Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

Према подацима Андрије Јовићевића, Добриловићи долазе после Горевука, из Зете (даље порекло Стара Србија).

http://www.poreklo.rs/2016/02/16/bratstva-plemena-dobrsko-selo/

[Nebo]

Знам једног дивног образованог, начитаног и побожног човека из овог братства. Према свему што сам с њим разговарао о пореклу, предањима и сродним темама, очекивао сам да су динарик. Но, изненађењима никад краја. Хаплогрупа Е је добила један добар грозд.
Добриловићи, према Јовићевићу, долазе после Горевука у Добрско. Мислим да њихово братствено име и назив области немају везе. Свакако се зову Добриловићи по имену родоначелника - Добрило.
С обзиром да долазе из Зете крајем средњег века и да славе Никољдан, лако их је мгоће сврстати међу влашке родове Доње Зете (где су и остали Брђани и Малесори хаплогрупе Е).

[Небојша]

С обзиром да долазе из Зете крајем средњег века и да славе Никољдан, лако их је мгоће сврстати међу влашке родове Доње Зете (где су и остали Брђани и Малесори хаплогрупе Е).

Један Тузлак има сличан хаплотип (Y079), али ни ту не постоји потпуно поклапање. Не видех овакве Албанце E групе. Има неких Арбереша E-M123 који подсећају маркерима на Вукића, али вероватно не постоји ближа веза, ако су уопште иста грана.

[Nebo]

Један Тузлак има сличан хаплотип (Y079), али ни ту не постоји потпуно поклапање. Не видех овакве Албанце E групе. Има неких Арбереша E-M123 који подсећају маркерима на Вукића, али вероватно не постоји ближа веза, ако су уопште иста грана.

Не мислим да морају имати везе с данашњим Албанцима. Начелно, долазе из Зете, а Доња Зета је крајем средњег века била жариште племена и братстава за које данас добијамо податак да су носиоци хаплогрупе Е.

[Акса]

Један Тузлак има сличан хаплотип (Y079), али ни ту не постоји потпуно поклапање. Не видех овакве Албанце E групе. Има неких Арбереша E-M123 који подсећају маркерима на Вукића, али вероватно не постоји ближа веза, ако су уопште иста грана.

Вукић је В13. Гујо за проверу резултата није у овом случају користио поузданију опцију по ФТДНА распреду. Ова опција је далеко поузданија од опција на 17 и 23 маркера које нису по ФТДНА распореду.

С обзиром да је грана В13 бар 3000 година овде на Балкану, а можда и више што можда потврђује резултат Васојевића. Ако је најстарије извориште или зачетак В13 на Балкану и ако је стара око 4500 година, онда је сасвим логично да има разне преживеле гране и гранчице које још нису откривене нешто слично као код Р1а.

[Дробњак]

Обрадовић, Ђурђевдан, Тепца/Жабљак/ЦГ

Припадају хаплогрупи I2-PH908. Имају нешто нижу вриједност на маркеру 439=11. прије некидан ми је Зденко Марковић јавио да су дошли резултати за неколико Биг ипсилона за I2-PH908 и да је једини помак било то што су пронашли нову грану која повезује Јурковиће из Лике и Јукиће из околине Сиња (ради се о католичким породицама). Они дијеле неколико заједничких СНП-ова, а на маркерима се њихова блискост огледа управо у ниској 439=11. Могуће је дакле да и Обрадовић припада тој новопронађеној грани, мада сама ова веза преко 439=11 није довољна за такав закључак. Ту вриједност има и херцеговачка породица Баљ, коју смо на основу славе св. Јоакима и Ане повезивали са старим Угреновићима.

Иначе, и сами Обрадовићи су даљим поријеклом из околине Никшића тачније Горње Трепче. Припадају групи породица у Дробњаку под именом Трепчани или Тепчани. С обзиром да у необјављеном истраживању имамо једног Трепчанина са истим каркатеристичним вриједностима, али из другог братства, можемо са великом сигурношћу рећи да су Трепчани I2-PH908.

