Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Voljen od Boga]

Има ли резултата тестираних Горанаца ?

[НиколаВук]

Уколико узмемо ту претпоставку као валидну, врло лако може да се деси да је Јаков Филимоновић, под братом који се населио у Лешак подразумевао своје директне претке исељене из Ковачице крајем 17. века. Брат који је остао у Ковачици би могао да буде предак кластера  I2 - A16413 (Точанаца, који су се последни иселили из Ковачице, у 19. веку), док би брат који је отишао ка Пећи могао бити управо предак Бањца - R1a-YP617.

Наравно, ово је на све на нивоу спекулације.

Постоји, по мени, и друга могућност за R1a YP617, а то је да су они пре великих сеоба Срба били распрострањени по читавом простору Косова и Метохије, као један од бројнијих стариначких родова, па је један огранак отишао у Ковачицу заједно са прецима других родова које данас називамо Ковачанима, док би огранак коме припада Бањац био стариначки у пределу Метохијског Подгора. Овоме би могло да иде у прилог и то што је Бањац по STR вредностима нешто даљи род ковачанским YP617.

[Raven]

Постоји, по мени, и друга могућност за R1a YP617, а то је да су они пре великих сеоба Срба били распрострањени по читавом простору Косова и Метохије, као један од бројнијих стариначких родова, па је један огранак отишао у Ковачицу заједно са прецима других родова које данас називамо Ковачанима, док би огранак коме припада Бањац био стариначки у пределу Метохијског Подгора. Овоме би могло да иде у прилог и то што је Бањац по STR вредностима нешто даљи род ковачанским YP617.

Jel ima neka mapa rasprostranjenosti ove grane ?
Jel prisutna u Slovačkoj ?

[НиколаВук]

Jel ima neka mapa rasprostranjenosti ove grane ?
Jel prisutna u Slovačkoj ?

Између осталих земаља, има је и тамо. Овде су представљени сви представници те гране који су послали своје резултате Yfull-у:

https://www.yfull.com/tree/R-YP617/

[Sergio]

Има ли резултата тестираних Горанаца ?

Начекаћемо се на те резултате, али стрпљење је врлина.

[Небојша]

Радичевић, Никољдан, Зета, хаплогрупа J2b-M241>Z638

О Радичевићима нађох следеће податке:

Радичевићи (Никољдан) су из Груда, досељени почетком 18. столећа. Према једној верзији, песник Бранко Радичевић потиче од ових Радичевића.
https://www.poreklo.rs/2016/02/01/bratstva-zete-i-ljeskopolja/

Радичевићи су старо братство. М. Шобајић је о њему написао: »Старо властеоско поријекло Радичевића води из Иванбегова доба, од неког Радоње Радичевића, чијих потомака данас доста има у Зети, у вароши Подгорици и у селима Бериславци и Горичани«. Од њих је »Бранков предак Петар, који је крајем XVIII вијека живио у Подгорици. Из освете је убио Турчина и побјегао у Далмацију. Петров син је Алекса, а његов син Тодор, који се преселио у Славонију, и тамо му се у Броду родио син Алекса (Бранко). Р. Ковијанић о томе даље каже: »Стеван Радичевић у Котору, Зећанин, називао је Бранка „синовцем“, а овај њега „стрицем“. По Вуку Караџићу »шиљали« су један другоме поздраве. Познати цетињски архићакон Филип Радичевић причао је доста убједљиво о Бранковом зетском поријеклу. Вјеродостојних доказа о томе нема.
https://www.poreklo.rs/2013/03/21/poreklo-prezimena-sela-gori%C4%8Dani-podgorica/

Судећи по предању, слави и хаплогрупи, чини се да би прва верзија могла бити тачна.

И једни и други кажу да је Бранко од њихових Радичевића



Yfull стабло J-Z638:
https://www.yfull.com/tree/J-Z638/

У днк пројекту нема потпуних поклапања, а најближи су му (условно) Продановић из Ирига и Мићовић из Лепосавића. На YHRD пет поклапања: Македонија, Албанија, Централна Хрватска, Словенија и Швајцарска. Треба рећи да је ово честа комбинација маркера код Z638.

[Небојша]

Кривокапић, Јовањдан, Мокра Њива, Никшић, хаплогрупа J2a-M92>S8230

Кривокапићи су познато цуцко братство, што је генетика опет потврдила. Већ смо имали тестиране Кривокапиће из Заљути. У односу на тај резултат, код ових Кривокапића се јавила мутација 14 на 389I (уместо "редовних" 13).

