Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

Кресан, раније Марковић, Ђурђевдан, североисточна Босна, I2-M423


Рачић, Никољдан, Кнић, Шумадија, J2b-M205

Рачићи су последњих 100 година у Книћу. пре тога не знају порекло. У Шумадији нисам нашао Рачиће. Има их нешто јужније у рашком и расинском округу, па су можда ови одатле пореклом.

https://www.poreklo.rs/2015/10/19/poreklo-prezimena-selo-parcin-aleksandrovac/
-Рачићи, Никољдан и Св. Врачи, су досељени из Раче код Преполца

Мада делује да би презиме могло имати везе са шумадијском Рачом

[goca 11]

Кресан, раније Марковић, Ђурђевдан, североисточна Босна, I2-M423


Рачић, Никољдан, Кнић, Шумадија, J2b-M205

Рачићи су последњих 100 година у Книћу. пре тога не знају порекло. У Шумадији нисам нашао Рачиће. Има их нешто јужније у рашком и расинском округу, па су можда ови одатле пореклом.

https://www.poreklo.rs/2015/10/19/poreklo-prezimena-selo-parcin-aleksandrovac/
-Рачићи, Никољдан и Св. Врачи, су досељени из Раче код Преполца

Мада делује да би презиме могло имати везе са шумадијском Рачом

Можда  би требало погледати  и порекло најпознатијег Рачића. Пуниша Рачић који је  рођен 1886 г. Пореклом је из племена Васојевића из братства Јелића.Старо презиме Радојевић по Пунишином деди Радоју. Родоначелник  са именом или надимком Рача, од кога су настале фамилије Јелићи,Асановићи,Вукићи,Зековићи и Дукићи.
Само племе Васојевићи је половином 19 века око 1860 године подељено између Црногорско брдске кнежевине и Турске, тако да су Горњи  Васојевићи остали унутар Црне Горе а Доњи Васојевићи унутар Турске.
 

[Atlantische]

Лазаревић, Алимпијевдан, Рагодеш, Пирот

Припада хаплогрупи G2a-PF3359, могуће подграни PF3378, мада би за то требала снп потврда. Овај снп није у понуди код Yseq-а, али га је могуће тестирати након захтева да га уврсте у понуду.

Лазаревић нема ближих поклапања на Српском ДНК пројекту, а у иностраним базама му је најближи извесни Сарменто пореклом са југа Португала, мада са њим има 3 разлике на 17 упоредивих маркера (на DYS570 разлика је трострука), па је упитно да ли уопште припадају истој низводној грани. Са Думановим из Копривиштице са Бугарског ДНК пројекта има 1 разлику на свега 12 упоредивих маркера (DYS439), с' тим што Думанов врло могуће није PF3359+, већ P303>L497+. Грана PF3359 је са сестринском граном P303 (и њеним огранцима CTS342 и L497) и L91 представљала главне гране G хаплогрупе присутне код неолитских земљорадника Европе, што доказује неколицина археогенетских налаза који се налазе у табели (G-PF3359 ancient samples).

У литератури је доста слабо обрађен пиротски крај па самим тим и Рагодеш одакле су Лазаревићи. Уколико неко има више података о овој породици добродошао је да их изнесе.

[Иван Вукићевић]

Можда  би требало погледати  и порекло најпознатијег Рачића. Пуниша Рачић који је  рођен 1886 г. Пореклом је из племена Васојевића из братства Јелића.

Пуниша Рачић није "пореклом из Васојевића", како пише на Википедији, већ је тамо рођен (село Слатина). Слава његових Рачића је Аранђеловдан, док тестирани Рачић из Кнића слави Никољдан. Мало је вероватно да породица тстираног потиче из Васојевића.

[ser.hill]

Поздрав свима на форуму,

Ово је мој први пост, везан за генетски тест који сам урадио. Колико видим, прилично занимљив и неуобичајен резултат, уколико неко може да ми помогне да га мало боље схватим, бићу захвалан. Имам породично стабло које сеже у 19 век, па тако и знам конкретно да је мој прапотомак, Кота (Коста), био сироче које је усвојио извесни Лазар Петровић, и из захвалности према њему је узео презиме Лазаревић. По причи постоји негде и документ о усвајању до кога бих волео да дођем једног дана.

Исправите ме ако грешим, G2a2 -> U1 -> L1266  је веома заступљена на Северном Кавказу?
Нисам превише упућен у материју, и сваа информација је добродошла!

