Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1293107 пута)

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1632
  • Z3660>Y34637-
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5360 послато: јануар 25, 2018, 04:33:35 поподне »
Шпадијер, Ђурђевдан, Цетиње

Припада хаплогрупи Е-V13>Z19851. Има скоро модални хаплотип, једина вредност која одскаче је висока DYS643=13. Најближа поклапања има са Ђаковићем из Лике и Ђуричићем са Цетиња (1/23).

"Шпадијери у Доњем Крају потичу од неког ковача (шпадијера) који се доселио на Цетиње у време Ивана Црнојевића из доње Херцеговине. Славе Ђурђевдан."

https://www.poreklo.rs/2015/11/20/pleme-cetinje-poreklo-stanovnistva/

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 489
  • I2-PH908>Y99196
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5361 послато: јануар 25, 2018, 05:37:41 поподне »
Шпадијер, Ђурђевдан, Цетиње

Припада хаплогрупи Е-V13>Z19851. Има скоро модални хаплотип, једина вредност која одскаче је висока DYS643=13. Најближа поклапања има са Ђаковићем из Лике и Ђуричићем са Цетиња (1/23).

"Шпадијери у Доњем Крају потичу од неког ковача (шпадијера) који се доселио на Цетиње у време Ивана Црнојевића из доње Херцеговине. Славе Ђурђевдан."

С обзиром на славу, Шпадијер би могао представљати матицу за подрињски подрод Z19851: Пухалац из Вишеграда, Шикуљак из Илијаша и један необјављени Фочак, који славе Ђурђевдан, свакако и Ракић из Зворника (код њега је очигледно слава промијењена). Иако они имају 15-18 на 385а-б, ова се мутација могла десити око Фоче. Чини ми се да је ово први резултат са славом Ђурђевдан, који долази из зоне коју сматрамо матицом овог рода из средњег вијека.

Иако му је близак Ђуричић, он се по слави, а и по маркерима, добро уклапа у подрод риђанских "Куча" (свакако модалан хаплотип за овај род). Због модалне 17 на 456 свакако не спада у Бјелице у ужем смислу, а ни по предању у Мале Цуце. Ово би могла бити нека четврта грана.

Свакако је овај род добро профилисан, и сви су близу по маркерима, и очигледно имали заједничког претка у средњем вијеку, али имамо прилично шаренило у погледу слава и предања.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1117
  • I1 P109
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5362 послато: јануар 25, 2018, 07:18:41 поподне »
Шпадијер, Ђурђевдан, Цетиње
Припада хаплогрупи Е-V13>Z19851.
Има на Цетињу у парку неке мале брезе, закржљале, које никад нису порасле. За њих Цетињани кажу: "Виђи какве су, ка да су их Шпадијери садили".
Опростите, било је јаче од мене :) Ово сам иначе чуо од једног Шпадијера.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5363 послато: јануар 25, 2018, 08:33:56 поподне »
Има на Цетињу у парку неке мале брезе, закржљале, које никад нису порасле. За њих Цетињани кажу: "Виђи какве су, ка да су их Шпадијери садили".
Опростите, било је јаче од мене :) Ово сам иначе чуо од једног Шпадијера.
Шпада је кратак мач или нож. Поставља се питање да ли презиме има везе са занатом израде тих кратких бодежа којим су се можда бавили њихови стари, или су презиме добили по томе што је неки њихов предак носио за пасом такав бодеж, а није искључено да су били нижег раста а "оштри" па по томе.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8079
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5364 послато: јануар 25, 2018, 09:04:57 поподне »
Управо тако. Спата је средњевековни мач, више средње дужине него кратак. Код Италијана се јавља и под називом спада, а долази од латинског spata, изведено од грчког спате, што означава сечиво. Шпада је, јасно, верзија словенског становништва, а шпадијер је, у том смислу, мачар, односно - ковач који израђује мачеве.

Тако стоји и у предању о пореклу цетињских Шпадијера:
"Веле, да је предак Шпадијера дошао још у време Иванбега и да је био ковач, који је поред осталога ковао и „шпаде“, те је по томе добио назив „шпадијер“, који се пренео и на његове потомке." (Ердељановић, "Стара Црна Гора")

У предању о пореклу се наводе Италија, Далмација и Херцеговина. Прве две верзије су вероватно плод народног повезивања са њима страном (талијанском) речју од које је изведено презиме. Зато ми Херцеговина звучи као најверодостојнија верзија, а нарочито сада имајући у виду резултат тестираног Шпадијера.

