

Редак хаплотип оставља отвореним све наведене могућности...а од користи би било урадити дубље СНП тестирање.

Поштовани Лепеничанин,

Хвала Вам на детаљној анализи.
Да ли бисте били љубазни да ме упутите у даље кораке везано за СНП тестирање?

Хвала.

Ван мреже Тодоровић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #159 послато: мај 13, 2019, 04:41:42 поподне »
Тодоровић, Јовањдан, Друговац, Смедерево

Припада хаплогрупи I1-Z58. Најближи му је Панић из Репе код Подујева који слави Јовањдан, од кога се разликује на једном од 23 упоредива маркера. Такође, блиски су му и тестирани из околине Урошевца који такође слави Јовањдан (3/23) и тестирани из околине Смедеревске Паланке (2/17).

Боривоје М. Дробњаковић је за друговачке Тодоровиће забележио следеће:Имајући у виду поклапања тестираног, може се закључити да Тодоровићи заиста јесу пореклом са Косова.

Сви претходно наведени тестирани би требало да припадају грани Y3560 (https://www.yfull.com/tree/I-Y3560/), а вероватно и грани испод (Y14516). Било би добро када би се тестирани Тодоровић тестирао на ове СНП-ове.

Поздрав свима на форуму.
Хвала вам на овом коментару. Мене такође занима каква је процедура око СНП тестирања, па ако можете нешто о томе.

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 181
  • R1b-PF7562
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #160 послато: мај 13, 2019, 04:45:23 поподне »
Pozdrav svima,
Prvi put sam na forumu i dobio sam rezultate testiranja koji kazu da sam R1b-L51, kao i tumacenje gore navedeno. Guglajuci nisam uspeo bas da stvorim neku sliku, pa bih zamolio da mi neko malo sire pojasni ako je moguce. Unapred hvala svima! Pozdrav
Поздрављам Вас, Илићу.
Више о својој грани хаплогрупе R1b можете прочитати на овој теми:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2711.0

Надам се да ће неко од уредника написати и коју реч више :)
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1689
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #161 послато: мај 13, 2019, 05:32:59 поподне »
dys389b? dys439? У Невгену још увијек изађе мој хаплотип под FGC11457 (због једног сличног те гране мада има он битних разлика), а те локације су ми занимљиве.. Мада тај DYS570 је врло нетипичан..

DYS389ii=30, DYS439=13

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1689
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #162 послато: мај 13, 2019, 05:55:40 поподне »
Живковић, Никољдан, Алексинац, E-V13>Z1057

Најближе поклапање (1/23) има са Димчићем из Лесковца који такође слави Никољдан. Како је тестирани Живковић навео да су у Алексинац досељени управо из Лесковца, може се закључити да су Живковић и Димчићи исти род.

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 638
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #163 послато: мај 13, 2019, 06:02:52 поподне »
DYS389ii=30, DYS439=13

 439 је поклапање, али 389 не иде никако, једино ако му 389i није 14? То има један Македонац из мог кластера дакле 14-30 тј. 14-16 али са 13-30 нема шансе мислим за везу, 389ii је доста важан маркер за моју грану.

 Али ако има 13-30 онда заиста може он бити у вези са једним Пољаком који је FGC11457 (FGC11450-), који је прије СНП тестова изгледао блиско мојима (осим на 389 нпр), јер тај Пољак има и DYS439=13.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1689
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #164 послато: мај 13, 2019, 06:09:25 поподне »
439 је поклапање, али 389 не иде никако, једино ако му 389i није 14?

Да, има вредност DYS389i=14.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1689
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #165 послато: мај 13, 2019, 06:23:31 поподне »
Јовановић, Александровдан, Брежаник, Пећ, E-V13>PH1246>BY14151

Припада роду Бобана и Васојевића. Има повишену вредност DYS437=15, док сви други до сада тестирани припадници овог рода имају вредност 14.

Тестирани је навео да су се у Брежаник дослелили из села Буче у Доњим Васојевићима, а да су даљим пореклом из Лијеве Ријеке. Стара слава им је Аранђеловдан, а као и многи други исељени Васојевићи, нису вратили стару славу, већ су задржали Александровдан. У Бучу није било Јовановића почетком прошлог века, тако је ово презиме вероватно настало по доласку у Метохију.

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 638
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #166 послато: мај 13, 2019, 06:23:46 поподне »
Да, има вредност DYS389i=14.

 :) :) да, онда мора бити сродан Ракоњцима. Дијели 3 најважније мутације, а четврта је на сету од 68-111. И обзиром на спорост 389i могуће да му је Македонац најближи.

 Локације су ми рекох биле занимљиве. Видим неке двије паралеле:
1) дакле ако је старинац ту гдје је (што није по предању), онда оно што сам говорио, близу су Јарменовци, Рудник, Шаторња. Код Ракоња је 1571. постојао неки земин именом "Шотрић" и мислио сам да ту можда има везе са Шаторњом. Има још један род на том ширем подручју који је сродан а који исто спомиње долазак са Пештера, као и неки Ракоњци који кажу да су одавно код Г.Милановца (17. вијек, 6 пасова прије Карађорђа).

2) Ако јесте са Пештери као по предању онда то само потврђује оно о чему сам такођер говорио, да је наш род имао на Пештеру некад јаче присуство, дијелом и због гране Ракоњаца на западу Пештера која није у ближој вези нити са мојом граном нити са граном ових из Штавља и др. села који су ту око 200 г, а чије је поријекло из Комарана.

 И другачија слава говори у прилог нешто давније везе. Чим сам видио локације одмах сам посумњао.:)

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1787
  • I2-Z17855*
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #167 послато: мај 13, 2019, 06:27:58 поподне »
Вукшић, Никољдан, Љесковац, Двор на Уни

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

У хаплотипу Вукшића срећемо две мање уобичајене вредности, повишен DYS570 = 20 (овај маркер иначе спада у оне који су склонији мутацији) и DYS635 = 22. На основу повишене вредности на DYS570, и вредности DYS635 = 22, могао би бити повезан са једном породицом из околине Мостара из необјављеног истраживања Херцеговаца. Ова породица слави такође Никољдан, а чини ми се има предање о пореклу из Храсна. Најближе поклапање на 23 маркера има са једним тестираним из Борја код Фоче, који слави Никољдан (21/23, DYS635 = 22), такође са истраживања Херцеговаца. С обзиром да је тестирани пореклом са Баније, не знам колико би ове потенцијалне везе могле бити старе.

На мањем броју маркера (17) има потпуних поклапања са људима из Бачке, Шумадије, Јабланице, али сви они славе неке друге славе и вероватно нису (ближе) повезани са Вукшићем, јер су му и географски удаљенији (сем овога из Бачке).

Породица тестираног иначе има предање о пореклу из Сутваре у Грбљу.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1787
  • I2-Z17855*
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #168 послато: мај 13, 2019, 07:04:44 поподне »
Груловић, Никољдан, Брибир, Шибеник

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Овај резултат ме је, морам признати, намучио. С обзиром да Груловићи поуздано знају да су се среднином 19. века преселили из Кистања, очекивао сам везу са Томасовићем или неким другим из околине ко слави Никољдан.

Међутим, Груловић има специфичан хаплотип, ретку комбинацију DYS576-DYS570 = 20-20, као и ретку вредност DYS533 = 11. Ово последње кандидује га за припадника рода П у Табели нашег Пројекта, где се налазе његови земљаци - Бербер из Билишана (слави Стевањдан), Ђурица из Зечева (слави Ђурђевдан) и Миодраг из Гаћелеза (слави Аранђеловдан). Иако све ове породице славе различите славе и поседују унеколико различите хаплотипове, мислим да би DYS533 = 11 могао бити маркер за њихово распознавање. Наравно, ово сврставање у исти род треба узети са резервом - ништа без дубљих СНП тестова и потврде која би из тога могла проистећи.

Иначе и за раније тестираног Љуштину из Лике, за кога знамо и једну подграну дубље (I2>CTS10228>Y3120>Z17855), би се могло посумњати да је припадник овог рода.

Љуштина, Ђурђевдан, Дабар, Оточац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Љуштина поседује збиља занимљив хаплотип. На DYS533 има вредност 11, што нема скоро нико, док на DYS570 има вредност 22, што збиља нема нико (сем њега). Сем тога, остатак хаплотипа готово да је модалан -  и многи из Пројекта релативно су му блиски. Ниска вредност на 533 приближава га роду П (Ђурица-Бербер-Миодраг) из Далмације, а они су му и географски блиски. Међутим, како постоје и одређене разлике у хаплотиповима, ипак не бих Љуштину за сада сврставао ни са киме, али свакако би друга мишљења била корисна.

На "23андме" имамо једног Љуштину који је Z17855+, што значи да тестирани практично извесно припада овој грани, и као такав унет је у Пројекат.

Ове породице могле би бити прилично старе у Далмацији.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7721
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #169 послато: мај 13, 2019, 07:09:45 поподне »
Вукшић, Никољдан, Љесковац, Двор на Уни

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Породица тестираног иначе има предање о пореклу из Сутваре у Грбљу.