Велики Поздрав и Срећна Нова Година!
Милан Лазаревић

Лазаревић, Алимпијевдан, Рагодеш, Пирот

Припада хаплогрупи G2a-PF3359, могуће подграни PF3378, мада би за то требала снп потврда. Овај снп није у понуди код Yseq-а, али га је могуће тестирати након захтева да га уврсте у понуду.

Лазаревић нема ближих поклапања на Српском ДНК пројекту, а у иностраним базама му је најближи извесни Сарменто пореклом са југа Португала, мада са њим има 3 разлике на 17 упоредивих маркера (на DYS570 разлика је трострука), па је упитно да ли уопште припадају истој низводној грани. Са Думановим из Копривиштице са Бугарског ДНК пројекта има 1 разлику на свега 12 упоредивих маркера (DYS439), с' тим што Думанов врло могуће није PF3359+, већ P303>L497+. Грана PF3359 је са сестринском граном P303 (и њеним огранцима CTS342 и L497) и L91 представљала главне гране G хаплогрупе присутне код неолитских земљорадника Европе, што доказује неколицина археогенетских налаза који се налазе у табели (G-PF3359 ancient samples).

У литератури је доста слабо обрађен пиротски крај па самим тим и Рагодеш одакле су Лазаревићи. Уколико неко има више података о овој породици добродошао је да их изнесе.

[Atlantische]

Исправите ме ако грешим, G2a2 -> U1 -> L1266  је веома заступљена на Северном Кавказу?
Нисам превише упућен у материју, и сваа информација је добродошла!

Јесте, али Ви не припадате тој грани G хаплогрупе. Филогенетски низ Ваше гране иде овако:  P287>P15>L1259>L30>CTS574>CTS2488>PF3359, као што је написано у поруци о Вашем резултату.

[Be like Bill]

Kod PF3359 vidim i neke jermenske haplotipove, a čini mi se da u tom delu između Pirota i Bele Palanke imamo baš nesumnjivo jermenske J1 haplotipove granu PF7257. Ne znam koliko je haplotip gospodina Lazarevića blizak tim (jermenskim G2 PF3359) haplotipovima?

[Atlantische]

Kod PF3359 vidim i neke jermenske haplotipove, a čini mi se da u tom delu između Pirota i Bele Palanke imamo baš nesumnjivo jermenske J1 haplotipove granu PF7257. Ne znam koliko je haplotip gospodina Lazarevića blizak tim (jermenskim G2 PF3359) haplotipovima?

Нема блиских хаплотипова на њиховом FTDNA пројекту нити међу њиховим PF3359 хаплотиповима у пројектима хаплогрупа.

[vidoje 013]

Кресан, раније Марковић, Ђурђевдан, североисточна Босна, I2-M423


Рачић, Никољдан, Кнић, Шумадија, J2b-M205

Рачићи су последњих 100 година у Книћу. пре тога не знају порекло. У Шумадији нисам нашао Рачиће. Има их нешто јужније у рашком и расинском округу, па су можда ови одатле пореклом.

https://www.poreklo.rs/2015/10/19/poreklo-prezimena-selo-parcin-aleksandrovac/
-Рачићи, Никољдан и Св. Врачи, су досељени из Раче код Преполца

Мада делује да би презиме могло имати везе са шумадијском Рачом

Можда  би требало погледати  и порекло најпознатијег Рачића. Пуниша Рачић који је  рођен 1886 г. Пореклом је из племена Васојевића из братства Јелића.Старо презиме Радојевић по Пунишином деди Радоју. Родоначелник  са именом или надимком Рача, од кога су настале фамилије Јелићи,Асановићи,Вукићи,Зековићи и Дукићи.
Само племе Васојевићи је половином 19 века око 1860 године подељено између Црногорско брдске кнежевине и Турске, тако да су Горњи  Васојевићи остали унутар Црне Горе а Доњи Васојевићи унутар Турске.