По предању на Дурмитор су из Горње Трепче доселили два брата: Станиша и рајич и њихов стриц Смољан. Од Станише су: Милићевићи, Божовићи, Петковићи и Обрадовићи, од Рајича: Марићи са Голубовићима, Лаушевићи, Ћетковићи са Вујичићима, Јововићи са Дринчићима а од стрица Смољана: Џабасани, Бадњари, Јоловићи и Паређини.

При томе се каже за Трепчане да су сродни и Калабићима: Полексићи, Китаљевићи, Радоњићи, Станковићи и Пилетићи.

Као што се види, ради се о прилично разгранатом братству.

Резултат пуно и не чуди, јер се даље поријекло Трепчана везује за област у околини Никшића, гдје је ионако I2-PH908 прилично заступљен.

Ево уводног дијела о селу Тепцима од Мемедовића:

<a href="https://www.youtube.com/v/DPs1T3aVxIQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/DPs1T3aVxIQ</a>

Томаш Ћоровић у чланку "Један осврт на писање Томића и Лубурића о структури најстаријег становништва у Дробњаку" каже за Трепчане :


Мада, Лубурић их сврстава међу Новљане. Видесмо да нису сродни са до сада тестираним Новљанима.
 

[Nebo]

Томаш Ћоровић у чланку "Један осврт на писање Томића и Лубурића о структури најстаријег становништва у Дробњаку"

Добар текст. Препоручујем свима!
Има га у овом зборнику:

http://vukova-zaduzbina.rs/books/na-izvoru-vukova-jezika/

[Lazar Obradovic]

Обрадовић, Ђурђевдан, Тепца/Жабљак/ЦГ

Припадају хаплогрупи I2-PH908. Имају нешто нижу вриједност на маркеру 439=11. прије некидан ми је Зденко Марковић јавио да су дошли резултати за неколико Биг ипсилона за I2-PH908 и да је једини помак било то што су пронашли нову грану која повезује Јурковиће из Лике и Јукиће из околине Сиња (ради се о католичким породицама). Они дијеле неколико заједничких СНП-ова, а на маркерима се њихова блискост огледа управо у ниској 439=11. Могуће је дакле да и Обрадовић припада тој новопронађеној грани, мада сама ова веза преко 439=11 није довољна за такав закључак. Ту вриједност има и херцеговачка породица Баљ, коју смо на основу славе св. Јоакима и Ане повезивали са старим Угреновићима.

Иначе, и сами Обрадовићи су даљим поријеклом из околине Никшића тачније Горње Трепче. Припадају групи породица у Дробњаку под именом Трепчани или Тепчани. С обзиром да у необјављеном истраживању имамо једног Трепчанина са истим каркатеристичним вриједностима, али из другог братства, можемо са великом сигурношћу рећи да су Трепчани I2-PH908.

По предању на Дурмитор су из Горње Трепче доселили два брата: Станиша и рајич и њихов стриц Смољан. Од Станише су: Милићевићи, Божовићи, Петковићи и Обрадовићи, од Рајича: Марићи са Голубовићима, Лаушевићи, Ћетковићи са Вујичићима, Јововићи са Дринчићима а од стрица Смољана: Џабасани, Бадњари, Јоловићи и Паређини.

При томе се каже за Трепчане да су сродни и Калабићима: Полексићи, Китаљевићи, Радоњићи, Станковићи и Пилетићи.

Као што се види, ради се о прилично разгранатом братству.

Резултат пуно и не чуди, јер се даље поријекло Трепчана везује за област у околини Никшића, гдје је ионако I2-PH908 прилично заступљен.

Ево уводног дијела о селу Тепцима од Мемедовића:

<a href="https://www.youtube.com/v/DPs1T3aVxIQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/DPs1T3aVxIQ</a>

Hvala puno Sinisa na ovim podacima, samo bih dodao prema predanju da se Stanisa doselio u Tepca 1651-e godine, tj posle proterivanja Turaka od strane Baje Pivljanina iz tih krajeva.

Ako moze jedno razjasnjenje samo, posto nisam poznavalac ove oblasti, I2a1b3 je isto sto i I2 ph908 (Dinarik jug) ili pod grupa te haplogrupe?

Hvala puno,
Lazar

[Иван Вукићевић]

Ako moze jedno razjasnjenje samo, posto nisam poznavalac ove oblasti, I2a1b3 je isto sto i I2 ph908 (Dinarik jug) ili pod grupa te haplogrupe?

