Аутор Тема: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу  (Прочитано 3751 пута)

симо

  • Гост
Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« послато: децембар 10, 2017, 09:15:28 поподне »
У оквиру хаплогрупе I2-PH908 има неколико родова који славе Лазареву Суботу,а који су прилично добро генетички профилисани. Иако највејроватније ти родови нису повезани међусобно,  навео бих их у једној теми и покушао написати понешто о поријеклу сваког од родова. На жалост, добар дио родова се налази у још необјављеним резултатима, али покушаћу дати бар назнаке које су битне за општу причу.

Успио сам изоловати 4 рода која славе Лазареву Суботу, а припадају I2-PH908. Назваћу их условно по најстаријим презименима.

1. Ћумурије, разгранат род у селима Дучић, Мионица; Ћелије, Лајковац и Драгијевица, Осечина. У Драгијевици су познати и под називом Аврузи. Ради се о досељеницима из Херцеговине, по свему судећи из Дабарског или Фатничког Поља. На наки начин су повезани са родом Шаренаца у Херцеговини, можда по женским линијама, можда по заједничком мјесту поријекла. Назив села Дучић код Мионице су они донијели из Херцеговине (село се раније звало Кацапа), па је могуће да им је старије презиме било и Дучић. Од јавних резултата овом роду припадају Стојић из Ћелија, Лајковац и Живковић из Драгијевице, Осечина. Имају још два необјављена резултата.

2. Косјерићани, ову групу од три породице не могу другачије именовати, пошто још нису објављени. Ради се о три породице које су се развиле од једног призећеника у дучићке Ћумурије, а који је дошао из села Скакаваца код Косјерића. Генетички припадају роду Тарских Никшића. С обзиром да су сами Скакавци насељени управо Никшићима, ово не би требало да чуди.

3. Бијелићи, назвао сам их по најстаријем родовском имену из села Матаруге код Пљеваља.Иако неки истраживачи за овај род пишу да је стариначки у пљеваљским Матаругама, они сами кажу да су поријеклом из Гацка. Како год, доста су стари у Матаругама код Пљеваља. У самом мјесту поријекла тестирани су Гачевићи. Из истог пљеваљско-пријепољског краја су и Чаркиловићи. Занимљиво је и ово поклапање презимена са истим коријеном гатати-чарати. У околини Чачка овом роду припадају тестирани Николићи. Николићи са још једном необјављеном породицом из Видове код Чачка, чине подрод у оквиру овог рода, јер имају неке заједничке вриједности. Још два необјављена резултата из Војводине, говоре да је овај род учествовао и у Великим Сеобама 1690. године. Једну од тих породица налазимо у Помиришју, одакле се у другој половини 18. вијека преселила у Башаид, Банат.

4. Кубати , овај род би могли назвати и крајишки Лазаревштаци. Прилично разгранати у Жегаруу Далмацији, гдје се сматрају најстаријим српским досељеницима. Само презиме Кубат опет упућује на Дабарско поље у Херцеговини. С обзиром на блискост резултата, могли би бити повезани са Ћумуријама, који су имали исту полазну тачку у Херцеговини. Роду Кубата у самом Жегару и околини  припадају Љубичићи и још једна необјављена породица. На Кордуну овом роду припадају Мацути из околине Карловца и још једна необјављена породица из Вргинмоста.

Поред ових заокружених родова, постоје још три резултата (један необјављен) које само на основу блискости маркера не можемо сврстати ни у један од ових родова. То су:

Балшићи, старином из села Пећарска код Бијелог поља, старије презиме Пребирачевићи. Најстарија породица у Пећарској. Има неких сличности са родом Бијелића, али и значајних разлика. Балшићи би могли бити посебан, стари српски род у Бихору.

