Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Синиша Јерковић]

Поред раније наведених хаплотипова, додана су и два о којима није било ријечи:

Бановац, католик, Свети Петар у Шуми, Истра, припада хаплогрупи I2-PH908

Пешељ,католик, Смоквица, Корчула, прелазна варијанта према I2-PH908, пошто има 448=20 449=31, тестиран као S17250+, а негативан на све низводне СНП-ове, сврстао сам га у Динарик Сјевер, Пешељи су у Смоквици забиљежени још у 17. вијеку

[barbarylion]

Зар није Џајић негдје из западне Србије, Уба или ?

Jeste sada Ali njegovi su doselili iz zapadne hercegovine.
On sam je to pominjao vise puta .

Što se tiče haplotipa verovatno je i on 12a ali ovo je samo nagadjanje naravno.

E, sada ono sto bi moglo biti interesantno svakako jeste da i on ima neke veze sa Barom ( sumnjam da je to slučajno)...
Postoji i to "famozno" selo crnogorska Džaja što je gotovo svim stanovnicima služilo kasnije kao prezime ( proverio sam njih par odseljenih odatle, kako odsele prezime promene u Džaić, Džajić, Džajović itd)...Verujem da tu ima nesto, neka veza tog kraja sa iseljavanjem ka zapadu I ovim kasnijim rodovima tog specifičnog imena(prezimena).

Isto tako u Risnu prezime Džaja pravoslavci, pa i onaj junak Petar Džaja iz risna sto je ratovao protiv turaka.

[Небојша]

Аговић, Врбица, Беране, хаплогрупа R1b

DYS 393  DYS 390  DYS 19/394  DYS 391  DYS 385a  DYS 385b  DYS 426  DYS 388  DYS 439  DYS 389-1 
13 24 14 11 11 11 12 12 12 13

DYS 392 DYS 389-2 DYS 458 DYS 459a DYS 459b DYS 455 DYS 454 DYS 447 DYS 437 DYS 448
13 29 16 8 10 11 11 25 15 19

DYS 449 DYS 464a DYS 464b DYS 464c DYS 464d DYS 460 GATA H4 YCA IIa YCA IIb DYS 456
29 14 16 16 17 11 11 19 23 15

DYS 607 DYS 576 DYS 570 CDY a CDY b DYS 442 DYS 438 DYS 531 DYS 578 DYS 395S1a
15 18 17 36 37 12 12 11 9 15

DYS 395S1b DYS 590 DYS 537 DYS 641 DYS 472 DYS 406S1 DYS 511 DYS 425 DYS 413a DYS 413b
16 8 10 10 8 9 11 12 23 23

DYS 557 DYS 594 DYS 436 DYS 490 DYS 534 DYS 450 DYS 444 DYS 481 DYS 520 DYS 446
16 10 12 12 16 8 12 22 20 15

DYS 617 DYS 568 DYS 487 DYS 572 DYS 640 DYS 492 DYS 565
12 11 13 10 11 12 12

Аговићи (35 кућа) у Г. Врбици. Кажу да је њихов предак досељен из околине Плава, пре девет појасева. Населио се најпре у Петештевици код Туцања, па се један део преселио у Г. Врбицу а други прешао у суседно село Орахово.

Бихорске Аговиће смо помињали на теми "Албанци и Арбереши". Сродни су им изгледа Станићи, Љумовићи и Личине (такође R1b 11-11).

http://www.poreklo.rs/2014/06/22/poreklo-prezimena-selo-vrbica-berane/
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=183.msg34848#msg34848

[Небојша]

Марић, Србија, хаплогрупа I2a Динарик Југ (I2-PH908)

DYS 393  DYS 390  DYS 19/394  DYS 391  DYS 385a  DYS 385b  DYS 426  DYS 388  DYS 439  DYS 389-1 
13 24 17 11 14 15 11 13 12 13

DYS 392 DYS 389-2 DYS 458 DYS 459a DYS 459b DYS 455 DYS 454 DYS 447 DYS 437 DYS 448
11 29 17 8 10 12 11 25 15 19

DYS 449 DYS 464a DYS 464b DYS 464c DYS 464d DYS 460 GATA H4 YCA IIa YCA IIb DYS 456
30 12 14 15 15 10 10 21 21 15

DYS 607 DYS 576 DYS 570 CDY a CDY b DYS 442 DYS 438
12 18 18 34 35 11 10

Извор: Ysearch

[spahibija]

Кршикапе су старином из Жупе, славе Св. Луку и живе на Барама, у Ускоцима.

