Аутор Тема: Светски ДНК дан 2019  (Прочитано 57997 пута)

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 357
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #580 послато: јун 01, 2019, 04:15:50 поподне »
Кашић, Јовањдан, Жабаљ

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Новаковићем из Богутовог Села код Угљевика, који такође слави Јовањдан. Релативно блиска поклапања има и са Ђукићем из Црнче код Дервенте који слави Стевањдан (2/23), као и са неколико херцеговачких и једним родом са Косова и Метохије чији резултати нису још увек јавни. Са свим наведеним родовима дели нешто ређу вредност DYS533=11. Тестирани је у упитнику навео да су по предању досељени из Босне или Далмације у 19. веку. О Кашићима из Жабља нисам успео пронаћи више детаља, али би они требали бити повезани са Кашићима из Босута, за које у књизи Микице Илића Село Босут у Срему пише:

"Кашићи (Јовањдан) су доселили у Босут из села Мишковци код Дервенте, одакле је дошао Андрија (Луке) Кашић (1918-2005), који је ушао у кућу Босућанке Јованке Будимировић. У Мишковце су Кашићи доселили из Далмације. Андрија Кашић је рођен у месту Бителић код Сиња. У Шематизму митрополије и архидијецезе Дабробосанске за 1882. годину, Кашићи (Ђурђевдан) су забележени у парохији Рогоушац (Бугојно), док су Кашићи (Јовањдан) забележени у Бугојну.“ Кашић је презиме настало од личног имена Кашо. Презиме Кашић је понегде у Хрватској латинизирано у „Саssius"."

Дакле, Кашићи из Босута су досељени из Босне, а у Босну из Далмације, што се потпуно поклапа са предањем тестираног Кашића из Жабља, а у прилог томе иду и поклапања из североисточне Босне (једно управо из околине Дервенте). Православних Кашића је у Далмацији било у Житнићу код Дрниша, Бителићу код Сиња и у Сплиту, па одатле највероватније старином потичу и преци жабаљских Кашића. Александар Бачко помиње и могућу повезаност Кашића са средњовековним племићким родом Качића, али нисам сигуран колико је то поуздано, можда би Зрно знао рећи нешто више.

У Мишковцима код Дервенте је било 7 пописаних особа са презименом Кашић 1991. године.

Било их је и у околини Бугојна, у месту Церибашићи (37 пописаних особа 1991. године). У Даљану и Уријама код Доњег Вакуфа 9 односно 6 пописаних особа са презименом Кашић. И то би било то од пописаних Срба Кашића на подручју БиХ 1991. године.
« Последња измена: јун 01, 2019, 04:17:37 поподне Лука »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1729
  • Z3660>Y34637-
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #581 послато: јун 01, 2019, 05:02:10 поподне »
Станковић, Аранђеловдан, Радовница, Трговиште

Припада хаплогрупи R1a-Z280, дубља подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Од неких карактеристичних вредности могу се издвојити DYS549=13 и DYS635=24. Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са Спасићем из истог села, који такође слави Аранђеловдан, а то му је уједно и једино ближе поклапање. У Радовници има, или је било раније, више родова који славе Аранђеловдан, па нисам сигуран од ког рода би могли потицати Станковићи. За Спасиће пише да су огранак рода Базовчана или Карадакчана, па би можда и Станковићи могли потицати од њих.

https://www.poreklo.rs/2014/09/13/poreklo-prezimena-selo-radovnica-trgoviste/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1729
  • Z3660>Y34637-
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #582 послато: јун 01, 2019, 05:19:07 поподне »
Даничић, Лазаревдан, Славковица, Љиг

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608. Има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера са раније тестираним Даничићем из Цветановца код Љига, што је и очекивано будући да су Даничићи из Цветановца досељени из Славковице. Даничићи немају претерано блиских поклапања међу осталим припадницима ове гране, од којих их издваја прилично висока вредност DYS456=19.

"Даничићи, доселили се пред Кочину Крајину из Бобове у Полимљу од Џувера, њих је 10 кућа, славе Лазаревдан."

https://www.poreklo.rs/2013/05/22/poreklo-prezimena-selo-slavkovica-ljig/

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1504
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #583 послато: јун 01, 2019, 06:30:23 поподне »
Кашићи јесу у Житнићу код Дрниша, а добили су земљу и у Бителићу, одакле су изумрли. Слава је Јовањдан. Још неки родови су били истовремено у околини Дрниша и у Бителићу, а дошли су из Јања између Шипова и Гламоча 1690. када их је довео Вид Обућина, па су им дате земље тамо и вамо.