Нешићи из Белушића, Рековац. По маркерима најближи роду Ћумурија, али не толико близу да би се тврдила сигурна веза. Географски такође стоје далеко. У Белушићу се спомиње само једна породица која слави Лазареву суботу и за њу се каже: "Зељићи (6), досељеници из Копаоника. Славе Лазареву Суботу, прекаде немају."

Необјављена породица из околине Лајковца би могла бити повезана са Ћумуријама, али недостаје још маркера да би се то могло рећи сигурније.

Jelic

  • Гост
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #1 послато: децембар 10, 2017, 09:23:54 поподне »
Генетички припадају роду Тарских Никшића. С обзиром да су сами Скакавци насељени управо Никшићима, ово не би требало да чуди.

Не, већ припадају "општем херцеговачком роду", ако се тако може назвати. Вредност 22 на 635 уместо 25 и 24 коју поседују "тарски Никшићи" (мада бих ја овакав назив избегавао без резултата Веруовића) их јасно одваја од "тарских Никшића".
« Последња измена: децембар 11, 2017, 11:20:47 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #2 послато: децембар 10, 2017, 09:26:40 поподне »
3. Бијелићи, назвао сам их по најстаријем родовском имену из села Матаруге код Пљеваља.Иако неки истраживачи за овај род пишу да је стариначки у пљеваљским Матаругама, они сами кажу да су поријеклом из Гацка. Како год, доста су стари у Матаругама код Пљеваља. У самом мјесту поријекла тестирани су Гачевићи. Из истог пљеваљско-пријепољског краја су и Чаркиловићи. Занимљиво је и ово поклапање презимена са истим коријеном гатати-чарати. У околини Чачка овом роду припадају тестирани Николићи. Николићи са још једном необјављеном породицом из Видове код Чачка, чине подрод у оквиру овог рода, јер имају неке заједничке вриједности. Још два необјављена резултата из Војводине, говоре да је овај род учествовао и у Великим Сеобама 1690. године. Једну од тих породица налазимо у Помиришју, одакле се у другој половини 18. вијека преселила у Башаид, Банат.

Овом роду припада и једна необјављена фамилија из Шапца. У сваком случају, изгледа да се овај род исељавао искључиво у западну Србију (и изгледа мањим делом у Војводину). У Крајини и западној Босни га нема. Могуће је да ће га бити у источној Босни.

Што се тиче Николића, мислим да су и они из Видове (иначе, овом роду би због крсне славе његове породице требао припадати и наш садашњи патријарх Иринеј, он је такође из Видове).
« Последња измена: децембар 10, 2017, 09:29:42 поподне Лука »

симо

  • Гост
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #3 послато: децембар 10, 2017, 09:27:20 поподне »
Не, већ припадају "општем херцеговачком роду", ако се тако може назвати. Вредност 22 на 635 уместо 25 и 24 коју поседују "тарски Никшићи" (мада бих ја овакав назив избегавао без резултата Веруовића) их јасно одваја од "тарских Никшића".

Да, у праву си. Повео сам се за косјерићким Никшићима, а нисам погледао на све вриједности.
« Последња измена: децембар 11, 2017, 11:21:00 поподне Лука »

симо

  • Гост
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #4 послато: децембар 10, 2017, 09:28:59 поподне »
Овом роду припада и једна необјављена фамилија из Шапца. У сваком случају, изгледа да се овај род исељавао искључиво у западну Србију (и изгледа мањим делом у Војводину). У Крајини и западној Босни га нема. Могуће је да ће га бити у источној Босни.

Што се тиче Николића, мислим да су и они из Видове (иначе, овом роду би због крсне славе његове породице требао припадати и наш садашњи патријарх Иринеј, он је такође из Видове).

Ова из Шапца је једна од тих необјављених из Војводине. Они су у Шабац досељени из Војводине.
« Последња измена: децембар 10, 2017, 09:30:00 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #5 послато: децембар 10, 2017, 09:30:10 поподне »
Ова из Шапца је једна од тих необјављених из Војводине. Они су у Шабац досељени из Војводине.

