Аутор Тема: Топонимија Београда  (Прочитано 21579 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #60 послато: новембар 02, 2018, 02:00:26 поподне »
Док смо још у јужним деловима Београда, ваља поменути и нека села која више не постоје, а у овом су подручју. О њима је писао др Реља Новаковић у раду „О неким ишчезлим селима на домаку Београда“.

Рудманово је било село на обали Саве, у висини јужног шпица Аде Циганлије. Село је било на важном путу који води обалом Саве на запад (као и данас). На аустријској (Епшелвиц) мапи из 1718. године, Рудманово је уцртано на око три километра на север од Железника. Касније се село више не помиње, а данас у подручју Железника постоји локалитет Рудманово (ливада), додуше знатно ближе самом Железнику. С обзиром да се село налазило између две воде - Саве са једне и плавног Макиша са друге стране, могуће је да су се Рудмановци иселили према Железнику због изливања Саве или плављења из Макиша.
Порекло самог топонима није сасвим јасно. Постоје мишљења да се село раније звало Радмановац. Заиста је постојало једно село овог назива, забележено од турских власти 1560. године у Београдској нахији, али није поуздано да се ради о истом селу, нарочито јер се оно те 1560. године наводи као „запустело“, а и језички преображај из Радмановац у Рудманово за релативно кратко време не звучи баш извесно.
Корен руд- би могао имати везе са неким рудником или рударским занатом, нарочито кад знамо да је оближњи Железник био рударско место и да цело то подручје јужно од Београда које гравитира Авали било познато по средњевековном (а и каснијем) рударству.

Село Камен се помиње још 1822. године (арачки тефтер) између Кнежевца и Жаркова. По том положају, могло би се радити о неком од брда (Петлово, Лабудово?). 1818. у Уписнику, ово село се наводи као „Махала код Камена“. У турским пописима из 16. и 17. века, село под оваквим називом не постоји, док се у аустријским документима из 18. века у овом крају помиње запустело село Kaminitz (Каменица). Народно предање (забележено у 19. веку) каже да је село Камен било велико и да се налазило - близу савске обале. Новаковић могући положај Камена налази између села Сремчица и Велика Моштаница, где данас постоји локалитет Каменска Ћуприја (дакле, у присвојном облику - каменска, а не камена или каменита), а где је на мапи из 18. века приказан мост на некој безименој речици.

У долини Топчидерске реке постојала су мала села Менгаре (или Мегаре) и Мечковац, негде на потесу између Кнежевца и Топчидерског парка. Не помињу се после 1813-те.

Нешто јужније до пред крај 18. века постојало је село Дољани, на потесу између Сремчице и Липовачке шуме. За Дољане се каже да је било велико село, а по предању, био је ту и град (утврђење) који је данас под Липовачком шумом. У турским дефтерима из 16. века помињу се Горњи и Доњи Дољан. Помињу се и у првој половини 18. века у аустријским документима.     
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #61 послато: новембар 06, 2018, 01:23:19 поподне »
Говорећи о Топчидеру, не може се не поменути Топчидерско Брдо, данас један од најлепших (ако не и најлепши) крајева у Београду.
Данас је ово лепо уређен кварт са обиљем зеленила, лепим и раскошним породичним кућама најбогатијих Београђана, чистим улицама, отменим ресторанима...

Све до 20. века, већи део Топчидерског Брда био је под шумом (осим западног, окренутог Сави). Ширењем Београда, део по део Брда је урбанизован, чиме се и сужавало и подручје на које се односи назива Топчидерско Брдо. Изворно подручје под називом Топчидерско Брдо је брдо са највишом тачком 210 метара НМВ, које је географски оивичено: брдом Дедиње и долином Топчидерске реке на југу, долином Саве на западу, долином Мокролушког потока на северу и долином Бањичког потока на истоку.

Сама етимологија назива је јасна - односи се на брдо које је изнад Топчидера. С обзиром да је Топчидер турцизам, свакако да је постојао неки назив за ово брдо и пре 16. века, од кад су Турци окупирали Београд и околину, али он није сачуван (или барем ја нисам нашао податак о њему).