О раније тестираним Кривокапићима:

"Кривокапић, Јовањдан, Заљут, Цетиње, хаплогрупа J2a-M92>S8230

Потврда да су и Кривокапићи из Заљути исто са Банићевићима-Преобрежанима, тј. да припадају цуцко-пјешивачком роду J2a-M92.

Бајковићи“ су потомци Бајка који се доселио у 16. столећу из Чарађа у Кућишта. Од двојице Бајкових синова су: од Вучете – Кривокапићи (Кућиште), тако прозвани по Раславу Вучетином кога су звали „Кривокапа“, а од Вучића – „Преобрежани“ (Братеш), које тако зову јер су отишли „пре’о брега“. Вучић је имао два сина: од првог, Пера, су „Перовићи“, који се деле на: Перовиће, Кнежевиће, Турчиновиће, Живковиће и Косовиће, а од другог, Дамјана – Ђуровићи, Банићевићи и Шакићи.

Од Кривокапића знаменит је био Милош Кривокапић (1819-1907), познати црногорски војсковођа, перјаник Његошев, касније сердар и најпосле војвода и сенатор црногорски. Вуко Јанков Кривокапић је основач прве црногорску пиваре „Оногошт“ 1896. године. Познати Кривокапић је и београдски глумац Миодраг-Мики (1949)."
https://www.poreklo.rs/2017/02/20/poreklo-stanovnistva-plemena-cuca/

Ови Кривокапићи су веома разгранати, од њих има доста познатих људи (што кроз историју, што данас). Од њих је глумац Миодраг Кривокапић, затим Милош Кривокапић (сердар Милош), могуће и фудбалери Миодраг (Никшић) и Радован Кривокапић, итд.

Милош Кривокапић
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%9B"

Yfull стабло J-M92:
https://www.yfull.com/tree/J-M92/

Yfull стабло J-S8230:
https://www.yfull.com/tree/J-S8230/

[Jelic]

Радоњић, Аранђеловдан, Комани, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Бездановића Комана. На 17 упоредивих маркера има потпуно поклапање са Радоњићем из истог места. Близак је и Пејовићу из Комана, који је по предању истог порекла. Све у свему јасно је да су Бездановићи из Комана I2-PH908.

[Небојша]

Црногорац, Никољдан, Растичево, Купрес (БиХ), хаплогрупа J2a-M410>M92


Црногорци из Растичева су досељени почетком 18. века из Црне Горе. Мисли се да им је старије презиме било Васић, а 1920. године било их је седам кућа у Растичеву. По једној верзији предања, Васићи су презиме добили по Црногорчевој долини у Растичеву.

Судећи по маркерима, Црногорац би могао бити M92 (мада подсећа и на L26 у неким сегментима). То би била она подграна коју срећемо код ромске популације у Европи у већем броју, иако није сигурно како се она све ширила и зашто је тамо има у великом проценту.

У нашем ДНК пројекту му је најближи Ранковић из села Мало Говоде, крај Крушевца. На YHRD има неколико релативно блиских поклапања: БиХ, Грчка (Роми x3), Словачка, Мађарска и Швајцарска.

Yfull стабло J-M92:
https://www.yfull.com/tree/J-M92/

[Jelic]

Аџић, Аранђеловдан, Марковина, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. У потпуности се уклапа у род Озринића, мада нема потпуних поклапања. Аџићи у Марковини су према предању од Озринића Цаушевића, тако да је генетика потврдила ово предање.

[vojinenad]

Радоњић, Аранђеловдан, Комани, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908. На 17 упоредивих маркера има потпуно поклапање са Радоњићем из истог места. Близак је и Пејовићу из Комана, који је по предању истог порекла. Све у свему јасно је да су Бездановићи из Комана I2-PH908.

Помиње се у књизи Небојше Драшковића "Заљуће и Доњи Крај" да је предак Бездановића доселио из Херцеговине након хајдуковања у дружини заједно са једним Озринићем са којим се побратимио или окумио. Заборавио сам детаље али знам да се у књизи налази тај податак, а днк је потврдио то да Бездановићи иако су I2-PH908 ипак нису Озринићи, мада су их у неким књигама неки од аутора и истраживача порекла Озринићког племена сврставали у њих.

[Jelic]

Маркуш, Ђурђиц, Момишићи, Подгорица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим ниске вредности 11 на 439, нема ни једну другу вредност која није типична за динарик, мада и поред тога нема претерано блиских поклапања на пројекту.

О Маркушима у тексту нашег форумаша Небојше Бабића стоји:

Маркуши (Ђурђиц) су доселили из Ријечке нахије (Грађани) у великој давнини, према њиховом предању пре пада Подгорице под турску власт (1478).

https://www.poreklo.rs/2016/02/01/bratstva-zete-i-ljeskopolja/

[Небојша]

Радуловић, Мала Госпојина, Заврх, Никшић, хаплогрупа J2a-M410


Тестирани вероватно припада подграни L26, али неопходна је СНП потврда. У ДНК пројекту нема ближих поклапања, а слична је ситуација и на YHRD.