Ово што пише Sergius звучи реално. И побројани крајеви су били гранични између Херцеговине и Босне, па се и то уклапа. Прича да су Шпадијери на Цетињу од времена Ивана Црнојевића нема никакве потврде. Најстарији помени Шпадијера у престоници ЦГ су са краја 17. века. Но, само презиме указује на нешто раније присуство. С обзиром да појаву риђанских Куча у Херцеговини можемо везати за крај 15. и почетак 16. века, можда указује да се и предак Шпадијера појавио у тој групацији у то време, а на Цетиње можда долази касније, у 16. веку.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1878
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5365 послато: јануар 26, 2018, 12:03:14 поподне »
Мислим да се сва та предања и нагађања о пореклу Шпадијера се комотно могу одбацити у пакету јер је E-Z19851 род распрострањен широм Катунске нахије:
- Милићи и Предишани из Бјелица
- Ђуричковићи из Загарача
- Ђуричићи из Малих Цуца
- Исељени Чевљани: Вуковићи из Пиве и Роћени из Шаранаца
- Шпадијери са Цетиња
Ако имамо у виду и предање да се Драгоје (или Драгош), родоначелних "Куча" из Грахова, доселио баш преко Чева, мислим да све указује на то да је матица овог рода у северном делу Катунске нахије или евентуално на простору данашњих Никшићких Рудина.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9306
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5366 послато: јануар 26, 2018, 08:01:11 поподне »
Перуничић, Ђурђевдан, Борова, Пљевља, хаплогрупа J2b M205>Y22066


Перуничићи су према предању пореклом од Богдановића из Бањана. Милета Војиновић (Становништво Пљеваљског краја) их, са друге стране, сврстава у староседеоце у том крају. Карактеристичнио је међутим да се и ту, као старије, спомиње презиме Богдановић:

„Стара српска братства у Маочу

Према народном предању, у Маочу су још за време Немањића живела братства: Марковићи (такође J-M205), Богдановићи, (од њих су Перуничићи), Хљебчевићи, Секулићи и други. Марковићи су живели у Водном, Слаткој, Перотину, Градини и Горњим Крупицама. Њих је било десетине кућа. Око 1800. године долазило је на вашар код цркве на Мариној Шуми по 100 момака и толико девојака. Богдановићи су живели у Подборови, Борови и Барама. Од бројне породице је око 1800. године остала само удовица Перуника са једним сином, по којој њени потомци добише презиме Перуничићи. Секулићи су, према Танасију Пејатовићу, живели у Маочу и одатле се раселили.“

„Перуничићи су се некада презивали Богдановићи, па се по удовици Перуницки Богдановић њени потомци прозваше Перуничићи. Према казивању Ратка Перуничића, они су од Богдановића који су овде живели још пре косовске битке, 1389. године. Богдановићи су живели у Подборови, Борови па и у једном делу Речког Брда. Било их је више десетина кућа После Марковића, били су најбројније братство у читавој регији. Имали су турске тапије – потврде о власнииштву имања, али то није могло спречити Мицановиће да им мало по мало одузму сву земљу у Подборови, односно маочкој котлини.“

Генетски се Перуничићи сасвим лепо поклапају са осталим M205 родовима из Потарја и Полимља (385=15-18, 458=15, 576=19, 570=18). Најближи су им већ поменути Марковићи, Чамџићи, Кричке из Далмације, итд.

Демића страна

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5367 послато: јануар 27, 2018, 10:17:48 пре подне »
Перуничић, Ђурђевдан, Борова, Пљевља, хаплогрупа J2b M205>Y22066


Перуничићи су према предању пореклом од Богдановића из Бањана. Милета Војиновић (Становништво Пљеваљског краја) их, са друге стране, сврстава у староседеоце у том крају. Карактеристичнио је међутим да се и ту, као старије, спомиње презиме Богдановић:

„Стара српска братства у Маочу

Према народном предању, у Маочу су још за време Немањића живела братства: Марковићи (такође J-M205), Богдановићи, (од њих су Перуничићи), Хљебчевићи, Секулићи и други. Марковићи су живели у Водном, Слаткој, Перотину, Градини и Горњим Крупицама. Њих је било десетине кућа. Око 1800. године долазило је на вашар код цркве на Мариној Шуми по 100 момака и толико девојака. Богдановићи су живели у Подборови, Борови и Барама. Од бројне породице је око 1800. године остала само удовица Перуника са једним сином, по којој њени потомци добише презиме Перуничићи. Секулићи су, према Танасију Пејатовићу, живели у Маочу и одатле се раселили.“