Са Качићима можда постоји веза, али то је само нагађање.

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #584 послато: јун 03, 2019, 02:27:17 пре подне »
Шушић, Симеундан, Рекавице, Бања Лука

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Поседује прилично необичан хаплотип, са доста ретких вредности (DYS390=24, DYS19=16, DYS385=11-13), а има и две вредности које се скоро никад не јављају заједно код припадника ове гране (Y-GATA-H4=12 и DYS549=13), тако да се не може поуздано сместити ни у један од постојећих подродова у табели. Од Петровића из Младеновца, који једини поред Шушића слави Симеундан разликује се чак на 6 од 23 маркера, тако да се нека ближа веза може са сигурношћу искључити. Тестирани је у упитнику навео да су у Рекавице досељени око 1800. године, али није навео одакле. Детаљније податке нисам успео пронаћи ни улитератури, па ако неко има више информација нека напише.

Što se Petrovića iz Mladenovca tiče slave Simeona Stolpnika preslovljaju Trojičindan - Duhove kao i Damnjanovići u Kovačevcu pod Šakabentom dolaze u Šumadiju iz Dubnice kod Sjenice.Što se Petrovića tiče nemaju uradjene ,,ključne,,markere i jedan i drugi rod znaju od vremena naseljavanja za Simeona Stolpnika.
« Последња измена: јун 03, 2019, 08:36:40 пре подне НиколаВук »

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 510
  • I2-PH908>Y99196
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #585 послато: јун 03, 2019, 08:45:28 пре подне »
Вујасин, Ђурђевдан, Љубачево, Бања Лука

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује практично модални хаплотип, као и већина осталих припадника ове гране код нас, једина вредност која одудара је благо снижена DYS389II=28. Има велики број релативно блиских поклапања (2-4 маркера разлике), али никога ко му је истовремено и географски близак и/или слави исту славу. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, а ни у литератури о овим Вујасинима и селу Љубачеву не нађох више информација.

Према Вујасиновим ријечима, у селу Љубачеву постоје двије досељеничке струје, једну зову "Вр`овци", вјеровато са Влашића, а другу "Гламочани", јер су из неког разлога дошли из Гламоча. Нпр. у Љубачеву имамо Ћулуме са славом Никољдан, и Вишекруне са славом Јовањдан. Имамо и тестираног Обрадовића, Никољдан, који је J2b M205 род Крича, што није чест резултат источно од Врбаса, и указује на ближе (високо)крајишко поријекло, могуће и на везу са Далмацијом.

Вујасин каже да његова породица спада у ове гламочке досељенике, јер су и физички у дијелу села са осталим крајишким презименима, а и по предању. Свакако R1a је у високој Крајини друга по заступљености хаплогрупа иза I2a, и свакако је Ђурђевдан честа слава, тако да ја вјерујем да ће се ускоро појавити неки резултат који ће показати Вујасиново ближе поријекло, а даље је по свему судећи подручје Старе Херцеговине.

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7992
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #586 послато: јун 03, 2019, 12:37:18 поподне »
Свима који су објављени послана су обавештења о објављеном коментару на резултат.

Ван мреже Кале

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #587 послато: јун 03, 2019, 09:22:21 поподне »
Цитат
Кашић, Јовањдан, Жабаљ

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Новаковићем из Богутовог Села код Угљевика, који такође слави Јовањдан. Релативно блиска поклапања има и са Ђукићем из Црнче код Дервенте који слави Стевањдан (2/23), као и са неколико херцеговачких и једним родом са Косова и Метохије чији резултати нису још увек јавни. Са свим наведеним родовима дели нешто ређу вредност DYS533=11. Тестирани је у упитнику навео да су по предању досељени из Босне или Далмације у 19. веку. О Кашићима из Жабља нисам успео пронаћи више детаља, али би они требали бити повезани са Кашићима из Босута, за које у књизи Микице Илића Село Босут у Срему пише:

"Кашићи (Јовањдан) су доселили у Босут из села Мишковци код Дервенте, одакле је дошао Андрија (Луке) Кашић (1918-2005), који је ушао у кућу Босућанке Јованке Будимировић. У Мишковце су Кашићи доселили из Далмације. Андрија Кашић је рођен у месту Бителић код Сиња. У Шематизму митрополије и архидијецезе Дабробосанске за 1882. годину, Кашићи (Ђурђевдан) су забележени у парохији Рогоушац (Бугојно), док су Кашићи (Јовањдан) забележени у Бугојну.“ Кашић је презиме настало од личног имена Кашо. Презиме Кашић је понегде у Хрватској латинизирано у „Саssius"."

