Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 4580790 пута)

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 497
  • N2-FT182494>Y640797
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9560 послато: Јануар 08, 2025, 04:21:04 поподне »
Поштовани. У вези коментара за тестираног Вишњић,Вишњића До,Голија,Никшић, само да кажем да се поткрала грешка при достављању података, гдје је наведено Велестово умјесто Вилуси као мјесто одакле је доселила родоначелница Вишња у Голију, тако да је верзија по Обраду Вишњићу у књизи Голија и Голија тачна.Извињавам  се због грешке.                                                                     Пошто ми је утврђена хапло група N2P189.2, која се везује за простор Бањана,Пиве и Голије, ако може неко да ми одговори да ли имају међусобне везе тестирани са ових простора  а утврђено им је да имају ову хапло групу са Вишњићима.            Дјело Обрада Вишњића ми је добро познато, јер ми је то ђед и по његовој књизи и казивањима Вишњићи су око 1760 ,због зулума од никшићких Турака одселили у Босну.После 7 година вратила се једна породица Вишњић у Голију и сви Вишњићи у Голију и Никшићу су од те породице.

Поштовани, писаћу на Ваш мејл нешто више о овој теми, првом приликом.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9561 послато: Јануар 10, 2025, 10:20:51 поподне »
Арамбашић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY34282>FT12534>Y172786>FT44630

Припада роду Стојисављевића из истог места, чија је крсна слава такође Аранђеловдан. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS643=11, док је модална вредност за овај род 12 на том маркеру.

Арамбашићи су по предању огранак Стојисављевића, што је овим резултатом потврђено:
У Цетини сљедеће породице по предању потичу од Стојисављевића: У Отишићу: Арамбашићи, Кукавице, Станојевићи, Суботићи, Трифуновићи. Од ових су Суботићи и генетички потврђени. Поред њих још неколико породица у Отишићу генетички припада роду Стојисављевића иако предања то изричито не тврде: Мељанци, Гајићи, Крунићи. Овом списку треба додати и Павловиће из Цивљана и Добрице из Прова/Ливно.

Арамбашићи из Ервеника славе Никољдан и генетички су сродни Мрдаљима (E-Y176894), тако да на северу Далмације постоје две породице Арамбашић које су различитог порекла.

О роду Стојисављевића имамо засебну тему на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7212.0

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9562 послато: Јануар 11, 2025, 12:06:19 пре подне »
Марковић, Јовањдан, Доње Вуковско, Купрес, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385b=19 и DYS643=14 и снижене вредности маркера DYS448=19 и DYS481=21. Нема блиских поклапања хаплотипова.

Боривоје Милојевић у свом раду Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље наводи следеће:
Савановићи, Баришићи, Митровићи, Марковићи и Глишићи старином су род. Њихов предак Саван живео је у Крешеву, изнад Грахова и отуда добегао од Турака. Овде се оженио од Павловића и имао девет синова. Како се рачуна, Саван је дошао око средине 16. века. Славе Св. Јована. „Прије куге“ одселили су од њих Дешићи у Мрачај и у околину Травника. У првој половини 19. века дед Марковића Симо одселио је у Србију.

