Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1467503 пута)

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 306
  • I2-A1221
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5300 послато: јануар 19, 2018, 09:59:32 поподне »
Анисијевићи (2 куће) су, према Благоју Павловићу, досељени у Врачево из Руднице (Рашка), где су дошли из Босне.
За исказ о даљем пореклу из Босне се позива на Радослава Љ. Павловића.

Међутим, овде је евидентно да се ради о још једној фамилији из кластера Ковачана Р1а, који су се након исељења из Ковачице населили у Остраће, а затим се даље померали ка северу низ Ибар, као и преко Копаоника након Српско-турских ратова.

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5301 послато: јануар 19, 2018, 10:01:50 поподне »
Међутим, овде је евидентно да се ради о још једној фамилији из кластера Ковачана Р1а, који су се након исељења из Ковачице населили у Остраће, а затим се даље померали ка северу низ Ибар, као и преко Копаоника након Српско-турских ратова.

Да, сад су већ одлично профилисани.

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 583
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5302 послато: јануар 19, 2018, 10:38:06 поподне »
Бањац, Св. Врачи, Берково, Клина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>YP617. Бањац има две неуобичајене вредности којима се разликује од свих осталих припадника овог рода: уопштено за R1a врло висока DYS439=12 (код осталих 10) и DYS456=16 (код осталих 14, код Проловића 15), и иако има чак 5 разлика на 23 маркера у односу на Бановића, Ђорђевића, Проловића и Анисијевића рекао бих да припадају истом роду, с тим да је јасно да је Бањац нешто даљи род осталој четворици. Са друге стране, најближе поклапање има са Триндићем из Уба, разликују се на 2 од 17 маркера, а деле и две вредности којима се разликују од претходне четворице (DYS390=24, DYS391=11).

"Бањац, тринаест кућа. Преци су им се, према предању, доселили из Бањалуке у село Бању код Рудника, око 1600. године. У Бањи су се презивали Прошовић. Из Бање су дошли у Берково. Слава Свети Врачи, мала слава Свети Врачи летњи. Информатор Цветко Бањац, 78 год."

Измишљена конструкција на основу презимена, никакве везе немају са Бањалуком. Они су досељени из село Бање данас општина Србица, дошли су у Берково под презиме Прошовић и прозвати су по селу Бања и из тог разлога ће настати њихово презиме Бањци.

Широко је распрострањен топоним Бања или слично том имену на једном малом географском простору.

Бања - општина Србица
Бања, Бањица - општина Исток
Бањска, Бањска Река, Бањски Суви До - општина Звечан
Бања - општина Зубин Поток
Бањска - општина Вучитрн

Има случајева код стариничких КиМ Срба да носе презимена која нису на суфикс ић. Падај му на памет на пример носиоци презимена Великинац у Средској код Призрена. Гаљак у И. Колашину. У Севцу имамо Јочинац, Дачевац у Беревцу Ђуринац итд.
« Последња измена: јануар 19, 2018, 10:41:23 поподне Акса »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4293
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5303 послато: јануар 19, 2018, 10:40:33 поподне »
Анисијевићи (2 куће) су, према Благоју Павловићу, досељени у Врачево из Руднице (Рашка), где су дошли из Босне.
За исказ о даљем пореклу из Босне се позива на Радослава Љ. Павловића.

Међутим, овде је евидентно да се ради о још једној фамилији из кластера Ковачана Р1а, који су се након исељења из Ковачице населили у Остраће, а затим се даље померали ка северу низ Ибар, као и преко Копаоника након Српско-турских ратова.

Cпoмињaњe Бaњa Лукe кoд Бaњaцa и Бocнe кoд Aниcиjeвићa би мoглo дa гoвopи o мигpaциjи бaш из тиx кpajeвa, aли пpe 1600., мoждa joш у cpeдњeм вeку. Бaњe кoд Pудникa укaзуjу нa мoгућe pудape, aли и зaнaтлиje и тpгoвцe, кojи cу били вeзaни зa Tpeпчу...

