Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Nebo]

„Лалевићи“ - Кадовићи и њихов огранак Шобајићи у Никшићу, Перовићи и Вуковићи (село Шобајићи), наводно су потомци неког војног заповедника деспота Стефана Лазаревића, досељени у 15. веку из Србије (Шабац). С друге стране, Кадовићи можда и нису сродни Перовићима и Вуковићима. Тако нађох код Шобајића. Он их не сврстава у потомке Бијелог Павла, али сад се показује да Кадовићи (и Шобајићи) то јесу, а за остале "Лалевиће" је питање.

Дакле, Шобајић, аутор најпознатије књиге о Бјелопавлићима, изгледа јесте племеник Бјелопавлића.

[Црна Гуја]

Лончар, Ђурђевдан, Рађевићи, Пљевља

Припада хаплогрупи R1a-M458. Најближи су му хаплотипови из општег рода А, са Џодановићем се разликује на 3 од 18 маркера, са Благојевићем на 3 од 17, са Плећашем на 4 од 19 и са Недином на 4 од 18. Лончари по предању потичу од Радовића из Челебића.

[Витомир Радовић]

Да ли овај Лончар може да има везе са Пивљанима или Кучима. По књишком истраживању, они су од Радовића, а Радовићи из пљеваљског краја и они немају исту ХГ, па ме интересује, да ли је близак Пивљанима или Кучима.

[Небојша]

Главинић, Ђурђевдан, Ивањица/СРБ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Веома занимљив резултат и за мене, јер се Главинић и ја разликујемо у само 1 маркеру на 23 маркера, што је досад највеће поклапање са неким на том броју маркера. То ме је понукало да мало детаљније истражим поријекло ове породице.

Честитке за овај резултат, Синиша. Главинићи се помињу и међу личким Буњевцима (Ј. Ердељановић).

[pantelija]

Interesuju me novi rezultati ako se neka od porodica povezana sa Pantelić testira, veoma moguće da su R1a-280-L1280.
Poreklo moje porodice se pronašlo i ispatilo i kaže na internetu:

"Брасина је насеље у Србији у општини Мали Зворник у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1479 становника.

Брасина је тип разбијеног села, смештено подно Црног врха на Гучеву. Са севера је омеђено Вилиним потоком и Еминовим водама. Кроз средину села теку Брасинска река и потоци, који се данас одликују чистом водом и богати су речним раковима. Свим овим водотоцима село је испресецано. Слично Борини и Брасина је старо рударско насеље о чему сведоче ископине и сачуване зидине. Стари рударски родови не постоје у данашњој Брасини. Овде се налази Рудник Брасина.

Од данашњних најстарије фамилије су Владићи досељени из Босне почетком 18. века. Временом су се изродили и носе презимена Гајићи, Ристићи, Пантелићи, Веселиновићи, Мишићи, Павловићи. Брасинци су немирног духа и често се селе, тако да данас село броји 1649 становника."

[herceg]

Честитке за овај резултат, Синиша. Главинићи се помињу и међу личким Буњевцима (Ј. Ердељановић).

Glavinici su poznata senjska porodica, tako da ovo ima smisla.

[Синиша Јерковић]

Glavinici su poznata senjska porodica, tako da ovo ima smisla.

Католички Главинићи у Хрватској су свакако из буњевачке групе. Још у 16. вијеку Главинићи су одселили у Истру, а поријеклом су из Гламоча, како и сами наводе.

Најпознатији су представници:

Фрањо Главинић 1585-1652, фрањевац, писац, хисториограф
и његов рођак
Себастијан Главинић,1632-1698, сењски бискуп, преводилац

Ердељановић за ове Главиниће пише:

"ГЛАВИНИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; од њих ће бити Себастијан Главинић, католички бискуп у Сењу 1689.год. и даље; католици у Сињу и у Потрављу код Сиња; “Glavina M.“, родом “da Clissa“, католички свештеник у сплитској дијецези; дон Анђелко Главинић, жупник у Требињу. У Имотском крају у Далмацији католичко-православно село Главина. У источној Херцеговии и средњој Босни по једно село Главинићи у православно-муслиманским општинама."

О њиховом грбу се каже:



ŠTIT: U srebrnom je štitu crkva s dva tornja; iz krovišta crkve izrasta lav koji u desnoj šapi drži odrezanu ljudsku glavu nabijenu na mač.

NAKIT: Iznad, na sredini, zlatna kruna na kojoj stoji orao raširenih krila, desno biskupski štap, lijevo biskupska mitra.
Štit nadvisuje biskupski šešir.