Дакле, Кашићи из Босута су досељени из Босне, а у Босну из Далмације, што се потпуно поклапа са предањем тестираног Кашића из Жабља, а у прилог томе иду и поклапања из североисточне Босне (једно управо из околине Дервенте). Православних Кашића је у Далмацији било у Житнићу код Дрниша, Бителићу код Сиња и у Сплиту, па одатле највероватније старином потичу и преци жабаљских Кашића. Александар Бачко помиње и могућу повезаност Кашића са средњовековним племићким родом Качића, али нисам сигуран колико је то поуздано, можда би Зрно знао рећи нешто више.

Захваљујем на коментару и анализи мог ДНК резултата!
Предлог за даље тестирање (можда СНП 1029)?

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #588 послато: јун 06, 2019, 07:51:56 пре подне »
Обрадовић, Јовањдан, Осијек

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује практично модални хаплотип па има велики број блиских и релативно блиских поклапања. Издваја се потпуно поклапање са Обрадовићем из Јасенице код Босанске Крупе, који такође слави Јовањдан, па је могуће да заиста и јесу ближе повезани у скоријој прошлости. Од Обрадовића из Рудопоља Брувањског у Лици (такође слави Јовањдан) разликује се на 2 од 18 маркера. Није оставио детаљније податке о пореклу.

Предметни Обрадовић је рођен у Сомбору а отац му је рођен у Осијеку. Деда и баба по оцу су му рођени у Лици код Брувна. Он је интересантан јер му је и бака по оцу (очева мајка) од Обрадовића - Бајгута код Рудопоља (Пакларић). По мајци деда му је Радаковић из Брувна а баба му је од Поповића из Томингаја. Занима ме има ли поклапања његовог хаплотипа са Плећашима и Крајновићима, односно ко му је, осим презимењака из Босанске Крупе (Јасенице) близак, рецимо из Херцеговине или Далмације. Велики поздрав

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1424
  • G2a-BY195513
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #589 послато: јун 06, 2019, 10:45:53 пре подне »
Предметни Обрадовић је рођен у Сомбору а отац му је рођен у Осијеку. Деда и баба по оцу су му рођени у Лици код Брувна.
У том случају место порекла није Осијек већ Брувно (или неко оближње село). Погрешним давањем места порекла приликом обраде резултата се уредник доводи у заблуду, самим тим резултат може бити лошије анализиран. У сваком случају резултат итекако има везе са крајем одакле су Обрадовићи.
« Последња измена: јун 06, 2019, 10:47:49 пре подне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1729
  • Z3660>Y34637-
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #590 послато: јун 06, 2019, 07:38:48 поподне »
Захваљујем на коментару и анализи мог ДНК резултата!
Предлог за даље тестирање (можда СНП 1029)?

Свакако би било пожељно SNP тестирање, мада би по мом мишљењу боље решење био М458 панел него тестирање појединачног SNP-a. Тим пре што постоји могућност да не припадате грани L1029, већ њој паралелној грани YP515 (према Невгену шансе су 55%:45% у корист L1029). Тестирање појединачног SNP-a L1029 кошта 18 долара, а потенцијална потврда припадности тој грани и није превише значајна информација, узевши у обзир њену старост и заступљеност (појединачно вероватно најбројнија грана R1a код Срба, и уопштено код већине словенских народа). Са друге стране, М458 панел тестира око 130 SNP-ова, и кошта 88 долара, и гледајући информације које можете добити свакако је економски оправданије решење. Резултат панела би сигурно био кориснији и за вас, а и за остале припаднике ове гране код нас, јер би вам одредио најдубљу могућу грану, а детаљи о панелу и наручивању могу се видети на следећем линку:

https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=10131


Предметни Обрадовић је рођен у Сомбору а отац му је рођен у Осијеку. Деда и баба по оцу су му рођени у Лици код Брувна. Он је интересантан јер му је и бака по оцу (очева мајка) од Обрадовића - Бајгута код Рудопоља (Пакларић). По мајци деда му је Радаковић из Брувна а баба му је од Поповића из Томингаја. Занима ме има ли поклапања његовог хаплотипа са Плећашима и Крајновићима, односно ко му је, осим презимењака из Босанске Крупе (Јасенице) близак, рецимо из Херцеговине или Далмације. Велики поздрав

Измењен је податак у табели, и као место порекла стављено је Брувно. Како велика већина припадника ове гране има јако сличне хаплотипове на 23 маркера, имате доста поклапања са 3 или мање разлика, између осталих и са Плећашeм (потпуно поклапање на 19 маркера), Кузмићем из Грабовице код котор Вароши и Драгашем из Дрвара (2 разлике на 23 маркера). Издвојио сам њих зато што такође славе Јовањдан, има и неких блиских са другим славама, можете погледати у табели.