„Перуничићи су се некада презивали Богдановићи, па се по удовици Перуницки Богдановић њени потомци прозваше Перуничићи. Према казивању Ратка Перуничића, они су од Богдановића који су овде живели још пре косовске битке, 1389. године. Богдановићи су живели у Подборови, Борови па и у једном делу Речког Брда. Било их је више десетина кућа После Марковића, били су најбројније братство у читавој регији. Имали су турске тапије – потврде о власнииштву имања, али то није могло спречити Мицановиће да им мало по мало одузму сву земљу у Подборови, односно маочкој котлини.“

Генетски се Перуничићи сасвим лепо поклапају са осталим M205 родовима из Потарја и Полимља (385=15-18, 458=15, 576=19, 570=18). Најближи су им већ поменути Марковићи, Чамџићи, Кричке из Далмације, итд.

Битан резултат за нас Криче!

Претпостављали смо да су Перуничићи J2b1-M205>Y22066, пошто у необјављеним резултатима имамо једну породицу из пријепољског краја са предањем о поријеклу од Перуничића. Сада имамо двоструку потврду.

Мислим да се у случају Марковића и Перуничића очито ради о остацима Крича. Томе у прилог иду предања забиљежена код Војиновића (Немањићи, два најбројнија православна братства на том подручју, турске тапије), а ту је и иста крсна слава (Ђурђевдан).

Ван мреже Бобан Чамџић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 27
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5368 послато: јануар 27, 2018, 01:16:33 поподне »
Перуничић, Ђурђевдан, Борова, Пљевља, хаплогрупа J2b M205>Y22066


Перуничићи су према предању пореклом од Богдановића из Бањана. Милета Војиновић (Становништво Пљеваљског краја) их, са друге стране, сврстава у староседеоце у том крају. Карактеристичнио је међутим да се и ту, као старије, спомиње презиме Богдановић:

„Стара српска братства у Маочу

Према народном предању, у Маочу су још за време Немањића живела братства: Марковићи (такође J-M205), Богдановићи, (од њих су Перуничићи), Хљебчевићи, Секулићи и други. Марковићи су живели у Водном, Слаткој, Перотину, Градини и Горњим Крупицама. Њих је било десетине кућа. Око 1800. године долазило је на вашар код цркве на Мариној Шуми по 100 момака и толико девојака. Богдановићи су живели у Подборови, Борови и Барама. Од бројне породице је око 1800. године остала само удовица Перуника са једним сином, по којој њени потомци добише презиме Перуничићи. Секулићи су, према Танасију Пејатовићу, живели у Маочу и одатле се раселили.“

„Перуничићи су се некада презивали Богдановићи, па се по удовици Перуницки Богдановић њени потомци прозваше Перуничићи. Према казивању Ратка Перуничића, они су од Богдановића који су овде живели још пре косовске битке, 1389. године. Богдановићи су живели у Подборови, Борови па и у једном делу Речког Брда. Било их је више десетина кућа После Марковића, били су најбројније братство у читавој регији. Имали су турске тапије – потврде о власнииштву имања, али то није могло спречити Мицановиће да им мало по мало одузму сву земљу у Подборови, односно маочкој котлини.“

Генетски се Перуничићи сасвим лепо поклапају са осталим M205 родовима из Потарја и Полимља (385=15-18, 458=15, 576=19, 570=18). Најближи су им већ поменути Марковићи, Чамџићи, Кричке из Далмације, итд.

Вредан резултат за Криче.Свакако због близине средњовековног Кричка у пљеваљском крају потомци Крича су присутни у приличној мери.
За мене велика непознаница родна повезаност са Марковићима и Перуничићима.У усменом предању и историјским записима од почетка XIX века нигде се не спомиње повезаност мојих Чамџића и Марковића односно Перуничића.