За ове Радуловићима се каже следеће:

"Посебну целину у Цуцама некада су чинила два села на југоистоку племенске области – Башино Село и Доњи Крај. Старо, цуцко становништво се током 16. столећа из овог краја углавном иселило, а на његово место долазе досељеници из области Куча. Сарадник Порекла Милан Радуловић је, након дугогодишњег истраживања свог порекла, о Башедољцима и Доњекрајцима дошао до следећих закључака: „Радуловићи из Башина Села имају предање да су из Вучитрна, те да су се после Косовске битке повукли према Црној Гори. По казивању, директни смо потомци војводе Војина. Предање вели да смо се склонили у околину Куча из којих прелазимо у Башино Село. Слава Радуловића у то доба, па до средине 16. вијека била је Јовањдан и прислужница Никољдан. По доласку у Башино Село промјенили смо прислужницу у Малу Госпојину. До средине 17. вијека, по казивању Цуца и Чевљана, становници цуцког Доњег Краја  и Башина Села чинили су засебно племе. Толико су били осиљени да су им засметали, па су они заједничком војском под вођством Пренте Драгојевића напали на ова села. По договору Чевљани су припојили села свом племену док су Цуце отеле сву покретну имовину. Тада су се становници Доњег Краја раселили док су Башедољци остали. Од тада (1660) је Башино Село у саставу Чева“.

Услед сталног притиска Цуца и Чевљана, Радуловићи су се постепено исељавали из Башиног Села. Последњи су се иселили 1758. године, и то:

„у Пјешивце  Дамјан Радулов са браћом, те Радулов брат поп Рајич Радуловић. Док се на Цетиње селе браћа Раде и Перо, од којих ће се формирати братство Перовићи и Радовићи звани „Озринићи“. У Невесиње сели се Лазар Радуловић и од њега се формира братство Чалије. У Заврх крај Никшића одеслио се четврти брат Тодор са својих 5 синова. Од Радуловића у Никшићу је и братство Буторовића. Ови Радуловићи у Никшићу су обрнули те славе Малу Госпојину, а прислужују Јовањдан“.

Већина се већ раније иселила у Кривошије, где и данас има Радуловића. Кнежевићи у Боки су огранак Радуловића. Презиме су добили по кнезу Гаврилу Иванишеву Радуловићу (крајем 17. столећа)."
https://www.poreklo.rs/2017/02/20/poreklo-stanovnistva-plemena-cuca/

Yfull стабло J-L26:
https://yfull.com/tree/J-L26/

[Jelic]

Радуловић, Мала Госпојина, Заврх, Никшић, хаплогрупа J2a-M410


Тестирани вероватно припада подграни L26, али неопходна је СНП потврда. У ДНК пројекту нема ближих поклапања, а слична је ситуација и на YHRD.

За ове Радуловићима се каже следеће:

"Посебну целину у Цуцама некада су чинила два села на југоистоку племенске области – Башино Село и Доњи Крај. Старо, цуцко становништво се током 16. столећа из овог краја углавном иселило, а на његово место долазе досељеници из области Куча. Сарадник Порекла Милан Радуловић је, након дугогодишњег истраживања свог порекла, о Башедољцима и Доњекрајцима дошао до следећих закључака: „Радуловићи из Башина Села имају предање да су из Вучитрна, те да су се после Косовске битке повукли према Црној Гори. По казивању, директни смо потомци војводе Војина. Предање вели да смо се склонили у околину Куча из којих прелазимо у Башино Село. Слава Радуловића у то доба, па до средине 16. вијека била је Јовањдан и прислужница Никољдан. По доласку у Башино Село промјенили смо прислужницу у Малу Госпојину. До средине 17. вијека, по казивању Цуца и Чевљана, становници цуцког Доњег Краја  и Башина Села чинили су засебно племе. Толико су били осиљени да су им засметали, па су они заједничком војском под вођством Пренте Драгојевића напали на ова села. По договору Чевљани су припојили села свом племену док су Цуце отеле сву покретну имовину. Тада су се становници Доњег Краја раселили док су Башедољци остали. Од тада (1660) је Башино Село у саставу Чева“.