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7992
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #591 послато: јун 07, 2019, 04:25:33 поподне »
Док чекамо да се објаве преостали резултати, скренуо бих пажњу на то да постоје две уплате, једна на име Катарине Бацвански, и друга на име Владимира Ђуровића, а за које никада нисмо добили ни пријаву, ни узорке. Уколико неко зна о коме се ради, замолили бисмо га да нас обавести, како бисмо ступили у контакт са поменутима, и како би могли да пошаљу пријаву и узорак, да им не пропадне уплата.

Уредништво

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 841
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #592 послато: јун 07, 2019, 05:02:13 поподне »
Хоће ли бити резултат Чампара, Св. Јоаким и Ана, Невесиње?

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7992
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #593 послато: јун 07, 2019, 05:05:56 поподне »
Хоће ли бити резултат Чампара, Св. Јоаким и Ана, Невесиње?

Хоће.

Чекају се резултати за Лаћарца, Обреновића, Бурлицу и Чампару, и два која касне, Мијаиловић (предат данас) и Станковић.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1914
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #594 послато: јун 10, 2019, 06:50:56 поподне »
Лаћарац, Ђурђевдан, Бегеч, Нови Сад

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Лаћарце срећемо и у селима на потезу од Сремске Митровице до Фрушке Горе, па верујем да основно значење презимена означава особу пореклом из Лаћарка. Тестирани каже да у породици постоји предање о ранијем презимену "Человијечески".

У хаплотипу срећемо необичну вредност DYS448 = 21, одлику Мириловића, међутим Лаћарац не наликује њима по остатку хаплотипа. Ову вредност, међутим, имају и двојица тестираних из Крајине који, као и Лаћарац славе Ђурђевдан - Врањеш и Пашалић. Такође, и недавно тестирани Ћеранић из Обља код Калиновика поседује ову вредност и слави исту славу. Нажалост, са сваким од њих Лаћарац има пет и више маркера разлике од 23 упоредива маркера, мада нека давна веза не може бити искључена.

Дакле, у овом тренутку не можемо са сигурношћу рећи има ли Лаћарак ближе "рођаке" међу до сада тестиранима на Пројекту. 
 

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1424
  • G2a-BY195513
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #595 послато: јун 10, 2019, 08:02:57 поподне »
Обреновић, Срђевдан, Побрђе, Братунац

Припада хаплогрупи G2a-L497, роду Срђевштака. Једини је јавни припадник овог рода. Остали припадници овог рода су из околине Фоче (двојица, тестирани у склопу истраживања Херцеговаца) и из околине Нове Вароши која је тестирана у склопу САНУ подухвата (ова породица се сматра досељеницима из Пиве, што је свакако област која се наслања на Горње Подриње).

Обреновићева вредност која одудара од модалне за овај род јесте DYS448=20, док сви остали имају 21. Поред те разлике Обреновић са Фочацима има још 1 разлику на 23 упоредива маркера, са једним на DYS389II а са другим двоструку на DYS458. Са тестираним из околине Нове Вароши има 2 разлике на 17 упоредивих маркера, такође на DYS448 и DYS458, па је очигледно да је овај маркер у оквиру овог рода склон чешћим мутацијама. Обреновић и један Фочак на њему имају вредност 20, док други Фочак има 18 а Ноноварошанин 19. Од јавних резултата најближи му је Васић из Брњца код Лознице са којим има 3 разлике на 23 упоредива маркера (DYS385a, као и DYS458 и DYS448). Васићи неспорно генетски упадају у овај род, иако славље Никољдан. Јован Цвијић их је забележио као старинце док они сматрају да су досељени из Херцеговине или Црне Горе.

Обреновићи имају предање да су се ''доселили у Братунац из Херцеговине, са данашње тромеђе између Црне Горе,Босне и Србије, конкретно из околине Чајнича'', а узимајући у обзир овакав резултат може се рећи са великом сигурношћу да је предање тачно.