У Сутвари заиста постоји род Вукшића. староседеоци су, славе Свету Варвару.
Е, сад, имају ли ова два рода заиста неке везе, или је само исто презиме у питању...?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1787
  • I2-Z17855*
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #170 послато: мај 13, 2019, 07:11:18 поподне »
У Сутвари заиста постоји род Вукшића. староседеоци су, славе Свету Варвару.
Е, сад, имају ли ова два рода заиста неке везе, или је само исто презиме у питању...?

Било би добро да нам неко од Банијаца прискочи у помоћ.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7721
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #171 послато: мај 13, 2019, 07:26:12 поподне »
Било би добро да нам неко од Банијаца прискочи у помоћ.

Ма, било би добро да се тестира неки Грбљанин...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #172 послато: мај 13, 2019, 07:34:25 поподне »
Вукшић, Никољдан, Љесковац, Двор на Уни

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

У хаплотипу Вукшића срећемо две мање уобичајене вредности, повишен DYS570 = 20 (овај маркер иначе спада у оне који су склонији мутацији) и DYS635 = 22. На основу повишене вредности на DYS570, и вредности DYS635 = 22, могао би бити повезан са једном породицом из околине Мостара из необјављеног истраживања Херцеговаца. Ова породица слави такође Никољдан, а чини ми се има предање о пореклу из Храсна. Најближе поклапање на 23 маркера има са једним тестираним из Борја код Фоче, који слави Никољдан (21/23, DYS635 = 22), такође са истраживања Херцеговаца. С обзиром да је тестирани пореклом са Баније, не знам колико би ове потенцијалне везе могле бити старе.

На мањем броју маркера (17) има потпуних поклапања са људима из Бачке, Шумадије, Јабланице, али сви они славе неке друге славе и вероватно нису (ближе) повезани са Вукшићем, јер су му и географски удаљенији (сем овога из Бачке).

Породица тестираног иначе има предање о пореклу из Сутваре у Грбљу.

Вукшићи су потврђени у Љесковцу у другој половини XVIII вијека, када их је било најмање двије породичне задруге. Према подацима из 1772. године, у Љесковцу су пописани Костадин Вукшић и Станко Вукшић.

Мислим да је и овдје ријеч о предању које је плод накнадне конструкције на основу истог презимена. Старији банијски родови, прије свега због своје старости на подручју Баније, по правилу немају сачувана предања која их везују за конкретна мјеста (ако их и имају, углавном је ријеч о накнадним конструкцијама на основу истог презимена). Магловито се памти углавном боравак на подручју Поткозарја и Поуња, а понегдје постоји магловито предање о поријеклу са подручја Старе Херцеговине.
« Последња измена: мај 13, 2019, 07:42:38 поподне Банска крајина »

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1787
  • I2-Z17855*
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #173 послато: мај 13, 2019, 07:45:07 поподне »
Вукшићи су потврђени у Љесковцу у другој половини XVIII вијека, када их је било најмање двије породичне задруге. Према подацима из 1772. године, у Љесковцу су пописани Костадин Вукшић и Станко Вукшић.

Мислим да је и овдје ријеч о предању које је плод накнадне конструкције на основу истог презимена. Старији банијски родови, прије свега због своје старости на подручју Баније, по правилу немају сачувана предања која их везују за конкретна мјеста (ако их и имају, углавном је ријеч о накнадним конструкцијама на основу истог презимена). Магловито се памти углавном боравак на подручју Поткозарја и Поуња, а понегдје постоји магловито предање о поријеклу са подручја Старе Херцеговине.

Хвала ти! И ја верујем да се неки накнадно стечен податак можда увукао у предање.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 251
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #174 послато: мај 13, 2019, 07:53:56 поподне »
Пауновић, Алимпијевдан, Велика, Плав

Припада хаплогрупи I2-PH908. На 23 маркера има потпуно поклапање са Гојковићем из истог места, па би се рекло да нема сумње да су повезани, а самим тим вероватно да постоји и веза и са осталим родовима у Велици који су Гојковићима сродни (тестирани Јокић, Јанковић и Кнежевић).

Сами Пауновићи у Велици према предању нису сродни Гојковићима и осталим родовима које наведох. Више о Пауновићима ће надам се рећи бољи познаваоци Велике и Плава.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #175 послато: мај 13, 2019, 08:02:48 поподне »
Радуловић, Јовањдан, Кусаче, Хан Пијесак, J2a-M92>S8230

Радуловић на 23 маркера има потпуно поклапање са претходно тестираним Радуловићима из Хан Пијеска. Према предању, ови Радуловићи су пореклом из Кривошија у Црној Гори. Радул би нам могао рећи колико је блиска рођачка веза између тестираних Радуловића.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7721
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #176 послато: мај 13, 2019, 08:06:19 поподне »
Пауновић, Алимпијевдан, Велика, Плав

Припада хаплогрупи I2-PH908. На 23 маркера има потпуно поклапање са Гојковићем из истог места, па би се рекло да нема сумње да су повезани, а самим тим вероватно да постоји и веза и са осталим родовима у Велици који су Гојковићима сродни (тестирани Јокић, Јанковић и Кнежевић).

Сами Пауновићи у Велици према предању нису сродни Гојковићима и осталим родовима које наведох. Више о Пауновићима ће надам се рећи бољи познаваоци Велике и Плава.

Пауновићи би, према предању, требало да су пореклом из Цеклина. Резултат је прилично изненађујући.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 409
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #177 послато: мај 13, 2019, 08:09:52 поподне »
Пауновић, Алимпијевдан, Велика, Плав

Припада хаплогрупи I2-PH908. На 23 маркера има потпуно поклапање са Гојковићем из истог места, па би се рекло да нема сумње да су повезани, а самим тим вероватно да постоји и веза и са осталим родовима у Велици који су Гојковићима сродни (тестирани Јокић, Јанковић и Кнежевић).

Сами Пауновићи у Велици према предању нису сродни Гојковићима и осталим родовима које наведох. Више о Пауновићима ће надам се рећи бољи познаваоци Велике и Плава.

Изненађење.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7721
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #178 послато: мај 13, 2019, 08:22:37 поподне »
Из "Плавско-гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар", Андрије Јовићевића:

"Цеклињани произлазе од заједничког предка. Њихови преци, њих пет брата, иселили су се из Цеклинске Жупе и најприје се населили у Плавским Коритима (код Плава), одакле су се доцније раселили: Андрија у Биор и од њега су тамошњи Адровићи; Рале у Калудру и од њега су Ралевићи; а Столета, Вучета и Пано доселе се у Велику, гдје и данас њихово потомство живи. Од Столете су Бошковићи, Томовићи и Стешевићи; од Вучете су Вучетићи, а од Пана Пауновићи.
Браћа су имала и једног стрица, који је са њима дошао у Плав, и од њега су, по предању Величана, Ђуричани. Велички Цеклињани се своје са Ђуричанима, сматрају се као један род и до скоро се нијесу међусобно узимали. Цеклињани славе 26 новембар, а послужују Ђурђев-дан. То исто славе и послужују Ђуричани, што понајбоље доказује њихово сродство.
Ђуричани у плавско-гусињској области доводе поријекло од Ђурашковића из Цеклина, а велички Цеклињани то не кажу. Како је предање код Величана уопште живо, да му се са доста поузданости може вјеровати, то ће бити понајприје, да су се преци ових Величана, Ђуричана, Ралевића и Адровића пресељени из Цеклинске жупе при крају 17. вијека, када је Цеклинска Жупа опустјела због гладних година или због најезде Бјелица. На тај начин они би били потомци старих исељеника из Цеклинске Жупе, а не огранци Ђурашковића. Да се може помишљати тако, наводи нас и то, што Ђурашковићи од старине славе Никољ-дан, што нема никакве везе са крсним именом ових цеклинских исељеника, и што се ни сами не сјећају, да су њихови преци икад славили Никољ-дан. Да су ови потомци Ђурашковића, и ако би промијенили славу, остала би у послужници успомена на стару славу. 26. новембар нико не слави у Цеклину; то је слава старих становника, по чему се и преци величких Цеклињана могу рачунати у старо цеклинско становништво, које је, због разних узрока, исељено.

Дакле, предање је, очито, омануло у више појединости. Најпре, сви ови полимски родови изгледа немају везе с цеклинским Ђурашковићима, а надаље, ни они међусобно изгледа нису сродни (барем ови чије резултате имамо).

Цеклински Ђурашковићи су I2-Z17855, полимски Ђурашковићи Е-Z19851 (Бјелице?), Ралевићи E-L791, Адровићи G-L91, сад Пауновићи РН908.

Надам се да ћемо ускоро имати резултат величких Вучетића.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 251
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #179 послато: мај 13, 2019, 08:26:32 поподне »
Рабреновић, Аранђеловдан, Бистрица, Мојковац

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203>Y134578, роду Тарских Никшића. Од претходно тестираног Рабреновића из истог места се разликује на само једном маркеру.

О самим Рабреновићима је својевремено писао Милош:

У Добриловинском катастиху се у селу Бистрица у кући проте Радула, спомињу двојица Храбрена, као и у селу Виријевићи, где се спомиње Храбрен Манојловић. Сами Рабреновићи имају предање да су од Храбрена-Милорадовића из Херцеговине.