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 306
  • I2-A1221
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5304 послато: јануар 20, 2018, 01:02:34 пре подне »
Бањац, Св. Врачи, Берково, Клина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>YP617. Бањац има две неуобичајене вредности којима се разликује од свих осталих припадника овог рода: уопштено за R1a врло висока DYS439=12 (код осталих 10) и DYS456=16 (код осталих 14, код Проловића 15), и иако има чак 5 разлика на 23 маркера у односу на Бановића, Ђорђевића, Проловића и Анисијевића рекао бих да припадају истом роду, с тим да је јасно да је Бањац нешто даљи род осталој четворици. Са друге стране, најближе поклапање има са Триндићем из Уба, разликују се на 2 од 17 маркера, а деле и две вредности којима се разликују од претходне четворице (DYS390=24, DYS391=11).

"Бањац, тринаест кућа. Преци су им се, према предању, доселили из Бањалуке у село Бању код Рудника, око 1600. године. У Бањи су се презивали Прошовић. Из Бање су дошли у Берково. Слава Свети Врачи, мала слава Свети Врачи летњи. Информатор Цветко Бањац, 78 год."

Једна ствар је дефинитивна, а то је да се овде ради о староседелачким родовима , који су почели пре више од 350 година да се гранају и раздвајају и чија предања су се временом до те мере модификовала да данас могу само да дају неке индиције о далекој прошлости и тек по неку информацију која нам може помоћи у тумачењу њихове сложене еволуције и кретања.
Реконструкција релација између различитих до сада дефинисаних кластера Ковачана је заиста један сложен и захтеван задатак јер недостаје јако пуно информација за период од 17. до 19. века, а то је управо кључни период у којем су се формирале те сложене породичне асоцијације.
 За почетак цитирам део чланка који је Аврам Поповић објавио 1907. године у Годишњици Николе Чупића, у којима наводи своје разговоре са представницима два кластера Ковачана (I2 – A1221 и R1a-YP617). То чиним из разлога, јер би се потенцијална веза Бањца и Ковачана R1a-YP617 можда тим путем могла објаснити.

Занимљиво је да у северном крају горњег Ибра, где беше чист српски живаљ до 1878. године, налазимо две врсте становника – староседеоце и досељенике, а и једни и други памте о својој старини. Тако у Остраћи беху Ивановићи староседеоци, а Проловићи и Шљивићи досељеници...

Старац Вујадин Проловић прича ово:“ Пре двеста година наши стари дошли из Влахиње у Остраћу. Прво се доселио Јово, његов син Мата, Матов син Никола, Николин син Мијаило а деда мој. Отац ми се звао Проле, те отуда Проловићи“. Остраћани су досељени сада у Г. Бресницу, срез прокупачки. Чича Вујадину је било 12 година, када је била ударена граница на Копаонику...

Јаков Филимоновић, сада из Д. Јошанице (ср. прокупачки) прича да су његови стари, после неког рата [јамачно после аустријско-турских ратова у XVII и првој половини XVIII века] дошли из Ковачице у Лешак (место где им је била прва кућа
у Лешку назвали су Ковачевац); била су три брата : један остао у Ковачици, други дошао у Лешак, а трећи отишао к Пећи“
Аврам Н. Поповић.„Горњи Ибар средњег века или садашња средњо-ибарска долина са подгором Копаоника“, Годишњица Николе Чупића, књига 26. Београд: 1907.

У наставки сам покушао да прикажем кретање свих пет различитих кластера Ковачана након исељења из Ковачице, на основи њихових станишта, до којих се дошло ДНК тестирањем.



Као што се види на мапи, три најстрарија кластера Ковачана (I2 – A1221, I2 – М223 и R1a-YP617) су се након исељења из Ковачице заједно кретала ка северу, низ Ибар и насељавала иста или суседна села, а наши познати етнографи, који су изучавали или у најмању руку, пратили и пописивали фамилије које су пореклом из Ковачице су записивали свежија породична предања у којима се поједнине фамилије доводе у међусобне родбинске везе са фамилије из других кластера (Филимоновиће и Ниниће са Кадићима, Бановиће са Кадићима и слично).

