Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1408066 пута)

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5380 послато: јануар 31, 2018, 04:20:27 поподне »
Битан резултат за крајишке Криче.

Што се тиче предања о поријеклу и ранијој крсној слави, мислим да је ту ипак ријеч о повезивању "на силу" са Његушима. Очито је да су братишковачки Ераковићи у блиској вези са Кричкама и да им је матична крсна слава Никољдан.
Резултат Ераковића отвара питање сродности осталих братишковачких Никољштака (прије свега Вулиновића и Доброта као истакнутијих родова, Тробоњача за које је готово извјесно да су настали од Крички, па затим и осталих) са Кричкама.

Сами Хераковићи помињу се заједно са Кричкама крајем XVII вијека међу избјеглицама на подручју Шибеника (по мени, очито са подручја Крички код Дрниша):


Године 1596. имамо помен попа Вујице Тудорова из Крички, док се 1617. године у Кричкама помиње Херак Тудоровић, по свој прилици родоначелник далматинских Хераковића (могуће је да су од Вујице Кричке, а од Херака Хераковићи):


Занимљиво је и то што 1550. године имамо помен извјесног Мирака Кричкова на подручју села Градчац (данас вјероватно Градац код Дрниша), док се 1574. године на подручју села Горанци (данас вјероватно Кричке код Дрниша) помиње баштина Ђура Хераковог.

Ваљало би у сваком случају имати и резултат Ераковића који славе Ђурђевдан (једни су управо из Крички код Дрниша).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9582
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5381 послато: јануар 31, 2018, 04:31:33 поподне »
Антонићи би требали да су унутар самог рода најближи Кочић-Дулићима које си споменуо (призећеници у праве Кочиће, раније се презивали Дулић). Наиме, по шематизму из 1882. године Дулића са славом Ђурђевдан једино има у Лусићима одакле је и Антонић, тако да не треба сумњати у њихову скорију повезаност, између осталог разликују се на једном од 23 упоредива маркера. Са резултатом Антонића је некако потврђено генетиком предање да су Кочићи са славом Ђурђевдан од Дулића из Лусића.

То је то. Стричићи и Лусићи су село до села. Морало је 1882. бити Дулића и у Стричићима, али као да то место није ни пописано, или је придодато некој другој (већој) општини. Дулићи су иначе били најбројнија породица у Стричићима. На попису БиХ из 1991. године чак 102 члана.

Демића страна

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5382 послато: јануар 31, 2018, 04:40:51 поподне »
Ваљало би у сваком случају имати и резултат Ераковића који славе Ђурђевдан (једни су управо из Крички код Дрниша).

Вјероватно Зрно зна нешто више о Ераковићима из Крички, па да причекамо њега.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4257
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5383 послато: јануар 31, 2018, 04:58:13 поподне »
Ивановић, Аранђеловдан, Печенег Илова, Прњавор

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду 19=14 643=11. Пре овог резултата сам мислио да ће овај род на подручју источно од Врбаса бити искључиво ограничен на слављенике Светог Симеуна Богопримца (тестирани Марић из Травника и Милетић из Оџака). Међутим, ево једног који слави Аранђеловдан, славу коју унутар овог рода дели са Виријевићем из Бруса и Ковачевићем из Сјенице. У сваком случају, у потпуности се уклапа у овај род, једина вредност која је атипичнија је 12 на 439 и њу поседује поред Ивановића у овом роду и Радовић из Прокупља. За сада се чини да је овај род распрострањен на широком географском подручју, од Прокупља до Травника. Видећемо хоће ли у будућности бити припадника овог рода и западније тј. западно од Врбаса.