Од Рабреновића из Бистрице потичу према предању Ковачевићи у месту Доње Горачиће код Сјенице, као и Спасојевићи у Брњици код Сјенице (и огранци Спасојевића Биочани у Подујеву и Куршумлији). С обзиром на резултат Ковачевића, ово се предање може сматрати потврђеним.
« Последња измена: мај 16, 2019, 09:47:51 поподне Atlantische »

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 889
  • J2a-Z38463>SK1357+
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #180 послато: мај 13, 2019, 08:29:17 поподне »
Радуловић, Јовањдан, Кусаче, Хан Пијесак, J2a-M92>S8230

Радуловић на 23 маркера има потпуно поклапање са претходно тестираним Радуловићима из Хан Пијеска. Према предању, ови Радуловићи су пореклом из Кривошија у Црној Гори. Радул би нам могао рећи колико је блиска рођачка веза између тестираних Радуловића.

Заједнички предак нам је живио око 1800. године. У Хан Пијеску смо од средине 19. вијека, прије тога Црквице-Комар, Кривошије. Поздрав за тестираног рођа 8)


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7721
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #181 послато: мај 13, 2019, 08:30:04 поподне »
Дакле, мојковачки Рабреновићи, сад се може рећи, дефинитивно јесу РН908. Старовлашки Рабреновићи са предањем о истом пореклу, са хаплогрупом R1b, су неки други род старином из истог краја... Да ли је исто презиме случајност, или постоји нека веза између ова два рода, тешко је рећи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 251
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #182 послато: мај 13, 2019, 08:31:18 поподне »
Вукадиновић, Матијевдан, Батајница

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Нема потпуних поклапања међу припадницима ове гране на пројекту, мада би због неких вредности попут 14 на 439 и нешто ниже 28 на 481 могао бити ближе повезан са тестираним Бисенићем из Голобока код Смедеревске Паланке.

Вукадиновићи су стариначка породица у Батајници, са магловитим предањем о даљем пореклу са Косова.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 251
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #183 послато: мај 13, 2019, 08:36:15 поподне »
Довезенски, Аранђеловдан, Куманово

Припада хаплогрупи I2-PH908. Изузев комбинације 13-15 на 385 и вредности 14 на 389i, хаплотип је близак модалу, па је тешко рећи ко је Довезенском на 23 маркера заиста близак.

Тестирани је потомак Јована Станојковића "Довезенског", чувеног четничког војводе са подручја Старе Србије.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1225
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #184 послато: мај 13, 2019, 08:36:52 поподне »
Војновић, Никољдан, Бобота, Вуковар

Припада хаплогрупу H1a-M82. Од тестираних припадника ове хаплогрупе са 23 маркера на пројекту има потпуно поклапање  у околини Ораховца (23/23) са особом чија породица слави Васиљевдан, међутим како се ради о тестираном у склопу истраживања Космета и јужне Србије детаљније податке није могуће изнети. Географски му је најближи нејавни Васиљевштак из студије САНУ из околине Сремске Митровице са којим има 2 разлике на 17 упоредивих маркера.

У попису Боботе из 18. века не налазим на Војновиће, а село се тада а и касније наводи као етнички чисто српско. Не знам како се овај резултат уклапа у те и податке које је Војновић оставио приликом тестирања:

''Старином из Лике, село Мазин, тамо досељени вероватно почетком 18. века из Книнске крајине (лит.: К. Касер, Попис Лике и Крбаве) ; најраније у четвртој деценији 18. века из Мазина пресељени у Срем, село Бобота.''
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1787
  • I2-Z17855*
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #185 послато: мај 13, 2019, 08:37:14 поподне »
Последњи Динарик Север из прве туре пристиглих резултата је најнеобичнији:

Васиљевић, Лазаревдан, Томањ, Крупањ

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Васиљевићи су пореклом из Томња, а презиме им потиче, како тестирани наводи, од претка Васиља Стефановића. Имају предање о пореклу из Херцеговине, одакле су дошли почетком 19. века. Код Боривоја Милојевића у "Рађевини и Јадру" нема Васиљевића/Стефановића - он у Томњу помиње само један род који слави Лазаревдан:

Цитат
Којићи и Ерићи из Мокре Горе, досељени почетком 19. века. Доселили су се њихови преци Којо и Васиљ „Еро“, славе Лазаревдан.

Васиљевић има јако необичан хаплотип, који се огледа у двема веома ретким вредностима: DYS390 = 22, DYS643 = 9. Нажалост, нема ближих поклапања.

Ван мреже Zaric

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #186 послато: мај 13, 2019, 08:38:18 поподне »
Zdravo svima!
Nov sam ovde na forumu, pratim desavanja i nadam se da cu doprineti onim sto znam. Ja sam iz Istocne Srbije, okrug Branicevski (vidim da smo u deficitu inace ovde zastupljeni) ja sam se testirao i cekam rezultate. Testirao se i moj kum iz okoline. Toliko za sada, sad ostaje da vidimo sta i kako. Pratim inace "Poreklo" vec par godina i diskutovao sam na sajtu u vezi prezimena, ali bar za sada nema nekog prihvatljivijeg odgovora. Inace upoznao sam jos par ljudi iz moje okoline koji bi hteli da se testiraju, ali nazalost uvek ima neki problem ponajvise u vezi finansija.. Kako god nadam se da cu licno doprineti sa jos mojih poznanika testiranju.
Svako dobro!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7721
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #187 послато: мај 13, 2019, 08:45:39 поподне »
Вукадиновић, Матијевдан, Батајница

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Нема потпуних поклапања међу припадницима ове гране на пројекту, мада би због неких вредности попут 14 на 439 и нешто ниже 28 на 481 могао бити ближе повезан са тестираним Бисенићем из Голобока код Смедеревске Паланке.

Вукадиновићи су стариначка породица у Батајници, са магловитим предањем о даљем пореклу са Косова.

Батајница је запустела у 17. веку, па је аустријски попис 1720-их бележи као пустару. До 1733. године, овде је насељено ново становништво ("Срби у Срему до 1736/37", Душан Ј. Поповић).

Дакле, старина Вукадиновића у Батајници сеже најдаље уназад око три столећа. Уопште није немогуће порекло са Косова, имајући у виду да је Доњи Срем у то време (почетка 18. века) насељаван пребезима са подручја јужно од Саве и Дунава.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 251
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #188 послато: мај 13, 2019, 08:46:07 поподне »
Табаковић, Никољдан, Мрежица, Билећа

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y51673>BY97555. Табаковић је, мада вероватно не у скоријој прошлости, повезан са многим тестираним родовима у Херцеговини који славе Никољдан и имају вредност 14 на 393 (један од тих родова су и Фржовићи из Биограда код Невесиња на основу којих и можемо претпоставити ком СНП-у припадају и Табаковићи).

Ристо Милићевић за Табаковиће у Мрежици наводи да су стариначка породица и да су се раније презивали Барјактаревић.


Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 251
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #189 послато: мај 13, 2019, 08:48:05 поподне »
Калајџић, Аранђеловдан, Милатовићи, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908. Модалан хаплотип, без неких вредности које значајније одударају од модала, изузев можда вредности 32 на 439. Мада и поред свега тога, нема ближих поклапања односно потпуних поклапања.

У литератури која обрађује Милатовиће за Калајџиће се наводи следеће:

Најстарије су породице:

Калајџићи, славе Арханђелов-дан

https://www.poreklo.rs/2013/07/02/poreklo-prezimena-selo-milatovi%C4%87i-lu%C4%8Dani-gornje-draga%C4%8Devo/

Ван мреже Златан

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 272
  • Y: E-V13>Z5017>A18833
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #190 послато: мај 13, 2019, 08:48:07 поподне »
Zdravo svima!
Nov sam ovde na forumu, pratim desavanja i nadam se da cu doprineti onim sto znam. Ja sam iz Istocne Srbije, okrug Branicevski (vidim da smo u deficitu inace ovde zastupljeni) ja sam se testirao i cekam rezultate. Testirao se i moj kum iz okoline. Toliko za sada, sad ostaje da vidimo sta i kako. Pratim inace "Poreklo" vec par godina i diskutovao sam na sajtu u vezi prezimena, ali bar za sada nema nekog prihvatljivijeg odgovora. Inace upoznao sam jos par ljudi iz moje okoline koji bi hteli da se testiraju, ali nazalost uvek ima neki problem ponajvise u vezi finansija.. Kako god nadam se da cu licno doprineti sa jos mojih poznanika testiranju.
Svako dobro!
Поздрав! Баш нас је мало... Одакле си конкретно?

Отправлено с моего SM-G955F через Tapatalk


Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1225
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #191 послато: мај 13, 2019, 08:49:32 поподне »
Довезенски, Аранђеловдан, Куманово

Припада хаплогрупи I2-PH908. Изузев комбинације 13-15 на 385 и вредности 14 на 389i, хаплотип је близак модалу, па је тешко рећи ко је Довезенском на 23 маркера заиста близак.

Тестирани је потомак Јована Станојковића "Довезенског", чувеног четничког војводе са подручја Старе Србије.
У то име. ;)

<a href="https://www.youtube.com/v/Sg4nFSYIw28" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/Sg4nFSYIw28</a>
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7721
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #192 послато: мај 13, 2019, 08:51:13 поподне »
Довезенски, Аранђеловдан, Куманово

Припада хаплогрупи I2-PH908. Изузев комбинације 13-15 на 385 и вредности 14 на 389i, хаплотип је близак модалу, па је тешко рећи ко је Довезенском на 23 маркера заиста близак.