Услед сталног притиска Цуца и Чевљана, Радуловићи су се постепено исељавали из Башиног Села. Последњи су се иселили 1758. године, и то:

„у Пјешивце  Дамјан Радулов са браћом, те Радулов брат поп Рајич Радуловић. Док се на Цетиње селе браћа Раде и Перо, од којих ће се формирати братство Перовићи и Радовићи звани „Озринићи“. У Невесиње сели се Лазар Радуловић и од њега се формира братство Чалије. У Заврх крај Никшића одеслио се четврти брат Тодор са својих 5 синова. Од Радуловића у Никшићу је и братство Буторовића. Ови Радуловићи у Никшићу су обрнули те славе Малу Госпојину, а прислужују Јовањдан“.

Већина се већ раније иселила у Кривошије, где и данас има Радуловића. Кнежевићи у Боки су огранак Радуловића. Презиме су добили по кнезу Гаврилу Иванишеву Радуловићу (крајем 17. столећа)."
https://www.poreklo.rs/2017/02/20/poreklo-stanovnistva-plemena-cuca/

Yfull стабло J-L26:
https://yfull.com/tree/J-L26/

Мислим да је цуцко-пјешивачки род, али мало измутиран.

[Небојша]

Мислим да је цуцко-пјешивачки род, али мало измутиран.

То је и мени пало на памет. У супротном би овај резултат унео пометњу мало. У сваком случају могућ и M92, али прилично измутиран рекао бих. Бар у односу на модални хаплотип цуцко-пјешивачког рода.

[Radul]

Радуловић, Мала Госпојина, Заврх, Никшић, хаплогрупа J2a-M410


Тестирани вероватно припада подграни L26, али неопходна је СНП потврда. У ДНК пројекту нема ближих поклапања, а слична је ситуација и на YHRD.

Мислим да је цуцко-пјешивачки род, али мало измутиран.

Није први којим има DYS385b 14, остали маркери су модални, осим DYS389ii који је нова мутација 31. Остало све модално. Нема сумње J2a-M92>S8230 .. Поздрав роки Башино Село  

[Лепеничанин]

Каналић, муслиман, Кукуље, Поткрајци, Бијело Поље, Црна Гора, хаплогрупа R1b BY611.

Поред вредности 10 на DYS391, тестирани има посебно високу вредност 17 на DYS456.

По осталим вредностима може се сврстати у општу групу R1b BY611 на пројекту.

[Лепеничанин]

Симанић, Аранђеловдан, Горње Поље, Никшић, Црна Гора, хаплогрупа  R1b.

После Ђоројевића, још један R1b из Горњег Поља. Никшићки Горњепољци припадају највероватније некој од старијих грана R1b, као што је PF7562, али би за потврду тога било неопходно урадити СНП тестирање. Чини се и да су доста стари род на подручју Никшића, јер Симанић има разлике у односу на Ђоројевића на маркерима DYS390 и DYS456.

Господин Драган Симанић је на сајту Порекла оставио поруку да Симанићи имају предање да је Симана била кћер неког Ђурине Поповића који је из Пипера прешао у Куче...!?

Збрка око порекла родоначелника додатно иде у прилог тези да су Никшићки Горњепољци стар род на том подручју.

[Jelic]

Симанић, Аранђеловдан, Горње Поље, Никшић, Црна Гора, хаплогрупа  R1b.

После Ђоројевића, још један R1b из Горњег Поља. Никшићки Горњепољци припадају највероватније некој од старијих грана R1b, као што је PF7562, али би за потврду тога било неопходно урадити СНП тестирање. Чини се и да су доста стари род на подручју Никшића, јер Симанић има разлике у односу на Ђоројевића на маркерима DYS390 и DYS456.

Господин Драган Симанић је на сајту Порекла оставио поруку да Симанићи имају предање да је Симана била кћер неког Ђурине Поповића који је из Пипера прешао у Куче...!?

Збрка око порекла родоначелника додатно иде у прилог тези да су Никшићки Горњепољци стар род на том подручју.

По предању су старинци у том крају. Већ је поменуто да овом роду припада и један род из источне Херцеговине, из Гацка, који такође слави Аранђеловдан. Драшковић ми је назначио то да Ђоројевићи и Симанићи имају предање о заједничком пореклу, тако да је то предање и генетски потврђено.

[Небојша]

Није први којим има DYS385b 14, остали маркери су модални, осим DYS389ii који је нова мутација 31. Остало све модално. Нема сумње J2a-M92>S8230 .. Поздрав роки Башино Село

Има ту још тога, што можда мало помера старост читаве ове групе? DYS389I/389II није модални, што се можда може посматрати као једна мутација. Већ поменути 385ab, али и DYS576 19 спрам редовних 17, тј. 18. У сваком случају најспецифичнији до сада у оквиру ваше групе.

Честитке на новом ДНК рођаку!