Grb je uzet s pečata senjsko-modruškoga biskupa Sebastiana Glavinića s pridjevkom "de Glamotsch" ili "od Glamoča" iz 1691. godine, a pečat se danas čuva u Hrvatskome državnom arhivu u Zagrebu.

Osim ovoga grba, postoji i grb biskupa Sebastiana Glavinića naslikan u ulju, na drvenoj krstionici u crkvi Blažene Djevice Marije u Bakru.
 
Grb se razlikuje u nekim elementima od grba s pečata.

[herceg]

Zanimljiva je Klis - Senj veza, s obzirom da su Uskoci presli u Senj nakon 1. bitke kod Klisa.

[Синиша Јерковић]

Џаић, Ђурђевдан, Љесковац/Двор на Уни/Банија

Припада хаплогрупи I2-PH908. Веома интересантан резултат ове банијске породице. Има велику блискост са католичком породицом Ерлић из Тиња код Бенковца, а преко ње и са осталим католичким родовима из западне Херцеговине који имају 19=14. ПОред ове вриједности Џаић са Ерлићем дијели још специфичнију вриједност 448=18. И општа блискост Ерлића и Џаиића је скоро потпуна, 1 маркер разлике на 19. Мислим да ове двије породице дијеле заједничког претка у не тако давном периоду. Наравно, проблем је што је једна католичка, а друга православна. Са друге стране то само показује испреплетеност српских родова са онима из буњевачке групе.

У Крајини нема пуно Џаића међу православнима, међутим постоји веома бројан католички род Џаја у Ливну, Купресу, Имотском. Матица им је изгледа свима у Аржану, на тромеђи ливањско-сињско-имотској. Занимљиво је да је у презименику Хрватске и презиме Ерлић забиљежено само у Тињу код Бенковца и Имотском. Ерлићи, а самим тим и Џаићи, веома су блиски католичким Краљевићима из Мокрог код Широког Бријега (Ерлић на 67 маркера само 6 разлике). За ове Краљевиће, Дедијер пише да су раније славили Ђурђевдан (слава Џаића) и да су старином од Имотског.

Дакле, генетика јасно показује везу Ерлића и Џаића, у даљем истраживању треба показати како ове двије породице могу бити повезане.

Остаје отвореним и питање сродности српских Лучинштака (тарских Никшића) који су такође 19=14 и веома бликси по укупном маркерном одстојању од ове католичке групе. Милош (Милетић из Грабовца) ми је скоро послао своје резултате за маркер 640 и показало се да као Ерлић и Краљевић има 640=12 што је засад забиљежена вриједност само кдо родова који су 19=14.

У сваком случају, род 19=14 и католици и Лучинштаци и остали, остаје отворен за даље истраживање.

Што се тиче самих Џаића на Банији, уздам се да ће Петар имати шта да напише.

[Синиша Јерковић]

Џаић, Ђурђевдан, Љесковац/Двор на Уни/Банија

Припада хаплогрупи I2-PH908. Веома интересантан резултат ове банијске породице. Има велику блискост са католичком породицом Ерлић из Тиња код Бенковца, а преко ње и са осталим католичким родовима из западне Херцеговине који имају 19=14. ПОред ове вриједности Џаић са Ерлићем дијели још специфичнију вриједност 448=18. И општа блискост Ерлића и Џаиића је скоро потпуна, 1 маркер разлике на 19. Мислим да ове двије породице дијеле заједничког претка у не тако давном периоду. Наравно, проблем је што је једна католичка, а друга православна. Са друге стране то само показује испреплетеност српских родова са онима из буњевачке групе.

У Крајини нема пуно Џаића међу православнима, међутим постоји веома бројан католички род Џаја у Ливну, Купресу, Имотском. Матица им је изгледа свима у Аржану, на тромеђи ливањско-сињско-имотској. Занимљиво је да је у презименику Хрватске и презиме Ерлић забиљежено само у Тињу код Бенковца и Имотском. Ерлићи, а самим тим и Џаићи, веома су блиски католичким Краљевићима из Мокрог код Широког Бријега (Ерлић на 67 маркера само 6 разлике). За ове Краљевиће, Дедијер пише да су раније славили Ђурђевдан (слава Џаића) и да су старином од Имотског.

Дакле, генетика јасно показује везу Ерлића и Џаића, у даљем истраживању треба показати како ове двије породице могу бити повезане.

Остаје отвореним и питање сродности српских Лучинштака (тарских Никшића) који су такође 19=14 и веома бликси по укупном маркерном одстојању од ове католичке групе. Милош (Милетић из Грабовца) ми је скоро послао своје резултате за маркер 640 и показало се да као Ерлић и Краљевић има 640=12 што је засад забиљежена вриједност само кдо родова који су 19=14.