Ван мреже Јадар

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5369 послато: јануар 27, 2018, 11:13:18 поподне »
Мислим да се сва та предања и нагађања о пореклу Шпадијера се комотно могу одбацити у пакету јер је E-Z19851 род распрострањен широм Катунске нахије:
- Милићи и Предишани из Бјелица
- Ђуричковићи из Загарача
- Ђуричићи из Малих Цуца
- Исељени Чевљани: Вуковићи из Пиве и Роћени из Шаранаца
- Шпадијери са Цетиња
Ако имамо у виду и предање да се Драгоје (или Драгош), родоначелних "Куча" из Грахова, доселио баш преко Чева, мислим да све указује на то да је матица овог рода у северном делу Катунске нахије или евентуално на простору данашњих Никшићких Рудина.

Видљиво је за подгупу Z19851 (названу због нечег Бјелицама) да је распоређена у барем 10 слава. Необично, али је можда последица вишеструког пресељавања огранака и преузимања славе на основу земље на коју су долазили. Међутим, сва прича о присутности у подручју за које се сада претпоставља да би могло бити мјесто настанка рода, креће се од времена  Црнојевића па до почетка 17. вијека. То је значи највише прије 600 годинана. Овдје је неки вриједни члан рачунао старости родова до заједничког претка, па је за овај род израчунато приближно 1200 година. Остаје да се докучи гдје је живио тај заједнички предак 600 година прије него што су се његови потомци појавили на Црној гори или у њеној околини -Грахово. Имајући у виду да су та подручја масовније насељена онима који су се склањали на преосталу слободну територију, долазећи из више праваца, тек током османлијске инвазије.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1878
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5370 послато: јануар 28, 2018, 09:58:56 поподне »
Мијатовић, Аранђеловдан, Шипачно, Никшић

Припада хаплогрупи R1a-M458. Има велики број релативно блиских поклапања међу тестиранима из општег рода А, а најближи му је свакако Чоловић, који је из истог села и слави исту славу. Разликују се на само 2 од 23 маркера, а деле и исту благо повећану вредност DYS448=21, па нема сумње да припадају истом роду.

Ово је битан резултат јер потврђује да су R1a-M458 братства из Шипачна и Голије ипак један род. Чоловић и Паповић се разликују на пет маркера због чега је та веза била упитна, међутим Мијатовић има модални хаплотип за овај род те се од Паповића разликује на три маркера, а од Чоловића на два.

Ваља споменути да постоје два предања о Антуновићима и Паповићима из Голије и Мијатовићима из Шипачна:
- Према предању које је устаљено код ова три братства, пореклом су са Велестова и потичу од Озринића-Цаушевића.
- Према предању које је записао Андрија Лубурић, сродни су осталим братствима из Шипачна, а то су Мићовићи, Бошковићи, Чоловићи, Стојановићи, Марићи, Радовићи и Божовићи.
Прво предање је било оборено већ са резултатом Паповића, док смо сада добили потврду за Лубурићево предање.

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5371 послато: јануар 31, 2018, 03:09:25 поподне »
Кркљић, Стевањдан, Горњи Врбљани, Рибник

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду крајишких Стевањштака. У сваком случају Кркљићи се добро уклапају у поменути род. По предању, Кркљићи су пореклом од Берића из Доњих Врбљана који такође славе Стевањдан. Највероватније да од Берића из Доњих Врбљана потичу и Берићи из Ламовите код Приједора који такође припадају овом роду.

У сваком случају, род крајишких Стевањштака је сада прилично добро профилисан, и јасно је да му је матица у источном делу Босанске Крајине (околина Герзова и Змијање).

« Последња измена: јануар 31, 2018, 03:22:03 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5372 послато: јануар 31, 2018, 03:19:52 поподне »
Ивановић, Аранђеловдан, Печенег Илова, Прњавор

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду 19=14 643=11. Пре овог резултата сам мислио да ће овај род на подручју источно од Врбаса бити искључиво ограничен на слављенике Светог Симеуна Богопримца (тестирани Марић из Травника и Милетић из Оџака). Међутим, ево једног који слави Аранђеловдан, славу коју унутар овог рода дели са Виријевићем из Бруса и Ковачевићем из Сјенице. У сваком случају, у потпуности се уклапа у овај род, једина вредност која је атипичнија је 12 на 439 и њу поседује поред Ивановића у овом роду и Радовић из Прокупља. За сада се чини да је овај род распрострањен на широком географском подручју, од Прокупља до Травника. Видећемо хоће ли у будућности бити припадника овог рода и западније тј. западно од Врбаса.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9306
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5373 послато: јануар 31, 2018, 03:36:48 поподне »
Ераковић, Никољдан (раније Ђурђевдан?), Братишковци, Скрадин, хаплогрупа J2b M205>Y22066

Ераковићи из Братишковаца се сматрају старијим досељеницима. Досељени су крајем 17. или почетком 18 века, одмах после Вулиновића, Лалића и Огњеновића.