И Mилeтић из Д. Cвилaja cлaви Apaнђeлoвдaн. Oн je нaвeo дa cу нeкaдa cлaвили Бoгoпpимцa. Moja нeкa тeopиja je дa je тa cлaвa кapaктepиcтичнa зa cтapиникe cpeдњe Бocнe. Пoтapци кojи cу дoceлили ту нajвepoвaтниje тoкoм XVII вeкa, пpeузeли cу cлaву cтapиникa, a зaдpжaли cтapу Apaнђeлoвдaн кao мaлу. Mилeтићи cу вpaтили мaлу cлaву кao глaвну. У oквиpу oвoг poдa ce paзликуjу двe гpaнe, кoje ce мoгу пoдeлити пo cлaвaмa, oни кojи cлaвe Лучиндaн и oни кojи cлaвe Apaнђeлoвдaн. Кpвaвци пoтичу oд jeднoг чoвeкa кojи je живeo у XVIII вeку и кojи ce opoдиo ca бpojниjим "J2b-M205" poдoм, чиja je cлaвa Ђуpђeвдaн. C дpугe cтpaнe, Ивaнoвић, Mapић и Mилeтић cу cигуpнo пoвeзaни, a пpeтпocтaвљaм дa им je cтapa cлaвa Apaнђeлoвдaн и дa cу пoвeзaни ca Виpиjeвићимa и Koвaчeвићимa. Poд je peлaтивнo млaд, пa бeз вeћeг бpoja мapкepa тeшкo je нeштo ca cигуpнoшћу peћи...
« Последња измена: јануар 31, 2018, 04:59:57 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5384 послато: јануар 31, 2018, 05:01:32 поподне »
И Mилeтић из Д. Cвилaja cлaви Apaнђeлoвдaн. Oн je нaвeo дa cу нeкaдa cлaвили Бoгoпpимцa. Moja нeкa тeopиja je дa je тa cлaвa кapaктepиcтичнa зa cтapиникe cpeдњe Бocнe. Пoтapци кojи cу дoceлили ту нajвepoвaтниje тoкoм XVII вeкa, пpeузeли cу cлaву cтapиникa, a зaдpжaли cтapу Apaнђeлoвдaн кao мaлу. Mилeтићи cу вpaтили мaлу cлaву кao глaвну. У oквиpу oвoг poдa ce paзликуjу двe гpaнe, кoje ce мoгу пoдeлити пo cлaвaмa, oни кojи cлaвe Лучиндaн и oни кojи cлaвe Apaнђeлoвдaн. Кpвaвци пoтичу oд jeднoг чoвeкa кojи je живeo у XVIII вeку и кojи ce opoдиo ca бpojниjим "J2b-M205" poдoм, чиja je cлaвa Ђуpђeвдaн. C дpугe cтpaнe, Ивaнoвић, Mapић и Mилeтић cу cигуpнo пoвeзaни, a пpeтпocтaвљaм дa им je cтapa cлaвa Apaнђeлoвдaн и дa cу пoвeзaни ca Виpиjeвићимa и Koвaчeвићимa. Poд je peлaтивнo млaд, пa бeз вeћeг бpoja мapкepa тeшкo je нeштo ca cигуpнoшћу peћи...

Нисам сигуран да су код Срба у тим крајевима Босне биле присутне "мале" славе тј. преславе. У сваком случају, треба нам још резултата породица из тих крајева које славе Богопримца за закључак да су ту славу Марић и Милетић узели од тих истих старинаца.

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1693
  • Z3660>Y34637-
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5385 послато: јануар 31, 2018, 05:03:43 поподне »
Петровић, Петковдан, Бобово, Свилајнац

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018>L241. Најближи су му тестирани из рода А, са Вукићем има потпуно поклапање на 19 маркера, од Даниловића из Доње Мораче, Рачића из Бањалуке и Јагуза из Шипова разликује се на само 1 од 23 маркера, од Ђукића из Кључа на 1 од 18, од Пивљанина из Пљеваља на 2 од 23, а од Вукобратовића са Кордуна на 2 од 22. У Бобову има неколико родова који славе Петковдан, али Петровиће не нађох међу њима, па ако неко има више информација нека напише.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4257
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5386 послато: јануар 31, 2018, 05:04:38 поподне »
Нисам сигуран да су код Срба у тим крајевима Босне биле присутне "мале" славе тј. преславе. У сваком случају, треба нам још резултата породица из тих крајева које славе Богопримца за закључак да су ту славу Марић и Милетић узели од тих истих старинаца.