Тестирани је потомак Јована Станојковића "Довезенског", чувеног четничког војводе са подручја Старе Србије.


(са википедије)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Zaric

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #193 послато: мај 13, 2019, 08:54:18 поподне »
Kaona kod Kuceva Zlatane. Ti?

Ван мреже Златан

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 272
  • Y: E-V13>Z5017>A18833
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #194 послато: мај 13, 2019, 09:15:30 поподне »
Шетоње код Петровца.

Отправлено с моего SM-G955F через Tapatalk


Ван мреже Бадин

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 23
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #195 послато: мај 13, 2019, 09:15:48 поподне »
Вукадиновић, Матијевдан, Батајница

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Нема потпуних поклапања међу припадницима ове гране на пројекту, мада би због неких вредности попут 14 на 439 и нешто ниже 28 на 481 могао бити ближе повезан са тестираним Бисенићем из Голобока код Смедеревске Паланке.

Вукадиновићи су стариначка породица у Батајници, са магловитим предањем о даљем пореклу са Косова.

У источном Среми доминира крајишка струја (Сев. Далмација, Лика, Кордун и Банија). Крајишници су почели масовно насељвати источни Срем од XVIII века https://en.wikipedia.org/wiki/Batajnica#History




Ван мреже Zaric

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #196 послато: мај 13, 2019, 09:23:55 поподне »
Шетоње код Петровца.

Отправлено с моего SM-G955F через Tapatalk
Svako Dobro Komsija!

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 173
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #197 послато: мај 13, 2019, 09:33:02 поподне »
Војновић, Никољдан, Бобота, Вуковар

Припада хаплогрупу H1a-M82. Од тестираних припадника ове хаплогрупе са 23 маркера на пројекту има потпуно поклапање  у околини Ораховца (23/23) са особом чија породица слави Васиљевдан, међутим како се ради о тестираном у склопу истраживања Космета и јужне Србије детаљније податке није могуће изнети. Географски му је најближи нејавни Васиљевштак из студије САНУ из околине Сремске Митровице са којим има 2 разлике на 17 упоредивих маркера.

У попису Боботе из 18. века не налазим на Војновиће, а село се тада а и касније наводи као етнички чисто српско. Не знам како се овај резултат уклапа у те и податке које је Војновић оставио приликом тестирања:

''Старином из Лике, село Мазин, тамо досељени вероватно почетком 18. века из Книнске крајине (лит.: К. Касер, Попис Лике и Крбаве) ; најраније у четвртој деценији 18. века из Мазина пресељени у Срем, село Бобота.''


Добро вече!

Не уклапа се никако. Очигледно се неки страни фактор умешао у неко доба и на неком месту. :)
Породично предање је да смо од Мазина, то се не доводи у сумњу, али се не зна у које доба стигосмо у Срем. Мој отац је давних дана саставио родослов од неких 7-8 колена уназад, само ће ми требати времена да га нађем. Кад сам гледао Касерову књигу, у њој је у Мазину поменута фамилија Војновића са три сина, о томе је и на форуму већ негде писано. Вероватно да је то та грана, коју треба некако спојити са резултатима до којих је дошао мој отац.
А што се тиче овог резултата, шта да му радим: то је нешто објективно, али не задире пресудно у целокупну културолошку слику коју имамо, а камоли у онтологију.

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 173
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #198 послато: мај 13, 2019, 10:03:03 поподне »
Војновић, Никољдан, Бобота, Вуковар

У попису Боботе из 18. века не налазим на Војновиће, а село се тада а и касније наводи као етнички чисто српско. Не знам како се овај резултат уклапа у те и податке које је Војновић оставио приликом тестирања:


Пост скриптум:
О којем попису се ради? Никако да почнем овим да се бавим мало озбиљније, па ко велим ајде да од неке тачке кренем.
Најранији попис који сам видео потиче из треће деценије 18. века, тамо стварно нема Војновића, а има доста породица које су и данас у селу.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1225
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #199 послато: мај 13, 2019, 10:12:03 поподне »
Пост скриптум:
О којем попису се ради? Никако да почнем овим да се бавим мало озбиљније, па ко велим ајде да од неке тачке кренем.
Најранији попис који сам видео потиче из треће деценије 18. века, тамо стварно нема Војновића, а има доста породица које су и данас у селу.
Попис из 1736/7, из истоимене књиге Душана Ј. Поповића Срби у Срему до 1736/7.

''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1036
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #200 послато: мај 13, 2019, 10:13:59 поподне »
Пост скриптум:
О којем попису се ради? Никако да почнем овим да се бавим мало озбиљније, па ко велим ајде да од неке тачке кренем.
Најранији попис који сам видео потиче из треће деценије 18. века, тамо стварно нема Војновића, а има доста породица које су и данас у селу.

Поздрав Војновићу, добродошао на Порекло !  :)

https://www.google.com/search?q=karl+kaser+popis+like+i+krbave&oq=karl+kaser+popis+like+i+krbave&aqs=chrome..69i57.8024j0j7&client=ms-android-huawei&sourceid=chrome-mobile&ie=UTF-8
Уђи на први фајл и ту ћеш видети цео попис,можег га скинути. То је попис Лике и Крбаве.  Што се резултата тиче лепо си све рекао, то је само једна грана од ко зна колико од времена када су се наши стари прозвали Србима-или једна пузла у слагалици која је готово бесконачна. :)

Ево га попис што ти га Атлантише саветовао.
http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/3582
Ја ћу се потрудити да погледам још неке пописе које не можеш ногде у литератури пронаћи па ти јавим. Свако добро !
« Последња измена: мај 13, 2019, 10:16:52 поподне Делија »
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7721
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #201 послато: мај 13, 2019, 10:15:51 поподне »
У попису Вуковарског властелинства из 1736. године, у Боботи је пописан Ostoia Vuinoviz. Могло би бити исто презиме. Или погрешно уписано, или је изворно презиме било Вујновић, па се временом променило у Војновић. Опет, не мора бити ни тако. Можда је неки други род у питању.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 173
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #202 послато: мај 13, 2019, 10:17:13 поподне »
Попис из 1736/7, из истоимене књиге Душана Ј. Поповића Срби у Срему до 1736/7.

Благодарим. Та ствар је толико широко позната да сам чак и ја обавештен о њој. Покушаћу да дођем до података из наредног периода.
Хвала још једном.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1225
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #203 послато: мај 13, 2019, 10:18:47 поподне »
У попису Вуковарског властелинства из 1736. године, у Боботи је пописан Ostoia Vuinoviz. Могло би бити исто презиме. Или погрешно уписано, или је изворно презиме било Вујновић, па се временом променило у Војновић. Опет, не мора бити ни тако. Можда је неки други род у питању.
У праву си, Небо. Превидео сам њега, свакако користан податак. Ја се овом приликом извињавам тестираном Војновићу јер сам очигледно лоше погледао попис (иначе се баш не сналазим са хабзбуршким пописима), добро је да ме је неко исправио. :)
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 173
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #204 послато: мај 13, 2019, 10:25:03 поподне »
Поздрав Војновићу, добродошао на Порекло !  :)

https://www.google.com/search?q=karl+kaser+popis+like+i+krbave&oq=karl+kaser+popis+like+i+krbave&aqs=chrome..69i57.8024j0j7&client=ms-android-huawei&sourceid=chrome-mobile&ie=UTF-8
Уђи на први фајл и ту ћеш видети цео попис,можег га скинути. То је попис Лике и Крбаве.  Што се резултата тиче лепо си све рекао, то је само једна грана од ко зна колико од времена када су се наши стари прозвали Србима-или једна пузла у слагалици која је готово бесконачна. :)

Ево га попис што ти га Атлантише саветовао.
http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/3582
Ја ћу се потрудити да погледам још неке пописе које не можеш ногде у литератури пронаћи па ти јавим. Свако добро !


Хвала ти, да си жив и здрав. Немам баш неке нарочите праксе у овим пословима, иако сам провео доста времена копајући по архивима ради неких других ствари.
Сад не знам напамет да кажем јесу ли црквене књиге у Боботи уопште сачуване у селу, да ли су дигитализоване, итд. Мораћу старог оца да пошаљем да то извиди, јер сам ја у близини наше метрополе, па ми није на руку. А код Мормона, колико се сећам кад сам гледао прошле године, има књига из прве половине 19. века, тамо Војновића већ има доста, али кад сам оцу показао, он нема појма који су то, нису му позната имена.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7026
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #205 послато: мај 13, 2019, 10:27:04 поподне »
Војновић, Никољдан, Бобота, Вуковар

У попису Боботе из 18. века не налазим на Војновиће, а село се тада а и касније наводи као етнички чисто српско.

Почетком 19. века било је Вој(и)новића у Бршадину (1828), који је у суседству Боботи, тада су пописани Vojinovics, Gajo и Vojnovics, Axent.