То нисам знао. Хвала на информацији.

Jelic

  • Гост
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #6 послато: децембар 10, 2017, 09:34:04 поподне »
Балшићи, старином из села Пећарска код Бијелог поља, старије презиме Пребирачевићи. Најстарија породица у Пећарској. Има неких сличности са родом Бијелића, али и значајних разлика. Балшићи би могли бити посебан, стари српски род у Бихору.

Балшићи (Пребирачевићи) заиста имају неке разлике са Бијелићима, али имају и неких заједничких вредности тако да ипак мислим да су један род, давно раздвојен. Ни географски једни од других нису предалеко.

симо

  • Гост
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #7 послато: децембар 10, 2017, 09:37:17 поподне »
Балшићи (Пребирачевићи) заиста имају неке разлике са Бијелићима, али имају и неких заједничких вредности тако да ипак мислим да су један род, давно раздвојен. Ни географски једни од других нису предалеко.

Код I2-PH908 је све могуће, али ипак треба имати у виду да Гачевић и Балшић имају 10 маркера разлике на 37 маркера, тј. 12 ако се рачунају и двоструке промјене.

Jelic

  • Гост
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #8 послато: децембар 10, 2017, 09:38:56 поподне »
Код I2-PH908 је све могуће, али ипак треба имати у виду да Гачевић и Балшић имају 10 маркера разлике на 37 маркера, тј. 12 ако се рачунају и двоструке промјене.

Слична ствар постоји и код Шћепановића из Роваца који су исто братство (9 разлика на упоредивих 23 ако се не варам). Тако да су изузеци увек могући.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9153
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #9 послато: децембар 10, 2017, 09:44:05 поподне »


4. Кубати , овај род би могли назвати и крајишки Лазаревштаци. Прилично разгранати у Жегаруу Далмацији, гдје се сматрају најстаријим српским досељеницима. Само презиме Кубат опет упућује на Дабарско поље у Херцеговини. С обзиром на блискост резултата, могли би бити повезани са Ћумуријама, који су имали исту полазну тачку у Херцеговини. Роду Кубата у самом Жегару и околини  припадају Љубичићи и још једна необјављена породица. На Кордуну овом роду припадају Мацути из околине Карловца и још једна необјављена породица из Вргинмоста.



Углавном су сви крајишки Лазаревштаци I2-PH908 за сада сродни? Ово ми је занимљиво зато што имам рођаке Ступаре из Крајине, слава Лазаревдан. Они су досељени очито из Далмације. Са овом славом их је било у Ивошевцима, што није далеко од Жегра.

симо

  • Гост
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #10 послато: децембар 10, 2017, 09:47:25 поподне »
Углавном су сви крајишки Лазаревштаци I2-PH908 за сада сродни? Ово ми је занимљиво зато што имам рођаке Ступаре из Крајине, слава Лазаревдан. Они су досељени очито из Далмације. Са овом славом их је било у Ивошевцима, што није далеко од Жегра.

Тај родоначелник Ступара у Ивошевцима, чини ми се под именом Марко, записан је у попису из 1709. године. С обзиром да је пописан без земље, вејроватно је било досељеник у Ивошевце, сасвим могуће из Жегара.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3913
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #11 послато: децембар 10, 2017, 10:05:49 поподне »
Не, већ припадају "општем херцеговачком роду", ако се тако може назвати. Вредност 22 на 635 уместо 25 и 24 коју поседују "тарски Никшићи" (мада бих ја овакав назив избегавао без резултата Веруовића) их јасно одваја од "тарских Никшића".