Индикaтивнo je дa Mилeтићи дaнac cлaвe Apaнђeлoвдaн, a имaмo caдa и Ивaнoвићa ca тoм cлaвoм... Moждa ниcу cлaвили мaлу cлaву, aли мoждa jecу нeкo "пoмињaњe"...

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5387 послато: јануар 31, 2018, 05:06:45 поподне »
Индикaтивнo je дa Mилeтићи дaнac cлaвe Apaнђeлoвдaн, a имaмo caдa и Ивaнoвићa ca тoм cлaвoм... Moждa ниcу cлaвили мaлу cлaву, aли мoждa jecу нeкo "пoмињaњe"...

Требало би да сам тестирани Милетић разјасни разлог промене славе у Аранђеловдан. Милетића који славе Симеундан има на више места у шематизму из 1882. године.
« Последња измена: јануар 31, 2018, 05:10:16 поподне Лука »

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4257
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5388 послато: јануар 31, 2018, 05:17:21 поподне »
Требало би да сам тестирани Милетић разјасни разлог промене славе у Аранђеловдан. Милетића који славе Симеундан има на више места у шематизму из 1882. године.

Ja caм ce чуo кpaткo ca њим. Нeмa гa дугo нa Фopуму. Taкoђe caм пиcao и Mapићу, aли ми ниje oдгoвopиo ништa...

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 570
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5389 послато: јануар 31, 2018, 05:59:11 поподне »
Петровић, Петковдан, Бобово, Свилајнац

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018>L241. Најближи су му тестирани из рода А, са Вукићем има потпуно поклапање на 19 маркера, од Даниловића из Доње Мораче, Рачића из Бањалуке и Јагуза из Шипова разликује се на само 1 од 23 маркера, од Ђукића из Кључа на 1 од 18, од Пивљанина из Пљеваља на 2 од 23, а од Вукобратовића са Кордуна на 2 од 22. У Бобову има неколико родова који славе Петковдан, али Петровиће не нађох међу њима, па ако неко има више информација нека напише.

Становници Бобова код Свилајнца су пореклом Власи, то пише др. Станоје Мијатовић у монографији "Ресава" 1930. године. Бобовчани се данас изјашњавају као Срби, око 10% становништва Бобова се изјашњава као Власи.

Петровић би требао да је од нека ова два рода, мада ништа сигурно док он не потврди.
Новаковићи (20 к., Петковица), дошли пре 100 година из Лубнице (код Зајечара). Новак њихов предак био је ковач;
Гарашевићи (40 к.,Петковица), старинци;

Крсна слава Петковица-Петковдан у влашким крајевима је убедљиво на првом месту. Власи источне Србије највише славе Петковицу, можемо да кажемо да је то типична слава за Влахе у источној Србији.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1425
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5390 послато: јануар 31, 2018, 07:22:34 поподне »
Битан резултат за крајишке Криче.

Што се тиче предања о поријеклу и ранијој крсној слави, мислим да је ту ипак ријеч о повезивању "на силу" са Његушима. Очито је да су братишковачки Ераковићи у блиској вези са Кричкама и да им је матична крсна слава Никољдан.
Резултат Ераковића отвара питање сродности осталих братишковачких Никољштака (прије свега Вулиновића и Доброта као истакнутијих родова, Тробоњача за које је готово извјесно да су настали од Крички, па затим и осталих) са Кричкама.

Сами Хераковићи помињу се заједно са Кричкама крајем XVII вијека међу избјеглицама на подручју Шибеника (по мени, очито са подручја Крички код Дрниша):


Године 1596. имамо помен попа Вујице Тудорова из Крички, док се 1617. године у Кричкама помиње Херак Тудоровић, по свој прилици родоначелник далматинских Хераковића (могуће је да су од Вујице Кричке, а од Херака Хераковићи):


Занимљиво је и то што 1550. године имамо помен извјесног Мирака Кричкова на подручју села Градчац (данас вјероватно Градац код Дрниша), док се 1574. године на подручју села Горанци (данас вјероватно Кричке код Дрниша) помиње баштина Ђура Хераковог.

