Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

Станковић сасвим могуће нема везе са Kричима, нема њихову главну карактеристику 392=12. Најпаметније је да крене са тестирањем СНП-ова који одређују веће гране одозго према доле нпр. CTS1969 или Y45477. Не знам шта је од тога доступно преко YSeqa.

CTS1969 видим постоји на YSEQ. Мада би више волео да сада тестира Y22075, који није доступан нажалост. Кад смо већ кренули од позади. Углавном, ово је први Србин J2b-M205, који није ближе повезан са "Кричима" J-Y22066/Y22059.

[Милош]

CTS1969 видим постоји на YSEQ. Мада би више волео да сада тестира Y22075, који није доступан нажалост. Кад смо већ кренули од позади. Углавном, ово је први Србин J2b-M205, који није ближе повезан са "Кричима" J-Y22066/Y22059.

Можете да га кандидујете код Yseq-a

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108

hg38 16480063 A to T

SNP Y22075   

[Vujičić]

Пајкановић, Јовањдан, Милино Село, Лопаре

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 385=13-15, 456=14, 576=19 570=19, 635=21. Карактеристичан хаплотип који нема ближа поклапања. Једино сличне "особине" показује хаплотип једног тестираног са САНУ истрживања, из Мајура код Шапца, који слави Тривуњдан и који са Пајкановићем дели 456=14 и 635=21, док на 385 има вредност 14-16. Њему, а и Пајкановићу је у том случају близак и један из Оклеца код Бајине Баште, са славом Тривуњдан, који дели са Пајкановићем 456=14, док на 635 има 22. Ове вредности има и Старчевић из околине Лознице (Тривуњдан) и Станар (Ђурђевдан) са Пала, али они имају модалну 385=14-15 и 533=13. Од оних који славе Јовањдан, а имају 456=14, скоро сви су из Босне, а најближи Пајкановићевом хаплотипу је Јевтић из Станишевца код Вишеграда. Па и поред 7 разлике на 23 упоредива маркера, можда нека веза постоји.

Тестирани је навео предање у коме се каже:

"Најстарији предак је Пајкан Чарнојевић који је оставио сведочанство (забележено од стране пароха Јосифа Продановића 1. јануара 1805.) о доласку на планину Мајевицу из Пећи. По том сведочанству, Пајкан Чарнојевић је радио као сеиз код извесног Зафир-аге у Пећи са чијом се ћерком, како наводи, више пута `мазио`, због чега су Турци одлучили да га убију. Тада креће путешествије до Вукосаваца на Мајевици, када мења презиме у Пајкановић и жени се Ружицом, ћерком Обрена Тодоровића из села Добриње (вероватно Добриња код Пожеге). У породици присутно усмено предање о пореклу из Црне Горе, али се не наводи из ког дела Црне Горе. Ово је вероватно и тачно јер сам Пајкан није навео ништа о боравку у Пећи, па је могуће да му је то било привремено боравиште."

Po predanju navodno je Pajkan bio brat od patrijarha Arsenija Čarnojevića. S obzirom da je patrijarh bio s Bajica kod Cetinja, vjerovatno pripadao rodu Martinovića dok je prezime Čarnojević sam sebi dao da ima veći ugled među narodom, moguće je da su Pajkanovići zapravo ogranak Martinovića. Martinovići takođe slave Jovanjdan. Ne znam da li ima testiranih Martinovića pa eto pročačkajte malo postoji li kakva veza. Naravno, ovo je po njihovom predanju, neznam da li drži vodu s obzirom da je patrijarh rođen 1633 godine a Pajkan je doselio na Majevicu oko 1750 godine...malo je velika razlika u godinama.

[Sergius]

Павловић, Часне Вериге апостола Петра, Ћорковићи, Котор Варош, E-V13>Z1057>PH1246>BY14151

Тестирани припада роду Васојевића коме припадају и сва до сада тестирана братства са овом ретком славом чија је матица у Босанској Крајини.

Прије бих рекао да је матица овог рода у источној Херцеговини, с обзиром на то:
- да су Васојевићи поријеклом из Херцеговине,
- да су Бобани и даље у Херцеговини,
- да имамо тестиране из нпр. Кикинде, Пожеге и још неких крајева које не можемо повезати са Босанском Крајином,
- да има необјављени резултат муслиманске породице из источне Херцеговине (веома стара у мјесту одакле је) који се одлично уклапа у овај род,
- да подручја у Босанској Крајини и Босни гдје налазимо тестиране припаднике и уопште породице са овом славом (Змијање, Мркоњић, подручје између Врбаса и Босне и даље према Посавини) су углавном насељена из Херцеговине за шта постоје бројне генетске потврде..
... итд...