Западна страна Топчидерског Брда је до иза Првог светског рата називана Ђурђево Брдо и она је служила као осматрачница према областима преко Саве (Срем). На мапи Београда из 1893. године овај део Топчидерског Брда означен је као „Београдски виногради“. Касније ће замрети и назив Ђурђево Брдо (после 1927. године), а преовладаће назив Сењак који се уобичајио од краја 19. века (позната прича о томе како су овде Београђани који су држали стоку имали своје сењаке, по чему и назив за крај).

Можда се Топчидерско Брдо пре Турака звало управо Ђурђево Брдо?

Како ће западна страна Топчидерског Брда у 20. веку постати Сењак, тако је североисточна страна прозвана Прокоп, по прокопу који је ту направљен за потребе железнице. Ова страна Топчидерског Брда раније је називана Малешко Брдо, али је касније преовладао назив Прокоп. Када је почела изградња Главне железничке станице у Београду (1881-82), велике количине земље у камена насути су преко Баре Венеције, како би онуда прошла пруга. Та земља и камен копани су управо из Малешког Брда. Тако је настао један велики кратер, до којег су ишле трачнице и где је заснована железничка станица Београд Центар, познатија као Прокоп.

Коначно, са југа се назив Дедиње проширио на знатан део Топчидерског Брда. О томе је кратак и ефектан опис дао Богдан Тирнанић у књизи „Београд за почетнике“:

,,Када je наврх Дедиња саграђен краљевски двор, богати снобови нагрнули су y том правцу. Многи снобови са Топчидерског брда почели су тада и свој део да називају Дедињем, јер им je овај други назив звучао отменије. Неки су име Дедиње натегли све до Топчидерске звезде, a неки га завукли чак до ,,Мостара“.

У административном смислу, Топчидерско Брдо је између светских ратова било општина у оквиру града Београда и обухватало је подручје у својим географским границама, као и Дедиње и један део Бањичког Брда. 1957. године, када је укрупњена локална самоуправа, од општина Топчидерско Брдо и Западни Врачар биће образована општина Савски Венац.

(подаци из више извора, највише из Новаковићевог раније наведеног рада)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #62 послато: новембар 06, 2018, 01:27:46 поподне »
Топчидерско Брдо у географским границама (црвено) и област на коју се данас односи појам Топчидерско Брдо (плаво)


"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #63 послато: новембар 06, 2018, 02:37:49 поподне »
И Дедиње је некад било пусто брдо, па су од времена кад је тамо саградио двор краљ Александар Карађорђевић, како написа Тирнанић, тамо почели своје виле да граде богати Београђани.


Дворска капела Светог апостола Андреја Првозваног

На старим аустријским картама из 18. века, ово брдо се наводи као: Dedina, Dedina Berg, Dedino brdo.

Обично се назив Дедиње повезује с неким дедом (у смислу претка или старог човека), или дедовином, али занимљив податак стоји у „Историји Београда“ (САНУ, 1974), где се наводи турски назив брда из средине 16. века, - Dede Bairi (Дедино Брдо). Тумачење које тамо стоји је да је ово брдо било посед извесног београдског старешине једне исламске заједнице (месџида) у неубицираној Баба-Махмудовој махали у београдскојх вароши, а који се звао Дедезаде („Дедић“, син дервишког старешине деде).

Лингвиста Звездана Павловић („Ороними Србије“) има другачије тумачење:

"ДЕДИЈА, ДЕДИНА, ДЕДИНО БРДО, ДЕДИЊЕ, ојк. Београд. Од личног имена Дедија преко синт. Дедија земља, коса и сл. С обзиром на велики комплекс земље и набројане синониме мања је вероватноћа да је именовање везано за апелатив деда, мада се и то не може пренебрегнути, као и за значење лексеме дедина, дедовина, баштина, наслеђен посед,. Синоними могу бити изведени од других облика антропонима: Деда, Дедин".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #64 послато: новембар 06, 2018, 03:38:59 поподне »
Јужно од Дедиња су насеља Канарево Брдо и Миљаковац, а југоисточно Бањица.