Овако су описане Кршикапе код Лубурића.
"Старином су из Кута у Никшићкој жупи од племена Никшићи. Раније су се презивали Спајићи по Милутици Никшићу, који је 1482. године добио назив спахије и многе повластице за своје племе. За вријеме Михаила Милорадовића у Црној Гори и Херцеговини побуне се Спајићи (1711) и већим дијелом раселе куд-који. Идуће године неколике их куће пређу у Колашин и населе се у Прошћењу. Доцније се разбратстве на више породица и изгубе старо презиме Спајић, а прозову се Кршикапе, Павловићи, Минићи, Видаковићи и други. Славе Светог Луку, а прислужују прву недјељу по Великој Госпојини".
Покушао сам их повезати са мојим Спахићима, али мислим да немамо никакве везе. Спахићи у Сарајеву, Рогатици, Чајничу и Рудом славе Светог Луку и углавном наводе поријекло од Колашина. Тако да су то ти Спајићи од Милутице Никшића који су исти род и са Кршикапама.

[Небојша]

Драгичевић, Хрватска, хаплогрупа R1a M458

13 26 17 10 10-14 12 12 11 14 11 30 17 9-9 11 11 23 14 20 30 16-16-16-16 11 11 19-19 15 17 18 18 35-35 14 11 11 8 17-17 8 12 10 8 12 10 12 22-22 15 10 12 12 14 8 14 25 21 12 12 11 13 12 11 12 11

Не пише место порекла. Драгичевића има и Срба и Хрвата. Срба Драгичевића је било на простору Северне Далмације (околина Обровца).

Извор: Ysearch

[Жељко Јарић]

Не пише место порекла. Драгичевића има и Срба и Хрвата. Срба Драгичевића је било на простору Северне Далмације (околина Обровца).

Било би ми драго ако би неко стручан (и вољан) направио статистику за овај регион, рецимо да се узме у обзир задарско и шибенско залеђе, книнска крајина. Мени се чини да је ових пар стотина км квадратних тврдо језгро R1a чији је проценат ту далеко изнад српског (вероватно и хрватског) просека. Такође, све више почињем да верујем да се ниједан од ових родова, у које спадамо и ми Јарићи, није ту доселио под турским притиском из Србије и Црне Горе већ давно пре тога, самим доласком на Балкан (и са севера, не са истока). Дакле, условно речено, староседеоци. Али то је моја лаичко разматрање, можда грешим.


Што се тиче Драгичевића, пре ће бити да је Србин, мислим да би Хрват био Драгићевић.

[Небојша]

Било би ми драго ако би неко стручан (и вољан) направио статистику за овај регион, рецимо да се узме у обзир задарско и шибенско залеђе, книнска крајина. Мени се чини да је ових пар стотина км квадратних тврдо језгро R1a чији је проценат ту далеко изнад српског (вероватно и хрватског) просека. Такође, све више почињем да верујем да се ниједан од ових родова, у које спадамо и ми Јарићи, није ту доселио под турским притиском из Србије и Црне Горе већ давно пре тога, самим доласком на Балкан (и са севера, не са истока). Дакле, условно речено, староседеоци. Али то је моја лаичко разматрање, можда грешим.


Што се тиче Драгичевића, пре ће бити да је Србин, мислим да би Хрват био Драгићевић.

Жељко, баш смо на теми "Крајишки Срби (Y-DNA)" говорили о заступљености појединих хаплогрупа на крајишком простору. Рекло би се да је управо код Срба из Северне Даламције R1a испод крајишког просека.

Код Хрвата из Далмације и са острва је има прилично. То је видиљиво и у днк пројекту.

 

[Жељко Јарић]

Рекло би се да је управо код Срба из Северне Даламције R1a испод крајишког просека.

Да ли то подразумева и насељене у друге крајеве а за које се поуздано зна да су пореклом из Далмације и Лике? Вероватно сам био понешен неким резултатима и расправама овде (не могу тачно да повежем где сам и шта прочитао, не пратим довољно пажљиво) и створио погрешну слику како између Задра и босанске границе врви од R1a... Испада да није баш тако како се баби снило. 


Колико смисла има моја идеја о "староседелаштву" R1a родова у овом крају? За колико њих се може мање-више поуздано рећ да су досељени, на бази предања или ДНК блискости са родовима у Србији и Црној Гори? Колико видим ми далматинско-лички "карпатски" смо сви прилично блиски једни другима а немамо сродних у источним крајевима док се нпр. код "динараца" и "старобалканаца" често и врло јасно види ког су корена, где год да су сада. Какво би се објашњење могло дати сем мог лаичког да смо дошли доле знатно пре и другим правцем?
Интересантно је можда подсетити да постоје Јарићи црногорског порекла (пивски крај), такође R1a али смо толико удаљени да је, наводим Невског, "исто презиме вероватно само случајност".