Ниcу Вepуoвићи тoликo cигуpни пapaмeтap o Tapcким Никшићимa. Ни кoд jeднoг poдa ниje ocтaлo пpeдaњe o пopeклу из плeмeнa тaквoг нaзивa. Mнoгo jaчи дoкaз cу Глишoвићи кojи cу oгpaнaк Пoпoвићa из Majдaнa кoд Г. Mилaнoвцa чиje je cтapo пpeзимe Чoпићи (Чoпићићи), кojи ce cпoмињу у Дoбpилoвинcкoм кaтacтиxу у ceлу Пoљa кao Tapcки Никшићи. Taкoђe и пoмињaњe ceлa Виpиjeвићи у кoмe живe Tapcки Никшићи, тaкoђe je jeдaн oд дoкaзa дa ce oвдe paди o Tapcким Никшићимa. Taкoђe и тepитopиja oдaклe cу ocтaли тecтиpaни укaзуje нa тo дa cу у питaњу Tapcки Никшићи. И cлaвa нapaвнo... Вepуoвићи cу cпoмeнути кao мoгућa вeзa ca Виpиjeвићимa, aли кojи cу зaдpжaли Лучиндaн кao cлaву.

Штo ce тичe вpeднocти нa 635, T. Никшићи имajу 24 и 25, дoк Xepцeгoвци 23. Вpeднocт 22 ce мoжe уoчити кoд Гpкa, Бугapинa и oвe "иcтoчнe" cтpуje... Кao и кoд пap poдoвa у CAНУ иcтpaживaњу.
« Последња измена: децембар 11, 2017, 11:21:21 поподне Лука »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3913
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #12 послато: децембар 10, 2017, 10:40:54 поподне »

Штo ce тичe вpeднocти нa 635, T. Никшићи имajу 24 и 25, дoк Xepцeгoвци 23. Вpeднocт 22 ce мoжe уoчити кoд Гpкa, Бугapинa и oвe "иcтoчнe" cтpуje... Кao и кoд пap poдoвa у CAНУ иcтpaживaњу.

Caд caм пpoвepиo, Xepцeгoвци имajу нajвишe 22, кao штo Лукa peчe, дoк je тa нeкa "cтapиja" гpaнa, гдe je и тaj Гpк, 21.

Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #13 послато: децембар 10, 2017, 10:44:40 поподне »
Надам се да ће бити прилике да се тестирају глински Бунчићи (војводски и кнежевски род) и Мраковићи (хусарски род) који славе ову крсну славу. Оба рода играла су велику улогу у историји банијских Срба, посебно током XVIII вијека. Бунчићи су презиме добили по мјесту из кога су се доселили на Банију (име мјеста је Буна, али нисам сигуран да ли се ради о мостарској Буни).

симо

  • Гост
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #14 послато: децембар 10, 2017, 10:48:04 поподне »
Caд caм пpoвepиo, Xepцeгoвци имajу нajвишe 22, кao штo Лукa peчe, дoк je тa нeкa "cтapиja" гpaнa, гдe je и тaj Гpк, 21.

Модална вриједност за I2-PH908 је 22. Рекао бих да је код цијеле групе 557=17 вриједност 635 прилично промјенљива и може ићи од 21-25. Ово је примјетно код свих родова у тој групи.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3913
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #15 послато: децембар 10, 2017, 11:17:24 поподне »
Модална вриједност за I2-PH908 је 22. Рекао бих да је код цијеле групе 557=17 вриједност 635 прилично промјенљива и може ићи од 21-25. Ово је примјетно код свих родова у тој групи.

Дa, нeгo циљ ми je биo peћи дa кoд oвиx нeoбjaвљeниx poдoвa 19=14, кao дa ce пpимeћуje joш jeднa тepитopиja гдe je пpиcутaн пoceбaн cлoj oвe гpaнe. Cpeдњoвeкoвни Cpeм (Cpeм и Maчвa), o чeму je дaвнo Лeпeничaнин пиcao, a у вeзи ca кacниjим Гaлипoљcким Cpбимa.