I2a1b3 је 2013. године преименован у I2a1b2. По тренутном ISO стандарду PH908 још увек није категоризован, али утврђено је да се налази се испод I2a1b2a1a-S17250.

[Rigel]

Исправка у тексту, нису Жеравићи него Жерајићи и нису Јоговићи него Ђоговићи.
Жерајићи су из Миљевца у Невесињу, славе Лазареву суботу и потичу од Кривокапића из Трешњева из Цуца.
Ђоговићи су из села Риља исто из Невесиња и славе такође Лазареву суботу. И код њих постоји поријекло да су од Кривокапића.
Међутим, Јован Ердељановић у дјелу „Стара Црна Гора“ наводи ту причу за нека братства која имају предања да су од Кривокапића из Цуца, па их набраја: Авдић, Бабић, Зимоњић, Жерајић итд. И након тога истиче да та прича није тачна те да те породице нису никако из Цуца (стр 677.)
И ја мислим да они нису повезани. Прије свега слава се не слаже а и нема у предањима из Цуца да та братства могу бити од њих.

Хвала на исправци. Преписао сам списак презимена како ми је господин Стајић послао, па су се поткрале грешке.

Породична предања о пореклу ове групе породица су донекле конфузна и контрадикторна. У књизи о Шаренцима коју можете наћи у дигиталној библиотеци форума, истиче се да нема заједничног порекла са Кривокапићима из Цуца. Тамо се наводи да се заједнички предак свих ових херцеговачких породица, са првобитним презименом Кресојевић, преселио под притиском Турака из своје матичне области Гацка у неприступачније Цуце; касније се једна грана враћа у Херцеговину (у Плану) и даље грана на поменуте породице, а друга грана одлази ка Колашину и од ње настају Шаранци.

На основу досадашњих резултата тестирања, показало се да Шаренци и Стајићи јесу блиско повезани и да припадају грани R1а-YP4278. Остале херцеговачке породице из ове групе нису још тестиране. Међутим, двојица тестираних Шаранаца (црногорска грана према породичном предању), који би требало да припадају Бојовићима из шараначког братства Рајичевића, су испали E-V13 и Ј2b2-M241.

Остаје да се сачекају нови резултати који би појаснили слику, али по свему судећи херцеговачки Шаренци и црногорски Шаранци нису повезани.

У оквиру ”Херцеговачког ДНК подухвата” тестирано је неколико потенцијалних ”Кресојевића”: два нова Шаренца, два Шакотића, Бабић, Шакота и Батинић. Уз то, један Жерајић је тестиран у оквиру мајског тестирања. Ишчекујемо резултате. 

[Синиша Јерковић]

Мазалица, Јовањдан, Суваја/Бос.Крупа/БиХ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује неке карактеристичне вриједности као што је 385аб=15-15. У том смислу се приближава крајишким Зорићима, али и још неким географски ен тако бликсим породицама. Има такође веома ријетку вриједност 392=12 за I2-PH908. То је прилично спор маркер. Има још можда једна породица на пројекту са том вриједношћу, али се разликује у осталим маркерима, па је могуће да је та промјена била независна код једних и других.

Мазалице су иначе строго локализиране у Подгрмечу, са центром у Залину, одакле су се расељавали по околним селима. Карановић их сврстава у род Богуновића и наводи да су даљим поријеклом из Далмације. Видјели смо из ранијих резултата да је род Богуновић, ако је уопште постојао, прилично генетски разноврсан. У Далмацији и Лици нема презимена Мазалица, па није искључено да је презиме настало као надимачко у некој од сеоба.

[Небојша]

Мазалица, Јовањдан, Суваја/Бос.Крупа/БиХ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује неке карактеристичне вриједности као што је 385аб=15-15. У том смислу се приближава крајишким Зорићима, али и још неким географски ен тако бликсим породицама. Има такође веома ријетку вриједност 392=12 за I2-PH908. То је прилично спор маркер. Има још можда једна породица на пројекту са том вриједношћу, али се разликује у осталим маркерима, па је могуће да је та промјена била независна код једних и других.