Узевши све то у обзир, постоји теоријска могућност да заиста јесте дошло до саплемењивања породица из поменутих кластера током боравка у Ковачици, и да је формирана нека својеврсна „хибридна“ свест о њиховом заједничком пореклу, која је трајала до средине 19.века, након чега се та свест изгубила, баш као и свест о заједничког генетском пореклу породица унутар ова три кластера.

Уколико узмемо ту претпоставку као валидну, врло лако може да се деси да је Јаков Филимоновић, под братом који се населио у Лешак подразумевао своје директне претке исељене из Ковачице крајем 17. века. Брат који је остао у Ковачици би могао да буде предак кластера  I2 - A16413 (Точанаца, који су се последни иселили из Ковачице, у 19. веку), док би брат који је отишао ка Пећи могао бити управо предак Бањца - R1a-YP617.

Наравно, ово је на све на нивоу спекулације.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4293
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5305 послато: јануар 20, 2018, 12:35:00 поподне »


by Milovan

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5306 послато: јануар 20, 2018, 01:14:05 поподне »
Има ли резултата тестираних Горанаца ?
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5371
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5307 послато: јануар 20, 2018, 03:26:17 поподне »
Уколико узмемо ту претпоставку као валидну, врло лако може да се деси да је Јаков Филимоновић, под братом који се населио у Лешак подразумевао своје директне претке исељене из Ковачице крајем 17. века. Брат који је остао у Ковачици би могао да буде предак кластера  I2 - A16413 (Точанаца, који су се последни иселили из Ковачице, у 19. веку), док би брат који је отишао ка Пећи могао бити управо предак Бањца - R1a-YP617.

Наравно, ово је на све на нивоу спекулације.

Постоји, по мени, и друга могућност за R1a YP617, а то је да су они пре великих сеоба Срба били распрострањени по читавом простору Косова и Метохије, као један од бројнијих стариначких родова, па је један огранак отишао у Ковачицу заједно са прецима других родова које данас називамо Ковачанима, док би огранак коме припада Бањац био стариначки у пределу Метохијског Подгора. Овоме би могло да иде у прилог и то што је Бањац по STR вредностима нешто даљи род ковачанским YP617.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Raven

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5308 послато: јануар 20, 2018, 03:50:53 поподне »
Постоји, по мени, и друга могућност за R1a YP617, а то је да су они пре великих сеоба Срба били распрострањени по читавом простору Косова и Метохије, као један од бројнијих стариначких родова, па је један огранак отишао у Ковачицу заједно са прецима других родова које данас називамо Ковачанима, док би огранак коме припада Бањац био стариначки у пределу Метохијског Подгора. Овоме би могло да иде у прилог и то што је Бањац по STR вредностима нешто даљи род ковачанским YP617.

Jel ima neka mapa rasprostranjenosti ove grane ?
Jel prisutna u Slovačkoj ?

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5371
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5309 послато: јануар 20, 2018, 04:47:21 поподне »
Jel ima neka mapa rasprostranjenosti ove grane ?
Jel prisutna u Slovačkoj ?

Између осталих земаља, има је и тамо. Овде су представљени сви представници те гране који су послали своје резултате Yfull-у:

https://www.yfull.com/tree/R-YP617/
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1775
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5310 послато: јануар 20, 2018, 05:58:45 поподне »
Има ли резултата тестираних Горанаца ?

Начекаћемо се на те резултате, али стрпљење је врлина. :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9700
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5311 послато: јануар 22, 2018, 08:20:52 поподне »
Радичевић, Никољдан, Зета, хаплогрупа J2b-M241>Z638

О Радичевићима нађох следеће податке:

Радичевићи (Никољдан) су из Груда, досељени почетком 18. столећа. Према једној верзији, песник Бранко Радичевић потиче од ових Радичевића.
https://www.poreklo.rs/2016/02/01/bratstva-zete-i-ljeskopolja/