[ВУЛИЋЕВИЋ (САВИЋ) З. ИГОР]

ХРИСТОС СЕ РОДИ !

Потребна ми је ваша помоћ око поруке коју сам добио сам поруку преко ФТДНА... Претпостављам да се ради о неком пројекту и да од мене траже да се том пројекту прикључим...
У поруци видим да се помиње нешто другачији опис моје халпогрупе I2a (I-P37) и  I-CTS10228... Да ли то значи да се већ сада може нешто тачније рећи о роду којем припадам или да сачекамо резултате BIG Y теста...

Велики поздрав свима , ево поруке коју сам добио...



Hello Mr. Vulićević,

 

my name is Zdenko Marković and I am a volunteer with the Haplogroup I2a (I-P37) Project at Family Tree DNA.

I would like to invite you to join I2a (I-P37) FTDNA Project. There is no cost to join and no additional testing is needed to add your results to our project, please see the instructions below.

We are trying to learn about the migrations of our ancestors thousands of years ago, and find more recent connections for our members.

I noticed your name as a close match to a person whose surname is Vojik. He is a member of our project. Based on your Y-STR matches, you belong to the I-CTS10228 haplogroup or to one of its subgroups.

If you are considering new Y-DNA tests, there is no need to order new tests before joining our project and please wait for our recommendations _before_ ordering new tests, and there is never any requirement to order any new tests.

 

Please let me know if you have any questions about our project or your DNA results.

Sincerely,

 

(Mr) Zdenko Markovic

[email protected]

volunteer administrator, I-P37 (I2a) Project

 

 

 

To join the haplogroup I-P37 project, go to:

https://www.familytreedna.com/ groups/i-2a-hap-group/about/background

 

In the blue bar at the top of the page,  click on Join Request. You may be asked to enter your kit number and password, and one or two sentences about your paternal ancestors.

You should receive an email welcoming you to the group within 24 hours. If you don't, or if you have problems joining, please email [email protected]

[Зрно]

Што се тиче Драгичевића, пре ће бити да је Србин, мислим да би Хрват био Драгићевић.


Ја бих пре рекао да је обрнуто, мада ни то нема везе.

[...]

ХРИСТОС СЕ РОДИ !

Потребна ми је ваша помоћ око поруке коју сам добио сам поруку преко ФТДНА... Претпостављам да се ради о неком пројекту и да од мене траже да се том пројекту прикључим...
У поруци видим да се помиње нешто другачији опис моје халпогрупе I2a (I-P37) и  I-CTS10228... Да ли то значи да се већ сада може нешто тачније рећи о роду којем припадам или да сачекамо резултате BIG Y теста...

To join the haplogroup I-P37 project, go to:

https://www.familytreedna.com/ groups/i-2a-hap-group/about/background

Добио си позив да се прикључиш пројекту и поделиш своје резултате са осталима. За коначну подграну мораћеш да сачекаш резултате BIG Y.

Војик је иначе N47998 Vojik PH908, из Чешке је. Пронаћи ћеш његов хаплотип на пројекту.

[Жељко Јарић]

Ја бих пре рекао да је обрнуто, мада ни то нема везе.

Ево баш сам гуглао и чини се да има довољан број Срба и Хрвата са ч и ћ тако да се не може рећи да постоји било какво правило. Али у праву си, неважно.

[Sergio]

Што се тиче Драгичевића, пре ће бити да је Србин, мислим да би Хрват био Драгићевић.


Ја бих пре рекао да је обрнуто, мада ни то нема везе.

Мој отац је мало истраживао порекло презимена Драгићевић, јер верује да ми потичемо од једне подгране тог рода иако имамо другачије презиме. Драгићевића има пуно грана. Ево једног дела текста из белешки мога оца:

"...Уочи XVII века  верско-национална слика  тог подручја је била другачија. Уз католике као мањину било је мноштво православаца из разних крајева. Сва та светина хрлила је што даље од турског зулума и сјатила се ту на малој територији уз турско-млетачку границу.  Преласци преко границе су се одвијали или уз договор две стране (Млечићи и Турци) или тајно, а било је и повраћаја у више наврата. Део  Драгићевића је прешао кад су се за то стекли услови и опстали су у том презимену. Ти крајеви полако су се наливали становништвом које је од немаштине бежало ка приморју. Католичка црква ће их за коју деценију прогласити  старохрватским племенима и цветом католичанства из најстаријих времена, али многи ће кроз породична предања до данас сачувати свест о свом пореклу и припадности. Млечани тада деле земљу тзв “нову стечевину“, бившу турску земљу коју су добили ратом, а потврдили је мировним уговорима. Сви хришћани обе конфесије добијали су земљу адекватно учешћу у борбама или броју чланова, али само док су имали мушке наследнике. Земљишне мере су изражаване у падованским кампима. Многи из великог блока Драгићевића  се насељавају у Бротњу (Драгићина)  неки су већ у католицизму неки су накнадно покрштени, а има их  и  православаца. Један део Драгићевића се дуго опирао покатоличењу а кад је притисак био превелик  одлучују  да се иселе на запад у околину Книна. Тамо су и данас упоредо са једним другим Драгићевићима  којима је наводно предак Драго један од двојице браће, а род су и са Веселиновићима. По свој прилици ипак је Драго већ био Драгићевић али је дошло до извитоперења при преносу породичне легенде. Разлог свих ових сеоба  је било интензивно покрштавања, а резултат је очигледан.  Данас је у Бротњу и околини католичка већина и култно место Међугорје. Чудо у Међугорју  је по причи видело двоје деце католика са презименом Драгичевић. У овом окружењу затекли су се изданци и босанске и косовске лозе Драгићевића (Драгичевића). Било их је обе конфесије и разних занимања. Из овог конгломерата презимењака остаће временом само две врсте: "тежаци" - католици и "тежаци" - православни и од тог момента почеће интензивније разрођавање на верско-националној основи. Заједничка прошлост ће се преселити у приче и сећања старих људи и тако преносити свим потомцима овог презимена ма где били. Ово преношење је било оптерећено историјским околностма и утолико је трпело промене. Томе су допринели и  острашћени историчари који су још више замутили предања али и званичну историју. Антагонизам православног и католичког принципа доведен је до границе нетрпељивости па чак и мржње са часним али ретким изузецимa..."

[Sergio]

О настанку презимена Драгићевић

              "Из таме прошлости почетком XIV века   јављају се  искрице светла  у виду докумената дубровачких и зетских архива који обзнањују постојање зетске властелинске породице Драгића потомака родоначелника са именом Драгић кореном из брда доње Зете. Зависно од извора појављују се минималне разлике у писању и изговору. У старосрпској транскрипцији и правопису пише се ДРАГИКЪ. То је патроним или деминутив од хипокристика ДРАГА+суфикс-ић. Први патроним за основу има име Драга (па произилази деминутив Драгић) а други корен име Драгић (произилази присвојно Драгићевић и говори о припадности) - нагласак на «а», те је настало  од првог  као деминутив. Додатак  -ићевић је карактеристичан за херцеговачко поднебље али се ван њега често претвара у –ичевић ( рецимо Мићић у Мичић, Гаћић у Гачић ) па је тако деминутив од имена родоначелника Драгића – Драгићевић претрпио током  постојања промене у две верзије истог порекла: Драгићевић и Драгичевић које постоје и данас, а изворно су сви ДРАГИЋЕВИЋ.
                  Варијанта Драгичевић настала је вероватно  због лакшег изговора тврдог сугласника у речи, на супрот меком самогласнику па је мање долазило до «ломљења језика» У изговору речи Драгичевић језик прати издисај који при изласку нема препреке а при изговору речи Драгићевић корен језика се повлачио назад и лепио за непце, а издисај је одлазио напред па је било лакше изговорити Драгичевић него Драгићевић. Тврдокорнима ово није сметало па зато данас имамо две верзије.
                Пре свега, морамо знати, да у тим временима код Срба презимена у данашњем смислу практично не постоје и нестална су, везана су за имена која се односе на неког „виђенијег“ из  рода.
                На овом делу Балкана  наведена су кретања  Словена  у VIII веку. Тада су се придошли Новљани поделили у две велике групе. Једна од њих зауставила се у пределу данашњег Дробњака а друга је населила бањанску висораван. Из бањанске гране током касније историје ће се јавити браћа Богдан и Грујица. Они су у самом корену данашњих  црногорских Драгићевића  и  потурчењака  Груда.  Друга грана Новљана  територију преузима од племена Крича. Одлучујућа битка одиграла се под вођством војводе Ђурјана Косовчића и кричког краља Калоке. Тада су Кричи заувек протерани на десну обалу Таре, а данас су у свим варијантама презимена Кричковић. Ови Новљани из Дробњака изнедриће Драгиће а они Драгићевиће из овог родослова. Ове две лозе  Драгићевића (херцеговачка и црногорска) нису у никаквој вези осим у евентуалним каснијим појединачним додирима. Мајка писца Данила Киша је од црногорске гране Драгићевића, а познат је кчевски харамбаша Вук Драгићевић."