Канарево Брдо и Миљаковац су модерна насеља изграђена 1960-их, односно 1970-их година. Пре Другог светског рата била су у приватном власништву, под шумом и ливадом. У ранијим временима вероватно су била у била у атарима села Бањица и Кнежевац.

Иако многи Београђани мисле да је назив Канаревог Брда повезан са канаринцима (или можда - Канарским острвима), оно овај назив носи по презимену предратног власника, Ђорђа Канаре. Канара, богати рентијер цинцарског порекла, је ово земљиште купио од претходног власника, а тада се брдо звало - Гољино Брдо. Намера му је била да изгради „вртни град“ од малих кућа за издавање. Простор је био у близини железничке колоније, засноване уз пругу која је ишла (и иде и данас) долином Топчидерске реке, и изградња оваквог насеља представљала је природни продужетак тог железничког насеља. 1930-их добар део овог „града“ је изграђен, међутим, после Другог светског рата, читав посед је национализован, а објекти порушени.

Нисам успео да нађем ништа детаљније по питању - ко је био Ђорђе Канара. Ако неко зна, нека постави.
Надимак „Канара“ имао је генерал србске и југословенске краљевске војске Јован Наумовић, из старе београдске куће Наумовића, цинцарског порекла. Има ли овај Ђорђе Канара неке везе с Наумовићима, не знам.

Иначе, канара (kanara) је турцизам и означава кланицу. На румунском canara је стена, што је преузето и у бугарском - канара = каменити крш.
У кумановском крају постоји село Канарево. У Македонији канарче или канарија представља део традиционалне женске ношње (марамица која се задене у појас украса ради).


За порекло назива Миљаковац нисам нашао ништа опипљиво, нити се овај топоним спомиње у грађи пре средине 20. века. Конструкција лично име + вац, изведена од старије верзије „вас“ = село, у овом случају Миљака вас (Миљаково село), можда указује да је некада овде било насељено место, вероватно мањег обима.

Топонима Миљаковац, Миљаковци и сл, има на више места по србском етничком простору. Име Миљак и презиме Миљаковић се помињу у повељама Немањића још у 14. веку.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #65 послато: новембар 06, 2018, 03:58:08 поподне »
Рудници и лагуми испод "СКОЈ-евског насеља":

<a href="https://www.youtube.com/v/LjEEjrmv6g0" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/LjEEjrmv6g0</a>
(8:25 - 14:25)
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3995
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #66 послато: новембар 06, 2018, 04:38:39 поподне »
Топчидерско Брдо у географским границама (црвено) и област на коју се данас односи појам Топчидерско Брдо (плаво)



Једна занимљиа слика. Топчидер почетком 20. века.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #67 послато: новембар 06, 2018, 07:05:50 поподне »
Једна занимљиа слика. Топчидер почетком 20. века.



С обзиром на поглед који пуца на Београд (којим, за разлику од данашњег "Београда на води", доминира Саборна црква), ово је сликано негде при врху Топчидерског Брда (она ђурђевско / сењачка страна).
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4915
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #68 послато: новембар 06, 2018, 07:52:20 поподне »
С обзиром на поглед који пуца на Београд (којим, за разлику од данашњег "Београда на води", доминира Саборна црква), ово је сликано негде при врху Топчидерског Брда (она ђурђевско / сењачка страна).

Рекао бих да се у позадини фотографије види метеоролошка станица за мерење температуре и влажности ваздуха (дрвени троуглић изнад земље). Можда се у то време температура за Београд мерила на Сењаку, а не на Кошутњаку као данас?  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #69 послато: новембар 06, 2018, 07:56:33 поподне »
Личи, стварно.
Ваљало би проверити где је тада била метео станица.
Данас је главна на врх Кошутњака, што није далеко од сењачке стране Топчидерског Брда.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #70 послато: новембар 07, 2018, 03:30:32 поподне »
Канара, богати рентијер цинцарског порекла, је ово земљиште купио од претходног власника, а тада се брдо звало - Гољино Брдо.