Тестирани је навео да су Марковићи раније имали презиме Саван или Савановић, што је у складу са горе наведеним подацима.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2897
  • Sit pugna perpetua
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9563 послато: Јануар 12, 2025, 07:57:11 поподне »
Вучетић, Ђурђиц, Слатина, Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908, могуће и млађој подграни A5913>A22312. Поседује неколико карактеристичних вредности: снижене DYS390=23, DYS19=15, DYS533=12 и DYS635=22. Најближе поклапање има са Суботићем из Подлозника код Пала (Арлијевдан) и Џунићем из Великог Села код Пирота (Аранђеловдан), од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. На 3 од 23 маркера разликује се од двојице припадника рода Коматовића, које се Вучетићем повезује и слава Ђурђиц. У питању су Коматовић из Казновића код Рашке и Милојевић из Брњака код Зубиног Потока. Од модалног хаплотипа рода Коматовића разликује се на поменутим маркерима DYS390 и DYS19, а од највећег дела њих и на маркеру Y-GATA-H4. Могуће да су у питању случајне мутације у релативно скоријем периоду, али је вероватније да ако веза са Коматовићима заиста постоји, да је она прилично стара. У сваком случају препорука Вучетићу је додатно тестирање, било путем дубинског теста (WGS или BigY-700), било циљаним тестирањем SNP-a A22312, а у случају позитивног резултата и низводног SNP-a Y260989, којем припада род Коматовића. Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9564 послато: Јануар 13, 2025, 11:10:26 пре подне »
Стојановић, Јовањдан, Осојница, Зеница, J2b-M205>Y22059


Према предању, Стојановићи су имали породични надимак Лукићи, по претку Луки. Пореклом су из Врбање код Бања Луке, а доселили су у околину Зенице око 1800. године. Нема потпуних генетичких поклапања, али му је најближи Томић са истом славом, из околине Вршца (разлика на једном маркеру). Од блиских породица треба издвојити и Печенице (Аранђеловдан) из околине Сребренице, такође једна разлика. С обзиром да је хаплотип у глобалу близак модалном, најбоље је радити неки од дубинских тестова ради конкретног профилисања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9197
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9565 послато: Јануар 13, 2025, 02:30:37 поподне »
Вуксановић, Томиндан (преслава Никољдан), Бистрица, Петровац на Млави

Припада хаплогрупи N1-TAT. По хаплотипу је врло "усамљен", у табели СДНКП међу припадницима N1 хаплогрупе, која се ретко јавља на овим просторима, се од најближег разликује на чак 9 маркера, док је у светским базама тек мало "боље", али су и ту најмање разлике на 5 маркера од упоредивих 25. С тим у вези, ако тестирани има интереса, било би добро да уради неки од дубинских ДНК тестова (Big Y код FTDNA или неки од WGS тестова), како би могао да прецизира најнижу подграну унутар N1 хаплогрупе којој припада.

Тестирани је написао да је по породичном предању раније презиме било Милисављевић и да је предак дошао негде из Црне Горе, што ДНК резултат негира, јер у Црној Гори није констатовано присуство N1 хаплогрупе. У раду Љубомира Јовановића: "Млава - антропогеографска проучавања" из 1903. године се у Бистрици не спомињу Вуксановићи под тим презименом, али се помиње род Шкуља у врху села и у Горњој Мали, који су једини од свих у селу славили Томиндан, па вероватно од овог рода потиче тестирани. За њих је записано да су у село дошли из Неготинске Крајине почетком 19. века.
« Последња измена: Јануар 13, 2025, 02:33:18 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 497
  • N2-FT182494>Y640797
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9566 послато: Јануар 14, 2025, 11:05:24 пре подне »
Радовановић, Ђурђевдан, Фатница/Билећа

Припада хаплогрупи N2, врло вјероватно подграни Y334541.

Тестирани има хаплотип приближан модалном, са повишеном вриједношћу на DYS385 и сниженом вриједношћу на YGATAH4=10.

Гледајући управо ову снижену вриједност на YGATAH4, а узимајући у обзир и крсну славу тестираног, најближи међу осталим тестиранима су му један нејавни тестирани из околине билеће, један из Далмације, те Брчин из Лике.

Јевто Дедијер даје сљедеће податке који могу бити од значаја за одгонетање поријекла Радовановића:

„Фатница
Радовановићи су доселили из Подгорја. (О њихову поријеклу види опћину Границу). Славе Ђурђев дан.