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 173
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #206 послато: мај 13, 2019, 10:28:43 поподне »
У праву си, Небо. Превидео сам њега, свакако користан податак. Ја се овом приликом извињавам тестираном Војновићу јер сам очигледно лоше погледао попис (иначе се баш не сналазим са хабзбуршким пописима), добро је да ме је неко исправио. :)

Што би се извињавао, ја бих то ионако погледао, волим рукописе из тог доба, чак и ако су на проклетој писаној готици, коју не знам читати. :)
Вероватно није грешка код Вујновића. То је презиме дошло од имена Вујин, ако не грешим. Није блиско етимолошки корену мог презимена.
Мада није искључено да може доћи и до писарске грешке, свакако.

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 173
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #207 послато: мај 13, 2019, 10:31:04 поподне »
Почетком 19. века било је Вој(и)новића у Бршадину (1828), који је у суседству Боботи, тада су пописани Vojinovics, Gajo и Vojnovics, Axent.

Колико ме памћење служи, овог Гају имамо у родослову, и ако се не варам, отац ми је поменуо да смо нека имали шпицнаме Гајини. Одлична информација, хвала.
Видиш шта су стручњаци, нађу и оно о чему немаш појма.
Хвала браћо.

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 181
  • R1b-PF7562
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #208 послато: мај 13, 2019, 10:38:32 поподне »
Svako Dobro Komsija!
Поздрав од још једног земљака и добро нам дошао :)
Знаш ли надимак своје породице, пошто се у овом раду породице у Каони пописане по надимцима?
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=287.msg881#msg881
Жив био!
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7026
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #209 послато: мај 13, 2019, 10:38:46 поподне »
Колико ме памћење служи, овог Гају имамо у родослову, и ако се не варам, отац ми је поменуо да смо нека имали шпицнаме Гајини. Одлична информација, хвала.
Видиш шта су стручњаци, нађу и оно о чему немаш појма.
Хвала браћо.

На сајту Hungaricana.hu постоје дигитализована три пописа из 18. века (18. в., 1722, 1728) у којима су пописани Бобота и Бршадин. Ако већ негде није транскрибовано, мислим да ће бити занимљиво за истраживање, а свакако би било добро да нађеш још неког даљег рођака и тестираш.

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 173
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #210 послато: мај 13, 2019, 10:42:58 поподне »
Иако не знам откуд је народ све досељаван у Боботу, постоји један можда важан аргумент у корист личке/крајишке везе, а то је да је село ијекавско, иако је у Срему, који је иначе екавски (баба и прабаба су ми из Борова, обе су екавке). А специфичност рефлекса јата код њих је да је заиста несразмерно дугачак.
На екавски се прелази тек данас, и то код млађих, због потребе идентификације са Србијом.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7721
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #211 послато: мај 13, 2019, 10:45:04 поподне »
свакако би било добро да нађеш још неког даљег рођака и тестираш.

То је, и иначе, препорука за све родове. Једна ласта... Без најмање два резултата из једног рода (и то - што удаљенијих припадника рода), не може се донети коначан закључак.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 173
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #212 послато: мај 13, 2019, 10:48:41 поподне »
На сајту Hungaricana.hu постоје дигитализована три пописа из 18. века (18. в., 1722, 1728) у којима су пописани Бобота и Бршадин. Ако већ негде није транскрибовано, мислим да ће бити занимљиво за истраживање, а свакако би било добро да нађеш још неког даљег рођака и тестираш.

Мислим да сам гледао раније управо овај попис из 1722, није тешко за читање. Хвала.
Свакако да би требало да нађем неког рођака да га се испита, али бих вероватно добио и батине ако му испадне овакав резултат као мени. :)
Проблем је и што нас уопште није остало, сви нестадоше, а ови које знам, исувише су блиски.
Мислим да би најефикасније било наћи неког ко се одвојио од наше гране још у Лици, и то она два брата што су оставила потомке Карановиће и Грубишиће, ако историчари нису погрешили у томе. Али чини ми се да немам начина, бар за сада, да их икако нађем.

Ван мреже Romanijski

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 395
  • I2 DS PH908>A5913>A22312>BY152858
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #213 послато: мај 13, 2019, 10:50:39 поподне »
Калајџић, Аранђеловдан, Милатовићи, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908. Модалан хаплотип, без неких вредности које значајније одударају од модала, изузев можда вредности 32 на 439. Мада и поред свега тога, нема ближих поклапања односно потпуних поклапања.

У литератури која обрађује Милатовиће за Калајџиће се наводи следеће:



Калајџићи, славе Арханђелов-дан

https://www.poreklo.rs/2013/07/02/poreklo-prezimena-selo-milatovi%C4%87i-lu%C4%8Dani-gornje-draga%C4%8Devo/

До 1992 Калаџића је било у Реновици Пале, али са славом Никољдан...
« Последња измена: мај 13, 2019, 10:54:05 поподне Romanijski »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7721
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #214 послато: мај 13, 2019, 10:55:41 поподне »
Иако не знам откуд је народ све досељаван у Боботу, постоји један можда важан аргумент у корист личке/крајишке везе, а то је да је село ијекавско, иако је у Срему, који је иначе екавски (баба и прабаба су ми из Борова, обе су екавке). А специфичност рефлекса јата код њих је да је заиста несразмерно дугачак.
На екавски се прелази тек данас, и то код млађих, због потребе идентификације са Србијом.

Крај где се налази Бобота је неко прелазно подручје Срема и (источне) Славоније. То знам јер ми је баба из Тење, која је у непосредној близини. Становништво ових села је већином ијекавског говора, али има и доста икавштине, што (као и акценат) указује на већинско порекло из Босне. У прилог томе иду и презимена и предања. Борово је више насељавано из оног правог Срема источније, а његово становништво је било и под утицајем Бачвана који су одмах преко реке, па отуд и више екавштине.

Из Лике и Крајине су више насељавана села средње и западне Славоније. После Другог светског рата уследио је досељенички талас из тих крајева и у источна славонска села, али он није могао оставити јачи траг у говору.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 173
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #215 послато: мај 13, 2019, 11:01:44 поподне »
Крај где се налази Бобота је неко прелазно подручје Срема и (источне) Славоније. То знам јер ми је баба из Тење, која је у непосредној близини. Становништво ових села је већином ијекавског говора, али има и доста икавштине, што (као и акценат) указује на већинско порекло из Босне. У прилог томе иду и презимена и предања. Борово је више насељавано из оног правог Срема источније, а његово становништво је било и под утицајем Бачвана који су одмах преко реке, па отуд и више екавштине.

Из Лике и Крајине су више насељавана села средње и западне Славоније. После Другог светског рата уследио је досељенички талас из тих крајева и у источна славонска села, али он није могао оставити јачи траг у говору.

Све је то тако као што кажеш, али морам признати да у Боботи нисам запазио неке значајније икавске трагове, што наш говор одваја од Шокадије. Босна јесте била, колико знам, успутна станица ових сеоба. Тад није било воза, па је и осма офанзива морала тећи у етапама.
Колико сам досад овде читао, сеоба из Лике у Босну било је много, па очекујем и да је нека моја 300 лета стара фамилија тамо отишла и да се још увек тамо налазе, ако ми у међувремену нису дошли испред носа у Београд. А на челу им не пише ко су.

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 173
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #216 послато: мај 13, 2019, 11:06:47 поподне »
Ево нађох на овој страници оно од чега сам кренуо, мада сам сам стигао куд нисам мислио:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.msg78358;topicseen#msg78358

Цитирам:
"Грубишић, Ђурђевдан, Велика Попина, Грачац

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има неких релативно блиских хаплотипова, али не и потпуних поклапања.

Милан Дивјак Лички у свом раду „Лички водац“ помиње Грубишиће у личком Мазину:

„У атестату далматинског провидура Данијела Долфина пише: „да су Милош Војновић, кнез Попова Поља, брат му од стрица Сава Војновић и млађи брат му Јован Војновић превели шездесетак породица из Херцеговине y млетачки крај.“ Из Далмације су прешли њихови потомци у Лику, крајем XVII вијека, и основали село Мазин. Све се то збивало за вријеме изгона Турака из Лике 1689. године, када су многи Личани под водством Стојана Јанковића ослобађали Лику и Крбаву. Мазин су населили три брата: Војин, Каран и Грубиша Војновић. Војинови потомци оставише старо презиме, од Карана прозову се Карановићи (Карани), а од Грубише постадоше Грубишићи (Грубјешићи).“

Занимљиво је да Карановићи припадају истој хаплогрупи, као и један тестирани из необјављеног истраживања који се може довести у везу са овим родом."



Кад се упореди с Касером, то би требала да буде та фамилија од које креће гранање на Војновиће, Карановиће и Грубишиће, ако је овај Дивјак иоле поуздан...
... А то нисам сигуран, јер не знам откуд му подаци да су то баш ти Војновићи из Попова Поља, јер је та сеоба била доста раније, колико сам схватио из других извора. А крајње ми је сумњива могућност да се све отад сачувало једно исто презиме.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1689
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #217 послато: мај 13, 2019, 11:26:11 поподне »
Младеновић, Митровдан, Клокочевац, Мајданпек, E-V13>Z5017>Z16988>BY155589

Припада роду Бјелопавлића. Једина вредност која донекле одступа од модала је DYS576=16, али исту вредност има још неколико Бјелопавлића. Ово је први тестирани из Источне Србије који припада овом роду, а исто важи и за славу - ово је прво братство које слави Митровдан за које је утврђено да припада овом роду.