[Полић]

Po predanju navodno je Pajkan bio brat od patrijarha Arsenija Čarnojevića. S obzirom da je patrijarh bio s Bajica kod Cetinja, vjerovatno pripadao rodu Martinovića dok je prezime Čarnojević sam sebi dao da ima veći ugled među narodom, moguće je da su Pajkanovići zapravo ogranak Martinovića. Martinovići takođe slave Jovanjdan. Ne znam da li ima testiranih Martinovića pa eto pročačkajte malo postoji li kakva veza. Naravno, ovo je po njihovom predanju, neznam da li drži vodu s obzirom da je patrijarh rođen 1633 godine a Pajkan je doselio na Majevicu oko 1750 godine...malo je velika razlika u godinama.

Ima testirani Martinović iz Bajica, druga haplogrupa je u pitanju tako da priča verovatno nije tačna

[Небојша]

Прије бих рекао да је матица овог рода у источној Херцеговини, с обзиром на то:
- да су Васојевићи поријеклом из Херцеговине,
- да су Бобани и даље у Херцеговини,
- да имамо тестиране из нпр. Кикинде, Пожеге и још неких крајева које не можемо повезати са Босанском Крајином,
- да има необјављени резултат муслиманске породице из источне Херцеговине (веома стара у мјесту одакле је) који се одлично уклапа у овај род,
- да подручја у Босанској Крајини и Босни гдје налазимо тестиране припаднике и уопште породице са овом славом (Змијање, Мркоњић, подручје између Врбаса и Босне и даље према Посавини) су углавном насељена из Херцеговине за шта постоје бројне генетске потврде..
... итд...

Васојевићи имају бар три приче о пореклу, херцеговачка теза је само једна у низу. Мада због тих очигледних поклапања у источној Херцеговини може бити тачна.

Не знам зашто искључивати миграције из јужнијих крајева. Нису у Крајини присутне само подгране из Херцеговне, иако је та струја доминантна, а и остали су морали "прећи" преко ње. У Крајини имамо чак и I2-Y3120/R1a-Z280/M458 подгране које су по свему судећи пореклом з нешто јужнијих крајева (Косово, Македонија), па не видим разлог зашто међу том струјом не би било и оне с простора Брда, Зете, приморја, итд.

[Nebo]

Po predanju navodno je Pajkan bio brat od patrijarha Arsenija Čarnojevića. S obzirom da je patrijarh bio s Bajica kod Cetinja, vjerovatno pripadao rodu Martinovića dok je prezime Čarnojević sam sebi dao da ima veći ugled među narodom, moguće je da su Pajkanovići zapravo ogranak Martinovića. Martinovići takođe slave Jovanjdan. Ne znam da li ima testiranih Martinovića pa eto pročačkajte malo postoji li kakva veza. Naravno, ovo je po njihovom predanju, neznam da li drži vodu s obzirom da je patrijarh rođen 1633 godine a Pajkan je doselio na Majevicu oko 1750 godine...malo je velika razlika u godinama.

Далеко је вероватније да је Чарнојевић био изданак пиперских Црнаца одсељених у Боку, или Пипера, или старих Бајица који су насељавали ово село пре досељења "Орловића" од којих су Мартиновићи. Писано је на ту тему:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=771.0

Како год, за патриарха Чарнојевића ни у ком случају не може се рећи да је "припадао роду Мартиновића", јер су Мартиновићи као братство засновани у 18. веку. Могао би, евентуално, бити изданак братства од којег су настали и Мартиновићи. Ја, ипак, предност дајем пиперско-црначком пореклу. 

[Vujičić]

Далеко је вероватније да је Чарнојевић био изданак пиперских Црнаца одсељених у Боку, или Пипера, или старих Бајица који су насељавали ово село пре досељења "Орловића" од којих су Мартиновићи. Писано је на ту тему:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=771.0

Како год, за патриарха Чарнојевића ни у ком случају не може се рећи да је "припадао роду Мартиновића", јер су Мартиновићи као братство засновани у 18. веку. Могао би, евентуално, бити изданак братства од којег су настали и Мартиновићи. Ја, ипак, предност дајем пиперско-црначком пореклу.

"Grb porodice Čarnojevića: Patrijarh je rođen u cetinjskom plemenu Bajice, poreklom je iz Pipera, svetovno ime bilo mu je Aleksije, iguman Pećke patrijaršije postaje sa 32 godine, a patrijarh sa 41, nasledivši patrijarha Maksima"
http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1999/02/article-3.html

Izgleda da si u pravu! Dakle Pajkanovićima vezu treba tražiti u Piperima ako je uopće Pajkan u rodu sa Čarnojevićem.
Interesantno je da na Majevici postoji dosta rodova koji su porijeklom od Pipera i postoji i selo Piperi.

[Горштак]

Пајкановић, Јовањдан, Милино Село, Лопаре

Припада хаплогрупи I2-PH908.