Граница
У Подгорју имамо три породице, које чине три засебна чопора. Од њих су: Радовановићи (7 кућа).
Радовановићи су старином с Врање Дубраве на Баљцима од истог племена, од кога су Комленићи у Мирушама и Шекарићи у Почековићима у Црној Гори. *Радовановићи* су се с Врање Дубраве преселили у Риоца. Ту су, веле, дуго живјели и имали су своју земљу. Једном су куповали вино у Стоцу за крсног имена. Пошто нијесу имали свијех новаца, остану дужни 80 гроша. За тај им дуг одузеше Риоца. Одатле се *Радовановићи* раселише и живе у Давидовићима (8 кућа), у Лукавцу (6 кућа), у Дабру (7 кућа), у Ватници (3 куће) и у Врањскијем (20 кућа). Славе Ђурђев дан.

Мируше
Комленићи су овдје доселили с Пилатоваца. Прича се, да су *Радовановићи*, Шекарићи и Комленићи поријеклом с Врање Дубраве. Према томе Комленићи су поријеклом из Рудина. Славе Ђурђев дан.
Шумоње веле, да су поријеклом од овијех истијех Комленића. Дуго су времена живјели у Гливи, више Требиња. Једанпут им ударе хајдуци и све им оплијене. Ради тога се пресели у Мируше. Славе Ђурђев дан.

Баљци
По причању сељана, Баљци су се некада звали Овчипоље.
На западном крају ове области је село Врања Дубрава, у којој су куће веома раштркане. Најмање удаљење између њих је 50 м, а обично је више и од 100 м.
У Доњијем Баљцима има мјесто, које се зове Кљенци. На томе мјесту има старо селиште и на њему много омеђина од старијех кућа. Прича се, да је ту било најстарије село. То се село по народном причању одржало све, док се нијесу почели у околна села досељавати Новљани. Тада се цијело село завјери, да ће селити. Када буду на Чемерну, једноме се разжали за старијем селом, пушти остале да иду, а сам се врати на Баљке. Од њега је данашња породица Грубачићи.

Најстарије су породице Грубачићи и Кукићи. O њиховом поријеклу не зна нико ништа причати. Сваки тврди, да су они старјеници. Зна се, да су њихови били сви Баљци, а живјели су на Кљенцима и на Врањој Дубрави. Они су градили и цркву на Врањој Дубрави и око ње су се посвадили. Један се брат наљути и оде у Цариград, извади од цара ферман, да може градити цркву и донесе га на Баљке на тојази. Од тада се прозову Тојажићи. Грубачићи и Kyкићи прозвали су се по јетрвама, од којијех је једна била ружна – груба, а другој се пео поганац (врста ране) на нос, те је остала кукаста носа. Прича се да су они дуго живјели сами на Баљцима, пошто се раселило село на Кљенцима. Њихово су племе Комленићи (у Мирушама и на Пилатовцима), Шекарићи (у Почековићима) и Радовановићи (у Фатници, Подгорју и Давидовићима). Славе Ђурђев дан.“

С обзиром на то да међу лицима чији је резултат најближи Радовановићевом има оних чија је припадност подграни  Y334541 потврђена, свакако би и даље тестирање Радовановића требало ићи у правцу потврђивања ове чињенице.

Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 528
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9567 послато: Јануар 14, 2025, 06:19:54 поподне »
Радовановић, Ђурђевдан, Фатница/Билећа

Припада хаплогрупи N2, врло вјероватно подграни Y334541.

Тестирани има хаплотип приближан модалном, са повишеном вриједношћу на DYS385 и сниженом вриједношћу на YGATAH4=10.

Гледајући управо ову снижену вриједност на YGATAH4, а узимајући у обзир и крсну славу тестираног, најближи међу осталим тестиранима су му један нејавни тестирани из околине билеће, један из Далмације, те Брчин из Лике.

Јевто Дедијер даје сљедеће податке који могу бити од значаја за одгонетање поријекла Радовановића:

„Фатница
Радовановићи су доселили из Подгорја. (О њихову поријеклу види опћину Границу). Славе Ђурђев дан.