Судећи према аустријској Церниц-Кајзеровој карти из 1721. године, брдо које је касније звано Гољино, а у 20. веку добило назив Канарево брдо, у то време звало се Карлсберг (Карлово брдо, вероватно по принцу Карлу Александру Виртембершком), а ранији назив био је Мајур. Назив се односио како на Канарево брдо, тако и на брдо на којем се данас налази Миљаковац.

Сама реч мајур је у србски дошла из немачког, а мађарског је порекла, и означава сеоско пољопривредно имање са свим помоћним економским објектима и с њим спојеном обрадивом земљом, као целину.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #71 послато: новембар 07, 2018, 03:33:17 поподне »
Бањица је насеље на авалском путу, познато по блоковима модерних зграда саграђених 1970-их, премда постоји и даље један део Бањице у којем је насеље породичних кућа (у којима и данас живе неки потомци првих насељеника из 1830-их).

Назив долази од многобројних извора који су се у подручју села налазили, а од којих су неки били минерални и термални („Приповједају да су ту некад биле бање, купатила“, Богић). У страним мапама и историјским изворима, назив се јавља као: Bagna, Bagnia, Banya, Bainja, Banie, Panie, Bogna, итд. У домаћим, редовно као Бања.

Село је овде постојало у средњем веку, па и у првим годинама турске власти. У свим пописима београдске области током 16. века (1528, 36, 60, 82) помињу се напоредо два села: Бања и Бањица. Тумачи ових пописа су у недоумици који назив се односи на које данашње село. Већинско мишљење је да је Бања село које се налазило у близини данашње Бањице, а да се тај стари топоним Бањица односи на данашње село Јајинци, јужније на авалском путу.

То старо село Бања било је ближе Топчидерској реци, у подручју између брда Дедиње и помињаног Мајура / Карлсберга / Гољиног брда (где је данас улица Пере Велимировића, односно Месна заједница Кошутњак). Бања се након 1738. године више не спомиње, све до 1820-их, па се може закључити да је село расељено, односно запустело у време аустро-турских ратова, у којима су се ратни сукоби често одвијали баш у подручју јужно од Београда. 1820-их. У србским пописницима, уписницима и тефтерима, Бања се поново помиње, напоредо са Бањицом, али од 1830-их овог назива више нема. Изгледа да је насеље само од себе замрло, јер, како је раније наведено, сто година касније у подручју некадашње Бање видимо покушај Ђорђа Канаре да заснује „вртни град“ у ненасељеном подручју.

Данашња Бањица заснована је у време књаза Милоша, и то тако што је тада расељено село на Топчидеру ради изградње Милошевог конака (овде је могуће да су, у пакету са Топчидерцима, пресељени и преостали становници старе Бање?), а то становништво је пресељено делом у ненасељени део атара села Бања (онај где су некад били извори, између Бање и Јајинаца), а делом на Палилулу. То ново насеље на исток од старог села Бања, прозвано је Бањица, који се назив касније раширио и на околину.

Иначе, у подручју Бање и Бањице налазили су се занимљиви објекти у прошлости:

Недалеко од тролејбуске окретнице налази се неолитски археолошки локалитет „Усек Бањица“, који припада Винчанској култури. Очито да су минерални и термални извори били примамљиви још неолитским људима. Уједно, ово нам показује да је и предграђе, а не само калемегданско-теразијски део Београда, било насељено у праисторији.
У римско доба овде је била бања.
У време аустријске власти у 18. веку, ту су били купатила и рибњаци.
Почетком 20. века, на месту данашњег стадиона ФК „Рад“ налазио се хиподром, а на месту данашње бањичке пијаце било је фудбалско игралиште клуба претече „Рада“ (ранији називи „Бањица“ и „Развитак“).
1910. године, на Бањичком вису отворен је први србски аеродром (Летилиште).
1941-45. на Бањици се налазио највећи конц-логор у окупираној Србији.

Данас се од важних објеката на подручју Бањице налазе: Војно-медицинска академија, Војна академија, Велики спортски центар „Бањица“, стадион ФК „Рад“, итд. Такође, ту је и Бањичка шума, која је нека врста заштићеног подручја и у којој, у сред урбаних крајева, живи већи број врста птица и мањих животиња.