 Зa Ћумуpлиje ce кaжe: "Ћумурлије (Ћумури), досељени врло давно, не зна се када, од Мостара у Херцеговини." Пpe биx oчeкивao кoд њиx 19=14, пa би тo пpизeћивaњe дoвeo у cумњу, aли ниje изглeдa тaкo.

Нa 17 мapкepa ce jeдинo мoжe видeти пpeкo 635 дa ниcу из Пoтapja, вeћ вepoвaтнo из Xepцeгoвинe.

И joш jeднa иcпpaвкa, 635=21 je jeдaн Maђap из aнoнимнe cтудиje, a нe Гpк. Извињaвaм ce.
« Последња измена: децембар 10, 2017, 11:19:12 поподне Милош »

На мрежи Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1267
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #16 послато: децембар 11, 2017, 01:57:48 пре подне »
Надам се да ће бити прилике да се тестирају глински Бунчићи (војводски и кнежевски род) и Мраковићи (хусарски род) који славе ову крсну славу. Оба рода играла су велику улогу у историји банијских Срба, посебно током XVIII вијека. Бунчићи су презиме добили по мјесту из кога су се доселили на Банију (име мјеста је Буна, али нисам сигуран да ли се ради о мостарској Буни).

Морам да упаднем, иако није толико битно. Велики сам противник тврдњи да су нека презимена на -ић изведена од места порекла. Зна се шта је "ић", а шта "ац" и "ин".

На мрежи Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1267
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #17 послато: децембар 11, 2017, 02:04:45 пре подне »
Може бити да је старија верзија презимена била Бунац, па да је у неком тренутку настало Бунчић, преносећи се са оца на сина. Али "ић" је сигурно настало по оцу, а не месту.

Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #18 послато: децембар 11, 2017, 02:09:43 пре подне »
Морам да упаднем, иако није толико битно. Велики сам противник тврдњи да су нека презимена на -ић изведена од места порекла. Зна се шта је "ић", а шта "ац" и "ин".

Слажем се, Зрно.
Међутим, ово није моја тврдња, а ни предање самих Бунчића, већ су то ријечи Војина Дабића који је истраживао архивску грађу (вјерујем да не би тек тако помињао то, већ да постоји неки запис који упућује на то).



симо

  • Гост
Одг: Родови I2-PH908 који славе Лазареву Суботу
« Одговор #19 послато: децембар 11, 2017, 08:46:50 пре подне »
Међутим, ово није моја тврдња, а ни предање самих Бунчића, већ су то ријечи Војина Дабића који је истраживао архивску грађу (вјерујем да не би тек тако помињао то, већ да постоји неки запис који упућује на то).

Могуће да је постојао неки податак који је Дабић прочитао,а који се опет заснивао на простонародној етимологији, слично као у случају Буњевци-Буна. Дабић је у Карловачком генералату написао и да су Усорци у Оточац доселили директно из Усоре.

Са друге стране, Бунчићи су прилично стар род међу крајишким Србима. Забиљежени су у Далмацији још 1709. године, било их је у Ђеврскама и Ивошевцима,а од далматинских су и лички Бунчићи којих је било у Радучу, Острвици, Пишаћу. Од ових личких су и Бунчићи на Сувој међи. Сви ови Бунчићи славе Јовањдан. Не знам да ли би могла постојати веза банијских Бунчића са поменутим Бунчићима с обзиром и на различиту славу. Занимљиво је да се за Филипа у горњем тексту каже да се за буне склонио у Бриње или у Котаре (можда код сродника Бунчића?)

Треба поменути да у Крајини сем овог рода I2-PH908 који сам поменуо, вјероватно постоји још један род који слави Лазареву Суботу, а припада хаплогрупи E-V13. То су Мандићи из Томингаја код Грачаца (од ових Мандића је Теслина мајка Ђука). Да би могло да се ради о роду,а не о појединачној породици говори и резултат једне породице из Гламоча, која је блиска Мандићима, а слави такође Лазареву Суботу.