Граница
У Подгорју имамо три породице, које чине три засебна чопора. Од њих су: Радовановићи (7 кућа).
Радовановићи су старином с Врање Дубраве на Баљцима од истог племена, од кога су Комленићи у Мирушама и Шекарићи у Почековићима у Црној Гори. *Радовановићи* су се с Врање Дубраве преселили у Риоца. Ту су, веле, дуго живјели и имали су своју земљу. Једном су куповали вино у Стоцу за крсног имена. Пошто нијесу имали свијех новаца, остану дужни 80 гроша. За тај им дуг одузеше Риоца. Одатле се *Радовановићи* раселише и живе у Давидовићима (8 кућа), у Лукавцу (6 кућа), у Дабру (7 кућа), у Ватници (3 куће) и у Врањскијем (20 кућа). Славе Ђурђев дан.

Мируше
Комленићи су овдје доселили с Пилатоваца. Прича се, да су *Радовановићи*, Шекарићи и Комленићи поријеклом с Врање Дубраве. Према томе Комленићи су поријеклом из Рудина. Славе Ђурђев дан.
Шумоње веле, да су поријеклом од овијех истијех Комленића. Дуго су времена живјели у Гливи, више Требиња. Једанпут им ударе хајдуци и све им оплијене. Ради тога се пресели у Мируше. Славе Ђурђев дан.

Баљци
По причању сељана, Баљци су се некада звали Овчипоље.
На западном крају ове области је село Врања Дубрава, у којој су куће веома раштркане. Најмање удаљење између њих је 50 м, а обично је више и од 100 м.
У Доњијем Баљцима има мјесто, које се зове Кљенци. На томе мјесту има старо селиште и на њему много омеђина од старијех кућа. Прича се, да је ту било најстарије село. То се село по народном причању одржало све, док се нијесу почели у околна села досељавати Новљани. Тада се цијело село завјери, да ће селити. Када буду на Чемерну, једноме се разжали за старијем селом, пушти остале да иду, а сам се врати на Баљке. Од њега је данашња породица Грубачићи.

Најстарије су породице Грубачићи и Кукићи. O њиховом поријеклу не зна нико ништа причати. Сваки тврди, да су они старјеници. Зна се, да су њихови били сви Баљци, а живјели су на Кљенцима и на Врањој Дубрави. Они су градили и цркву на Врањој Дубрави и око ње су се посвадили. Један се брат наљути и оде у Цариград, извади од цара ферман, да може градити цркву и донесе га на Баљке на тојази. Од тада се прозову Тојажићи. Грубачићи и Kyкићи прозвали су се по јетрвама, од којијех је једна била ружна – груба, а другој се пео поганац (врста ране) на нос, те је остала кукаста носа. Прича се да су они дуго живјели сами на Баљцима, пошто се раселило село на Кљенцима. Њихово су племе Комленићи (у Мирушама и на Пилатовцима), Шекарићи (у Почековићима) и Радовановићи (у Фатници, Подгорју и Давидовићима). Славе Ђурђев дан.“

С обзиром на то да међу лицима чији је резултат најближи Радовановићевом има оних чија је припадност подграни  Y334541 потврђена, свакако би и даље тестирање Радовановића требало ићи у правцу потврђивања ове чињенице.

Ovde haplogrupa ne odgovara prici o Pilatovcima, niti se slaze a Sekaricima, a Grubacici su tek treca grupa, itd. Primetio sam nesto kod Dedijera kad opisuje Radovanovice iz nevesinjskih sela. Za Radovanovice u Lukavcu kaze: ... iz Copkova klanca kod Hodzica, slave Djurdjevdan, prisluzuju Djurdjic. Za Radovanovice iz Kljena kaze: Radovanovici su iz Petrovica (Banjani) a sa Davidovica prije cetrdeset godina u Kljen. Slave Djurdjevdan, prisluzuju Djurdjic.

1. Soknici iz susednog sela Dzinova Mala su ispali N2, sa kombinacijom Djurdjevdan-Djurdjic i predanjem o Banjanima.
2. ako se ne varam i Pilatovci imaju kombinaciju Djurdjevdan-Djurdjic?