[Црна Гуја]

Соколовић, по оцу од муслимана Соколовића из Коњица

Припада хаплогрупи R1b. Nevgen даје највеће шансе да припада некој од западноевропских грана (DF27, L21, U152), али како ни једна од њих нема убедљиво веће шансе од других, може се са великом сигурношћу рећи да припада њиховој родитељској грани P312. Ова грана је пронађена код припадника средњоевропске културе звонастих пехара (Bell-Beaker), а везује се и за наредне културе на тим просторима (културу поља погребних урни-Urnfield, Халштатску и Латенску), а од античких народа за Прото-Итало-Келте и из њих касније проистекла племена. На Пројекту нема превише блиских хаплотипова, једини релативно близак му је Гужвић из рода Ј са којим се разликује на 2 од 17 упоредивих маркера. Са Мучибабићем, који је у истом роду као и Гужвић, разликује се чак на 6 од 23 маркера.

[Лепеничанин]

Iz knjige Ahmeta ef. Bibera, Bjelimići na vjetrometini povijesti, Izdavač: Fondacija "Lijepa riječ" Konjic, 2013.g.

Sokolovići, prezime je nastalo po nadimku Sokol - uzgajivači ptica sokolova koje su koristili u lovu. Po svoj prilici, oni su doselili iz Soko-Banje (Srbija), nakon predaje tih gradova kneževini Srbiji 1862. godine i naselili se u selo Sopot.

Шта знам, ово делује мало натегнуто, али можда је и тачно, уз ограду да је Сокобања ослобођена 1833. и из ње су мухамеданци отишли наредне 1834. године, што већ има смисла да се неко у међувремену населио чак и на далекој Неретви.

[Небојша]

Свакако занимљива комбинација на маркеру 385 (13-14). Нема таквих R1b хаплотипова код нас превише, или бар нисам наилазио на њих по базама. Соколовић има једно поклапање на северу Италије, што одговара овоме о чему прича Милан.

Сама прича о пореклу делује мало нереално, али све је могуће када су у питању наши муслимани.

Мала сугестија: можда треба уписати "муслиман" поред имена. Јесте да је у питању Коњиц, али Соколовића је било и Срба, па може доћи до забуне. Једино ако тестирани инсистира да буде другачије, онда у реду.

[Soko]

Pozdrav svima, evo da se prikljucim raspravi vezano za mene (Sokolovic).

Posto se ne razumem puno u genetiku (planiram ozbiljnije da se aktiviram na tom polju), da li moze neko malo detaljnije da mi objasni od kojeg naroda poticem? Mozda nisam postavio pitanje ispravno, ali da li moze na osnovu R1b da se suzi na odredjene narode?

Takodje puno bi mi znacilo ako neko od starijih clanova moze da me uputi gde i na koje nacine mogu malo bolje da saznam/istrazim nesto o svom poreklu?

Sto se tice reci musliman, meni licno ne smeta, ali ja, kao ni moj otac nismo muslimani vec pravoslavci. A moj deda nikad nije klanjao, nije bio komunista ali nije pridavao znacaj religiji. A valjda su svi Sokolovici i dalje Srbi bez obzira na religiju koja je kasnije zamenjena islamom, osim onih koji su se radjali i odrastali u Turskoj (tj u kojima ima turske krvi)? Uglavnom ako je zbog lakseg razvrstavanja bolje da se upise pored imena nije problem.

Svaki komentar je dobrodosao. Hvala unapred!

[НиколаВук]

Има ли икаквих индиција да би и род J (Гужвић и Мучибабић) у табели СДК могао да припада грани P312? Било би добро да нам Соко појасни порекло својих Соколовића, да ли су староседеоци у Коњицу или Херцеговини уопште? Надам се да не грешим, али мислим да смо код ових родова (Ј и Ј2 у табели за R1b хаплогрупу) на добром трагу ка хаплогрупи предсловенског становништва Херцеговине (могуће Илири?). Гужвићи јесу из Славоније, али имају предање, колико сам пронашао на форуму, да су се тамо населили у 17. или 18. веку из Босне. Мучибабићи се у свом крају рачунају као староседеоци, тј. ни они а ни њихови суседи немају предање да су се они однекуд доселили. Још једино остаје да видимо за Соколовиће из Коњица.