Ово је веома битан резултат за крајишке M205, посебно за Кричке и оне са комбинацијом 385=15-18/458=15. Кричке су такође из тих крајева пореклом, славе исту славу, а имају и генетско поклапање са Ераковићима.

Сами Ераковићи помињу Његуше и Црну Гору, исто каже и Бачко, али се то за сада своди на магловито предање, засновано вероватно на "звучном" презимену. Мада се заиста неки M205 из Црне Горе везују предањем за Његуше. Ипак је ово нешто другачије, с обзиром да су у питању старији досељеници. Поставља се питање који још "Никољштаци" из околине Братишковца могу бити у вези са Кричкама.
« Последња измена: јануар 31, 2018, 03:43:24 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5374 послато: јануар 31, 2018, 03:43:15 поподне »
Ераковић, Никољдан (раније Ђурђевдан?), Братишковци, Скрадин, хаплогрупа J2b M205>Y22066

Ераковићи из Братишковаца се сматрају старијим досељеницима. Досељени су крајем 17. или почетком 18 века, одмах после Вулиновића, Лалића и Огњеновића.

Ово је веома битан резултат за крајишке M205, посебно за Кричке и оне са комбинацијом 385=15-18/458=15. Кричке су такође из тих крајева пореклом, славе исту славу, а имају и генетско поклапање са Ераковићима.

Сами Ераковићи помињу Његуше и Црну Гору, исто каже и Бачко, али се то за сада своди на магловито предање, засновано вероватно на "звучном" презимену. Мада се заиста неки M205 из Црне Горе везују предањем за Његуше. Ипак је ово нешто другачије, с обзиром да су у питању старији досељеници. Поставља се питање који још "Никољштаци" из околине Братишковца могу бити у вези са Кричкама.

Потпуно поклапање са Кричкама има Ераковић. Овај податак о Ђурђевдану као ранијој слави можда може бити тачан јер сви остали Ераковићи по северној Далмацији славе Ђурђевдан, али би ипак овде требала генетска потврда о сродности ових Ераковића са Ераковићима који славе Ђурђевдан. Важан резултат као што си рекао за групу са 385=15-18/458=15.
« Последња измена: јануар 31, 2018, 03:45:05 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5375 послато: јануар 31, 2018, 03:48:55 поподне »
Симић, Стевањдан, Камуж, Петрово, Озрен

Припада хаплогрупи I2-PH908. На пројекту нема неких ближих поклапања, а од специфичнијих вредности издваја се само комбинација 15-15 на 385a/b. Симић би можда могао бити повезан са једном необјављеном породицом из околине Чапљине која је исте славе и хаплогрупе. Није искључена ни нека веза (можда још у Херцеговини?) са крајишким Стевањштацима.
« Последња измена: јануар 31, 2018, 03:52:57 поподне Лука »

Ван мреже filipi

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 751
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5376 послато: јануар 31, 2018, 03:58:42 поподне »
Симић, Стевањдан, Камуж, Петрово, Озрен

Припада хаплогрупи I2-PH908. На пројекту нема неких ближих поклапања, а од специфичнијих вредности издваја се само комбинација 15-15 на 385a/b. Симић би можда могао бити повезан са једном необјављеном породицом из околине Чапљине која је исте славе и хаплогрупе. Није искључена ни нека веза (можда још у Херцеговини?) са крајишких Стевањштацима.
Ovo su moji sa majcine strane.Kao i svi ozrenci imaju predanje da su porijeklom iz Stare Hercegovine.U Kakmuzu su najmanje sto se zna oko 150 godina.Izdvojio bih specificnost da su svi muskarci u ovoj lozi visoki izmedju 1.90 i do preko 2.00 metra :).Od petorice tedtiranih na Ozrenu sad imamo trojicu PH908,jednog Y4882 i jednog R1a _M458.
@Luka
Rekao sam ti ja da ce biti i80 %  dinarik.,mozda malo manje,sa kombinacijom R1a sigurno.Jeste da samo petorica ne znaci nista jos ali tako ce biti vidjet ces :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9306
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5377 послато: јануар 31, 2018, 03:58:47 поподне »
Антонић, Ђурђевдан, Лусићи, Бања Лука, хаплогрупа J1-PF7264>PF7263