У сваком случају, род 19=14 и католици и Лучинштаци и остали, остаје отворен за даље истраживање.

Што се тиче самих Џаића на Банији, уздам се да ће Петар имати шта да напише.

Заборавих да окачим и предање самог Џаића о поријеклу:

"Prezime je Džaič, mesto Banija, daljim poreklom smo iz stare Crne Gore , iz sela crnogorska džaja, pre toga smo se prezivali Majstorović.

Posle pogibije Kneza Radoja Majstorovića čiji smo potomci, preko Pive , pa bosanske krajine odlazimo na Baniju , usled sukobljavanja sa Turcima , familija je izbegla na Baniju."

[Синиша Јерковић]

Презиме Џајић обрадио је и Ердељановић у Буњевачким презименима:

"ЏАЈИЋИ (позније и “Џавићи“) – у Суботици, од 1686.год.; католици Џајићи у Сињу; католици Џаји у севернодалматинском селу Промини и од њих пресељеници у Книну; Џаје, католици у северној Далмацији; католици Џајићи у вргорачком крају у Далмацији и од њих исељеници у западној Херцеговини; католици Џаје код Ливна; православни Џајићи и Џаје у западној Босни; православни Џајићи у горњо-карловачкој дијецези. У Босни и Херцеговини четири села с именом Џајићи: једно муслиманско у западној Херцеговини, два православна у западној Босни и једно део муслиманско-православног села у Босанској Крајини."

[barbarylion]

Презиме Џајић обрадио је и Ердељановић у Буњевачким презименима:

"ЏАЈИЋИ (позније и “Џавићи“) – у Суботици, од 1686.год.; католици Џајићи у Сињу; католици Џаји у севернодалматинском селу Промини и од њих пресељеници у Книну; Џаје, католици у северној Далмацији; католици Џајићи у вргорачком крају у Далмацији и од њих исељеници у западној Херцеговини; католици Џаје код Ливна; православни Џајићи и Џаје у западној Босни; православни Џајићи у горњо-карловачкој дијецези. У Босни и Херцеговини четири села с именом Џајићи: једно муслиманско у западној Херцеговини, два православна у западној Босни и једно део муслиманско-православног села у Босанској Крајини."

Evo kompletano ono što ja znam , i što je meni prezentovano kroz dokumentaciju .

Pronadjeni su podatci koji moje pretke nalaze u staroj crnoj gori, direktno poreklo od kneza Radoja Majstorovića, kasnije deo ovih Majstorovića koji su iz sela crnogorska džaja, mednja prezime u džaić po samom selu očigledno.
Familija je bila neko vreme u pivskom okrugu , tamo takodje ostavila deo porodice.
Tek u sukobu sa izveznim Idriz begom negde kod Banjaluke , što je sve zapisano u sidzilu banjalučkog kadije , 3 brata džaića se terete za ubistvo bega i raspisana je poternica za njima.
Zabeležena su 3 brata Džaića po dolasku na Baniju, jedan je bio vojnik i tutulu koju su odmah dobili naslovili su "džaić od svetog djordja" , postoji u AU arhivama.
Slavu nikada nismo menjali , iz toga razloga su odabrali taj naziv od svetog djordja...
Takodje kasnije izvesna latinka džaić iz familije se udala u katoličku kuću rendić-miočević, i dok su joj braća bila po raznim stranama na ratištima vojne krajine ona je prenela grb sa sobom u tu kuću,muški džaići su nakon dolaska
tužili tu porodicu i sestru za kradju grba , medjutim posedstvom katoličke crkve to je sve propalo , jer su Džaići bili pravoslavci.

[barbarylion]

Ono sto jos moze biti interesantno jeste, da se crnogorski Majstorovici navode kao bliski srodnici hercegovacke vlastelinske kuća Majstorovića...Dakle sam rod se mogao širiti u više pravaca.

Sve što sam naveo meni je dokumentovano i prosledjeno . Pre nekog vremena sam angažovao stručnjaka da mi ispita poreklo i istorijat porodice .

Svi navodi su dokumentovani , i meni tako prezentovani. Ono što je interesantno deo mojih džaića bi trebalo da je dalje u pivskom okrugu u Crnoj Gori( stara hercegovina), kao i kod Banjaluke , tačnije Laktaša .