Радичевићи су старо братство. М. Шобајић је о њему написао: »Старо властеоско поријекло Радичевића води из Иванбегова доба, од неког Радоње Радичевића, чијих потомака данас доста има у Зети, у вароши Подгорици и у селима Бериславци и Горичани«. Од њих је »Бранков предак Петар, који је крајем XVIII вијека живио у Подгорици. Из освете је убио Турчина и побјегао у Далмацију. Петров син је Алекса, а његов син Тодор, који се преселио у Славонију, и тамо му се у Броду родио син Алекса (Бранко). Р. Ковијанић о томе даље каже: »Стеван Радичевић у Котору, Зећанин, називао је Бранка „синовцем“, а овај њега „стрицем“. По Вуку Караџићу »шиљали« су један другоме поздраве. Познати цетињски архићакон Филип Радичевић причао је доста убједљиво о Бранковом зетском поријеклу. Вјеродостојних доказа о томе нема.
https://www.poreklo.rs/2013/03/21/poreklo-prezimena-sela-gori%C4%8Dani-podgorica/

Судећи по предању, слави и хаплогрупи, чини се да би прва верзија могла бити тачна.

И једни и други кажу да је Бранко од њихових Радичевића



Yfull стабло J-Z638:
https://www.yfull.com/tree/J-Z638/

У днк пројекту нема потпуних поклапања, а најближи су му (условно) Продановић из Ирига и Мићовић из Лепосавића. На YHRD пет поклапања: Македонија, Албанија, Централна Хрватска, Словенија и Швајцарска. Треба рећи да је ово честа комбинација маркера код Z638.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9700
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5312 послато: јануар 22, 2018, 08:34:08 поподне »
Кривокапић, Јовањдан, Мокра Њива, Никшић, хаплогрупа J2a-M92>S8230

Кривокапићи су познато цуцко братство, што је генетика опет потврдила. Већ смо имали тестиране Кривокапиће из Заљути. У односу на тај резултат, код ових Кривокапића се јавила мутација 14 на 389I (уместо "редовних" 13).

О раније тестираним Кривокапићима:

"Кривокапић, Јовањдан, Заљут, Цетиње, хаплогрупа J2a-M92>S8230

Потврда да су и Кривокапићи из Заљути исто са Банићевићима-Преобрежанима, тј. да припадају цуцко-пјешивачком роду J2a-M92.

Бајковићи“ су потомци Бајка који се доселио у 16. столећу из Чарађа у Кућишта. Од двојице Бајкових синова су: од Вучете – Кривокапићи (Кућиште), тако прозвани по Раславу Вучетином кога су звали „Кривокапа“, а од Вучића – „Преобрежани“ (Братеш), које тако зову јер су отишли „пре’о брега“. Вучић је имао два сина: од првог, Пера, су „Перовићи“, који се деле на: Перовиће, Кнежевиће, Турчиновиће, Живковиће и Косовиће, а од другог, Дамјана – Ђуровићи, Банићевићи и Шакићи.

Од Кривокапића знаменит је био Милош Кривокапић (1819-1907), познати црногорски војсковођа, перјаник Његошев, касније сердар и најпосле војвода и сенатор црногорски. Вуко Јанков Кривокапић је основач прве црногорску пиваре „Оногошт“ 1896. године. Познати Кривокапић је и београдски глумац Миодраг-Мики (1949)."
https://www.poreklo.rs/2017/02/20/poreklo-stanovnistva-plemena-cuca/

Ови Кривокапићи су веома разгранати, од њих има доста познатих људи (што кроз историју, што данас). Од њих је глумац Миодраг Кривокапић, затим Милош Кривокапић (сердар Милош), могуће и фудбалери Миодраг (Никшић) и Радован Кривокапић, итд.

Милош Кривокапић
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%9B"

Yfull стабло J-M92:
https://www.yfull.com/tree/J-M92/

Yfull стабло J-S8230:
https://www.yfull.com/tree/J-S8230/

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5313 послато: јануар 22, 2018, 08:59:53 поподне »
Радоњић, Аранђеловдан, Комани, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Бездановића Комана. На 17 упоредивих маркера има потпуно поклапање са Радоњићем из истог места. Близак је и Пејовићу из Комана, који је по предању истог порекла. Све у свему јасно је да су Бездановићи из Комана I2-PH908.
« Последња измена: јануар 22, 2018, 09:07:32 поподне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9700
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5314 послато: јануар 22, 2018, 09:08:01 поподне »
Црногорац, Никољдан, Растичево, Купрес (БиХ), хаплогрупа J2a-M410>M92


Црногорци из Растичева су досељени почетком 18. века из Црне Горе. Мисли се да им је старије презиме било Васић, а 1920. године било их је седам кућа у Растичеву. По једној верзији предања, Васићи су презиме добили по Црногорчевој долини у Растичеву.