Тестирани Антонић се лепо уклапа у род "Влаховића" J1c. Географски му је близу Кочић, који такође слави Ђурђевдан. Ово је углавном модални хаплотип J-PF7263 код нас. Изгледа да на простору Змијања постоји солидна концентрација ове хаплогрупе, али није јасно којим се све правцима шири ка Крајини. Да ли један иде директно кроз Далмацију (Синобади), а један Херцеговина-Змијање/Босанска Крајина. Мада су вероватно и Синобади у Далмацију дошли управо преко Босне крајем 16. века (Накићеновић).


Демића страна

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5378 послато: јануар 31, 2018, 04:05:17 поподне »
Ераковић, Никољдан (раније Ђурђевдан?), Братишковци, Скрадин, хаплогрупа J2b M205>Y22066


Ераковићи из Братишковаца се сматрају старијим досељеницима. Досељени су крајем 17. или почетком 18 века, одмах после Вулиновића, Лалића и Огњеновића.

Ово је веома битан резултат за крајишке M205, посебно за Кричке и оне са комбинацијом 385=15-18/458=15. Кричке су такође из тих крајева пореклом, славе исту славу, а имају и генетско поклапање са Ераковићима.

Сами Ераковићи помињу Његуше и Црну Гору, исто каже и Бачко, али се то за сада своди на магловито предање, засновано вероватно на "звучном" презимену. Мада се заиста неки M205 из Црне Горе везују предањем за Његуше. Ипак је ово нешто другачије, с обзиром да су у питању старији досељеници. Поставља се питање који још "Никољштаци" из околине Братишковца могу бити у вези са Кричкама.

Битан резултат за крајишке Криче.

Што се тиче предања о поријеклу и ранијој крсној слави, мислим да је ту ипак ријеч о повезивању "на силу" са Његушима. Очито је да су братишковачки Ераковићи у блиској вези са Кричкама и да им је матична крсна слава Никољдан.
Резултат Ераковића отвара питање сродности осталих братишковачких Никољштака (прије свега Вулиновића и Доброта као истакнутијих родова, Тробоњача за које је готово извјесно да су настали од Крички, па затим и осталих) са Кричкама.

Сами Хераковићи помињу се заједно са Кричкама крајем XVII вијека међу избјеглицама на подручју Шибеника (по мени, очито са подручја Крички код Дрниша):


Године 1596. имамо помен попа Вујице Тудорова из Крички, док се 1617. године у Кричкама помиње Херак Тудоровић, по свој прилици родоначелник далматинских Хераковића (могуће је да су од Вујице Кричке, а од Херака Хераковићи):


Занимљиво је и то што 1550. године имамо помен извјесног Мирака Кричкова на подручју села Градчац (данас вјероватно Градац код Дрниша), док се 1574. године на подручју села Горанци (данас вјероватно Кричке код Дрниша) помиње баштина Ђура Хераковог.

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5379 послато: јануар 31, 2018, 04:12:53 поподне »
Антонић, Ђурђевдан, Лусићи, Бања Лука, хаплогрупа J1-PF7264>PF7263

Тестирани Антонић се лепо уклапа у род "Влаховића" J1c. Географски му је близу Кочић, који такође слави Ђурђевдан. Ово је углавном модални хаплотип J-PF7263 код нас. Изгледа да на простору Змијања постоји солидна концентрација ове хаплогрупе, али није јасно којим се све правцима шири ка Крајини. Да ли један иде директно кроз Далмацију (Синобади), а један Херцеговина-Змијање/Босанска Крајина. Мада су вероватно и Синобади у Далмацију дошли управо преко Босне крајем 16. века (Накићеновић).

Антонићи би требали да су унутар самог рода најближи Кочић-Дулићима које си споменуо (призећеници у праве Кочиће, раније се презивали Дулић). Наиме, по шематизму из 1882. године Дулића са славом Ђурђевдан једино има у Лусићима одакле је и Антонић, тако да не треба сумњати у њихову скорију повезаност, између осталог разликују се на једном од 23 упоредива маркера. Са резултатом Антонића је некако потврђено генетиком предање да су Кочићи са славом Ђурђевдан од Дулића из Лусића.
« Последња измена: јануар 31, 2018, 04:17:23 поподне Лука »