Takodje pisani izvori i dokumenta koje sam ja dobio i gledao svojim očima, iz AU izvora govore o 3 brata Džaića koji su se doselili na Baniju , jedan je zarad vojničkih sposobnosti dobio titulu koja se kasnije prenosila sa kolena na koleno. Dakle medju južnoslovenskim plemstvom u Au na prostoru Banije možete naći Džaiće koji su tada izabrali svoje zvanje /titulu "od svetog djordja" .
Bili su pravoslavni i medju južnoslovenskim plemstvom, taj dokumenat sam takodje video , mislim da ga svako sa odredjenom mogucnosti pristupa tim arhivama može lako naći.

Takodje u jendom momentu je došlo da problema jer je sestra od braće kojima je prvobitni Džaić ostavio titulu i grb , njegova smrt je zabeležena negde na putu prema selu Ljeskovac, preminuo je od posledica ranjavanja , dakle on je ostavio titulu sinu od svog brata , u jendom momentu , pošto su mahom svi od ove familije bili u vojnoj službi, prilikom njihovog odsustva , njihova sestra Latinka Džaić se udala za nekog katolika Rendić-Miočević i grb je pripao toj porodici, takodje ima i podatak o tužbi koju su podigli Džaići protiv sestre i tog Miočevića, ali to nije urodilo plodom.


Ja ovo sve imam od arheologa i istoričara koji mi je istraživao poreklo , naravno za novac.
Kako se uklapa u priču sa poreklom, ne znam, kao što rekoh moguće je da se prvobitni rod majstorovića raširio na par strana.

[Небојша]

Батур, Хрватска, I2a Динарик Југ

DYS 393  DYS 390  DYS 19/394  DYS 391  DYS 385a  DYS 385b  DYS 426  DYS 388  DYS 439  DYS 389-1 
13 24 14 11 14 15 11 13 13 13

DYS 392 DYS 389-2 DYS 458 DYS 459a DYS 459b DYS 455 DYS 454 DYS 447 DYS 437 DYS 448
11 30 17 8 10 11 11 25 15 18

DYS 449 DYS 464a DYS 464b DYS 464c DYS 464d DYS 460 GATA H4 YCA IIa YCA IIb DYS 456
32 12 14 15 15 10 10 21 21 16

DYS 607 DYS 576 DYS 570 CDY a CDY b DYS 442 DYS 438 DYS 531 DYS 578 DYS 395S1a
12 17 17 34 35 11 10 11 8 15

DYS 395S1b DYS 590 DYS 537 DYS 641 DYS 472 DYS 406S1 DYS 511 DYS 425 DYS 413a DYS 413b
15 7 12 10 8 11 9 12 22 22

DYS 557 DYS 594 DYS 436 DYS 490 DYS 534 DYS 450 DYS 444 DYS 481 DYS 520 DYS 446
17 10 12 12 12 7 11 30 21 13

DYS 617 DYS 568 DYS 487 DYS 572 DYS 640 DYS 492 DYS 565
14 10 13 11 12 12 9

Има вредност 18 на 448, као и Озринићи, али им изгледа није генетски близак. Батури су углавном Хрвати из Далмације (околина Задра). Можда има и Срба Батура по Крајини, теба проверити.

Извор: Ysearch

[Синиша Јерковић]

Батур, Хрватска, I2a Динарик Југ

DYS 393  DYS 390  DYS 19/394  DYS 391  DYS 385a  DYS 385b  DYS 426  DYS 388  DYS 439  DYS 389-1 
13 24 14 11 14 15 11 13 13 13

DYS 392 DYS 389-2 DYS 458 DYS 459a DYS 459b DYS 455 DYS 454 DYS 447 DYS 437 DYS 448
11 30 17 8 10 11 11 25 15 18

DYS 449 DYS 464a DYS 464b DYS 464c DYS 464d DYS 460 GATA H4 YCA IIa YCA IIb DYS 456
32 12 14 15 15 10 10 21 21 16

DYS 607 DYS 576 DYS 570 CDY a CDY b DYS 442 DYS 438 DYS 531 DYS 578 DYS 395S1a
12 17 17 34 35 11 10 11 8 15

DYS 395S1b DYS 590 DYS 537 DYS 641 DYS 472 DYS 406S1 DYS 511 DYS 425 DYS 413a DYS 413b
15 7 12 10 8 11 9 12 22 22

DYS 557 DYS 594 DYS 436 DYS 490 DYS 534 DYS 450 DYS 444 DYS 481 DYS 520 DYS 446
17 10 12 12 12 7 11 30 21 13

DYS 617 DYS 568 DYS 487 DYS 572 DYS 640 DYS 492 DYS 565
14 10 13 11 12 12 9

Има вредност 18 на 448, као и Озринићи, али им изгледа није генетски близак. Батури су углавном Хрвати из Далмације (околина Задра). Можда има и Срба Батура по Крајини, теба проверити.