Тестирани је навео предање у коме се каже:

"Најстарији предак је Пајкан Чарнојевић [/b... У породици присутно усмено предање о пореклу из Црне Горе...[/i]."

Да ли је могућа веза са грађанским Црнојевићима?

Црнојевић, Ивањдан, Грађани

Припада хаплогрупи I2-PH908.
О Црнојевићима у литератури стоји:

https://sites.google.com/site/crnojevicrodoslov

https://www.poreklo.rs/2016/02/11/bratstva-plemena-gradjani/

На сајту грађанских Црнојевића пише да славе Јовањдан што значи да се поклапа и слава и хаплогрупа.

У селу Грађани највероватније је део племена при крштењу прихватио као заштитника Светог Јована и зато славе на дан 20. јануара, док је други део прихватио св. Ђорђа и зато славе Ђурђевдан (6. мај). Већина села, али и околна села Радомир и Гађи, су прихватили св. Јована као свог заштитника. Овом свецу заштитнику посвећена је и сеоска црква.

Од овог Пајкана Чарнојевића потичу и Мијатовићи из Бијељине. Један који се презива Мијатовић из Бијељине ми је у лето 2017 испричао баш ову причу.

Ако ме добро сјећање служи од мајевичких Пајкановића потичу такође Спасојевићи и Ковачевићи. Прича да су Пајкан и патријарх Арсеније браћа не може бити тачна јер је између њих велика временска разлика, могуће су родбинске везе али браћа нису сигурно. Сам Пајкан наводи да је био у Пећи у вријеме Друге сеобе Срба: http://srbiubih.com/postanak-porodice-pajkanovica/

Izgleda da si u pravu! Dakle Pajkanovićima vezu treba tražiti u Piperima ako je uopće Pajkan u rodu sa Čarnojevićem.
Interesantno je da na Majevici postoji dosta rodova koji su porijeklom od Pipera i postoji i selo Piperi.

На Мајевици и у подмајевичком крају заиста постоји доста трагова који упућују на Пипере, чак два села Пиперци и Пипери. Не знам да ли постоје тестирани Пипери који су I2-PH908 а славе Јовањдан.

[Nebo]

Да ли је могућа веза са грађанским Црнојевићима?

Добро запажање. Али имају доста разлика на малом броју маркера: 7/23, од тога на једном маркеру две вредности.

[Nebo]

На сајту грађанских Црнојевића пише да славе Јовањдан што значи да се поклапа и слава и хаплогрупа.

Колико сам ја схватио и страницу грађанских Црнојевића, а и другу литературу, њихови огранци славе три празника посвећена Светом Јовану - Јовањдан, Ивањдан и Усековање. Изворна слава је Јовањдан, а остали су узели друге славе, вероватно да би се посећивали.

[Милош]

Ловрић, католик, Мостар

Припада хаплогрупи I2-PH908. На први поглед један модални хаплотип, изузев једне ретке вредности за ову хаплогрупу. То је 533=11. Пар тестираних из Херцеговине поседује ову вредност, али гледајући хаплотипове са овом карактеристичном вредношћу, рекао бих да је Ловрићу најближи Колобарић (Пантелијевдан) из Жарковине код Теслића, са којим има 3 разлике на упоредива 23 маркера, уз заједничку вредност 533=11.

[Nebo]

Колико сам ја схватио и страницу грађанских Црнојевића, а и другу литературу, њихови огранци славе три празника посвећена Светом Јовану - Јовањдан, Ивањдан и Усековање. Изворна слава је Јовањдан, а остали су узели друге славе, вероватно да би се посећивали.

Не Усековање, него Зачеће Светог Јована (Свети Јован јеењи).

[Иван Вукићевић]

Прије бих рекао да је матица овог рода у источној Херцеговини, с обзиром на то:
- да су Васојевићи поријеклом из Херцеговине,
- да су Бобани и даље у Херцеговини,
- да имамо тестиране из нпр. Кикинде, Пожеге и још неких крајева које не можемо повезати са Босанском Крајином,
- да има необјављени резултат муслиманске породице из источне Херцеговине (веома стара у мјесту одакле је) који се одлично уклапа у овај род,
- да подручја у Босанској Крајини и Босни гдје налазимо тестиране припаднике и уопште породице са овом славом (Змијање, Мркоњић, подручје између Врбаса и Босне и даље према Посавини) су углавном насељена из Херцеговине за шта постоје бројне генетске потврде..
... итд...

Мислим да се нисмо разумели. У Босанској Крајини (прецизније у околини Мркоњић Града) је матица братстава која славе Часне Вериге, а не целог рода. Јасно је најстарија матица овог рода коме припадају Бобани и Васојевићи, као и братства која славе Часне Вериге, негде у Источној Херцеговини, управо из разлога које си навео. Где тачно тек остаје да се утврди. Резултат муслиманске породице који си споменуо указује на то да је овај род још од средњег века географски доста раширен по Херцеговини.