Обреновићу свакако саветујем потврду припадности грани L497 тестирањем код YSeq-а, а након тога и одређивање дубље гране преко L497 панела. Мислим да постоје и добре шансе да припадају некој грани испод Z1816 (испод које се налази и најбројнија грана ове хаплогрупе у Срба).
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1424
  • G2a-BY195513
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #596 послато: јун 10, 2019, 08:33:17 поподне »
Бурлица, Аранђеловдан, Вучетићи, Горажде

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y60799, роду корјенићких Аранђеловштака (род А у табели пројекта). Има практично модални хаплотип за овај род, па самим тим и већи број блиских поклапања. Од јавних резултата, са фокусом на херцеговачке припаднике овог рода најближи му је Митровић из Матарове код Куршумлије (раније презиме Комар, досељени крајем 19. века као колонисти из Опутних Рудина). Разликују се на једном (DYS391) од 23 упоредива маркера. Митровић/Комар је потврђени Y60799+ па тако можемо цео овај род сматрати припадницима ове гране која је млађа од отприлике 1200 година, а као њени припадници су потврђени и Игњатијевштаци из Крајине, који су по свему судећи исељени из Херцеговине, са територије северније од Корјенића. У питању је добар пример родова који уз помоћ генетике могу пратити континуитет на једном малом подручју до средњег века (жупа Врм). Са Аранђеловштацима који су неспорно даљим пореклом из Херцеговине, попут Митровића из Патковаче код Бијељине односно Видаковића са Илиџе има 1 разлику на 23 упоредива маркера (DYS635 односно DYS389II).

Бурлица је у упитнику податак да је ''Чукунђед Ђуро је са Ластве код Требиња доселио на подручје Горажда и практично од њега је потекла сва лоза''. Писано је о њима и на овој теми.  Драго ми је што су моја предвиђања на тој теми испала нетачна :). Како је у питању скорашња сеоба очекивано је било да ће Бурлица имати поклапања на простору Херцеговине, а веома је значајно и то што је сродан баш оним родовима са којима је Бурлице повезао Петар Шобајић.

У литератури се о Бурлицама може наћи доста тога.

Цитат
У односу на наведену слику са почетка вијека, данашње становништво Ластве показује много већу шароликост. Од стариначких корјенићких породица у међувремену су се овдје доселили: Бакочи, Бајићи, Кујачићи, Стијачићи и још неколико фамилија Бурлица.

Јасна Хаџимејлић, Микротопономија Требињске Ластве, Ономатолошки прилози бр. 8, цитат из рада Петра Шобајића

Такође из рада Петра Шобајића:
Цитат
Неки држе и Бурлице, мало староседелачко братство у Корјенићима, да су од Матаруга. Кад сам у племену Грахову распитивао о Матаругама, неки су ми Граховљани рекли, да они за Матаруге држе све старинце у Корјенићима. А њих онамо има данас неколико бројно малих, али некад знатних родова.
Ово јесте занимљиво јер Бурлице као и њима сродне породице припадају несловенској/старобалканској хаплогрупи, мада на основу прочитаног (Шобајић и Лубурић) у комбинацији са данашњим днк сазнањима имам мишљење да су Матаруге представљале родове у односу на касније досељене (углавном са територије данашње Црне Горе, из околине Никшића) који су више подсмеха ради од стране новопридошлица прозвани именом тог старог племена.

Цитат
Много су исељавали из Корјенића, а онде их мало остало, и живе у Ластви. На жалби корјенићке раје из половине XVIII века потписани су два Бурлице, Лале и Станиша. Претке памте само до деде Андрије, који је живео у Нудолу. Славе као и друга поменута братства Аранђеловдан, а прислужују Лучиндан.

Из испитивања ван Корјенића сазнајемо да су Бурлице исељавали на разне стране и у давна времена. У невесињским Рогачима било је Бурлица о којима је у народу тамо остала успомена да су бежали од куге, али их је она стигла и све поморила у Доњем пољу. У Клепцима, у Габеочком пољу, има Бурлица који су тамо дошли из Плане у Рудинама. Има их и у Мостару и Невесињу. У Младицама, у Сарајевском пољу, живе Пјевићи и Васиљевићи који су се звали Бурлице, а тамо давно дошли су из Гацка. С њима су иста породица Гашићи у Сарајеву. У селу Неџарићима у Сарајевском пољу до пре око сто година становала је породица Симића, по старини Бурлице из околине Гацка; била задружна и врло богата, да је продавала по 50 тавара жита годишње. У Горажду је једна кућа Бурлица, а једна у Никшићу, у селу Кочанима.Од исељених Бурлица су и Рашовићи у Сасовићима код Новог, који су тамо дошли 1692. године из Корјенића, из села Нудола. Њихово предање каже да их је некад било девет брата који су се због турског зулума раселили из Корјенића и један брат отишао у Грахово, где од њега и данас има потомака; други у Жвиње, трећи у Витаљину, чији потомци тамо променили презиме и назвали се Рашица. Један од браће, Дамњан, оде девојци Милутина Трипковића у Сасовиће и прозове се Рашовић, по томе што су носили раше.