Извор: Ysearch

Овај Батур је близак Ерлићу из Тиња код Бенковца. Самим тим и и Џаићу са Баније.

[Синиша Јерковић]

Овај Батур је близак Ерлићу из Тиња код Бенковца. Самим тим и и Џаићу са Баније.

Сад погледах за Батуре и Ерлиће. Батура највише има у Придрази, недалеко од Карина. Међутим, Батури нису живјели у Придрази ни у задарском окружју у вријеме млетачког пописа 1709. године. Они су морали доселити послије тог пописа. То се односи и на тињске Ерлиће.

Нађох на сајту Придраге сљедећи податак о првом помену Батура у том мјесту: 1752. - Batur, 1765. - Harljić (nestalo) Ово Харљић би веома лако могло бити Ерлић. Као што видимо пише да је презиме нестало у придрази, али се појављује у Тињу. Познато је да је ново становништво Тиња досељене из Буковице након пописа 1709. године. На овај начин могли би повезати ове двије генетски бликсе породице.

И веза са Имотским, о којој сам писао у тексту о Џаићима, се понавља и везано за Батуре. Наиме неколико породица Батура је забиљежено у студеначком збјегу 1686. на подручје Брела. За Батуре се каже да су из Пролошца у Имотској Крајини. Подручје Студенаца, Пролошца и Аржана помиње се као мјесто поријекла и осталих 19=14 родова: Краљевића, Џаја-Џаића, а и неки Ерлићи се спомињу у Имотском.

Укратко, Батури и Ерлићи су могли припадати истом роду који је са простора Имотске крајине 1686. године избјегао у млетачку Далмацију у Макарском приморју, а касније се, након 1709. помјерио на сјевер, у Буковицу и Равне Котаре.

[Небојша]

Лепо се све поклопило.

Видех на неком хрватском форуму да далматинске Батуре "прозивају" због њиховог "оријенталног" изгледа и све то даље повезују са презименом које можда има турски корен. Колико то уствари нема везе казује и чињеница да су I2a DS.

Од њих је млади кошаркаш, Иван Батур.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Ivan_Batur

[barbarylion]

Interesantno ..ono što ja mogu reći , za sta imam podatke , jeste svakako da 3 brata Džaića dolaze na Baniju oko 1690.
Pravoslavni su , može se pogledati i 7češće Džaića u vojnoj službi vojne krajine (graničari), takodje i slava sveti djordje, isto jako dobar dokumemt koji se moze naći u arhivama Au o južnoslovenskom plemstvu sa banije.

Što se samog izgleda tiče daleko je od orijentalnog , toliko daleko da može proći bilo gde u zapadnoj evropi kao domaći.
Interesantan primer je i to da zadnjih 5 muskih kolena u nazad svi imaju izrazito plave oči , i neki tek u manjem broju svetlo zelene . To je ono sto moze da se potvrdi jer se do tada pamti u familiji . Po genetici za sada Džaići imaji veze sa ovim katoličkim rodovima i hercegovačkim kraljevićima ( njima je slava bila djurdjevdan), ali i sa prsvoslavnim plemenom Nikšića i Ozrinića .

Mislim da će tek budući rezultati dati neki konkretniji odgovor .

[barbarylion]

Mozda i mala digresija na temu. Legenda jugislovenskog i srpskog fudbala Dragan Dzajic je poreklom iz zapadnog dela Hercegovine .

[Небојша]

Što se samog izgleda tiče daleko je od orijentalnog , toliko daleko da može proći bilo gde u zapadnoj evropi kao domaći.
Interesantan primer je i to da zadnjih 5 muskih kolena u nazad svi imaju izrazito plave oči , i neki tek u manjem broju svetlo zelene . To je ono sto moze da se potvrdi jer se do tada pamti u familiji . Po genetici za sada Džaići imaji veze sa ovim katoličkim rodovima i hercegovačkim kraljevićima ( njima je slava bila djurdjevdan), ali i sa prsvoslavnim plemenom Nikšića i Ozrinića .

Mozda i mala digresija na temu. Legenda jugislovenskog i srpskog fudbala Dragan Dzajic je poreklom iz zapadnog dela Hercegovine

Реч је о Вама генетски блиским Батурима, који можда и јесу помало црнпурасти (бар ово слика познатих Батура што има), што свакако нема везе са њиховом хаплогрупом.

Да ли је Драган од тих херцеговачких Џајића? Код Дедијера и Милићевића се помињу неки Џајкићи из западне Херцеговине.

Верујем да многе Звездаше овде занима и хаплогрупа легендарног Џаје.