Ераковићи из околине Дрниша потичу сви из Штикова. У Кричке су дошли око 1900. и била је само једна кућа. Населили су још нека села у Петровом пољу скорије. Изворна слава на том подручју им је Ђурђевдан.

За Братишковце смо се сложили раније да су по свему судећи насељени из Петрова поља, током млетачко-турских сукоба. Треба испитати то што је тестирани рекао да су раније славили Ђурђевдан. Како то зна?

Демића страна

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5391 послато: јануар 31, 2018, 08:08:10 поподне »
Треба испитати то што је тестирани рекао да су раније славили Ђурђевдан. Како то зна?

Рекао бих да је ријеч о повезивању "на силу" са братством Хераковића из Његуша (можда нисам у праву).
То су најпознатији Хераковићи, а не би био први пут да неки род из наших западних крајева покушава своје поријекло везати за неки род са подручја Херцеговине или Црне Горе само на основу истог или сличног презимена.
У сваком случају, чини ми се да су његушки Хераковићи профилисани као E1b1b-V13.

Ван мреже Petrovic_Radulovic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5392 послато: јануар 31, 2018, 08:10:29 поподне »
Становници Бобова код Свилајнца су пореклом Власи, то пише др. Станоје Мијатовић у монографији "Ресава" 1930. године. Бобовчани се данас изјашњавају као Срби, око 10% становништва Бобова се изјашњава као Власи.

Петровић би требао да је од нека ова два рода, мада ништа сигурно док он не потврди.
Новаковићи (20 к., Петковица), дошли пре 100 година из Лубнице (код Зајечара). Новак њихов предак био је ковач;
Гарашевићи (40 к.,Петковица), старинци;

Крсна слава Петковица-Петковдан у влашким крајевима је убедљиво на првом месту. Власи источне Србије највише славе Петковицу, можемо да кажемо да је то типична слава за Влахе у источној Србији.

Dobro vece svima

Kao prvo, hvala Vam sto ste dopunili tabelu mojim podacima. Imam nekoliko pitanja vezana za rezultat:

- Kako protumaciti rezultat? Sta znace na primer ta poklapanja sa Vukicem? Da li se moze reci, da smo rod?

- Da li se rezultat moze vezati za neki region?

Dalje sam u tabeli primetio Popovica iz Petrovog Sela, s kim imam takodje dosta poklapanja. Pomenuto selo se nalazi takodje u istocnoj Srbiji i objasnilo bi mozda nastanak prezimena?

Slave se inace kod Vlaha odredjuju po zemlji, tako da sa Novakovicima i Garasevicima nisam u nikakvom srodstvu.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 504
  • I2-PH908>Y99196
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5393 послато: фебруар 01, 2018, 11:29:33 пре подне »
Антонићи би требали да су унутар самог рода најближи Кочић-Дулићима које си споменуо (призећеници у праве Кочиће, раније се презивали Дулић). Наиме, по шематизму из 1882. године Дулића са славом Ђурђевдан једино има у Лусићима одакле је и Антонић, тако да не треба сумњати у њихову скорију повезаност, између осталог разликују се на једном од 23 упоредива маркера. Са резултатом Антонића је некако потврђено генетиком предање да су Кочићи са славом Ђурђевдан од Дулића из Лусића.

Немојте ми замјерити, али ја имам другачију теорију...

Већина Кочића на Змијању слави Игњатијевдан, мањи дио Ђурђевдан. Већина Антонића на Змијању слави Часне Вериге, мањи дио Ђурђевдан. Дулићи у Мроњићу славе Лучиндан, Дулићи у Лусићима славе Ђурђевдан. Кочићи, Антонићи и Дулићи који славе Ђурђевдан сасвим сигурно нису повезани са својим презимењацима, а повезани су са далматинским Синобадима, који славе исто Ђурђевдан, и који су према предању поријеклом из Херцеговине. Шта нам то говори?

На једном другом мјесту сам отворио тему: https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2889.0. Поновићу дијелове:

Наиме, више пута Далмацију је у 18. вијеку захватила глад, те је становништво било приморано да напушта ове крајеве. У сљедећем раду Данице Божић-Бузанчић...

https://hrcak.srce.hr/file/76978

...наведено је да је само 1782./1783. Далмацију напустило око 10.000 људи, а да су многи прелазили и на турску територију. Описују се и тешки услови с којима се суочавало становништво.