Судећи по маркерима, Црногорац би могао бити M92 (мада подсећа и на L26 у неким сегментима). То би била она подграна коју срећемо код ромске популације у Европи у већем броју, иако није сигурно како се она све ширила и зашто је тамо има у великом проценту.

У нашем ДНК пројекту му је најближи Ранковић из села Мало Говоде, крај Крушевца. На YHRD има неколико релативно блиских поклапања: БиХ, Грчка (Роми x3), Словачка, Мађарска и Швајцарска.

Yfull стабло J-M92:
https://www.yfull.com/tree/J-M92/

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5315 послато: јануар 22, 2018, 09:09:56 поподне »
Аџић, Аранђеловдан, Марковина, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. У потпуности се уклапа у род Озринића, мада нема потпуних поклапања. Аџићи у Марковини су према предању од Озринића Цаушевића, тако да је генетика потврдила ово предање.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5316 послато: јануар 22, 2018, 09:12:19 поподне »
Радоњић, Аранђеловдан, Комани, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908. На 17 упоредивих маркера има потпуно поклапање са Радоњићем из истог места. Близак је и Пејовићу из Комана, који је по предању истог порекла. Све у свему јасно је да су Бездановићи из Комана I2-PH908.
Помиње се у књизи Небојше Драшковића "Заљуће и Доњи Крај" да је предак Бездановића доселио из Херцеговине након хајдуковања у дружини заједно са једним Озринићем са којим се побратимио или окумио. Заборавио сам детаље али знам да се у књизи налази тај податак, а днк је потврдио то да Бездановићи иако су I2-PH908 ипак нису Озринићи, мада су их у неким књигама неки од аутора и истраживача порекла Озринићког племена сврставали у њих.

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5317 послато: јануар 22, 2018, 09:29:25 поподне »
Маркуш, Ђурђиц, Момишићи, Подгорица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим ниске вредности 11 на 439, нема ни једну другу вредност која није типична за динарик, мада и поред тога нема претерано блиских поклапања на пројекту.

О Маркушима у тексту нашег форумаша Небојше Бабића стоји:

Маркуши (Ђурђиц) су доселили из Ријечке нахије (Грађани) у великој давнини, према њиховом предању пре пада Подгорице под турску власт (1478).

https://www.poreklo.rs/2016/02/01/bratstva-zete-i-ljeskopolja/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9700
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5318 послато: јануар 22, 2018, 09:31:37 поподне »
Радуловић, Мала Госпојина, Заврх, Никшић, хаплогрупа J2a-M410


Тестирани вероватно припада подграни L26, али неопходна је СНП потврда. У ДНК пројекту нема ближих поклапања, а слична је ситуација и на YHRD.

За ове Радуловићима се каже следеће:

"Посебну целину у Цуцама некада су чинила два села на југоистоку племенске области – Башино Село и Доњи Крај. Старо, цуцко становништво се током 16. столећа из овог краја углавном иселило, а на његово место долазе досељеници из области Куча. Сарадник Порекла Милан Радуловић је, након дугогодишњег истраживања свог порекла, о Башедољцима и Доњекрајцима дошао до следећих закључака: „Радуловићи из Башина Села имају предање да су из Вучитрна, те да су се после Косовске битке повукли према Црној Гори. По казивању, директни смо потомци војводе Војина. Предање вели да смо се склонили у околину Куча из којих прелазимо у Башино Село. Слава Радуловића у то доба, па до средине 16. вијека била је Јовањдан и прислужница Никољдан. По доласку у Башино Село промјенили смо прислужницу у Малу Госпојину. До средине 17. вијека, по казивању Цуца и Чевљана, становници цуцког Доњег Краја  и Башина Села чинили су засебно племе. Толико су били осиљени да су им засметали, па су они заједничком војском под вођством Пренте Драгојевића напали на ова села. По договору Чевљани су припојили села свом племену док су Цуце отеле сву покретну имовину. Тада су се становници Доњег Краја раселили док су Башедољци остали. Од тада (1660) је Башино Село у саставу Чева“.