Занимљиве странице о Бањици:

http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/vozdovac/usek.html

http://banjica.org/html/istorija.html
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #72 послато: новембар 08, 2018, 01:44:03 поподне »
Свима је јасно како је назив добила Ада Циганлија, а помињали смо и на овој теми. Међутим, мало људи зна да је и на десној обали Саве, наспрам Аде постојало још једно циганско насеље.

Циганско насеље на Ади постојало је у 17. веку, а можда и пре. Најстарији документован назив Аде Циганлије је на италијанској (Кантели) мапи из 1689. године, где на Ади пише: Isola de Zingari. Током аустро-турских борби за Београд 1716. године, Ада је послужила Аустријанцима за постављање понтонског моста, а касније је ту изграђен низ одбрамбених шанчева и ровова.

Ада Циганлија након тога више није насељавана. У Првом српском устанку, Карађорђе је Аду поклонио војводи Младену Миловановићу, за ратне заслуге (1809). Но, 1821. године, Милош је острво прогласио за државно добро. У периоду од 1920. до 1954. године, на Ади се налазио затвор за тешке осуђенике (углавном политичке противнике најпре краљевског, а затим и комунистичког режима). Претпоставља се да је у затворском дворишту стрељан ђенерал Дража Михаиловић и да је закопан негде у близини затвора. Затворска зграда се налазила на простору где је данас управна зграда ЈП „Ада Циганлија“ и ресторан „Језеро“. Затвор је затворен 1954, а срушен 1956. године.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #73 послато: новембар 08, 2018, 01:46:30 поподне »
Цигани са Аде су у периоду аустријске власти у Србији у првој половини 18. века пресељени на обалу преко реке, где је настало њихово ново насеље, са обе стране ушћа Топчидерске реке у Саву (данас је тамо посторејње Југопетрола). У документима се ово село помиње као Циганско село. Оно ће бити разорено од фрајкора 1788. године, а шта је било са житељима, не зна се. Тек, у наредном периоду, циганско насеље налазимо низводно, на ушћу Мокролушког потока (простор испод данашњег моста Газела). На аустријским мапама са краја 18. века, ово циганско насеље се најчешће наводи под називом Циганка (Ziganka).

Због изливања Мокролушког потока, Цигани се померају више према Београдској вароши и уз брдо. Новаковић у наведеном раду даје тачну локацију где се на прелазу из 18. у 19. век налазила Циганка: на падини Врачарског брда, на потесу између Милошеве и Сарајевске улице, са обе стране Немањине улице. По средини њиховог села текао је поток (правцем данашње Немањине улице), а занимљив детаљ на мапама је да у селу постоји и џамија, или је џамија постојала од раније, а Цигани су се окућили око ње. Ово можда указује да су ови Цигани били исламске вероисповести.

На мапама из 1818. и 1829. године, ово село је уписано као - Циганска мала, након чега се више не помиње. Могуће је да су се ови Цигани иселили са другим муслиманима након 1830. године кад је Србија добила аутономију.



Оквиран положај села Циганка / Циганска мала

Данас се у овом блоку где је некад било циганско село и џамија, налазе многе важне зграде: Влада Републике Србије, Министарство иностраних послова, Врховни касациони суд, седиште Железница Србије, неколико амбасада, итд. У Финансијском парку између Милошеве, Немањине и Балканске улице, дакле негде на врх Циганске мале, касније је саграђен амам Кнеза Милоша (1836), који и данас постоји.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #74 послато: новембар 08, 2018, 02:24:49 поподне »
По средини њиховог села текао је поток (правцем данашње Немањине улице),

То је Врачарски поток.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #75 послато: новембар 08, 2018, 04:14:24 поподне »
Поменути Мокролушки поток извире у селу Велики Мокри Луг и тече правцем северозапад, дужином око 10 километара. У прошлости је, понекад, на пролеће имао бујан ток, понегде се може у литератури наћи да је називан и Мокролушка река. С обзиром да је издубио лепу удолину између београдских брда, уз поток је увек ишао неки друм. Коначно, кад је грађена ова деоница аутопута Београд - Ниш (1977), поток је завршио под земљом, односно путем. Саграђен је колектор којим Мокролушки поток и данас тече и улива се у Саву на шеталишту испод Газеле. Тек у свом изворишном делу, и једној деоници код насеља Медаковић, Мокролушки поток тече површином тла.