 Пуниша Милев (1888- 1944) Рачић правник , рођен је у селу Слатина код Андријевице. Рођени Васојевић. Радоје му је ђед. На уже он је Јелић - шире Рачић. Слатина је била у црногорску границу. Да би могао да се школује  у Београду узео је презиме Рачић.  Прибавио је документа да је из Доње Ржанице код Берана ( тада у саставу Турске) и да се презива Рачић.  У томе су му помогли рођаци Рачићи из Доње Ржанице. Није  касније враћао презиме Јелић.
 Да не ширим причу. Имао сам прилику да гледам  верзију рукописа (која је штампана као књига) о родослову братства Рачића из Слатине код Андријевице и сјећања проф. Миливоја Јелића. Имао сам ту част да штампани примјерак  књиге донесем из Црне Горе у Војводину, сину аутора.
Иван Вукићевић је тачно  указао на погрешку  Википедије.

[Јовица Кртинић]

Кресан, раније Марковић, Ђурђевдан, североисточна Босна, I2-M423


Рачић, Никољдан, Кнић, Шумадија, J2b-M205

Рачићи су последњих 100 година у Книћу. пре тога не знају порекло. У Шумадији нисам нашао Рачиће. Има их нешто јужније у рашком и расинском округу, па су можда ови одатле пореклом.

https://www.poreklo.rs/2015/10/19/poreklo-prezimena-selo-parcin-aleksandrovac/
-Рачићи, Никољдан и Св. Врачи, су досељени из Раче код Преполца

Мада делује да би презиме могло имати везе са шумадијском Рачом

Можда  би требало погледати  и порекло најпознатијег Рачића. Пуниша Рачић који је  рођен 1886 г. Пореклом је из племена Васојевића из братства Јелића.Старо презиме Радојевић по Пунишином деди Радоју. Родоначелник  са именом или надимком Рача, од кога су настале фамилије Јелићи,Асановићи,Вукићи,Зековићи и Дукићи.
Само племе Васојевићи је половином 19 века око 1860 године подељено између Црногорско брдске кнежевине и Турске, тако да су Горњи  Васојевићи остали унутар Црне Горе а Доњи Васојевићи унутар Турске.

 Пуниша Милев (1888- 1944) Рачић правник , рођен је у селу Слатина код Андријевице. Рођени Васојевић. Радоје му је ђед. На уже он је Јелић - шире Рачић. Слатина је била у црногорску границу. Да би могао да се школује  у Београду узео је презиме Рачић.  Прибавио је документа да је из Доње Ржанице код Берана ( тада у саставу Турске) и да се презива Рачић.  У томе су му помогли рођаци Рачићи из Доње Ржанице. Није  касније враћао презиме Јелић.
 Да не ширим причу. Имао сам прилику да гледам  верзију рукописа (која је штампана као књига) о родослову братства Рачића из Слатине код Андријевице и сјећања проф. Миливоја Јелића. Имао сам ту част да штампани примјерак  књиге донесем из Црне Горе у Војводину, сину аутора.
Иван Вукићевић је тачно  указао на погрешку  Википедије.

У нашој претраживој дигиталној библиотеци имамо следеће наслове:
Драгомир М. Кићовић, Радомир П.Губеринић: Пуниша Рачић - живот за једну идеју (Библиотека "Хронике села", посебна издања, књига 16)
Радош Јелић и Милун Јелић: Слатина и Слатињани (Библиотека "Хроника села" 15)

[Zor]

Kod PF3359 vidim i neke jermenske haplotipove, a čini mi se da u tom delu između Pirota i Bele Palanke imamo baš nesumnjivo jermenske J1 haplotipove granu PF7257. Ne znam koliko je haplotip gospodina Lazarevića blizak tim (jermenskim G2 PF3359) haplotipovima?

 Они свакако морају бити у вези са јављањем јерменског имена Дониг у селима Нишевац, Будримо и Гулијан око 1480. г.

[Небојша]

Убачени са 23andMe:


Брујић, Никољдан, Вргинмост, I2-S17250

Имамо већ Брујиће из Вргинмоста I2-PH908, али славе Ђурђевдан, па треба проверити шта је овде у питању.


Перишић, Јовањдан, Добро Поље, Калиновик, N-P189.2

Перишићима су сродни и Мишури из тог краја. И Перишићи из Попова (Требиње) славе Јовањдан, па можда постоји веза.


Јовановић, највероватније Ђурђевдан, Ужице, I1-P109

Тестирани каже да су досељени крајем 17. века из Црне Горе (према предању).


Бујишић, Ђурђевдан, Сивац, раније Пљевља, J2b-M205




Кнежевић, Ђурђевдан, Личка Јасеница, G2a-L42

[Небојша]

Јовановић, највероватније Ђурђевдан, Ужице, I1-P109

Тестирани каже да су досељени крајем 17. века из Црне Горе (према предању).