Ове околности су проузроковале значајне миграције, и доста породица у Крајини води поријекло из Далмације, а досељени су прије АУ окупације, те је ово сигурно један од могућих узрока преласка становништва из једне ипак хришћанске државе под турску власт, против које су се вијековима борили.

Мислим да је ово био један од разлога промјена презимена, да Турци не могу идентификовати новопридошло становништво и повезати досељенике са неким познатим далматинским родовима. Не знам да ли се овдје ради о миграцији из овог периода, али индикативан је примјер Кочића из Стричића који слави Ђурђевдан, који није повезан са "оригиналним" Кочићима са Змијања који славе Игњатијевдан, него са далматинским Синобадима који славе исту славу. Такође, имамо Милуновића из Лакташа, род зубачких старинаца, који је поријеклом из Босанског Грахова, који је за разлику од (могућих досељеника са Зубаца, али немамо генетску потврду) Пажина из Ливна и Кисина из Гламоча, вјероватно дошао из Далмације, а ови који су задржали презимена су могуће досељени преко турске територије.

Дакле, индикативно је да код Кочића и Антонића имамо двије породице са славом Ђурђевдан, које су мање бројне од својих презимењака који славе Игњатијевдан и Часне вериге, и који су дефинитивно дуже на Змијању, мислим дуже од 18. вијека. Кочићи, Игњатијевдан, су рана херцеговачка досељеничка струја - Малешевци, а Антонићи, Часне вериге, су (вјероватно) Васојевићи дербенџије, који су ту дошли дефинитивно прије Кандијског рата, јер њихових рођака и исељеника имамо у Лици.

Мислим да је сценарио сљедећи: појединци Синобади, или с њима патрилинеарно повезани, долазе на Змијање 1782. године. Не могу задржати презиме познате сердарске породице која се на страни Венеције борила против Турака, узимају презимена околних Кочића, Антонића, Дулића, а задржавају стару славу Ђурђевдан.

Кад се погледа хаплотип Антонића, он је баш "синобадски" и ближи је неким Синобадима него поједини Синобади између себе. Рецимо на 439 имамо једног Синобада (нумеришимо га са број 1) који има 11, друга двојица (број 2 и број 3) имају модалну вриједност 13. Антонић има 12. Онда на 456-576-570 Двојица Синобада (број 1 и број 2) и Антонић имају комбинацију 15-18-17, док Синобад број 3 има 15-17-17. Антонић од осталих Синобада има једино нешто нижу 26 на 481, али то је један од бржих маркера.

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5394 послато: фебруар 01, 2018, 12:31:24 поподне »
Немојте ми замјерити, али ја имам другачију теорију...

Већина Кочића на Змијању слави Игњатијевдан, мањи дио Ђурђевдан. Већина Антонића на Змијању слави Часне Вериге, мањи дио Ђурђевдан. Дулићи у Мроњићу славе Лучиндан, Дулићи у Лусићима славе Ђурђевдан. Кочићи, Антонићи и Дулићи који славе Ђурђевдан сасвим сигурно нису повезани са својим презимењацима, а повезани су са далматинским Синобадима, који славе исто Ђурђевдан, и који су према предању поријеклом из Херцеговине. Шта нам то говори?

На једном другом мјесту сам отворио тему: https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2889.0. Поновићу дијелове:

Наиме, више пута Далмацију је у 18. вијеку захватила глад, те је становништво било приморано да напушта ове крајеве. У сљедећем раду Данице Божић-Бузанчић...

https://hrcak.srce.hr/file/76978

...наведено је да је само 1782./1783. Далмацију напустило око 10.000 људи, а да су многи прелазили и на турску територију. Описују се и тешки услови с којима се суочавало становништво.

Ове околности су проузроковале значајне миграције, и доста породица у Крајини води поријекло из Далмације, а досељени су прије АУ окупације, те је ово сигурно један од могућих узрока преласка становништва из једне ипак хришћанске државе под турску власт, против које су се вијековима борили.