И већина других потока у урбаном делу Београда и данас постоји, али - испод асфалта.

Мокролушки поток добио је назив по локалитету Мокри Луг. Некада је ту постојало село (на шта указује топоним Селиште у Малом Мокром Лугу), које је замрло негде током турске власти. С обзиром на обиље извора и потока у овом крају, на месту насеља развила се бујна шума. Комбинација шуме и плавног тла дала је назив локалитету. 1806. године, у време Карађорђеве државе, избеглице из турске границе, из лесковачког краја, настанили су се у подручју Мокрог Луга. Остало је запамћено да су након пропасти Карађорђеве државе две године били у избеглиштву преко Дунава, на аустријској територији. Тако је зачето ово младо село. У документима из периода након Другог српског устанка, налазимо чак три села овог имена: Мокри Луг, Нови Мокри Луг и Махала Мокри Луг. Каснија урбанизација дефинисала је две посебне целине у оквиру села, те су тако настала два посебна насеља - Велики (од Новог) и Мали Мокри Луг (од првобитног насеља). Махала Мокри Луг (ранији називи Ново Село; Ћој; Климента) вероватно се налазила на подручју данашњег насеља Калуђерица.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #76 послато: новембар 08, 2018, 04:16:37 поподне »
Некада је из правца Зеленог Венца низ данашњу Каменичку улицу, па према хотелу „Бристол“ у Карађорђевој, текао поток. Како је уз саму Саву, на њеној десној обали у 18. веку подигнут насип, вода коју је доносио овај поток, као и вода коју је доносио Врачарски поток, није имала где да се улије и тако је подручје између овог потока и ушћа Мокролушког потока стално било поплављено. Временом се ту формирала бара, која је, због близине некадашњег циганског насеља на падини Врачарског брда, названа - Циганска бара. Касније, у другој половини 19. века, понеће милозвучнији назив - Бара Венеција. Њеним исушивањем и насипањем земље и камена, почев од 1860-их, па до 1880-их, настао је раван простор на којем је изграђена београдска Главна железничка станица. Један део простора на којем данас ниче „Београд на води“, и данас се назива Бара Венеција, иако тамо нема више никакве баре.

На неким страницама видим да се Бара Венеција лоцира као подручје од Главне железничке станице, па све до ушћа Топчидерске реке у Саву. Новаковић помоћу аустријских и србских мапа из прошлости веома успешно доказује да се назив Циганска бара, односно Бара Венеција, не односи на овако широк простор. Према свим показатељима, Бара Венеција је завршавала недалеко од ушћа Мокролушког потока у Саву, док је крај јужније, према ушћу Топчидерске реке (где се данас налази Београдски Сајам) био плављен из других разлога - изливањем Саве (што се догодило и у блиској прошлости, 2006. године, кад је цео Булевар Војводе Мишића, на потесу од Мостара до „Господарске механе“ био данима под водом).   
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4915
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #77 послато: новембар 08, 2018, 08:37:15 поподне »
Махала Мокри Луг (ранији називи Ново Село; Ћој; Климента) вероватно се налазила на подручју данашњег насеља Калуђерица.

Да ли је ово поуздана информација, да се Климент Ћој (Село Климената) налазио на простору Калуђерице? У литератури коју сам читао се он никад не лоцира прецизније, углавном је под широким појмом "у подножју Авале". То село су засновали Клименти исељени за време Друге сеобе Срба (1737-1740.), а требало би да је у исто време засновано и њихово насеље на планини Рудник, као и она најпознатија сремска (Хртковци, Никинци, Платичево).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #78 послато: новембар 08, 2018, 09:03:04 поподне »
Да ли је ово поуздана информација, да се Климент Ћој (Село Климената) налазио на простору Калуђерице? У литератури коју сам читао се он никад не лоцира прецизније, углавном је под широким појмом "у подножју Авале". То село су засновали Клименти исељени за време Друге сеобе Срба (1737-1740.), а требало би да је у исто време засновано и њихово насеље на планини Рудник, као и она најпознатија сремска (Хртковци, Никинци, Платичево).