Како тестирани не зна ништа о даљем пореклу, овај резултат је надмашио сва очекивања јер је утврђено не само одакле, већ и од ког тачно рода потиче ова породица :)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1689
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #218 послато: мај 13, 2019, 11:36:41 поподне »
Вељковић, Никољдан, Сурдулица, E-V13>Z5017>CTS6377>Z17264

Нема ближих поклапања на пројекту. Поседује следеће две повишене вредности: DYS570=22 и DYS549=14.

Тестирани је навео да се његов чукундеда доселио из околине Велеса, али није познато из ког тачно места.

Ван мреже Zaric

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #219 послато: мај 14, 2019, 12:52:47 пре подне »
Поздрав од још једног земљака и добро нам дошао :)
Знаш ли надимак своје породице, пошто се у овом раду породице у Каони пописане по надимцима?
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=287.msg881#msg881
Жив био!

Pozdrav Mico! Hvala na ovom tekstu, imao sam prilike da ga procitam. Mogu da potvrdim da je precizno uradjen,  zato sto se poklapa sve sa mestanima koji su navedeni.. Osim par prezimena koje danas ne postoje u Kaoni kao sto je na primer Djurdjevic. Na primer Miletici koji su dosli iz Rabrova su mi prve komsije, interesantno je to da su iz Rabrova u to vreme preneli i kucu koja je do pre 20tak godina postojala, koju pamtim odlicno, sa obzirom da imam 32 godine. Inace zanimljiva stvar za Miletice je da postoje danas zivi dva brata, jedan nema potomstvo, dok je drugi ozenjen Portugalkom i imaju jednog sina. I ostali primeri na primer Novakovici imaju nadimak "Madjar" i tako dalje.. Ako nwkog zanima od ovih navedenih u tekstu jos nesto, mogu da dam odgovore (koliko znam) a od prilike mozda 70% bih znao. Od navedenih "nadimka" moji nisu tu. Sto je zanimljivo posto najdublje sto sam saznao i iskopao jesete da je moj prapraded bio ovde u Kaoni oko 1850 godine, koji se prezivao Zaric i zvao se Ilija. Po nekoj staroj prici, moji su dosli iz Grcke., koliko je sigurno to, ne mogu da potvrdim. Moja "Poljikra" (poljikra bi sa Vlaskog znacilo PLEME, od prilike) jeste BRETKANJ, koje nije navedeno.

Sa postovanjem Mico

Ван мреже sinisab

  • Гост
  • *
  • Поруке: 11
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #220 послато: мај 14, 2019, 07:28:56 пре подне »
Буловић, Јовањдан, Бителић, Сињ

Припада хаплогрупи I1-Z63. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи су му Чекић из Грбаваца код Градишке (разликују се на једном од 23 упоредива маркера), Поповић из Биовичиног села који такође слави Јовањдан (2/23) и Ћук из Зрмање (2/23).

О пореклу Буловића је више речи било на овој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4167.msg114708#msg114708

Било би добро да тестирани уради СНП тестирање, како би се утврдило којој грани испод Z63 Буловићи припадају.

Hvala na informacijama i toliko željenim rezultatima.
Molio bih Vas da mi malo približite rezultate jer mi je sve ovo špansko selo.
Istražio sam značenje HAPLOGRUPE I1-M253, to mi je jasno. Sad konkretno interesujeme značenje u citatu navedene haplogrupe I-Z63. Ako sam dobro razumio to je grana ove osnovne haplogrupe. Dalje me interesuje značenje toga što su Bulovići i Čekići iz Grbavaca bliski. Inače, sa njima se dobro poznajem.
Na kraju molim Vas da mi pojasnite dalje preporuke...koji je moj sledeći logičan korak. Navodite da uradim SNP testiranje. Na koji način to testiranje radim i gdje se može uraditi.
Hvala Vam na prethodnim komentarima i unaprijed hvala za pojasnjenja.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1734
  • Y-DNA: I2-PH908* | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #221 послато: мај 14, 2019, 09:32:29 пре подне »
... molim Vas da mi pojasnite dalje preporuke...koji je moj sledeći logičan korak. Navodite da uradim SNP testiranje. Na koji način to testiranje radim i gdje se može uraditi.

Можеш радити I1-Z63 панел за утврђивање дубље подгране (YSEQ лабораторија).
Линк:
https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=21060

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #222 послато: мај 14, 2019, 10:01:04 пре подне »
Петровић, Никољдан, Мовљане, Сува Река, Косово, J2a-L24>L70

Петровићу је генетски најближа једна породица из Мовљана (необјављено истраживање), која такође слави Никољдан. Имају свега једну разлику на 23 маркера. Иначе је ова подграна J2a код нас најзаступљенија на југу/југоистоку Србије. Тренутно је највећа концентрација на простору Понишавља (3,3%). Ако неко при руци има литературу о Косову, нека провери има ли више информација о пореклу ових Петровића.

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 181
  • R1b-PF7562
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #223 послато: мај 14, 2019, 10:36:21 пре подне »
Pozdrav Mico! Hvala na ovom tekstu, imao sam prilike da ga procitam. Mogu da potvrdim da je precizno uradjen,  zato sto se poklapa sve sa mestanima koji su navedeni.. Osim par prezimena koje danas ne postoje u Kaoni kao sto je na primer Djurdjevic. Na primer Miletici koji su dosli iz Rabrova su mi prve komsije, interesantno je to da su iz Rabrova u to vreme preneli i kucu koja je do pre 20tak godina postojala, koju pamtim odlicno, sa obzirom da imam 32 godine. Inace zanimljiva stvar za Miletice je da postoje danas zivi dva brata, jedan nema potomstvo, dok je drugi ozenjen Portugalkom i imaju jednog sina. I ostali primeri na primer Novakovici imaju nadimak "Madjar" i tako dalje.. Ako nwkog zanima od ovih navedenih u tekstu jos nesto, mogu da dam odgovore (koliko znam) a od prilike mozda 70% bih znao. Od navedenih "nadimka" moji nisu tu. Sto je zanimljivo posto najdublje sto sam saznao i iskopao jesete da je moj prapraded bio ovde u Kaoni oko 1850 godine, koji se prezivao Zaric i zvao se Ilija. Po nekoj staroj prici, moji su dosli iz Grcke., koliko je sigurno to, ne mogu da potvrdim. Moja "Poljikra" (poljikra bi sa Vlaskog znacilo PLEME, od prilike) jeste BRETKANJ, koje nije navedeno.

Sa postovanjem Mico
Надам се да ће резултат тестирања нешто резрешити у вези даљег порекла :)
Поздрав
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 181
  • R1b-PF7562
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #224 послато: мај 14, 2019, 10:47:52 пре подне »
Младеновић, Митровдан, Клокочевац, Мајданпек, E-V13>Z5017>Z16988>BY155589

Припада роду Бјелопавлића. Једина вредност која донекле одступа од модала је DYS576=16, али исту вредност има још неколико Бјелопавлића. Ово је први тестирани из Источне Србије који припада овом роду, а исто важи и за славу - ово је прво братство које слави Митровдан за које је утврђено да припада овом роду.

Како тестирани не зна ништа о даљем пореклу, овај резултат је надмашио сва очекивања јер је утврђено не само одакле, већ и од ког тачно рода потиче ова породица :)
Веома занимљив резултат :)
Надам се да тестирани прати тему. Било би интересантно да знамо породични надимак ("пољикру") Младеновића. Да ли можемо да претпоставимо да тестирани припада косовској струји?

На овој карти сам обележио положај Клокочевца.
Зна ли неко који је извор коришћен за ову карту? На карти је означено  да подручје Клокочевца насељава становништво тимочко-браничевске струје:



Оригинална карта: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:S._Srbija.pdf


У попису 1863. је било 2 куће Младеновића у Клокочевцу. Овде је тема о селу Клокочевац:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4257.0




 
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9020
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #225 послато: мај 14, 2019, 12:01:10 поподне »
Веома занимљив резултат :)
Надам се да тестирани прати тему. Било би интересантно да знамо породични надимак ("пољикру") Младеновића. Да ли можемо да претпоставимо да тестирани припада косовској струји?


У попису 1863. је било 2 куће Младеновића у Клокочевцу. Овде је тема о селу Клокочевац:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4257.0

Судећи по мапи, у околини Бора постоји једна оаза досељеника из динарских крајева (динарски досељеници и староседеоци). Слично је и у околини Кладова, где већ имамо неке "Риђане и Катуњане" E-V13. По хаплотипу би се рекло да су и Младеновићи таквог порекла.

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4702
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #226 послато: мај 14, 2019, 12:08:58 поподне »
Hvala na informacijama i toliko željenim rezultatima.
Molio bih Vas da mi malo približite rezultate jer mi je sve ovo špansko selo.
Istražio sam značenje HAPLOGRUPE I1-M253, to mi je jasno. Sad konkretno interesujeme značenje u citatu navedene haplogrupe I-Z63. Ako sam dobro razumio to je grana ove osnovne haplogrupe. Dalje me interesuje značenje toga što su Bulovići i Čekići iz Grbavaca bliski. Inače, sa njima se dobro poznajem.
Na kraju molim Vas da mi pojasnite dalje preporuke...koji je moj sledeći logičan korak. Navodite da uradim SNP testiranje. Na koji način to testiranje radim i gdje se može uraditi.
Hvala Vam na prethodnim komentarima i unaprijed hvala za pojasnjenja.