Мислим да је ово био један од разлога промјена презимена, да Турци не могу идентификовати новопридошло становништво и повезати досељенике са неким познатим далматинским родовима. Не знам да ли се овдје ради о миграцији из овог периода, али индикативан је примјер Кочића из Стричића који слави Ђурђевдан, који није повезан са "оригиналним" Кочићима са Змијања који славе Игњатијевдан, него са далматинским Синобадима који славе исту славу. Такође, имамо Милуновића из Лакташа, род зубачких старинаца, који је поријеклом из Босанског Грахова, који је за разлику од (могућих досељеника са Зубаца, али немамо генетску потврду) Пажина из Ливна и Кисина из Гламоча, вјероватно дошао из Далмације, а ови који су задржали презимена су могуће досељени преко турске територије.

Дакле, индикативно је да код Кочића и Антонића имамо двије породице са славом Ђурђевдан, које су мање бројне од својих презимењака који славе Игњатијевдан и Часне вериге, и који су дефинитивно дуже на Змијању, мислим дуже од 18. вијека. Кочићи, Игњатијевдан, су рана херцеговачка досељеничка струја - Малешевци, а Антонићи, Часне вериге, су (вјероватно) Васојевићи дербенџије, који су ту дошли дефинитивно прије Кандијског рата, јер њихових рођака и исељеника имамо у Лици.

Мислим да је сценарио сљедећи: појединци Синобади, или с њима патрилинеарно повезани, долазе на Змијање 1782. године. Не могу задржати презиме познате сердарске породице која се на страни Венеције борила против Турака, узимају презимена околних Кочића, Антонића, Дулића, а задржавају стару славу Ђурђевдан.

Кад се погледа хаплотип Антонића, он је баш "синобадски" и ближи је неким Синобадима него поједини Синобади између себе. Рецимо на 439 имамо једног Синобада (нумеришимо га са број 1) који има 11, друга двојица (број 2 и број 3) имају модалну вриједност 13. Антонић има 12. Онда на 456-576-570 Двојица Синобада (број 1 и број 2) и Антонић имају комбинацију 15-18-17, док Синобад број 3 има 15-17-17. Антонић од осталих Синобада има једино нешто нижу 26 на 481, али то је један од бржих маркера.

Није ни ово немогуће с обзиром на то да са Синобадима деле исту крсну славу.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9582
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5395 послато: фебруар 01, 2018, 01:04:39 поподне »
...наведено је да је само 1782./1783. Далмацију напустило око 10.000 људи, а да су многи прелазили и на турску територију. Описују се и тешки услови с којима се суочавало становништво.

Селило се пуно и са Змијања у Далмацију, па је тешко похватати ко је одакле дошао, с обзиром да се исти родови налазе на обе стране. Забележена је једна већа миграција Срба са Змијања у Северну Далмацију, крајем 17. века.

Мислим да је сценарио сљедећи: појединци Синобади, или с њима патрилинеарно повезани, долазе на Змијање 1782. године. Не могу задржати презиме познате сердарске породице која се на страни Венеције борила против Турака, узимају презимена околних Кочића, Антонића, Дулића, а задржавају стару славу Ђурђевдан.

Кад се погледа хаплотип Антонића, он је баш "синобадски" и ближи је неким Синобадима него поједини Синобади између себе. Рецимо на 439 имамо једног Синобада (нумеришимо га са број 1) који има 11, друга двојица (број 2 и број 3) имају модалну вриједност 13. Антонић има 12. Онда на 456-576-570 Двојица Синобада (број 1 и број 2) и Антонић имају комбинацију 15-18-17, док Синобад број 3 има 15-17-17. Антонић од осталих Синобада има једино нешто нижу 26 на 481, али то је један од бржих маркера.