Da li je doslo do nekakvog pribracivanja genetskih Banjana Radovanovicima plemenu Pilatovaca? Ili mozda postoje dve porodice Radovanovica, jedni Banjani, drugi Pilatovci?

Ван мреже Слобо

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 170
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9568 послато: Јануар 14, 2025, 07:01:58 поподне »
Ovde haplogrupa ne odgovara prici o Pilatovcima, niti se slaze a Sekaricima, a Grubacici su tek treca grupa, itd. Primetio sam nesto kod Dedijera kad opisuje Radovanovice iz nevesinjskih sela. Za Radovanovice u Lukavcu kaze: ... iz Copkova klanca kod Hodzica, slave Djurdjevdan, prisluzuju Djurdjic. Za Radovanovice iz Kljena kaze: Radovanovici su iz Petrovica (Banjani) a sa Davidovica prije cetrdeset godina u Kljen. Slave Djurdjevdan, prisluzuju Djurdjic.

1. Soknici iz susednog sela Dzinova Mala su ispali N2, sa kombinacijom Djurdjevdan-Djurdjic i predanjem o Banjanima.
2. ako se ne varam i Pilatovci imaju kombinaciju Djurdjevdan-Djurdjic?

Da li je doslo do nekakvog pribracivanja genetskih Banjana Radovanovicima plemenu Pilatovaca? Ili mozda postoje dve porodice Radovanovica, jedni Banjani, drugi Pilatovci?

Не битно шта кажу генетичка тестирања, Рашо Радовановић мора да буде уврштен у N2 пошто смо хаплогрупу већ прогласили кошаркашком...  :D

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9569 послато: Јануар 15, 2025, 12:42:30 поподне »
Тошић, Никољдан, Бошњаце, Лебане, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS391=11, DYS385a=11 и DYS576=19 и снижену вредност маркера YGATAH4=10. Нема блиских поклапања хаплотипова.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу. Тошићи важе за староседеоце у Бошњацу:
https://www.poreklo.rs/2016/05/14/poreklo-prezimena-selo-bosnjace-lebane/

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9570 послато: Јануар 15, 2025, 02:03:02 поподне »
Ђукић, Никољдан, Горња Добриња, Пожега, E-V13>Z5017>CTS9320>Y20805>BY148067

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS458=18. Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Узуновић, Аранђеловдан, Рогача/Лучани (матица им је у Горњој Добрињи код Пожеге)
- Обрадовић, Никољдан, Међулужје/Младеновац
- Павловић, Никољдан, Крушевица/Лазаревац
- Савић, Ђурђиц, Шуме/Ивањица
- необјављени резултат, Никољдан, Шлегово/Кратово
- Јовановић, Аранђеловдан, Лопаш/Пожега
- Пантовић, Ђурђиц, Ивањица
- Дедеић, муслиман, Биохане/Тутин (матица им је у Кољену код Рожаја)

Старост гране E-BY148067, којој сви горе наведени припадају, процењена је на 650 година:
https://www.yfull.com/tree/E-BY148067/