Можеш радити I1-Z63 панел за утврђивање дубље подгране (YSEQ лабораторија).
Линк:
https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=21060

Овде имате текст о I1 хаплогрупи на енглеском:

https://www.eupedia.com/europe/Haplogroup_I1_Y-DNA.shtml

Није лош за почетно упознавање. Још да напоменем да Невген даје око 30% шансе да припадате подграни Z63>L1237, али је то само предвиђање које није сигурно; најбоље би било да одрадите панел, за који вам је линк послао Сергио.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Слатинац

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 158
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #227 послато: мај 14, 2019, 01:02:37 поподне »
Петровић, Никољдан, Мовљане, Сува Река, Косово, J2a-L24>L70

Петровићу је генетски најближа једна породица из Мовљана (необјављено истраживање), која такође слави Никољдан. Имају свега једну разлику на 23 маркера. Иначе је ова подграна J2a код нас најзаступљенија на југу/југоистоку Србије. Тренутно је највећа концентрација на простору Понишавља (3,3%). Ако неко при руци има литературу о Косову, нека провери има ли више информација о пореклу ових Петровића.
Петровићи се помињу у књизи Данила Стијовића "Ономастика Суве Реке и околних села" стр. 509: "Петровић, две куће. Чувају предање о свом црногорском пореклу. Слава свети Никола, мала слава Свети никола летњи. Информатор Александар Петровић (46 год.)."

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4702
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #228 послато: мај 14, 2019, 01:23:00 поподне »
Петровићи се помињу у књизи Данила Стијовића "Ономастика Суве Реке и околних села" стр. 509: "Петровић, две куће. Чувају предање о свом црногорском пореклу. Слава свети Никола, мала слава Свети никола летњи. Информатор Александар Петровић (46 год.)."

Ово је још један пример како се не треба превише поуздавати у предања родова са КиМ, нарочито ако су у питању старинци, као што је по свему судећи случај са овим родом. Хаплогрупа јасно указује да са Црном Гором немају везе; једино ако је можда у питању Скопска Црна Гора, она је ближа и логичнија би била та веза.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ZO

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 6
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #229 послато: мај 14, 2019, 04:40:33 поподне »
Јеринкић, Јовањдан, Кикинда

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности на маркерима, могу се издвојити: 19=15, 458=18, 456=16. Најближи му је Милићевић из Мирашевца код Раче, са којим дели споменуте карактеристике и славу. Имају три разлике на упоредива 23 маркера, где је на једном двострука разлика.

Ако неко има више података о овој фамилији, нека напише.

И Јеринкићу бих предложио да тестира маркер 561 преко Yseq-а.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2298

Јеринкићи, слава Свети Јован, се помињу на стр.280 Срби у Банату Јована Ердељановића.

Велика Кикинда, прва четврт,  Семлачки крај (досељени из Семлака), као стари род (према протоколу исповедајушчих за 1818. годину).

Семлак (рум. Semlac) је насеље је у Румунији у округу Арад у општини Семлак.Oпштина се налази на надморској висини од 105 m

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D0%B5%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%BA_(%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B4)


На сајту Порекла је из неког разлога А. Маринковић пропустио да наведе ову фамилију.

https://www.poreklo.rs/2012/07/29/poreklo-prezimena-kikinda-gornji-banat/

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1225
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #230 послато: мај 14, 2019, 05:33:51 поподне »
Сјеран, Јовањдан, Житомислић, Мостар

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278, роду херцеговачких Јовањштака (род Б2) у табели пројекта. Најближа поклапања има међу нејавним резултатима из истраживања херцеговачких Срба. Нема потпуних поклапања, а најближе поклапање (21/23) има са тестираним који припада братству чија је матица такође у Житомислићу, као и са тестираним из околине Љубиње (такође 2 разлике али на другим маркерима). Сјеранова вредност која одударa од модалне јесте DYS533=13.

За Сјеране Ристо Милићевић каже следеће:
Цитат
Сјеран, у Зијемљу и Ходбини (Мостар). Сјерани су различитог поријекла. У Зијемљу су били старосједиоци, али су се, са осталим старим становништвом, раселили. У Зијемља је ''послије куге'' у XIX вијеку дошао неки Ковачевић из Срђевића (Гацко), населио се на ''Сјераново имање па се прозвао Сјеран''. Дакле, Сјерани у Зијемљу су Ковачевићи из Срђевића. Славе Игњатдан. Сјерани у Ходбини су старином из Житомислића.

Јевто Дедијер у свом капиталном делу ''Херцеговина'' пишући о Ходбини за тамошње Сјеране бележи:
Цитат
Сјерани су прије 10 година из Житомислића. Славе Јовањдан.

Сјерани се у делу Др Радивоја Симоновића ''Манастир Житомислић у Херцеговини'' из 1890-е године наводе као једно од локалних братстава које обрађује манастирску земљу.
Цитат
За обрађивање земље насељено је на манастирском земљишту 19 кућа кметова, који су све сами Срби, и то породице: Кузмани, Лелићи, Гаћићи, Сврдлини и Сјерани. Куће су им у Житомислићу, у Врхдолу и у Драчевом пољу.
« Последња измена: мај 14, 2019, 05:36:48 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1689
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #231 послато: мај 14, 2019, 06:31:25 поподне »
Милошевић, Аранђеловдан, Радмировац, Сврљиг, E-V13>Z1057

Има потпуно поклапање на 17 маркера са двојицом тестираних из Давидовца код Сврљига у оквиру истраживања САНУ. Како оба братства из Давидовца такође славе Аранђеловдан, највероватније су исти род са Милошевићима.

Тестирани није навео у упитнику податке о даљем пореклу.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1689
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #232 послато: мај 14, 2019, 06:54:30 поподне »
Ђачанин, Јовањдан, Вашица, Шид, E-V13>Z5018>S2972>Y128213

Припада роду А из табеле Српског ДНК пројекта. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Лучићем из Увца код Прибоја и Петровићем из Радановаца код Косјерића, као и на 17 маркера са Пантићем из Ваљева. Сви славе Јовањдан.

Тестирани је навео да су Ђачани преко 250 година у Вашици, а на основу овог резултата се може закључити да потичу из Старог Влаха.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1575
  • Z3660>Y34637
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #233 послато: мај 14, 2019, 07:48:12 поподне »
Момчиловић, Аранђеловдан, Власина, Сурдулица

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280>YP3987. Најближе поклапање има са Станковићем из Слишана код Лебана (слава Никољдан), разликују се на само 1 од 23 маркера. Релативно близак му је и Цветковић из Дупљана код Владичиног Хана (3/17), са којом дели и исту славу. Са обојицом наведених дели карактеристичну високу вредност DYS448=22, која их издваја од већине осталих припадника ове гране.

Тестирани је у упитнику навео да су у попису из 1905. године забележени под презименом Марковић, и да су по предању досељени пре 1860. године из Црне Горе (Брда). У дефтеру из 1861. године у селу је забележена Марковића махала, са Андрејем као старешином домаћинства.

Према студији „Власина и Крајиште“, Риста Т. Николића из 1912. године заиста се помињу Марковићи, и њихови сродници који по свему судећи потичу од горенаведеног Андреја:

"У Марковичевој Мали Марковичеви (5 к.) и Андрејчови (2 к.) су једна породица (славе св. Арханђела), с њима су исто по некима и Зељари (3 к. славе св. Арханђела) и Концови (4 к., славе св. Арханђела)."

https://www.poreklo.rs/2014/09/03/poreklo-prezimena-selo-vlasina-surdulica/

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3762
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #234 послато: мај 14, 2019, 08:07:47 поподне »
Капларевић, Никољдан, Милатовићи, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један, може се рећи, потпуно модални хаплотип. Има доста блиских поклапања на Пројекту, али и поред 3 разлике (једна двострука), рекао бих да му је најближи Калајџић из истог места, са славом Аранђеловдан. По казиању тестираног, даљим пореклом су из околине Рожаја. Али по литератури стоји:

"Најстарије су породице:

Вукићевићи славе Ђурђев-дан;
Капларевићи, славе Арханђелов-дан; 
Калајџићи, славе Арханђелов-дан
; и
Вуличевићи славе Ђурђиц
."

https://www.poreklo.rs/2013/07/02/poreklo-prezimena-selo-milatovi%C4%87i-lu%C4%8Dani-gornje-draga%C4%8Devo/

Било би добро када би се тестирани јавио и објаснио ово око слава, јер резултат делимично има потврду овом предању из литературе.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1575
  • Z3660>Y34637
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #235 послато: мај 14, 2019, 08:32:34 поподне »
Милојевић, Св. Трифун, Кушиљево, Свилајнац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније грани YP4278. Поседује неколико вредности које се ретко јављају код припадника ове гране, па нема претерано блиских поклапања међу до сада тестиранима. У питању су благо повишене вредности DYS390=24 и DYS643=11, и благо снижене вредности DYS576=17 и DYS481=23. Све ове вредности осим DYS481=23 јављају се и код неких других припадника ове гране, тако да се може рећи да Милојевић упада у шири опсег ове гране, пошто је његов хаплотип нешто више измутирао у односу на остале.