Мазалице су иначе строго локализиране у Подгрмечу, са центром у Залину, одакле су се расељавали по околним селима. Карановић их сврстава у род Богуновића и наводи да су даљим поријеклом из Далмације. Видјели смо из ранијих резултата да је род Богуновић, ако је уопште постојао, прилично генетски разноврсан. У Далмацији и Лици нема презимена Мазалица, па није искључено да је презиме настало као надимачко у некој од сеоба.

Код Богуновића дефинитивно има свега. Чини се и да се I2a опоравља у Крајини. Рекао бих да ће на већем узорку с лакоћом достићи српски просек 30-35%. Јесте да је нема међу јачим крајишким родовима, али се појављује константно у свим крајевима.

Код Богуновића се за сада јављају три хаплогрупе, I2a DS, N1a и J2a M67. Они су, уз Кецмане, генетски најразноврснији род у Крајини.

[Тимар]

Мазалица, Јовањдан, Суваја/Бос.Крупа/БиХ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује неке карактеристичне вриједности као што је 385аб=15-15. У том смислу се приближава крајишким Зорићима, али и још неким географски ен тако бликсим породицама. Има такође веома ријетку вриједност 392=12 за I2-PH908. То је прилично спор маркер. Има још можда једна породица на пројекту са том вриједношћу, али се разликује у осталим маркерима, па је могуће да је та промјена била независна код једних и других.

Мазалице су иначе строго локализиране у Подгрмечу, са центром у Залину, одакле су се расељавали по околним селима. Карановић их сврстава у род Богуновића и наводи да су даљим поријеклом из Далмације. Видјели смо из ранијих резултата да је род Богуновић, ако је уопште постојао, прилично генетски разноврсан. У Далмацији и Лици нема презимена Мазалица, па није искључено да је презиме настало као надимачко у некој од сеоба.

Све честитке господину Мазалици и његовој породици.

[Sergio]

I2a1b3 је 2013. године преименован у I2a1b2. По тренутном ISO стандарду PH908 још увек није категоризован, али утврђено је да се налази се испод I2a1b2a1a-S17250.

И ја се пар пута упецах на ту грешку на овом форуму. Мислио сам да је I2a1b3 новији назив од I2a1b2. Сваки почетак је тежак. 

[Lazar Obradovic]

И ја се пар пута упецах на ту грешку на овом форуму. Мислио сам да је I2a1b3 новији назив од I2a1b2. Сваки почетак је тежак. 

mozda je glupo pitanje ali zasto to neko ne promeni i u Nevgenu? Mislim kad je jos 2013-te preimenovano. Ja kad unesem parametre dobijam i dalje I2a1b3...

[Синиша Јерковић]

mozda je glupo pitanje ali zasto to neko ne promeni i u Nevgenu? Mislim kad je jos 2013-te preimenovano. Ja kad unesem parametre dobijam i dalje I2a1b3...

Искрено, више уопште не користим ове ознаке са силним бројевима и словима. Мислим да су непрактичне и нису стандардизоване. Oзнака основне хаплогрупе и познатог СНП-а сасвим je довољна, ако нпр. G2a-L497 или I2-PH908.

[Sergio]

mozda je glupo pitanje ali zasto to neko ne promeni i u Nevgenu? Mislim kad je jos 2013-te preimenovano. Ja kad unesem parametre dobijam i dalje I2a1b3...

 

Нпр. на eupedia.com донекле ажурирају Y-ДНК дрво, али не и ISOGG ознаке. То такође доста збуњује, поготово нас почетнике. Можда је боље пратити ове линкове, иако ни они често нису веома брзи што се тиче евидентирања нових ознака:
1. http://isogg.org/tree/index.html
2. https://www.yfull.com/
3. http://www.yseq.net/

Искрено, више уопште не користим ове ознаке са силним бројевима и словима. Мислим да су непрактичне и нису стандардизоване. Oзнака основне хаплогрупе и познатог СНП-а сасвим je довољна, ако нпр. G2a-L497 или I2-PH908.

Послушаћу овај савет.   