Љубомир Павловић у свом раду „Ужичка Црна Гора“ наводи следеће:
Милошевићи, у овом селу познатији као Ђукићи су друга велика породица досељена истодобно као и претходни. Поп Милош је пореклом из Братоножића (одакле су по свој прилици и Узуновићи), први пут је пред крај 17. века дошао у Рошце по позиву неког свог сродника калуђера у кабларским манастирима. Како је дошао са много сродника, неке је оставио а сам се упути у ово село ради поповања. Прву кућу засновао је на брду, где су сада Достанића куће, па се иста премештала, тако да је час припадала овом селу, час Средњој Добрињи. Поп Милош је оставио из себе синове: Михаила, Гаврила и Ђуку. Михаило је поповао и имао синове: Петра и Теодора, где је Петар опет био поп, Гаврило је био трговац и оставио иза себе синове: Теофана, Арсенија и Танаска. Теофан је трговао, немирне природе, одметнуо се у хајдуке у због гоњења пребегао у Турски Бечеј у Банату, тамо остао и имао потомства. Ђука је оставио иза себе снове: Филипа, Радована и Јована попа и наследника попа Петра. Поп Петар је оставио иза себе кћер, удату у Чачак, умро је 1804. године и сахрањен код добрињске цркве. Теодор је био земљоделац и деобом од Петра отишао у Средњу Добрињу и оставио иза себе синове: Радомира, Радисава, Радоњу, Милоша, Јеврема и Јована. Милош Милошевић је Милош Т. Обреновић, кнез обновљене Србије, кога је поп Петар извео и направио великим човеком уз његовог брата по мајци војводу Милана Обреновића.

Дакле, по родослову Милошевића, од њих потиче и кнез Милош Обреновић, рођен као Теодоровић.



Ово треба узети са одређеном резервом пошто Љубомир Павловић наводи да од попа Милоша потичу и Чвркићи из села Рошци код Чачка, који припадају грани I2-BY55537:
Најстарије породице су Чвркићи, потомци старог попа Милоша из Братоножића, које је довео некакав игуман ман. Никоља, стриц попа Милоша. Стриц је отпратио попа у Г. Добрињу да тамо попује, а овде је задржао његовог синовца Јеврема Чврку и од њега су остали потомци, познати у селу под неколико презимена, али уопште најпознатији под горњим презименом; има их под Кабларом 12 кућа, у Рапајловачи 2, у Каменици 2, у Новом Селу 8, у Раковици 5, свега 29 кућа, славе св. Николу.

Међутим, резултат Ђукића је свакако далеко меродавнији за порекло Милоша Обреновића, него резултат Чвркића, пошто Милош Обреновић по родослову потиче од Ђукића.

Љубомир Павловић за Узуновиће наводи да су се доселили у Горњу Добрињу под овим презименом:
Узуновићи су најстарија породица овог села. Обична, мирна и радна породица доселила се из Црне Горе под овим презименом, дошла доста јака, населила се на 3 км североисточно од садашње цркве.

С обзиром да за попа Милоша, родоначелника Милошевића (потоњих Ђукића), није познато како се презивао, а Ђукићи су генетички сродни Узуновићима, постоји могућност да је и поп Милош од Узуновића, а да се изгубило сећање на то пошто се населио у другом делу села.

Овај род свакако потиче из Црне Горе, пошто му припадају муслимани Дедеићи из Кољена код Рожаја. Они по предању потичу из Куча, а не из Братоножића, како се наводи за Милошевиће. За утврђивање матице овог рода је свакако приоритет тестирање староседелачких братстава из Братоножића и Куча чија хаплогрупа још није позната.
« Последња измена: Јануар 15, 2025, 02:06:10 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6534
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9571 послато: Јануар 15, 2025, 02:17:26 поподне »
Овај род свакако потиче из Црне Горе, пошто му припадају муслимани Дедеићи из Кољена код Рожаја. Они по предању потичу из Куча, а не из Братоножића, како се наводи за Милошевиће. За утврђивање матице овог рода је свакако приоритет тестирање староседелачких братстава из Братоножића и Куча чија хаплогрупа још није позната.

Не вјерујем да овај род уопште потиче из Црне Горе. Предања ни Узуновића ни Дедеића нису богзна како поуздана што се тиче поријекла из Црне Горе, а колико ми је познато на подручју Црне Горе није регистрована ова хаплогрупа.

Вјерујем да су Дедеићи рожајски старинци. Рожајски Срби су били једна прилично активна и ратоборна популација у периоду 1690-тих. Иако је добар дио иселио, један дио је свакако остао и примио ислам. А већ знамо каве су поузданости приче тих старих Срба о поријеклу из Куча, из Братоножића, од Роваца и сл.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9572 послато: Јануар 15, 2025, 02:38:14 поподне »
Не вјерујем да овај род уопште потиче из Црне Горе. Предања ни Узуновића ни Дедеића нису богзна како поуздана што се тиче поријекла из Црне Горе, а колико ми је познато на подручју Црне Горе није регистрована ова хаплогрупа.