Једини род у Кушиљеву који слави Св. Трифуна су Андрејевци, па Милојевићи највероватније припадају том роду:

"Андрејевци (12 к., Св. Трифун). Досељени су из села Топонице код Ниша."

https://www.poreklo.rs/2012/07/22/poreklo-prezimena-selo-ku%C5%A1iljevo-svilajnac/

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1689
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #236 послато: мај 14, 2019, 08:50:23 поподне »
Величковић, Петковдан, Мачковац, Куршумлија, E-V13>Z5017>Z16988>BY155589

Припада роду Бјелопавлића и има хаплотип близу модалног за овај род.

Тестирани је навео за своју породицу да према предању потиче из Бјелопавлића одакле најпре долазе на Косово, а одатле у Мачковац у Топлици. Враћају се 1920. године на Косово у околину Вучитрна. Презиме носе по Величку, наврдеди тестираног.

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4702
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #237 послато: мај 14, 2019, 08:52:39 поподне »
Величковић, Петковдан, Мачковац, Куршумлија, E-V13>Z5017>Z16988>BY155589

Припада роду Бјелопавлића и има хаплотип близу модалног за овај род.

Тестирани је навео за своју породицу да према предању потиче из Бјелопавлића одакле најпре долазе на Косово, а одатле у Мачковац у Топлици. Враћају се 1920. године на Косово у околину Вучитрна. Презиме носе по Величку, наврдеди тестираног.

Близак је род (мислим да је поклапање 23/23) са Савићем из Мачковца, чији су преци такође пре насељавања у косаничком крају боравили на Косову.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже melkijades

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #238 послато: мај 14, 2019, 08:53:18 поподне »
Милојевић, Св. Трифун, Кушиљево, Свилајнац


Поздрав и хвала на тумачењу резултата. Волео бих да знам шта бих могао даље да урадим како бих сазнао нешто више о пореклу са те генетске стране.

Захвалио бих се форумашима  Златан, НиколаВук и Ojler који су ме дали одличне савете на теми коју сам отворио пре пар месеци. У међувремену сам, на основу тих информација, дошао до рођака који су ипак сачували више породичног предања. Тако сам дошао у посед прилично обимног породичног стабла .Моја линија: Прадеда Божидар, чукундеда Милош, наврдеда Милоје Станојевић, курђел Станоје Маленовић, аскурђел Мален Мујић (Мален Мујић је према породичном предању погинуо са Синђелићем на Чегру. ), курђул Муја. Оно што ми је интересантно је да породицу зову Андрејевци и да се дели на Мујинце и Шекинце, а ова два имена вуку на муслиманска...

Још једном, хвала!

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1689
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #239 послато: мај 14, 2019, 09:08:34 поподне »
Матијашевић, Јовањдан, Барзиловица, Лазаревац, E-V22

Нема ближих поклапања на пројекту у оквиру ове гране која је слабо заступљена на нашим просторима .

Петра Петровића у својој књизи "Шумадија и Шумадијска Колубара" наводи да су Матијешевићи један од пет родова који су се доселили крајем 18. и почетком 19. века:
Матијашевићи (Радовановићи, Ђорђевићи и Никићи) су један род и најстарији досељеници. Доселила су се два брата Маријаш и Никаш од Сјенице, славе Јовањдан.

Тестирани је навео да су према предању пореклом из Рашке.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1575
  • Z3660>Y34637
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #240 послато: мај 14, 2019, 09:09:35 поподне »
Кујунџић, Јовањдан, Сремски Карловци

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>YP6098. Најближе поклапање има са Галићем из Босанског Грахова (слава Ђурђевдан), разликују се на 2 од 23 маркера. Од ређих вредности има нешто вишу DYS19=17 и нешто нижу DYS458=15. Блискост са Галићем могла би да указује на даље порекло из Босанске Крајине, мада је тамо слава Јовањдан готово непостојећа код припадника ове гране. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, па ако неко има више информација нека напише.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1575
  • Z3660>Y34637
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #241 послато: мај 14, 2019, 09:53:17 поподне »
Радојичић, Јовањдан, Савковић(и), Љубовија

Припада хаплогрупи R1a-Z280, роду А у табели. Релативно близак је са свим припадницима овог рода (ни са ким нема више од три маркера разлике), а најближи су му Тешић из Мионице и Јефтић из Осечине од којих се разликује на само 1 од 23 маркера. Од свих осталих јовањштака из овог рода разликује се на 2 од 23 маркера (Васић и Бојић из Земуна, Миловановић из Осечине, Драгојевић из Горње Сипуље код Лознице и Јаковљевићи из Криваје код Шапца). Једина вредност која одступа од модалне за овај род је нешто нижа DYS458=15.

Тестирани је у упитнику навео само да постоји породично предање о даљем пореклу из Цуца у Црној Гори, међутим досадашњи резултати не иду у прилог овом предању. У тексту о селу Савковићима нема помена Радојичића, али постоји више родова који славе Јовањдан од којих би Радојичићи могли да потичу.

https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-savkovi%C4%87i-ljubovija/

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 251
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #242 послато: мај 14, 2019, 09:56:03 поподне »
Радојичић, Јовањдан, Савковић(и), Љубовија

Припада хаплогрупи R1a-Z280, роду А у табели. Релативно близак је са свим припадницима овог рода (ни са ким нема више од три маркера разлике), а најближи су му Тешић из Мионице и Јефтић из Осечине од којих се разликује на само 1 од 23 маркера. Од свих осталих јовањштака из овог рода разликује се на 2 од 23 маркера (Васић и Бојић из Земуна, Миловановић из Осечине, Драгојевић из Горње Сипуље код Лознице и Јаковљевићи из Криваје код Шапца). Једина вредност која одступа од модалне за овај род је нешто нижа DYS458=15.

Тестирани је у упитнику навео само да постоји породично предање о даљем пореклу из Цуца у Црној Гори, међутим досадашњи резултати не иду у прилог овом предању. У тексту о селу Савковићима нема помена Радојичића, али постоји више родова који славе Јовањдан од којих би Радојичићи могли да потичу.

https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-savkovi%C4%87i-ljubovija/

Заправо би Радојичићи према подацима које је тестирани навео у упитнику требало да су део овог рода из текста о Савковићу:

У ово село од данашњих родова најраније су дошли:

Стакићи (25 к.; Св. Јован). Нема још пуних 200 година откада је у ово село дошао Савко Стакић из Пиве, из истог села одакле и поп Тома Сајић из Грчића. И Савко је прво дошао у Жлијебац у Осату и преко познатих, као сточар, дигао се на високу Равну Гору и у њој закућио. По Савку је село названо Савковићима, али се његови потомци у овом селу не зову ни Стакићи него Обрадовићи. Имао је три сина: Обрада, Луку и Јована. После смрти очеве, синови су били мало у задрузи па се поделе тако да Лука остане у старој кући, Обрад оде у Трибућу насред јужног дела села а Јован у Г. Буковицу у Росуље и тамо се стално насели. Обрад је имао три сина и његови се синови разделе у неколике мале махале, а Лука је имао једног сина од кога су данас три куће. Они су се много исељавали и данас се стално селе по занатима и службама. Јован у Росуљама имао је три сина: Марка, Максима и Петра. Јован је био необично вредан и он је лично отворио и издржавао о свом трошку школу на Баурићу и у њој научио писмености синове Марка и Максима. Још за живота је запопио и Марка и Максима; за Марка је испросио кћер војводе Петра Молера. Марко је био и прота, због чега се једна линија Јованових потомака зове Протићи. Јован је сина Петра оставио себи да ради у пољу. Од проте Марка остала су три сина: поп Василије, сељак Димитрије и студент Петар (умро у Хајделбергу на студијама). Од попа Василија су: учитељ Грујица и поп Захарије и од њих има потомства. Од сељака Димитрија су: поп Милован и сељак Дамњан и оба имају потомства. Максим је поповао и умро на Љубовији и оставио је после себе два сина: попа Крсту и попа Гаврнла и од оба има потомства, растурена по Србији. Петрови су потомци остали у селу, у Росуљама, с далеко више продица него од свих попова што је било.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1787
  • I2-Z17855*
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #243 послато: мај 14, 2019, 10:38:27 поподне »
Радојичић, Јовањдан, Савковић(и), Љубовија

Припада хаплогрупи R1a-Z280, роду А у табели. Релативно близак је са свим припадницима овог рода (ни са ким нема више од три маркера разлике), а најближи су му Тешић из Мионице и Јевтић из Осечине од којих се разликује на само 1 од 23 маркера. Од свих осталих јовањштака из овог рода разликује се на 2 од 23 маркера (Васић и Бојић из Земуна, Миловановић из Осечине, Драгојевић из Горње Сипуље код Лознице и Јаковљевићи из Криваје код Шапца). Једина вредност која одступа од модалне за овај род је нешто нижа DYS458=15.


О, доби моја ујчевина још једног рођака!

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7026
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #244 послато: мај 14, 2019, 10:57:39 поподне »
Обавештени су сви који су добили сертификат.

Ван мреже Aleksandar R21

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 45