[Синиша Јерковић]

Главинић, Ђурђевдан, Ивањица/СРБ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Веома занимљив резултат и за мене, јер се Главинић и ја разликујемо у само 1 маркеру на 23 маркера, што је досад највеће поклапање са неким на том броју маркера. То ме је понукало да мало детаљније истражим поријекло ове породице.

Ивањички Главинићи досељеници су из Херцеговине. У Матаругама код Краљева, за Главиниће се каже:

Главинићи, Ђурђевдан су старином из Херцеговине а овамо су се доселили из Глијеча у Моравичком срезу.
Самарџићи, Ђурђевдан, су из Косовице у Моравичком срезу а старином су из Херцеговине, као и њихови кумови Главинићи.

Њихових исељеника било је и у Рашкој:
-Главинићи, Поповићи, отац трговац, доселио се из Краљева.

као и у Вранешима/Врњачка Бања  -Главинићи, Ђурђевдан, су од Главинића из Матаруга.

Значи, за ову линију која се населила у унутрашњости Србије могли би се рећи да је досељена из Херцеговине, преко Ивањице. И спомен Самарџића који славе Ђурђевдан као кумова са којима су доселили иде у прилог овој вези, јер самарџића Ђурђевштака има доста по Херцеговини.

У Херцеговини су забиљежени Главинићи и православни и муслимани и католици. Сјеверозападно од Требиња постоји и село Главинићи, гдје Милићевић спомиње Главиниће муслимане.

Главинићи католици спомињу се у околини Неума, са матицом у Доброву/Градац (гдје се помињу још 1658. године), имају исељеника у Дубровнику. Спомињу се и у списку покатоличених породица.

Међутим најважнији је помен православних Главинића у селу Бобовишта на потезу Требиње-Дубровник. За те Главиниће Козић пише да су се издавали за Ковачевиће из Грахова (који су узгред такође I2-PH908), али да је околина знала да су они од Главинића из горе споменутог села Главинића код Требиња. Козић биљежи да баш нису били најсретнији са својим презименом, можда су хтјели да прекину везу са потурченим дијелом породице. Славили су Ђурђевдан (што их доводи у везу и са ивањичким Главинићима) и најважније је да Козић каже да од њих једна породица живи у Београду.

А београдски Главинићи су позната породица. О њима у наставку.

[Синиша Јерковић]

Београдски Главинићи

Преносим текст из Историјског архива Београда гдје се налази породични фонд породице Главинић, а ево шта се каже о њеној историји у Београду:

"Ђура Савић Главинић, родоначелник београдских Главинића, дошао је у Београд из Мостара где је отпочео мануфактурну делатност. Био је један од првих одборника Београдске општине у време њеног настајања 1839. године. Његов син Димитрије био је председник Шабачке општине, 1868. изабран је за народног посланика, а 1869. учествовао у раду Уставотворне скупштине. Најзначајнији представник Главинића је Константин Коста (1858–1939), грађевински инжењер, професор Велике школе, четири пута председник Београдске општине, министар привреде Србије и владин комесар при Народној банци Југославије. Био је председник и оснивач многих друштава и удружења, пројектант распрострањене Главинићеве сушнице за сушење шљива. Његов син Милан, архитекта, био је народни посланик Југословенске радикалне заједнице на Косову и Метохији. Био је ожењен Добрилом Главинић Кнез Милојковић, активном чланицом управа бројних женских друштава и удружења."

Димитрије Главинић (1828-1871), фотографија Анастаса Јовановића око 1860



Коста Главинић (1858-1939)

[Црна Гуја]

Кадовић, Петковдан, Шобајићи, Даниловград

Припада хаплогрупи Е-V13. По предању предак Кадовића је у првој половини 15. века учествовао у биткама под вођством Сибињанин Јанка и из Србије је доспео у подручје Бјелопавлића. Тамо је формирао породицу и имао четири сина (Кадо, Вуко, Богета и Перо), од којих су настала презимена. По том предању Кадовићи, Вуковићи, Богетићи и Перовићи не воде порекло од Бијелог Павла. Међутим, генетика у овом случају побија предање, пошто Кадовић дефинитивно припада роду Бјелопавлића. Најближи су му Радовић (само 1 разлика на 23 маркера), Томашевић (1/18), Иричанин (1/17) и Нешовић (1/16).