Услед сталног притиска Цуца и Чевљана, Радуловићи су се постепено исељавали из Башиног Села. Последњи су се иселили 1758. године, и то:

„у Пјешивце  Дамјан Радулов са браћом, те Радулов брат поп Рајич Радуловић. Док се на Цетиње селе браћа Раде и Перо, од којих ће се формирати братство Перовићи и Радовићи звани „Озринићи“. У Невесиње сели се Лазар Радуловић и од њега се формира братство Чалије. У Заврх крај Никшића одеслио се четврти брат Тодор са својих 5 синова. Од Радуловића у Никшићу је и братство Буторовића. Ови Радуловићи у Никшићу су обрнули те славе Малу Госпојину, а прислужују Јовањдан“.

Већина се већ раније иселила у Кривошије, где и данас има Радуловића. Кнежевићи у Боки су огранак Радуловића. Презиме су добили по кнезу Гаврилу Иванишеву Радуловићу (крајем 17. столећа)."
https://www.poreklo.rs/2017/02/20/poreklo-stanovnistva-plemena-cuca/

Yfull стабло J-L26:
https://yfull.com/tree/J-L26/

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5319 послато: јануар 22, 2018, 09:36:07 поподне »
Радуловић, Мала Госпојина, Заврх, Никшић, хаплогрупа J2a-M410


Тестирани вероватно припада подграни L26, али неопходна је СНП потврда. У ДНК пројекту нема ближих поклапања, а слична је ситуација и на YHRD.

За ове Радуловићима се каже следеће:

"Посебну целину у Цуцама некада су чинила два села на југоистоку племенске области – Башино Село и Доњи Крај. Старо, цуцко становништво се током 16. столећа из овог краја углавном иселило, а на његово место долазе досељеници из области Куча. Сарадник Порекла Милан Радуловић је, након дугогодишњег истраживања свог порекла, о Башедољцима и Доњекрајцима дошао до следећих закључака: „Радуловићи из Башина Села имају предање да су из Вучитрна, те да су се после Косовске битке повукли према Црној Гори. По казивању, директни смо потомци војводе Војина. Предање вели да смо се склонили у околину Куча из којих прелазимо у Башино Село. Слава Радуловића у то доба, па до средине 16. вијека била је Јовањдан и прислужница Никољдан. По доласку у Башино Село промјенили смо прислужницу у Малу Госпојину. До средине 17. вијека, по казивању Цуца и Чевљана, становници цуцког Доњег Краја  и Башина Села чинили су засебно племе. Толико су били осиљени да су им засметали, па су они заједничком војском под вођством Пренте Драгојевића напали на ова села. По договору Чевљани су припојили села свом племену док су Цуце отеле сву покретну имовину. Тада су се становници Доњег Краја раселили док су Башедољци остали. Од тада (1660) је Башино Село у саставу Чева“.

Услед сталног притиска Цуца и Чевљана, Радуловићи су се постепено исељавали из Башиног Села. Последњи су се иселили 1758. године, и то:

„у Пјешивце  Дамјан Радулов са браћом, те Радулов брат поп Рајич Радуловић. Док се на Цетиње селе браћа Раде и Перо, од којих ће се формирати братство Перовићи и Радовићи звани „Озринићи“. У Невесиње сели се Лазар Радуловић и од њега се формира братство Чалије. У Заврх крај Никшића одеслио се четврти брат Тодор са својих 5 синова. Од Радуловића у Никшићу је и братство Буторовића. Ови Радуловићи у Никшићу су обрнули те славе Малу Госпојину, а прислужују Јовањдан“.

Већина се већ раније иселила у Кривошије, где и данас има Радуловића. Кнежевићи у Боки су огранак Радуловића. Презиме су добили по кнезу Гаврилу Иванишеву Радуловићу (крајем 17. столећа)."
https://www.poreklo.rs/2017/02/20/poreklo-stanovnistva-plemena-cuca/

Yfull стабло J-L26:
https://yfull.com/tree/J-L26/

Мислим да је цуцко-пјешивачки род, али мало измутиран.