Вјерујем да су Дедеићи рожајски старинци. Рожајски Срби су били једна прилично активна и ратоборна популација у периоду 1690-тих. Иако је добар дио иселио, један дио је свакако остао и примио ислам. А већ знамо каве су поузданости приче тих старих Срба о поријеклу из Куча, из Братоножића, од Роваца и сл.

И Рожаје је данас Црна Гора. А ако гледамо историјски, не само да Рожаје није Црна Гора, већ ни Брда где се налазе Братоножићи и Кучи. Свакако постоји могућност и да се ради о староседелачком роду из Рожаја.

Да додам и ово - Лутовац је средином прошлог века записао да су Деде(ј)ићи у Кољену присутни седам генерација:
-Дедејићи (7 к.). Њихов предак је досељен из Куча пре седам појасева и настанио се у Закамсњу (део Кољена).
« Последња измена: Јануар 15, 2025, 03:34:34 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2428
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9573 послато: Јануар 15, 2025, 02:54:22 поподне »
Ђукић, Никољдан, Горња Добриња, Пожега, E-V13>Z5017>CTS9320>Y20805>BY148067

Врло значајан и занимљив резултат.

Међутим, резултат Ђукића је свакако далеко меродавнији за порекло Милоша Обреновића, него резултат Чвркића, пошто Милош Обреновић по родослову потиче од Ђукића.

Према тексту Љ. Павловића Милош не потиче од Ђукића, већ су Ђукићи паралелна грана са граном из које је Милош. Али поента свакако стоји.

Овај род свакако потиче из Црне Горе, пошто му припадају муслимани Дедеићи из Кољена код Рожаја. Они по предању потичу из Куча, а не из Братоножића, како се наводи за Милошевиће. За утврђивање матице овог рода је свакако приоритет тестирање староседелачких братстава из Братоножића и Куча чија хаплогрупа још није позната.

Могуће, али ипак, на основу досадашњих искустава, делује да пре могу бити староседеоци рожајског краја односно околних области.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2428
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9574 послато: Јануар 15, 2025, 03:15:24 поподне »
Да додам још и ово:

Ђукић, Никољдан, Горња Добриња, Пожега, E-V13>Z5017>CTS9320>Y20805>BY148067

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS458=18. Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Узуновић, Аранђеловдан, Рогача/Лучани (матица им је у Горњој Добрињи код Пожеге)

Љубомир Павловић за Узуновиће наводи да су се доселили у Горњу Добрињу под овим презименом:
Узуновићи су најстарија породица овог села. Обична, мирна и радна породица доселила се из Црне Горе под овим презименом, дошла доста јака, населила се на 3 км североисточно од садашње цркве.

С обзиром да за попа Милоша, родоначелника Милошевића (потоњих Ђукића), није познато како се презивао, а Ђукићи су генетички сродни Узуновићима, постоји могућност да је и поп Милош од Узуновића, а да се изгубило сећање на то пошто се населио у другом делу села.

Према литератури, Узуновићи (Аранђеловдан) из Рогаче су пореклом из Брезове (Ивањица), и тамо их исто има, са истом славом. А Узуновићи из Г. Добриње славе Стевањдан, опет, ако није Љ. П. погрешио. Тако да не би требало да је реч о истој фамилији.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6534
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9575 послато: Јануар 15, 2025, 03:26:14 поподне »
Да додам још и ово:

Према литератури, Узуновићи (Аранђеловдан) из Рогаче су пореклом из Брезове (Ивањица), и тамо их исто има, са истом славом. А Узуновићи из Г. Добриње славе Стевањдан, опет, ако није Љ. П. погрешио. Тако да не би требало да је реч о истој фамилији.