Јовановићи су уз Татинца (Ужице) и славе Никољдан. Овде нисам нашао Јовановиће https://www.poreklo.rs/2014/02/21/poreklo-prezimena-selo-tatinac-uzice/, али се они ипак помињу у Татинцу. Браћа Ђорђе и Трипко Јовановић досељени су 1864. године "са турске стране" на Татинац код Ужица (Перо Пећинар).

 

[Небојша]

Роквић, Стевањдан, Дрвар, R1b-U152


Свештеник Обрад Бањац, пренео је 1888. предање о пореклу рода коме припадају и крајишки Роквићи. Према том предању, Трњинићи и Роквићи су пореклом од неког племена Озгорастовића, које је доселило из Херцеговине. Најстарији познати предак овог рода звао са Радан, који је имао две, или три жене, од којих касније насташе потомци Трнинића, Роквића и Миљевића (Трњина, Роква, Миља).

Постоји и друго предање, које каже да су Трњина, Роква и Миља биле три сестре, које су приликом удаје задржале и крсну славу (то је био услов за зетове). Ово је мало вероватно, с обзиром да су сви "зетови" испали R1b-U152.

Конкретно Роквићи из Дрвара имају предање о пореклу из Далмације (Полача).


Дакле овим резултатом је комплетирана прича око овог крајишког рода. Миљевићи, Добријевићи, Трнинићи и Роквићи славе Стевањдан, имају предање о заједничком пореклу и сви припадају хаплогрупи R1b-U152.

од крајишких Роквића је певач Маринко

Једна нумера за успешно решавање ове слагалице око Озгорастовића

<a href="https://www.youtube.com/v/aT6evr7W70Y" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/aT6evr7W70Y</a>

[симо]

Дакле овим резултатом је комплетирана прича око овог крајишког рода. Миљевићи, Добријевићи, Трнинићи и Роквићи славе Стевањдан, имају предање о заједничком пореклу и сви припадају хаплогрупи R1b-U152.

Значајан крајишки род.

Још један представник овог рода- Марко Добројевић, српски народни добротвор из 19. вијека, трговац из Босанске Крупе



https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

http://digital.nub.rs/pdf/bosvila/1896/12.pdf

[Небојша]

Стојановић, Ђурђевдан, Љевоша, Пећ, I2-S17250


Према речима тестираног, пореклом су од Ђурашковића из Цеклина. Проблем је што Ђурашковићи из Цеклина славе Никољдан и припадају I2-Z17855
https://www.poreklo.rs/2016/03/10/bratstva-plemena-ceklin/

[Небојша]

Брујић, Никољдан, Вргинмост, I2-S17250

Имамо већ Брујиће из Вргинмоста I2-PH908, али славе Ђурђевдан, па треба проверити шта је овде у питању.

Ови Брујићи су из Бовића крај Вргинмоста. Славе Никољдан, за разлику од Брујића из Голиње.

[Небојша]

Комазец, Лазаревдан, Комазеци, Обровац, I2-S17250


Комазеци су крајем 20. века били веома бројни у Комазецима (91) и Комазецима Доњим (213). Комазеци су генерално најбројнија породица у том крају. Уз то су и веома стари на том подручју. Исељавали су се у околину Вргинмоста (Чремушница, Бовић). Од раније у пројекту имамо Комазеце из Каштела Жегарског, тако да је ово потврда.

Више о I2-PH908 породицама које славе Лазаревдан:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2687.0

[Небојша]

Ивановић, Петковдан, Лалевићи, Даниловград, E-V13

[Небојша]

Јанковић, Ђурђевдан, Јагњило, Младеновац, E-V13


Боривоје М. Дробњаковић за Јанковиће каже следеће:

Јанковићи (Игњатовићи 8, Јанковићи 3, Радовановићи 8, Глишићи 6, Обрадовићи 3, Филиповићи 6). 34 к. Слава: св. Ђорђе. Доселио се прадед Јанко „од Подгорице“. Старо им презиме Делибоковићи. Прво се задржали око Тополе, али им се ту не допадне, него крену даље и дођу овде у „ову питомину“. Од старине им кумови Ровићи у Буковику.
https://www.poreklo.rs/2013/08/12/poreklo-prezimena-selo-jagnjilo-mladenovac/

Први пут чујем за презиме Делибоковић, звучи интересантно.