[Милош]

Гарчић, Никољдан, Манастириште, Власотинце

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичнах вредности има ретку вредност 13-15 на DYS385, као и високе вредности 32 на DYS389II и 18 на DYS458. Самим тим нема ближих поклапања. Због маркера DYS385, исте славе, као и географске близине, може се можда рећи да му је најближи Николић, Горња Лопушња, Власотинце.

Најбројнији род у Манастиришту су Гарчићи, по Ј. Трифуноском пореклом су из Гара, села из средњег тока Власине.
Према казивању Новице Гарчића, пореклом су из Црне Горе, али су једно време живели у Гару.
У Црној Гори постоји предео Загарач (околина Даниловграда), са планином Гарчић, као презиме Гарчевић. Гарчићи су живели на левој страни Власине и вођени су као део Власотинца.
По казивању Бранка Јовичића, најстарији досељеници у Манастириште су из Црне Горе, Херцеговине и са Косова.

Гледајући да нађем везу за Пајкановића, увидео сам везу Гарчића са Одовићем из Заграда код Никшића. Имају свега три разлике на 23 упоредива маркера, а деле карактеристичне вредности 385=13-15, 458=18, 570=19, као и исту крсну славу. Ово би могло да потврди предање Гарчића о Црној Гори као матици.

[Sergius]

Мислим да се нисмо разумели. У Босанској Крајини (прецизније у околини Мркоњић Града) је матица братстава која славе Часне Вериге, а не целог рода. Јасно је најстарија матица овог рода коме припадају Бобани и Васојевићи, као и братства која славе Часне Вериге, негде у Источној Херцеговини, управо из разлога које си навео. Где тачно тек остаје да се утврди. Резултат муслиманске породице који си споменуо указује на то да је овај род још од средњег века географски доста раширен по Херцеговини.

Оно што желим рећи да је заједнички предак свих тестираних слављеника ове славе живио негдје у данашњој источној Херцеговини, славио славу Часне вериге, и да су његови потомци ту славу раширили миграцијама од Лике и Баније, до Пожеге и Кикинде. Очигледно је да нисмо нашли појединце са овом славом у матици који би били с њима свима у роду, из разлога што се мушка лоза угасила, или прешла на ислам или католичанство.

Дакле, матица рода у табели E-V13>PH1246 са славом Часне вериге није никако у Босанској Крајини, већ у Херцеговини. Заједнички предак нпр. Павловића из Котор Вароша и нпр. Ђурђевића са Змијања је по свему судећи живио такође у Херцеговини, иако од Котор Вароша до Мањаче има сат вожње, али то становништво није флуктуирало у међувремену.

[Иван Вукићевић]

Дакле, матица рода у табели E-V13>PH1246 са славом Часне вериге није никако у Босанској Крајини, већ у Херцеговини. Заједнички предак нпр. Павловића из Котор Вароша и нпр. Ђурђевића са Змијања је по свему судећи живио такође у Херцеговини, иако од Котор Вароша до Мањаче има сат вожње, али то становништво није флуктуирало у међувремену.

Поновићу још једном пошто из неког разлога опет ниси прочитао шта сам написао:

Јасно је најстарија матица овог рода коме припадају Бобани и Васојевићи, као и братства која славе Часне Вериге, негде у Источној Херцеговини, управо из разлога које си навео.

Међутим, даље порекло из Херцеговине не мења чињеницу да се братства која славе Часне Вериге први пут спомињу у Мркоњић Граду.

[Лука]

Дакле, матица рода у табели E-V13>PH1246 са славом Часне вериге није никако у Босанској Крајини, већ у Херцеговини. Заједнички предак нпр. Павловића из Котор Вароша и нпр. Ђурђевића са Змијања је по свему судећи живио такође у Херцеговини, иако од Котор Вароша до Мањаче има сат вожње, али то становништво није флуктуирало у међувремену.

Порекло из Херцеговине не би требало да је спорно, међутим ипак делује логичније да се овај род ширио са Змијања на запад и на исток, а не то да је било више подручја одакле се ширио.

[Sergius]

Суштина онога што желим рећи је да су преци тестираних крсну славу Часне вериге понијели из Херцеговине.

[Небојша]

Радовић, Аранђеловдан, Врбица, Аранђеловац, J2a-M92>S8230

Тестирани се сасвим лепо уклапа у род Цуца-Пјешиваца. Једино одудара вредност 14 на маркеру 456. Модална вредност је 15. Радовиће са овом славом нисам пронашао у том месту, али има неколико родова који славе Аранђеловдан, па вероватно ту постоји нека веза.
https://www.poreklo.rs/2013/08/09/poreklo-prezimena-selo-vrbica-aran%C4%91elovac/