Реалан сценарио, такође. Мада и Синобади рано долазе у те западне крајеве и такође прелазе преко западне Босне, па се поставља питање да ли је могло остати њихових рођака међу тим старијим породицама са Змијања.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 504
  • I2-PH908>Y99196
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5396 послато: фебруар 01, 2018, 01:40:22 поподне »
Селило се пуно и са Змијања у Далмацију, па је тешко похватати ко је одакле дошао, с обзиром да се исти родови налазе на обе стране. Забележена је једна већа миграција Срба са Змијања у Северну Далмацију, крајем 17. века.

Реалан сценарио, такође. Мада и Синобади рано долазе у те западне крајеве и такође прелазе преко западне Босне, па се поставља питање да ли је могло остати њихових рођака међу тим старијим породицама са Змијања.

У прилог мојој тези иде чињеница да много више има Антонића који славе Часне вериге, а они су скоро сигурно E-V13 PH1246. Змијање је крај који је још у 16. вијеку успоставио стабилну популацију чији је раст био условљен углавном нормалном и постепеном демографском експанзијом. За разлику од осталих пограничних турских крајева (чести преласци на другу страну, измјене становништва, итд) на Змијању можемо према бројности породица закључити ко је ту дуже, а очигледно је да су Антонићи, Часне вериге, много дуже од Антонића, Ђурђевдан.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 504
  • I2-PH908>Y99196
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5397 послато: фебруар 01, 2018, 02:07:14 поподне »
Опет, кад мало боље погледам маркере, Синобади се јасно издвајају са 27 на 481. Један се на 439 спустио на 11, а двојица отишли на 13. Кочић-Дулић је на 389ii измутиран на 28, и на 576 отишао на 19. Могућ је и сценарио да се ради о једном роду који слави Ђурђевдан, и који је дошао на Змијање веома рано, а да је један огранак отишао у Далмацију (Синобади), али предање каже Босна, и то не мора значити Змијање. Опет ме буни што имамо толико Антонића са славом Часне вериге. Да ли су презимена можда настала независно? Која вриједност је код Антонића старија на 481, 26 или 27?

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 504
  • I2-PH908>Y99196
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5398 послато: фебруар 01, 2018, 02:14:44 поподне »
На Википедијином чланку о Синобадима... https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%B4

се наводи:

"Синобади, тј. итал. Sinobad di Knin су српска племићка породица из Книна (прецизније речено: из Книнског Поља). Породица је првотно живела у Херцеговини, која је у време њиховог боравка на том простору била у саставу српског Војводства Светог Саве (1435–1483) и нешто раније у саставу српске жупанске Рашке области."

"Први познати предак је Петар-Перица Синобад (16??-1684).
Он се доселио из Херцеговине (заједно са своја три брата Митром, Филипом и Јованом) на подручје Млетачке републике (итал. Serenissima Repubblica di Venezia: 697–1797).
Браћа су имала барем једну сестру, пошто се 1702. године помиње чета од 60 хајдука, коју су предводили „Синобадов сестрић“ (Јованов) и Вид Петровић са Далматинског Косова.

Прво место досељења је Ражанац, испод Велебита, 20 км западно од Новиграда на мору."

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9582
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5399 послато: фебруар 01, 2018, 03:57:00 поподне »
У прилог мојој тези иде чињеница да много више има Антонића који славе Часне вериге, а они су скоро сигурно E-V13 PH1246. Змијање је крај који је још у 16. вијеку успоставио стабилну популацију чији је раст био условљен углавном нормалном и постепеном демографском експанзијом. За разлику од осталих пограничних турских крајева (чести преласци на другу страну, измјене становништва, итд) на Змијању можемо према бројности породица закључити ко је ту дуже, а очигледно је да су Антонићи, Часне вериге, много дуже од Антонића, Ђурђевдан.

Ако гледамо само бројност, има пуно и ових Дулића (старије презиме Кочића J1c). Вероватно се по том питању припадници J1 не могу поредити са појединим родовима I2 тj. E-V13, али то не искључује неко старије присуство на простору Змијања. Што се сеобе Синобада тиче, не знам колико је реално да су заобишли Босну приликом соебе из Херцеговине. Јако је то све далек период, да би могли из ове перспективе да знамо детаље, али рачунам да би ови на Змијању већ могли знати уколико су досељени из Северне Далмације.