Мислим да су у питању различита насеља. Климентско насеље на Авали би могло бити оно о којем сам већ писао на овој теми, а које је пострадало од Турака.

Ово насеље именом Климента, које се налазило крајем 18. века негде иза Мокрог Луга (гледано из правца Београда) било је посед извесног турског насилника Клименте, крајем 18. века, па по њему тако прозвано. У њему нису живели племенски Клименти. Поставићу исечак о томе.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #79 послато: новембар 08, 2018, 09:18:11 поподне »
„По свему судећи назив овог села треба довести y везу са Хаџи Мехмедом Климентом, познатим још и као Аџи Мехмед Климентић. Половином XVIII века он je био утицајна личност y Београду. Успео je чак да помоћу својих присталица, особито помоћу необузданих Арнаута, постане главни београдски ага. За Климентино име везани су многи зулуми y Београду и околини. Он je отимао државне приходе, пљачкао туђа имања и вршио разна друга насиља. Климента ce успротивио чак и ферманима 1776. и 1777. године по којима je одлучено да y оковима буде спроведен y Цариград. Побегавши из Београда, Климента je и даље вршио насиља y његовој околини. И кад je најзад био ухваћен и спроведен y Цариград, Климента није мировао. Успео je не само да избегне смртну казну, већ je после помиловања, помоћу својих присталица јер сам није смео да напусти Цариград, покушао да поврати своја имања y Београду. Ипак, y време док су y Београду непрекидно трајале размирице међу појединим турским великашима, y Цариграду je 1782. године Хаџи Мехмед Климента био удављен...

Тако je, no свој прилици, и Климента приграбио и неке поседе између Мокрог Луга (садашњи Мали Мокри Луг), Миријева, Калуђерице и Кумодража. Док je био жив, односно док je поседовао та имања (вероватно између 1760. и 1782. године), свакако да су ти поседи били познати као ,,Климентини“, па je, како то бива, тај назив продужио да живи и после Климентине смрти...

Није искључено да ce уместо Климен Ћоја и Клименте насеље једно време звало Ново Село, јер je заиста, y односу на стара околна села (Миријево, Мокри Луг, Калуђерицу и Кумодраж) и било ново. A онда je убрзо добило назив Нови Мокри Луг будући да je било y близини већ постојећег Мокрог Луга...
Кад ce појавио Климента као поседник више имања јавио ce и нови назив за тај географски простор. Нестанком Клименте није одмах ишчезло његово име везано за насеље или за одређене поседе. Већ око 1818. године, то, да кажемо, насеље, je почело да добија назив Махала (Маала) иза Мокрог Луга (гледано од Београда), a од неких Ново Село, и најзад Нови Мокри Луг (данас Велики Мокри Луг). Географски посматрано, чини нам ce да je овакво тумачење сасвим прикладно...

Наиме, Ћој на турском значи село, али и насеље ван постојећег градског атара. Ако су ce средином XVIII века y оквиру београдског атара налазили Врачар, Ташмајдан, Булбудер, Карабурма, савска и дунавска Јалија и турски део Ратног острва, онда je уз Климентин посед ван тога атара сасвим добро лристајао назив Ћој као његово насеље ван београдског атара, a кад je то насеље постало село назив Ћој je ипак остао све до двадесетих година XIX века кад ce почело употребљавати име Ново Село, a убрзо затим назив Нови Мокри Луг...“

(из наведеног Новаковићевог рада)

Лично, мислим да овај посед није био у подручју Великог Мокрог Луга, јер ВМЛ има другачију топонимију у то време, већ иза Малог Мокрог Луга, а то одговара атару Калуђерице.
"Наша мука ваља за причешћа"