Корјенићи – област, насеља, родови


Неке од ових породица би ваљало тестирати.
« Последња измена: јун 10, 2019, 10:18:14 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2128
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #597 послато: јун 10, 2019, 10:27:57 поподне »
Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y60799, роду корјенићких Аранђеловштака (род А у табели пројекта).

Петар Шобајић је забележио да је настарије познато презиме овог рода Земуновић.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1424
  • G2a-BY195513
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #598 послато: јун 10, 2019, 10:38:27 поподне »
Петар Шобајић је забележио да је настарије познато презиме овог рода Земуновић.
Тако је, почећу да користим тај назив за овај род, краћи је и лепше звучи од оног првог. :)

А како је највећи број братстава које по предању потичу од браће Земуновића тестиран и међусобно су сродни може се претпоставити да су и они припадали овој хаплогрупи, под условом да су то стварне историјске личности, и да један од њих почива у стећку поред задужбине ових братстава, цркве светог Арханђела Михаила у Аранђелову.

Цитат
Највећи број корјенићких старинаца има за крсно име Аранђеловдан и сви они предају да су међусобно ближи или даљи сродници. Њихови родови који и данас живе у Корјенићима зову се: Стијачићи, Бакочи, Кујачићи, Гобовићи, Бурлице, Рутешићи и Глушчевићи. Ова братства имају предања да су им преци оданде ишли у бој на Косово. Обично се од њих чује да је некад било девет брата који су отишли на Косово и тамо сви изгинули, до једнога, који се рањен вратио и од кога су постала ова братства. Казују и то да су се у та давна времена ова браћа звала Земуновићи и да је онај Вукосав Земуновић, чије се име налази, како је говорено, на оном стећку у граду Клобуку, био је едини од те браће који се вратио с Косова. Од неких сам и овако слушао: да је на Косово пошло 70 Земуновића и да су сви изгинули, сем тројице, од којих двојица тешко рашени. Један од тих тешких рањеника је поменути Вукосав, који је сахрањен у Клобуку; други је сахрањен код Аранђелове цркве, а од трећег преосталог Земуновића да су сва ова братства. По овом предању, тај је Земуновић имао два сина, па су од једнога Стијачићи, од другога Бакочи, а остала братства да су се доцније одвојила од њих.

Ето предлога за следеће археогенетско тестирање, након кнеза Николе Рашковића. ;)
« Последња измена: јун 10, 2019, 10:40:18 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2128
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #599 послато: јун 11, 2019, 08:08:37 поподне »
177. Чампара, Аћимовдан, Биоград, Невесиње, E-V13>Z5017>Z16988

Припада роду Угреновића чија је матица Горње Поље код Никшића, а крсна слава Св. Јоаким и Ана (Аћимовдан). Од модалног хаплотипа овог рода се разликује по следећим вредностима: DYS385a=15 и DYS448=19.

Ристо Милићевић је забележио следеће о Чампарама из Биограда:
Чампаре (п) су у Биограду (Невесиње). Доселили су из Требиња „због турског зулума“ (59:224). У доба Херцеговачког устанка (1875-1878) један од барјактара Доњоневесињског батаљона био је Ристо Чампара, погинуо 1876. године (196:131).

Тестирани је навео пар предања за која је чуо:
Постоји прича да см некада живјели у ЛИЈЕВОЈ РИЈЕЦИ,и да смо се звали ЛОПАТИЋИ(сл.ЛОПАТЕ)..Такође се у предању спомињу и села ЉУБОМИР И ФАТНИЦА...Све је то без неких јачих научних доказа....

Како у Љубомиру има Угреновића, Чампаре готово извесно потичу одатле. Предање о пореклу из Васојевића се може одбацити, док се Фатница спомиње јер тамо живе муслимани Чампаре за које се једино зна да потичу Доње Бачевице, те није познато да ли су у сродству са православним Чампарама.