Занимљиво да за Узуновиће из Рогаче односно Брезове, који припадају овој хаплогрупи, у једној верзији предања наводе да потичу од Фемића из Фемића крша, што свакако није тачно јер Фемићи припадају хаплогрупи R1b-Z2705, роду Букумира. А на другом мјесту се за Узуновиће у Брезови се наводи сљедеће:
"Узуновићи, 7 к. (Аранђеловдан), ретка су фамилија. Има их одсељених у: Београду (4) M Ивањици. Раније су се одселили у Гучу. У Рогачици код Гуче хранили су овце преко зиме M Ty су неки остали и формирали породице. Од тих Узуновића потиче и некадашњи помоћник министра за науку и технологију. Узуновићи, Аврамовићи M Вуловићи су сродне фамилије · потичу од истог претка."
Даље за Аврамовиће и Вуловиће који су сродни Узуновићима наводе:
"Аврамовићи, 5 K. (Аранђеловдан), највероватније да воде порекло од Аврамовића из околине Сјенице. Има их данас одсељених у: Звечки код Обреновца (4), Чачку, љубићу, Маћу."
"Вуловићи, 6 K. (Аранђеловдан), су познате кириџије од Златибора до Сјенице M од Ниша до Београда. Међу њима су се истицали: Милун, Милојко M Богић. Данас Вуловића има у: Балузи (2), у Звечки код Обреновца (3), Буковици M Ивањици."

У овом другом предању уопште се не наводи Црна Гора.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9576 послато: Јануар 15, 2025, 03:29:45 поподне »
Да додам још и ово:

Према литератури, Узуновићи (Аранђеловдан) из Рогаче су пореклом из Брезове (Ивањица), и тамо их исто има, са истом славом. А Узуновићи из Г. Добриње славе Стевањдан, опет, ако није Љ. П. погрешио. Тако да не би требало да је реч о истој фамилији.

Мислим да би, с обзиром на ретко презиме и исту хаплогрупу Ђукића из Горње Добриње и Узуновића из Рогаче, било поприлично изненађење да Узуновићи из Горње Добриње нису род са презимењацима из Рогаче. Али слажем се да нису нужно морали доћи из Горње Добриње у Брезову (а одатле у Рогачу), већ је могло бити и обратно. Која год била изворна слава Узуновића, изгледа да нико од њих не слави Никољдан.

Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 826
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9577 послато: Јануар 16, 2025, 12:32:42 пре подне »
Што се наше гране тиче, ту нико ни са ким не дели скоро славу из неког разлога. Нашао сам у књизи о Брезови за Узуновиће, да су наводно давно прешли на ислам па се повратили. Интересантно је да Комненовићи из Босуте, који су по предању наш род (браћа Комнен и наш последњи познати предак Евђен) имају причу да су из Добриње дошли.
« Последња измена: Јануар 16, 2025, 12:34:16 пре подне НикПав »

Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 826
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9578 послато: Јануар 16, 2025, 10:28:19 пре подне »
Сад ми је јако жао што смо се смејали деда Мићи на славама, кад нам је причао да смо Баба Вишњини, једном сам само то поменуо на форуму у једној поруци, јер су овде многи потомци српских династија, а мени је увек било безвезе да причам без покрића. Његова прича мало одудара од онога што DNK показује, али био је на трагу, више од свих других.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5688
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9579 послато: Јануар 17, 2025, 11:36:43 поподне »
Тасић, Никољдан, Штрпце, Сиринићка Жупа

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS390=25, DYS391=10, DYS456=14, DYS576=17. Све ове вредности, као и славу дели са једним тестираним из истог места, за које важи да су непознате старине. Имају једну разлику на упоредива 23 маркера.

Тасићи су према речима тестираног од Тасе Младеновића, који се из Сушића доселио у Штрпце.

Тестираном предлажем неки од напреднијих тестова (WGS, BigY).